Црвена панда

Crvena panda
Status ugroženosti
	; Ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Mammalia
Red:	Carnivora
Porodica:	Ailuridae
Rod:	Ailurus; F. Cuvier, 1825
Vrsta:	A. fulgens
Binomno ime
	Ailurus fulgens; F. Cuvier, 1825
Podvrste
	A. fulgens fulgens; A. fulgens styani;
	Rasprostranjenost crvene pande

Crvena ili mala panda (lat. Ailurus fulgens) je uglavnom biljojedni sisar, neznatno veći od domaće mačke, dužine oko 56 centimetara. Crvena panda nastanjuje Himalaje u Nepalu i južnoj Kini.

Obe vrste pandi imaju slične osobine i medveda i rakuna. Njihov zajednički predak vodi poreklo od pre 10 miliona godina i nastanjivao je oblasti širom Evroazije. Fosili crvene pande su iskopani na mestima od Kine na istoku do Ujedinjenog Kraljevstva na zapadu i u skorije vreme su pronađeni u Severnoj Americi.^[2]^[3]

Crvena panda je klasifikovana u ugrožene sisare. Populacija se procenjuje na manje od 2.500 odraslih jedinki, a ovaj broj kontinuirano opada usled odvojenih i usamljenih populacija.^[4]

Ime i podvrste[uredi | uredi izvor]

Postoje dve podvrste crvenih pandi: zapadna crvena panda (Ailurus fulgens fulgens) koja živi u zapadnom delu gorenavedene oblasti, dok Ailurus fulgens styani naseljava istočne-severoistočne delove Nepala. Zapadna crvena panda ima svetlije krzno, pogotovo u licu i ima manje vidljiva facijalna obeležja.

Naučno ime Ailurus fulgens se može prevesti kao „mačka koja svetli“, i dolazi od grčke reči αίλουρος (mačka) i od oblika latinskog glagola fulgere koji znači „sijati, svetleti“.

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Crvene pande žive isključivo u jugoistočnoj Aziji, duž planinskog masiva Himalaja u obliku polumeseca u južnom Tibetu, Butanu, severoistočnoj Indiji, na istoku do planinskih delova Mjanmara i Kine. Klisura reke Bramaputre se smatra da predstavlja prirodnu podelu između dve podvrste. Nekada su crvene pande živele mnogo šire na severoistoku Kine i jugozapadne Indije.

Naseljavaju podneblja umerene temperature (10-25 °C) i preferiraju pošumljene planinske krajeve na nadmorskoj visini od 1.888 do 4.800 metara, pre svega blage listopadno-četinarske šume gde rastu rododendron i naravno, bambus. U Kini, u Volong nacionalnom parku, stanište dele sa džinovskim pandom. Takođe postoji nekoliko crvenih pandi u zatočeništvu, tj. zoološkim vrtovima. U Severnoj Americi je bilo 182 životinje od oktobra 2001. godine. Ove pande i njihovo kretanje je praćeno od strane SSP-a (Species Survival Plan).

Fizički izgled[uredi | uredi izvor]

Crvena panda je duga 50-64 cm (dužina tela sa glavom), a rep je dužine 28-59 cm. Mužjaci teže od 3,7 do 6,2 kilograma, dok su ženke nešto sitnije, od 3-6 kg.^[5] Prosečan životni vek osam do deset, sa maksimalnih 15 godina.^[6]

Crvena panda, kao i džinovska, je razvila specijalizovan način ishrane bambusom. Imaju polu-uvučene oštre kandže i „lažan palac“ koji je zapravo proširenje ručnog zgloba i podesan je za hvatanje.

Dlaka je dugačka, crveno-braon boje na leđima, a crne na stomaku. Lice je svetlo sa karakterističnim šarama u obliku suza. Rep je blago išaran krugovima oker boje. Lice je slično kao kod rakuna, a svaka jedinka ima različite šare. Glava je obla sa uspravljenim ušima srednje veličine; crn nos i veoma tamne oči. Noge su crne i zdepaste sa gustim dlakama na šapama koje služe kao izolacija od hladnoće i skrivaju mirisne žlezde. Krzno tako obojeno predstavlja odličnu kamuflažu stapajući se s okolinom.

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Crvene pande su najaktivnije u zoru i sumrak. Tokom dana se odmaraju u granama i u šupljinama drveća. Idealna temperatura za crvene pande je između 17 i 25°C, dok temperaturu iznad 25°C nisu u stanju da podnesu. Zbog toga, tokom toplih podneva vreme provedu u senovitim gornjim delovima krošnji; često se mogu videti kako se istegnu na račvastim granama ili uviju u unutrašnjosti drveta sa repom koji im pokriva lice.

Veoma su spretne i prave su akrobate. Žive samački život, dok retko formiraju grupe ili porodice. Uglavnom su prilično tihe i povučene životinje. Za hranom tragaju tokom noći, dok piju tako što ližu umočenu šapu u vodu. Neprijatelji crvenih panda su snežni leopard, kune i čovek.

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Crvena panda se većinom hrani bambusom. Kao i džinovska, i crvena panda (uostalom svi sisari) ne može da svari celulozu, pa su je stoga potrebne ogromne količine hrane kako bi preživela.

Ishrana se sastoji od dve trećine bambusa, dok ostala hrana uključuje bobice, pečurke, korenje, lišaje, travu... Poznate su po tome da se hrane i mladim ptićima, jajima, malim glodarima i povremeno insektima. U zoo-vrtovima, međutim, rado jedu i meso.

Celuloza i komponente ćelijskog zida se ne vare, tako da je prenos bambusa kroz crevni trakt pandi veoma brz (oko 2-4 sata). Da bi preživele na tako slaboj ishrani, crvene pande moraju da biraju visokokvalitetne delove celokupnog bambusa kao što su listovi i mladice stabla, i to u ogromnim količinama - preko 1,5 kg svežeg lišća i 4 kg mladica dnevno.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Crvene pande su prevashodno samotnjačke životinje, obično tragajući za partnerom od kraja decembra do sredine februara. Nakon trudnoće od 112 do 158 dana, ženka donosi na svet 1-4 slepa mladunčeta koji su teški 110-130 grama.^[5] Porođaj se odvija od kraja maja do početka jula. Pre rađanja, ženka sakuplja materijal potreban za pravljenje gnezda.

Nakon nedelju dana majka napušta gnezdo kako bi sebe očistila. Mladi počinju da otvaraju oči posle 18 dana, dok potpuno progledaju nakon 30 do 40 dana. 70 dana nakon rođenja, oči dobijaju svoju krajnju tamnu boju. Okot ostaje u gnezdu dok ne napune 12 nedelja. Nakon 5 meseci mogu da se brinu sami o sebi.

Crvene pande su polno zrele sa oko 18 meseci starosti, ali ne u potpunosti dok ne napune 2-3 godine.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Džinovska panda

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Glatston, A.; Wei, F.; Than, Zaw & Sherpa, A. (2015). „Ailurus fulgens (errata version published in 2017)”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 2. 3. 2020.
^ „Second record of the Red Panda in North America”. Arhivirano iz originala 7. 2. 2007. g. Pristupljeno 27. 2. 2007.
^ „Two new carnivores from an unusual late Tertiary forest biota in eastern North America” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 27. 2. 2007.
^ „Endangered Species Profiles”. Arhivirano iz originala 26. 1. 2007. g. Pristupljeno 31. 1. 2007.
^ ^a ^b Roberts, M. S.; Gittleman, J. L. (1984). „Ailurus fulgens” (PDF). Mammalian Species. 222 (222): 1—8. JSTOR 3503840. doi:10.2307/3503840.
^ Bradford, A. (2016). „Facts About Red Pandas”. Live Science. Pristupljeno 24. 12. 2018.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[iucn-1] Glatston, A.; Wei, F.; Than, Zaw & Sherpa, A. (2015). „Ailurus fulgens (errata version published in 2017)”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 2. 3. 2020.

[2] „Second record of the Red Panda in North America”. Arhivirano iz originala 7. 2. 2007. g. Pristupljeno 27. 2. 2007.

[3] „Two new carnivores from an unusual late Tertiary forest biota in eastern North America” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 27. 2. 2007.

[4] „Endangered Species Profiles”. Arhivirano iz originala 26. 1. 2007. g. Pristupljeno 31. 1. 2007.

[roberts+gittleman-5] Roberts, M. S.; Gittleman, J. L. (1984). „Ailurus fulgens” (PDF). Mammalian Species. 222 (222): 1—8. JSTOR 3503840. doi:10.2307/3503840.

[6] Bradford, A. (2016). „Facts About Red Pandas”. Live Science. Pristupljeno 24. 12. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Normativna kontrola
Državne	Nemačka Izrael Sjedinjene Države Japan
Ostale	Enciklopedija Britanika