Crni ponedeljak (1987)

Crni ponedeljak (engl. Black Monday) odnosi se na ponedeljak, 19. oktobra 1987. godine, kada su berze širom sveta doživele slom izgubivši veliku vrednost u vrlo kratkom vremenskom periodu. Krah je počeo u Hongkongu, raširio se zapadno prateći vremenske zone do Evrope, stižući do Sjedinjenih Američkih Država nakon što su druga tržišta već značajno pala. Dau Džons indeks je pao za 508 poena na 1739 (22,6%). Do kraja oktobra, berze u Hongkongu su pale 45,8%, Australiji 41,8%, Španiji 31%, Ujedinjenom Kraljevstvu 26,4%, Sjedinjenim Američkim Državama 22,68%, i Kanadi 22,5%. Novozelandska berza je bila posebno teško pogođena, padajući oko 60% od svojeg vrha 1987. godine, i trebalo joj je nekoliko godina da se oporavi.

(Izrazi crni ponedeljak i crni utorak se takođe odnose na 28. oktobar i 29. oktobar 1929. koja su usledili nakon crnog četvrtka 24. oktobra, kad je počeo krah Vol strita 1929. U Australiji i Novom Zelandu, slom 1987. se takođe zove crni utorak, zbog razlike u vremenskoj zoni.)

Crni ponedeljak je bio procentualno najveći jednodnevni pad u berzanskoj istoriji. Drugi veliki padovi su se dogodili nakon perioda zatvaranja berzanskih tržišta, kao što je bio slučaj u ponedeljak, 17. septembar 2001, prvog dana otvaranja tržišta nakon napada 11. septembra 2001.

Zanimljivo, Dau Džons indeks je kalendarsku godinu 1987. završio sa ukupnom pozitivnom promenom. Prilikom otvaranja berzanskog tržišta 2. decembra 1987, imao je 1897 bodova, a prilikom zatvaranja trgovanja 31. decembra 1987. na 1939 bodova. Dau Džons indeks nije ponovio svoju maksimalnu vrednost, dostignutu pri zatvaranju trgovanja 25. avgusta 1987, od 2722 bodova, do gotovo dve godine kasnije.

Slom 1987. je okružen izvesnim stepenom misterije i označen je kao događaj crnog labuda.^[1] Ovaj događaj doveo je u pitanje važne ekonomske pretpostavke, vezane za iracionalno ushićenje, hipotezu efikasnog tržišta i ekonomsku ravnotežu. Debata o uzrocima sloma se i dalje nastavlja, mnogo godina nakon događaja, bez čvrstih zaključka.

Nakon sloma, berzanska tržišta širom sveta su prebačena na ograničeno trgovanje, prvenstveno zbog toga što je razvrstavanje naloga koji su pristigli bilo prenaporno za tadašnju računarsku tehnologiju. To je takođe dalo Saveznim rezervama SAD i ostalim centralnim bankama vremena da upumpaju dodatnu likvidnost u sistem, kako bi se sprečio dalji pad. Dok je pesimizam vladao, Dau Džons indeks je dostigao najniži nivo 20. oktobra.

Vremeplov[uredi | uredi izvor]

U 1986. godini, ekonomija Sjedinjenih država je počela da prelazi iz brzo rastuće oporavljajuće ekonomije na sporije rastuće širenje, što je rezultovalo „mekim sletanjem“, kako se ekonomija usporila i inflacija pala. Berza je značajno napredovala, dok je Dau Džons dostigao vrh u avgustu 1987. na 2722 bodova ili 44% više od vrednosti na kraju prethodne godine od 1895 bodova.

14. oktobra, Dau Džons je pao 95,46 bodova (rekord u tom vremenu) na 2412,70, i onda je pao još 58 bodova sledećeg dana, za više od 12% manje od ranije maksimalne vrednosti postignute 25. avgusta. U petak, 16. oktobra, Dau Džons je trgovanje okončao još 108,35 bodova niže na 2246,74, uz rekordan obim trgovanja. Sekretar Trezora SAD Džejms Bejker je izrazio zabrinutost oko pada cena. Tog vikenda, mnogi investitori su bili zabrinuti za svoje uloge u deonicama.

Krah je počeo na tržištima Dalekog istoka u jutro 19. oktobra. Kasnije tog jutra, dva ratna broda SAD granatirala su iransku platformu nafte u Persijskim zalivu, kao odgovor na iranski napad raketama na brod MV Sea Isle City, koji je plovio pod američkom zastavom.^[2]