Crni slez

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Crni slez
Crni slez — ilustracija
Crni slez — ilustracija
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Magnoliophyta
klasa: Magnoliopsida
red: Malvales
porodica: Malvaceae
potporodica: Malvoideae
pleme: Malveae
rod: Malva
Binomijalna nomenklatura
Malva sylvestris
L.
Ekologija taksona

Crni slez (Malva sylvestris L.) je dvogodišnja ili višegodišnja zeljasta (биљка) iz familije slezova (Malvaceae). U narodu je poznat i pod imenom gušćernjak, ćureća trava, crni sljez, velika slezovača i planinski slez.

Opis biljke[uredi]

Stablo je zeljasto, pri osnovi odrvenelo, može porasti do 1,5 metara visine. Najčešće je uspravno i razgranato. Po sebi ima dlačice koje su polegle ili štrče.

Listovi variraju po veličini i obliku; mogu biti bubrežasti, ovalno-srcasti, režnjeviti. Režnjevi po obodu nazubljeni. Liske su na dugim drškama, a na naličju prekrivene zvezdastim i prostim dlačicama.

Cvetovi grupisani od 2 do 6 u pazuhu listova. Čašica je dvojna (calyx duplex). Spoljašnja čašica je lancetasta ili eliptična, duga 4-5 mm. Čašica duga oko 6 mm sa zvezdastim dlačicama. Krunični listići su objajasto klinasti, na vrhu usečeni i duži od čašičnih. Boja im varira od ružičaste do ljubičaste. Mnogobrojni prašnici su srasli u cev. Tučak se sastoji od desetak oplodnih listića. Cveta od maja do septembra.

Plod je šizokarpan, diskolik i raspada se na odgovarajući broj plodića koji su na leđnoj strani mrežasto naborani, malo dlakavi ili goli.

Stanište[uredi]

Kao korovska i ruderalna vrsta rasprostranjena je širom Starog Sveta, po naseljima, utrinama i poljanama. Sitnolisni crni slez raste pored plotova i puteva, na razvalinama i starim zidovima, ali i u neposrednoj blizini naseljenih mesta. Ako se nađe daleko od naselja, to je siguran znak da je na tom mestu nekada bio salaš ili kuća.

Upotreba crnog sleza[uredi]

Upotrebljava se u narodnoj medicini, gde se koriste cvetovi i listovi, specifično osušeni. Najčešće se koriste u vidu čaja.


Cvet crnog sleza[uredi]

Cvetovi crnog sleza se beru kad su u punom cvatu, po suvom vremenu i brzo se suše u sušnici zagrejanoj na 40-50 °C. Cvetovi su obično ružičasto-ljubičasti, a sušenjem pomodre. Cvet crnog sleza sadrži sluzi i antocijana malvina, zbog čega je infuz (čaj) sluzast i malo plavkastozelenkast. Upotrebljava se u obliku čaja, i to samo cveće, ili u sastavu plućnih čajeva, za ublažavanje kašlja. Osušen cvet crnog sleza mora se čuvati od svetlosti i vlage, inače će izbledeti i poplesniviti.

List crnog sleza[uredi]

Lišće se bere kad je biljka u cvetu. Lišće je okruglo; pri dnu malo srcasto izrezano ili bubrežasto i ima dugačke drške; široko je oko 8 st, ima 5—7 prstasto poređanih nerava i odgovarajući broj krišaka ili je nejasno iscepano; po rubu je dvojno zupčasto-reckasto. Gornja strana lista je tamnozelena, a donja je bleđa i pomalo dlakava. List je bez mirisa, a ukusa je sluzastog i pomalo oporog.

Lekovita svojstva[uredi]

Čaj od crnog sleza efikasan je, pre svega kod upala sluznica raznih organa u unutrašnjosti organizma. Dakle, on je delotvoran kod gastritisa, upala sluznica bešike, želudačnog crevnog kanala i usne šupljine, kao i kod čira na želucu i crevima. U ovom slučaju se od listova crnog sleza i ječma pravi čorba, i to tako što se ječam prvo skuva, pa prohladi a tek potom se dodaju listovi crnog sleza. Ova čorba se posebno preporučuje kod pluća punih sluzi, kod katara bronhija i kašlja, kao i kod promuklosti, ali i kada je reč o upali grla i krajnika ili o suvoći usta. Da se sluzne materije, koje se nalaze u biljci ne bi uništile, crni slez se preko noći potopi u hladnu vodu. Dnevno se piju dve do tri šolje malo ugrejanog čaja, i to u gutljajima. Crni slez doprinosi ozdravljenju čak i kod izuzetno upornog i naizgled neizlečivog emfizema pluća koji često izaziva jako gušenje. Trebalo bi piti najmanje tri šolje čaja dnevno, kao što je napomenuto, a noću preko pluća i bronhija stavljati obloge od poparenih i dobro ugrejanih listova i cvetova ove lekovite biljke. Kod nedostatka suzne tečnosti izvanredno su se pokazale kupke i obloge s malakim čajem od crnog sleza. Sušenje očiju nije česta pojava, ali je veoma neprijatno i bolesnika u izvesnom smislu čini bespomoćnim. Kod alergijskih osipa na koži lica koji svrbe i peckaju, umivanje mlakim čajem od crnog sleza veoma prija. Spolja se crni slez upotrebljava kod rana, čireva i otoka nogu ili ruku koji potiču od preloma ili od upala vena. U ovim slučajevima primenjuju se kupke od čaja.

Način upotrebe[uredi]

  • Pripremanje čaja: Jednu punu malu kašiku sleza ostaviti u jednoj četvrtini vode da prenoći. Ujutru malo zagrejati i tako pripremljen čaj piti.
  • Kupka za ruke i noge: Pregršt crnog sleza držati u pet litara hladne vode tokom noći. Sutradan ugrejati kupku do temperature koju ruke i noge mogu da podnesu i držati ih u kupki dvadeset minuta.
  • Oblozi: Biljni ostaci (talog) od pripremanja čaja se malo ugreju u nešto vode i pomešaju sa ječmenim brašnom u kašu. Ovakav melem se stavlja na pamučnu tkaninu i još dok je topao koristi se kao oblog.

Galerija[uredi]

Literatura[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :

  • Tucakov, J. 1996. Lečenje biljem: fitoterapija. Rad: Beograd.
  • Petković, B. Marin, P. & Boža, P. 1995. Praktikum iz sistematike viših biljaka. Nauka. Beograd.
  • Treben M., Zdravlje iz Božje apoteke, Beograd 2012.