Crni talas

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Crni talas je naziv za pojavu na jugoslovenskoj kulturnoj i političkoj sceni u periodu šezdesetih i ranih sedamdesetih godina 20. vijeka (od oko 1958. do 1973).[1] Vezuje se za ostvarenja pojedinih režisera, scenarista i književnika tog doba, koji su od strane vlasti okarakterisani kao kritičari zvaničnog ko­mu­ni­stič­kog po­ret­ka i društva.[2] Predstavnici vlasti su ova ostvarenja nazvali crnim talasom.[3] U crni talas na filmu uglavnom spadaju ostvarenja Novog jugoslovenskog filma (1961-1972) koja su od strane vlasti proglašena nepodobnim.[3]

Obeležja[uredi]

„Tabu teme koje je pantentirao Brozov sistem po ugledu na komunističku sabraću o kojima se ništa relativistički nije smelo reći, bile su, pre svega sam vođa, a potom revolucija, samoupravljanje, bratstvo i jedinstvo, seks, vojska“.[3]

Ostvarenja crnog talasa su najčešće kritika socijalističkog društva, ideologije, odnosno tadašnjih vlasti i njihovog prikaza u javnosti. Kao pokret, crni talas je predstavljao suprotnost predstavnicima zvaničnog socijalističkog kulturnog estetizma koji su stvarnost oslikavali kroz prikaze opšteg napretka i blagostanja jugoslovenskog socijalističkog društva.[4] Suprotno ideološkom prikazu jugoslovenske stvarnosti, crni talas se bavi temama iz svakodnevnog života običnog malog čovjeka.[5][6] Jedna od glavnih karakteristika crnog talasa je realizam, odnosno prikaz stvarnosti života onakvim kakav jeste, nasuprot pretjerano uljepšanoj, propagandoj i ideološkoj stvarnosti.[7]

Istorija[uredi]

Šezdesetih godina su u evropskoj kinematografiji postojali slični pokreti poput francuskog „novog talasa“, engleskog i njemačkog „mladog filma“, te rumunskog „novog filma“.[8] Prva jugoslovenska cenzorska komisija je osnovana 1945. godine.[3] Godine 1968. su održane Studentske demonstracije.[6]

Komisija Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije je 27. oktobra 1969. održala sjednicu na kojoj je razmatran materijal Radne grupe za film „Stanje i problemi u jugoslovenskoj kinematografiji“, a na kojoj je donesen zaključak da pojedini jugoslovenski filmovi i drugi vidovi umjetnosti, imaju tendenciju degradacije revolucije i njenih tekovina.[9]

U Novom Sadu je 5. jula 1971. održana velika javna diskusija o filmu Misterije organizma, na kojoj je kritikovan prikaz Staljina u ovom filmu, kao i bojazan da bi i Josip Broz mogao da bude predmet kritičkog prikaza.[6] Godine 1973. dolazi do zabrane crnog talasa i do nastanka takozvanog „crvenog talasa“.[10] U filmove crvenog talasa koji su bili potpuna suprotnost filmovima crnog talasa, spadaju: Bitka na Neretvi (1969), Valter brani Sarajevo (1971), Sutjeska (1973), Užička republika (1974), Partizani (1974), Doktor Mladen (1975), Crvena zemlja (1975), Partizanska eskadrila (1979), Veliki transport (1983) i drugi.[10]

Predstavnici[uredi]

Najznačajniji predstavnici crnog talasa kroz filmska ostvarenja su režiseri: Aleksandar Petrović, Živojin Pavlović, Đorđe Kadijević, Dušan Makavejev, Mića Popović, Želimir Žilnik, Lazar Stojanović, Ljubiša Kozomara, Gordan Mihić, Vojislav Kokan Rakonjac, Jovan Jovanović i drugi.[11][2][3]

Značajniji predstavnici crnog talasa u književnosti su: Dragoslav Mihailović, Slobodan Antonić, Antonije Isaković, Slobodan Selenić, Dobrica Ćosić, Milisav Savić, Vidosav Stevanović, Ivan Ivanović, Bogdan Tirnanić i drugi.[4]

Ostvarenja[uredi]

Film[uredi]

Značajnija ostvarenja u oblasti filma su:

Književnost[uredi]

Cenzure i zabrane[uredi]

U Jugoslaviji je od 1945. do kraja 1973. proizveden 431 film, od kojih je između 30 i 40 nastalih u periodu između 1963. do 1973. stavljeno u „bunker“ ili nisu „odobreni za javno prikazivanje“.[3]

  • U planinama Jugoslavije (1946)
  • Veliki miting (1951)
  • Srpski porno-film (oko 1953)
  • Šolaja (film) (Vojislav Nanović, 1955)
  • Parada (film iz 1962) (Dušan Makavejev, 1962) je zabranjen, nakon čega su iz njega izbačena dva kadra.[3]
  • Grad (film) (Kokan Rakonjac, Marko Babac i Živojin Pavlović, 1963) je odlukom suda u Sarajevu zabranjen, pri čemu je naređeno da se svi primjerci filma unište.[3] Film je odlukom suda u Sarajevu oslobođen tek 1990.[3]
  • Povratak (Živojin Pavlović, 1966) je 1968. odobren za javno prikazivanje, nakon što je proširen dodatnim scenama.[3]
  • Nevinost bez zaštite (Dušan Makavejev, 1968) je imao probleme sa cenzorima jer je glavni glumac ličio na Josipa Broza.[3]
  • Sveti pesak (Miroslav Mika Antić, 1968) je zabranjen.[3]
  • Rani radovi (Želimir Žilnik, 1969) je od strane cenzure odobren za javno prikazivanje 8. marta 1969, a pod optužbom „uznemiravanja jugoslovenske javnosti“ bio na sudskom procesu koji je počeo 23. juna 1969.[6] Film je prvobitno zabranjen a tek 1982. odobren za javno prikazivanje.[3]
  • Plastični Isus (La­za­r Sto­ja­no­vi­ć, 1971) je zapljenjen i bunkerisan 1972, zabranjen 1973, a režiser La­za­r Sto­ja­no­vi­ć je uhapšen 6. novembra 1972. i 1973. osuđen na tri godine zatvora.[3][6] Nakon afere Plastični Isus, režiser Aleksandar Saša Petrović je izbačen sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a ubrzo po tome se preselio u Pariz.[3]
  • Misterije organizma (Dušan Makavejev, 1971) je 1971. od strane cenzure odobren za javno prikazivanje, a Republička komisija za pregled fimova SR Srbije je 10. maja 1971. izdala „Rešenje o davanju odobrenja za javno prikazivanje filma“ br. 03-642-45.[6] Međutim, Javno tužilaštvo SR Srbije je 19. jula 1971. poslalo dopis Republičkoj komisiji za pregled filmova, kojim je javni tužilac, na osnovu člana 15. Zakona o javnom tužilaštvu, obustavio izvršenje Rešenja od 10. maja 1971, čime je poništeno ranije odobrenje za javno prikazivanje filma.[6] Film je u Jugoslaviji prvi put javno prikazan 1986, kada je sa njega skinuta zabrana iz 1971.[6]

Reference[uredi]

  1. „Завршетак „Вивисектфеста“: Црни талас домаће кинематографије“ (на ср). РТВ. 4. 12. 2008. Приступљено 29. 2. 2012.. 
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 „„Црни талас“ као израз бунта“ (на ср). Правда. 18. 3. 2011. Приступљено 29. 2. 2012.. 
  3. 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 3,19 3,20 3,21 3,22 3,23 3,24 3,25 3,26 3,27 3,28 3,29 3,30 Zabranjeni bez zabrane, Milan Nikodijević i Dinko Tucaković, Art & Popcorn (2007)
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 „Југословенски критички филм - обрачун са црним таласом“ (на ср). Б92. 8. 9. 2007. Приступљено 29. 2. 2012.. 
  5. „Заседа Живојина Павловића – „црни талас“ у југословенском филму“ (на ср). Пулс Приступљено 29. 2. 2012.. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 6,7 „Сезона лова на „црне вештице“, Ранко Мунитић“ (на ср). Пулс Приступљено 3. 3. 2012.. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 7,8 7,9 „Александар Дунђерин: На ивици европске депоније“ (на ср). Видовдан. 29. 2. 2012. Приступљено 29. 2. 2012.. 
  8. „Европски сензибилитет српског филма“ (на ср). Политика. 1. 3. 2008. Приступљено 29. 2. 2012.. 
  9. „Југословенски филм“ (на ср). Пулс Приступљено 4. 3. 2012.. 
  10. 10,0 10,1 „Београдска документарна школа и млади филм“ (на ср). Пулс Приступљено 4. 3. 2012.. 
  11. „Грег ДеКјур: Југословенски црни талас“ (на ср). Политика. 18. 5. 2011. Приступљено 29. 2. 2012.. 
  12. „Филмски циклус „Црни талас српског филма“ у Кинотеци Македоније“ (на ср). Спона: Културно-информативни центар Срба Приступљено 29. 2. 2012.. 

Literatura[uredi]

  • Crni talas, Bogdan Tirnanić, Filmski centar Srbije, Beograd (2008). ISBN 978-86-7227-056-3.
  • Adio, jugo-film!, Ranko Munitić, Centar film, Beograd (2005)


Spoljašnje veze[uredi]