Crni talas

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Crni talas je naziv za pojavu na jugoslovenskoj kulturnoj i političkoj sceni u periodu šezdesetih i ranih sedamdesetih godina 20. vijeka (od oko 1958. do 1973).[1] Vezuje se za ostvarenja pojedinih režisera, scenarista i književnika tog doba, koji su od strane vlasti okarakterisani kao kritičari zvaničnog ko­mu­ni­stič­kog po­ret­ka i društva.[2] Predstavnici vlasti su ova ostvarenja nazvali crnim talasom.[3] U crni talas na filmu uglavnom spadaju ostvarenja Novog jugoslovenskog filma (1961-1972) koja su od strane vlasti proglašena nepodobnim.[3]

Obilježja[uredi]

„Tabu teme koje je pantentirao Brozov sistem po ugledu na komunističku sabraću o kojima se ništa relativistički nije smelo reći, bile su, pre svega sam vođa, a potom revolucija, samoupravljanje, bratstvo i jedinstvo, seks, vojska“.[3]

Ostvarenja crnog talasa su najčešće kritika socijalističkog društva, ideologije, odnosno tadašnjih vlasti i njihovog prikaza u javnosti. Kao pokret, crni talas je predstavljao suprotnost predstavnicima zvaničnog socijalističkog kulturnog estetizma koji su stvarnost oslikavali kroz prikaze opšteg napretka i blagostanja jugoslovenskog socijalističkog društva.[4] Suprotno ideološkom prikazu jugoslovenske stvarnosti, crni talas se bavi temama iz svakodnevnog života običnog malog čovjeka.[5][6] Jedna od glavnih karakteristika crnog talasa je realizam, odnosno prikaz stvarnosti života onakvim kakav jeste, nasuprot pretjerano uljepšanoj, propagandoj i ideološkoj stvarnosti.[7]

Istorija[uredi]

Šezdesetih godina su u evropskoj kinematografiji postojali slični pokreti poput francuskog „novog talasa“, engleskog i njemačkog „mladog filma“, te rumunskog „novog filma“.[8] Prva jugoslovenska cenzorska komisija je osnovana 1945. godine.[3] Godine 1968. su održane Studentske demonstracije.[6]

Komisija Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije je 27. oktobra 1969. održala sjednicu na kojoj je razmatran materijal Radne grupe za film „Stanje i problemi u jugoslovenskoj kinematografiji“, a na kojoj je donesen zaključak da pojedini jugoslovenski filmovi i drugi vidovi umjetnosti, imaju tendenciju degradacije revolucije i njenih tekovina.[9]

U Novom Sadu je 5. jula 1971. održana velika javna diskusija o filmu Misterije organizma, na kojoj je kritikovan prikaz Staljina u ovom filmu, kao i bojazan da bi i Josip Broz mogao da bude predmet kritičkog prikaza.[6] Godine 1973. dolazi do zabrane crnog talasa i do nastanka takozvanog „crvenog talasa“.[10] U filmove crvenog talasa koji su bili potpuna suprotnost filmovima crnog talasa, spadaju: Bitka na Neretvi (1969), Valter brani Sarajevo (1971), Sutjeska (1973), Užička republika (1974), Partizani (1974), Doktor Mladen (1975), Crvena zemlja (1975), Partizanska eskadrila (1979), Veliki transport (1983) i drugi.[10]

Predstavnici[uredi]

Najznačajniji predstavnici crnog talasa kroz filmska ostvarenja su režiseri: Aleksandar Petrović, Živojin Pavlović, Đorđe Kadijević, Dušan Makavejev, Mića Popović, Želimir Žilnik, Lazar Stojanović, Ljubiša Kozomara, Gordan Mihić, Vojislav Kokan Rakonjac, Jovan Jovanović i drugi.[11][2][3]

Značajniji predstavnici crnog talasa u književnosti su: Dragoslav Mihailović, Slobodan Antonić, Antonije Isaković, Slobodan Selenić, Dobrica Ćosić, Milisav Savić, Vidosav Stevanović, Ivan Ivanović, Bogdan Tirnanić i drugi.[4]

Ostvarenja[uredi]

Film[uredi]

Značajnija ostvarenja u oblasti filma su:

Književnost[uredi]

Cenzure i zabrane[uredi]

U Jugoslaviji je od 1945. do kraja 1973. proizveden 431 film, od kojih je između 30 i 40 nastalih u periodu između 1963. do 1973. stavljeno u „bunker“ ili nisu „odobreni za javno prikazivanje“.[3]

  • U planinama Jugoslavije (1946)
  • Veliki miting (1951)
  • Srpski porno-film (oko 1953)
  • Šolaja (film) (Vojislav Nanović, 1955)
  • Parada (film iz 1962) (Dušan Makavejev, 1962) je zabranjen, nakon čega su iz njega izbačena dva kadra.[3]
  • Grad (film) (Kokan Rakonjac, Marko Babac i Živojin Pavlović, 1963) je odlukom suda u Sarajevu zabranjen, pri čemu je naređeno da se svi primjerci filma unište.[3] Film je odlukom suda u Sarajevu oslobođen tek 1990.[3]
  • Povratak (Živojin Pavlović, 1966) je 1968. odobren za javno prikazivanje, nakon što je proširen dodatnim scenama.[3]
  • Nevinost bez zaštite (Dušan Makavejev, 1968) je imao probleme sa cenzorima jer je glavni glumac ličio na Josipa Broza.[3]
  • Sveti pesak (Miroslav Mika Antić, 1968) je zabranjen.[3]
  • Rani radovi (Želimir Žilnik, 1969) je od strane cenzure odobren za javno prikazivanje 8. marta 1969, a pod optužbom „uznemiravanja jugoslovenske javnosti“ bio na sudskom procesu koji je počeo 23. juna 1969.[6] Film je prvobitno zabranjen a tek 1982. odobren za javno prikazivanje.[3]
  • Plastični Isus (La­za­r Sto­ja­no­vi­ć, 1971) je zapljenjen i bunkerisan 1972, zabranjen 1973, a režiser La­za­r Sto­ja­no­vi­ć je uhapšen 6. novembra 1972. i 1973. osuđen na tri godine zatvora.[3][6] Nakon afere Plastični Isus, režiser Aleksandar Saša Petrović je izbačen sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, a ubrzo po tome se preselio u Pariz.[3]
  • Misterije organizma (Dušan Makavejev, 1971) je 1971. od strane cenzure odobren za javno prikazivanje, a Republička komisija za pregled fimova SR Srbije je 10. maja 1971. izdala „Rešenje o davanju odobrenja za javno prikazivanje filma“ br. 03-642-45.[6] Međutim, Javno tužilaštvo SR Srbije je 19. jula 1971. poslalo dopis Republičkoj komisiji za pregled filmova, kojim je javni tužilac, na osnovu člana 15. Zakona o javnom tužilaštvu, obustavio izvršenje Rešenja od 10. maja 1971, čime je poništeno ranije odobrenje za javno prikazivanje filma.[6] Film je u Jugoslaviji prvi put javno prikazan 1986, kada je sa njega skinuta zabrana iz 1971.[6]

Reference[uredi]

  1. ^ „Завршетак „Вивисектфеста“: Црни талас домаће кинематографије“ (на ср). РТВ. 4. 12. 2008. Приступљено 29. 2. 2012.. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m „„Црни талас“ као израз бунта“ (на ср). Правда. 18. 3. 2011. Приступљено 29. 2. 2012.. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h c č š aa Zabranjeni bez zabrane, Milan Nikodijević i Dinko Tucaković, Art & Popcorn (2007)
  4. ^ a b v g d „Југословенски критички филм - обрачун са црним таласом“ (на ср). Б92. 8. 9. 2007. Приступљено 29. 2. 2012.. 
  5. ^ „Заседа Живојина Павловића – „црни талас“ у југословенском филму“ (на ср). Пулс Приступљено 29. 2. 2012.. 
  6. ^ a b v g d đ e ž „Сезона лова на „црне вештице“, Ранко Мунитић“ (на ср). Пулс Приступљено 3. 3. 2012.. 
  7. ^ a b v g d đ e ž z i „Александар Дунђерин: На ивици европске депоније“ (на ср). Видовдан. 29. 2. 2012. Приступљено 29. 2. 2012.. 
  8. ^ „Европски сензибилитет српског филма“ (на ср). Политика. 1. 3. 2008. Приступљено 29. 2. 2012.. 
  9. ^ „Југословенски филм“ (на ср). Пулс Приступљено 4. 3. 2012.. 
  10. ^ a b „Београдска документарна школа и млади филм“ (на ср). Пулс Приступљено 4. 3. 2012.. 
  11. ^ „Грег ДеКјур: Југословенски црни талас“ (на ср). Политика. 18. 5. 2011. Приступљено 29. 2. 2012.. 
  12. ^ „Филмски циклус „Црни талас српског филма“ у Кинотеци Македоније“ (на ср). Спона: Културно-информативни центар Срба Приступљено 29. 2. 2012.. 

Literatura[uredi]

  • Crni talas, Bogdan Tirnanić, Filmski centar Srbije, Beograd (2008). ISBN 978-86-7227-056-3.
  • Adio, jugo-film!, Ranko Munitić, Centar film, Beograd (2005)


Spoljašnje veze[uredi]