Čarli Čaplin

Čarli Čaplin
Lični podaci
Puno ime	Čarls Spenser Čaplin mlađi
Datum rođenja	(1889-04-16)16. april 1889.
Mesto rođenja	London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti	25. decembar 1977.(1977-12-25) (88 god.)
Mesto smrti	Vevej, Švajcarska
Porodica
Supružnik	Mildred Haris (1918—20) Lita Grej (1924—28) Polet Godard (1936—42) Una O’Nil (1943—77)
Potpis
Zvanični veb-sajt
http://www.charliechaplin.com, http://www.charliechaplin.fr
Veza do IMDb-a
Nagrade Oskar Academy Honorary Award 1929 The Circus 1972 Lifetime Achievement Best Original Music Score 1952 Limelight Ostale nagrade NYFCC Award for Best Actor 1940 The Great Dictator Career Golden Lion 1972 Lifetime Achievement

Ser Čarls Spenser Čaplin mlađi (engl. Sir Charles Spencer Chaplin Jr.), poznat kao Čarli Čaplin ili ranije kao Šarlo Akrobata (London, 16. april 1889 – Vevej, 25. decembar 1977) bio je engleski filmski režiser, glumac, scenarista i producent. On je jedan od najvećih komičara svih vremena.

Vešto je vladao mimikom i slepstik komedijom. Njegove komedije su mešavina vodvilja, pantomime, improvizacije i cirkusa.

Jedan je od pionira kinematografije i najvećih sineasta svih vremena. Neobično je zaslužan za širenje popularnosti filma i za njegovo priznanje u sferama tradicionalne kulture. Njegov izvorni humanizam formiran u periodu teške mladosti izražen je u liku dobroćudne skitnice Čarlija čija je dobrota prema okolini srazmerna njenim zlim namerama. Učinio je da svima postane jasna snaga filmskog govora i njegova moć u afirmaciji univerzalnih i trajnih ljudskih vrednosti.

Napustivši Sjedinjene Države od 1952. godine je živeo u Evropi, uglavnom u Švajcarskoj. U tom periodu je ostvario mali broj svojih zamisli. U Sjedinjene Države se vratio 1972. godine jer je nagrađen Oskarom za životno delo. Dobitnik je Oskara za najbolju muziku za film ”Svetlosti pozornice” iz 1973. godine, i dva počasna Oskara. Njegovim najpoznatijim filmom se smatra Veliki diktator iz 1940. godine.

Američki filmski institut ga je stavio na deseto mesto na listi 100 najvećih glumaca 20. veka.

Čarli Čaplin je jedno od najprepoznatljivijih lica u istoriji filma. Najveća je filmska zvezda do kraja dvadesetih godina 20. veka.

Biografija

Posle tragedije koja mu se desila kada je imao pet godina (majka mu je doživela nervni slom, a otac poginuo), on i njegov polubrat, Sidni Čaplin, postali su beskućnici. Nakon kraćeg vremena provedenog u domu za nezbrinutu decu, Čarli je postao član jedne siromašne dečje muzičko-pozorišne trupe u kojoj je imao nekoliko sporednih uloga. U osmoj godini je počeo i sam da nastupa.

Čaplin je 1913. godine napustio muzičko-pozorišnu trupu Freda Karnoa i pridružio se Kistounu (Keystone), koji ga je angažovao za sto pedeset dolara nedeljno, da glumi uz poznatije glumce kao što su Mejbl Normand i Rosko Feti Arbakl. Tokom jedne turneje 1913. godine u Njujorku ga je zapazio kralj komedije, Mak Senet, (tvorac najomiljenijeg i najtrajnijeg žanra nemog filma – slepstik komedije), sa kojim je sklopio ugovor za snimanje prvog filma. Snimio je dvanaest kratkometražnih filmova, počeo je i sam da režira, piše scenario i radi montažu za većinu svojih ostvarenja.

Charlie Chaplin by Charles C. Zoller 4 cleaned

Na filmu se pojavio 1914. godine i snimio svoja prvi nemi film - „Keystone Was Making a Living“ i drugi Dečije auto trke u Veneciji („Kid Auto Races at Venice“, 1914). Tokom rada na svom drugom filmu 1914. godine, Čaplin je osmislio lik skitnice i kostim – šlampave pantalone, polucilindar, prevelike cipele i štap – koji su postali zaštitni znak njegovog filmskog lika malog skitnice kojeg je razvijao čitave karijere i koji je obeležio ranu istoriju filmske industrije. Brzo je potom postao samostalan i počeo da režira svoje filmove jer film Skitnica iz 1915. godine ga je preko noći učinio prvom filmskom zvezdom u svetu. Arbaklove pantalone, brkovi Meka Svejna i cipele Forda Sterlinga, kao i polucilindar, štap i tesni sako, navodno su izabrani nasumice, ali ova neuredna elegantnost neodoljivo je podsećala na Linderov lik uglađenog kicoša. Neotesan i pogrešiv, ali romantičan i vedar, ovaj mali skitnica bio je cinik sa pesničkim pogledom na svet, nitkov sa puritanskim moralom. Publika širom sveta poistovećivala se sa ovim autsajderom, mada je prezirao površnost koju ona predstavlja.

Čaplinove komedije, ukorenjene u njegovom siromašnom detinjstvu u Londonu, bile su veoma lične, spajajući osećaj nostalgije i užasa zbog društvene nepravde. Njegov humor bio je zasnovan na karakterizaciji i mestu zbivanja, a u filmovima poput Šarlo kao policajac (Easy Street, 1917) i Šarlo useljenik (The Immigrant, 1917) bavio se kontroverznim temama kao što su narkomanija, ulični kriminal i prostitucija. Sa druge strane, u komedijama Staza za koturaljke (The Rink, 1916), Nadzornik (The Floorwalker, 1916) i Lečenje (The Cure, 1917), čije su energija i ritam oduševile Kloda Debisija, Čaplin je dokazao izuzetne klovnovske veštine. Čaplinovi filmovi su bili manje dinamični od Senetovih, broj gegova u njima je smanjen, kako bi se u potpunosti iskoristio komični potencijal svake situacije, tako da su scene zavisile ne od samog postojanja šale, već od njenog uticaja. Upotrebom rekvizite pokazao je da ima vrhunski osećaj za komiku. Iako su oni bili nepredvidivi i često su služili da stvore neku neprijatnost, kao što je slučaj u filmovima Jedan ujutro (One A.M., 1916) i Zalagaonica (The Pawnshop, 1916) Čaplin ih je koristio radi karakterizacije i izražavanja unutrašnjih osećanja, čime je produbljivao površinsku komediju. Ipak, ključnu ulogu u uspehu svih Čaplinovih filmova imala je njegova inteligentna i graciozna gluma. Ironija je što je naslov Čaplinovog filma Hleb svagdašnji (Making a Living, 1914) budući da su mu popularnost i umetnička nezavisnost naglo rasle sa svakim novim ugovorom i da je jedan od osnivača sistema filmskih zvezda.

Poster Kurea iz 1917.

Godine 1915. Napustio je Kistoun i sa kompanijom Esenej potpisao ugovor o snimanju četrnaest filmova za sumu od 1250 dolara nedeljno. Tu je započeo saradnju sa snimateljem Rolijem Toterom (Rolie Totheroh), glumicom Ednom Pervajans (Edna Purviance) i Erikom Kembelom (Eric Campbell), koji su u njegovim filmovima redovno glumili glavni ženski lik, odnosno glavnog neprijatelja. U filmu Šarlo grof (The Count, 1916) se pojavljuju Kembel koji je glumio neprijatelja u jedanaest narednih kratkometražnih filmova i Edna Pervajans koja je glumila ulogu idealne žene u većini njegovih filmova od 1915. do 1923. godine. Godine 1916. prešao je u Mjučual, gde je snimio dvanaest filmova za platu od 10.000 dolara nedeljno. Godine 1918. je potpisao sa kompanijom Frst nešnal (First National) ugovor od milion dolara za produkciju samo osam filmova, od kojih je Mališan (The Kid, 1921) bio njegov prvi dugometražni film. Godinu dana kasnije zajedno sa Dejvid Grifitom, Meri Pikford i Daglas Ferbanksom (Douglas Fairbanks) osnovao je kompaniju Junajted Artists (United Artists), za koju je snimio sve naredne filmove, počevši od Parižanke (A Woman of Paris, 1923). U Čaplinovom radu su počeli da se javljaju periodi neaktivnosti, mada je Zlatna groznica (The Gold Rush, 1925), Svetla velegrada (City Lights, 1931) i Moderna vremena (Modern Times, 1936) spadaju u njegove najpoznatije filmove. Čaplin je od sredine 1920-ih počeo da žudi za intelektualnim priznanjem. Na film Moderna vremena znatno je uticao film Dajte nam slobodu (1931) Rene Klera. Taj film duguje i sovjetskom revolucionarnom filmu zbog čega je bio zabranjen u Italiji i Nemačkoj. Hitler i Musolini su film ocenili kao komunističku propagandu. Čaplin im se kasnije osvetio filmom Veliki diktator (The Great Dictator, 1940).

Diktator Čarli

Popularnost lika skitnice je vremenom opadala, Čaplin je postajao sve više samosvestan, njegovu izražajnost i spontanost zamenile su pretencioznost i sentimentalnost. Kao reditelj je sa lakoćom umeo da uspostavi dinamiku između kamere i glumca ali su njegove metode bile veoma konvencionalne. Glatka montaža nikada nije odvraćala pažnju sa radnje. Njegov izbor mekog osvetljenja, pažljivo osmišljenih scenografija, opšteg plana i kadra-sekvence odavao je tehniku čvrsto ukorenjenu u pozorišnoj tradiciji. Čaplin je snimao neme filmove do 1940. godine.

Ipak, ograničenost Čaplinove režije i kinematografske inteligencije došla je do izražaja u govornim filmovima (talkies) kao što su, pomenuti, Veliki diktator, Gospodin Verdu (Monsieur Verdoux, 1947), Svetlosti pozornice (Limelight, 1952), Kralj u Njujorku (A King in New York, 1957) i Grofica iz Hong Konga (The Countess from Hong Kong, 1966).

Čarli Čaplin na šetalištu poznatih

Iako lično nikada nije propovedao politički radikalizam bilo kakve boje, njegov filmski opus bio je dovoljan da u vreme reakcionarne histerije 1950-ih godina zbog svojih levičarskih ubeđenja postane jedna od žrtava senatora Makartija. Ismevao je i mnoge američke političare. Bio je optužen za širenje ideje komunizma, pa mu je zbog toga tokom pedesetih godina bio zabranjen povratak iz Evrope u Ameriku. Njegov film „Kralj u Njujorku“ bio je zabranjen u Americi do 1973. godine (više od 15 godina). Napustivši Sjedinjene Države, Čaplin je od 1952. godine živeo u Evropi, uglavnom u Švajcarskoj. U tom periodu je ostvario mali broj svojih zamisli. Čaplin se dosta brinuo o svom zdravlju. Redovno se bavio sportom, pravilno hranio, malo pušio i retko pio. Pa ipak, njegovo zdravlje se znatno pogoršalo nakon završetka filma, „Grofica iz Hongkonga“, krajem šezdesetih. Ipak, u Sjedinjene Države se vratio 1973. godine jer je nagrađen Oskarom za životno delo. Godine 1975, britanska kraljica Elizabeta II dodelila mu je, kao jednom od najzaslužnijih građana zemlje, čin viteza.

Čarli Čaplin je imao puno ljubavnih veza i afera, četiri braka i desetoro dece, od kojih je Džeraldin Čaplin najuspešnija i to kao glumica. Njegove supruge bile su i po više od 30 godina mlađe od njega, zbog čega je bio kritikovan u javnosti.

Smrt

Grob Čarlija Čaplina

Umro je u snu na Božić 25. decembra 1977. godine u Korziju-sir-Veviju u Švajcarskoj, gde je proveo poslednjih 20 godina života.

Nasleđe

Čaplin kao „Skitnica“ 1915. godine, kinematografska „najuniverzalnija ikona“

Godine 1998, filmski kritičar Andru Saris je rekao da je Čaplin „verovatno najvažniji umetnik kojeg je proizvela kinematografija, svakako njen najizuzetniji izvođač i verovatno još uvek njena najuniverzalnija ikona“. Čaplina je Britanski filmski institut opisao kao „nadvišujuću figuru svetske kulture“, i on je bio uključen u Tajm časopisov spisak „100 Najvažnijih ljudi 20. veka“ zbog „smeha [koji je on doneo] milionima“ i zbog toga što je on „više ili manje izmislio globalnu prepoznatljivost i pomogao pretvaranju industrije u umetnost“.

Slika Trampa je postala deo kulturne istorije; prema Simonu Lovišu, taj lik je prepoznatljiv i ljudima koji nikad nisu videli Čaplion film, i na mestima gde filmovi nikada nisu prikazani. Kritičar Leonard Maltin je pisao o „jedinstvenoj“ i „neizbrisivoj“ prirodi Trampa, i tvrdio da ni jedan drugi komičar nije dosegao njegov „globalni uticaj“. Hvaleći karakter, Ričard Šikel sugeriše da Čaplinovi filmovi sa Trampom sadrže „najelokventnije, bogato komične izraze ljudskog duha“ u istoriji filma. Memorabilija vezana za ovaj lik još uvek donosi velike sume na aukcijama: 2006. godine su polucilindar i bambusni štap koji su deo Trampovog kostima prodati za 140.000 američkih dolara na aukciji u Los Anđelesu.

Kao filmski staralac, Čaplin se smatra pionirom i jednom od najuticajnijih figura ranog 20. veka. Njemu se često pripisuje zasluga jednog od prvih umetnika ovog medijuma. Filmski istoričar Mark Kazins je napisao da je Čaplin „promenio ne samo slike bioskopa, nego i njegovu sociologiju i gramatiku“ i tvrdi da je Čaplin bio jednako važan za razvoj komedije kao žanra, kao što je Dejvid V. Grifit bio za dramu. On je bio prvi koji je popularisao dugometražnu komediju i koji je usporio tempo akcije, dajući joj ozbiljnost i suptilnost. Mada se njegov rad uglavnom klasifikuje kao urnebesna komedija, Čaplinova drama A Woman of Paris (1923) je imala veliki uticaj na film Ernsta Lubiča The Marriage Circle (1924) i stoga je igrala ulogu u razvoju „sofisticirane komedije“. Prema Dejvidu Robinsonu, Čaplinovi izumi su „brzo asimilirani i postali deo uobičajene prakse filmskog zanata“. Filmski stvaraoci koji navode Čaplina kao uticaj obuhvataju Federika Felinija (koji naziva Čaplina „nekom vrstom Adama, od koga smo svi potekli“), Žaka Tatija („Bez njega ja nikad ne bih napravio film“), Rene Klera („On je inspirisao praktično svakog filmskog stvaraoca“), Majkla Pauela, Bili Vajldera, Vitoria de Sike, i Ričarda Atenbora. Ruski filmski stvaralac Andrej Tarkovski je veličao Čaplina kao „jedinu osobu koja je ušla u kinematografsku istoriju bez imalo sumnje. Filmovi koje je on ostavio za sobom nikad ne mogu zastareti“.

Čaplin je takođe snažno uticao na rad kasnijih komičara. Marsel Marso je izjavio da je bio inspirisan da postane mejm umetnik nakon što je gledao Čaplina, dok je glumac Rej Kapur bazirao svoju ekransku personu na Trampu. Mark Kousins je takođe detektovao Čaplinov stil komedije u francuskom karakteru Mesje Hulot i italijanskom karakteru Toto. U drugim poljima, Čaplin je doprineo inspiraciji crtanih likova mačak Feliks i Miki Maus, i uticao je na dadaistički umetnički pokret. Kao jedan od osnivača Ujedinjenih umetnika, Čaplin je takođe imao ulogu u razvoju filmske industrije. Gerald Mast je pisao da iako UA nikad nije postala kompanija sa značajem poput firmi MGM ili Paramaunt pikčers, ideja da režiseri mogu da proizvedu svoje sopstvene filmove je bila „godina ispred svog vremena“.

U 21. veku, nekoliko Čaplinovih filmova se još uvek smatra klasicima i među najvećim filmovima ikada napravljenim. Godine 2012. Sight & Sound istraživanje, kojim se kompilira prvih deset glasova filmskih kritičara i režisera da bi se odredili najpriznatiji filmovi svake grupe, pokazalo je da se City Lights rangira među kritičarima u prvih 50, Modern Times u prvih 100, a The Great Dictator i The Gold Rush su bili u prvih 250. Prvih 100 filmova po glasovima režisera su obuhvatali Modern Times na poziciji 22, City Lights kao 30-ti, i The Gold Rush na broju 91. Svako od Čaplinovih ostvarenja je dobilo glas. Godine 2007, Američki filmski institut je imenovao City Lights jedanaestim najvećim američkim filmom svih vremena, dok su The Gold Rush i Modern Times ponovo rangirani u prvih 100. Knjige o Čaplinu nastavljaju da se regularno objavljuju, i on je popularna tema medijskih naučnika i filmskih arhivista.

Biste Čaplina širom sveta, locirane u (sleva nadesno) 1. Trenčinske Tjeplice, Slovačka; 2. Helmža, Poljska; 3. Votervil, Irska; 4. London, Ujedinjeno Kraljevstvo; 5. Hajderabad (Indija); 6. Alasio, Italija; 7. Barcelona, Španija; 8. Veve, Švajcarska

Filmografija

Kao glumac

Uloge Čarli Čaplin
Godina	Srpski naziv	Izvorni naziv	Uloga	Napomena
2003.		The Chaplin Collection: Volume One
1967.	Grofica iz Hongkonga	A Countess From Hong Kong
1959.		Girls Town
1958.		High School Confidential!
1957.		A King In New York
1954.		Fangs Of The Wild
1954.		Follow The Hunter
1947.		Monsieur Verdoux
1940.	Veliki diktator	The Great Dictator
1936.	Moderna vremena	Modern Times	Skitnica
1931.	Svetla velegrada	City Lights	Skitnica
1928.		Show People
1925.	Zlatna groznica	The Gold Rush	Usamljeni tragač
1923.		A Woman Of Paris
1923.		A Woman Of Paris/Sunnyside
1921.	Mališan	The Kid	Skitnica
1916.	Jedan ujutro	One A.M.	Pijanac

Kao režiser

Filmovi koje je režirao Čarli Čaplin
God.	Srpski naziv	Izvorni naziv
1967.	Grofica iz Hongkonga	A Countess From Hong Kong
1958.		The Chaplin Revue
1957.		A King In New York
1952.		Limelight
1947.		Monsieur Verdoux
1940.	Veliki diktator	The Great Dictator
1938.		Charlie Chaplin Carnival
1938.		Charlie Chaplin Cavalcade
1938.		Charlie Chaplin Festival
1936.	Moderna vremena	Modern Times
1931.	Svetla velegrada	City Lights
1928.	Cirkus	The Circus
1928.		The Circus/A Day's Pleasure
1925.	Zlatna groznica	The Gold Rush
1923.		A Woman Of Paris
1923.		A Woman Of Paris/Sunnyside
1921.		The Idle Class
1921.	Mališan	The Kid
1921.		The Kid/The Idle Class
1916.		The Burlesque Of Carmen
1916.	Jedan ujutro	One A.M.

Literatura

• Balio, Tino (1979). „Charles Chaplin, Entrepreneur: A United Artist”. Journal of the University Film Association. University of Illinois Press. 31 (1): 11—21. 
• Bloom, Claire (1982). Limelight and After. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-78051-9. 
• Brownlow, Kevin (2010) [2005]. The Search for Charlie Chaplin. London: UKA Press. ISBN 978-1-905796-24-3. 
• Cardullo, Bert (2009). Vittorio De Sica: Actor, Director, Auteur. Cambridge: Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1-4438-1531-4. 
• Canemaker, John (1996). Felix: The Twisted Tale of the World's Most Famous Cat. Cambridge, MA: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80731-2. 
• Chaplin, Charles (2003) [1964]. My Autobiography. London: Penguin Classics. ISBN 978-0-14-101147-9. 
• Chaplin, Lita Grey; Vance, Jeffrey (1998). Wife of the Life of the Party. Lanham, MD: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-3432-3. 
• Cousins, Mark (2004). The Story of Film: An Odyssey. London: Pavilion Books. ISBN 978-1-86205-574-2. 
• Dale, Alan S. (2000). Comedy is a Man in Trouble: Slapstick in American Movies. Minneapolis, MN: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-3658-7. 
• Epstein, Jerry (1988). Remembering Charlie. London: Bloomsbury. ISBN 978-0-7475-0266-1. 
• Friedrich, Otto (1986). City of Nets: A Portrait of Hollywood in the 1940's. Berkeley, CA: University of California Press. ISBN 978-0-520-20949-7. 
• Frost, Jennifer (2007). „'Good Riddance to Bad Company': Hedda Hopper, Hollywood Gossip, and the Campaign against Charlie Chaplin, 1940–1952”. Australasian Journal of American Studies. Australia and New Zealand American Studies Association. 26 (2): 74—88. 
• Gehring, Wes D. (2014). Chaplin's War Trilogy: An Evolving Lens in Three Dark Comedies, 1918–1947. Jefferson, NC: McFarland. ISBN 978-0-7864-7465-3. 
• Gunning, Tom (1990). „Chaplin and American Culture: The Evolution of a Star Image by Charles J. Maland”. Film Quarterly. University of California Press. 43 (3): 41—43. JSTOR 1212638. doi:10.2307/1212638. 
• Hansmeyer, Christian (1999). Charlie Chaplin's Techniques for the Creation of Comic Effect in his Films. Portsmouth: University of Portsmouth. ISBN 978-3-638-78719-2. 
• Jackson, Kathy Merlock (2003). „Mickey and the Tramp: Walt Disney's Debt to Charlie Chaplin”. The Journal of American Culture. 26 (1): 439—444. doi:10.1111/1542-734X.00104. 
• Kamin, Dan (2011) [2008]. The Comedy of Charlie Chaplin: Artistry in Motion. Lanham, MD: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-7780-1. 
• Kemp, Philip (2011). Cinema: The Whole Story. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-28947-1. 
• Kuriyama, Constance B. (1992). „Chaplin's Impure Comedy: The Art of Survival”. Film Quarterly. University of California Press. 45 (3): 26—38. JSTOR 1213221. doi:10.2307/1213221. 
• Larcher, Jérôme (2011). Masters of Cinema: Charlie Chaplin. London: Cahiers du Cinéma. ISBN 978-2-86642-606-4. 
• Louvish, Simon (2010) [2009]. Chaplin: The Tramp's Odyssey. London: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-23769-2. 
• Lynn, Kenneth S. (1997). Charlie Chaplin and His Times. New York, NY: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-80851-2. 
• Maland, Charles J. (1989). Chaplin and American Culture. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02860-6. 
• Maland, Charles J. (2007). City Lights. London: British Film Institute. ISBN 978-1-84457-175-8. 
• Marriot, A. J. (2005). Chaplin: Stage by Stage. Hitchin, Herts: Marriot Publishing. ISBN 978-0-9521308-1-9. 
• Mast, Gerald (1985) [1981]. A Short History of the Movies: Third Edition. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-281462-3. 
• McCaffrey, Donald W. (1971). Focus on Chaplin. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-128207-0. 
• Neibaur, James L. (2000). „Chaplin at Essanay: Artist in Transition”. Film Quarterly. University of California Press. 54 (1): 23—25. JSTOR 1213798. doi:10.2307/1213798. 
• Nowell-Smith, Geoffrey (1997). Oxford History of World Cinema. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-874242-5. 
• Raksin, David; Berg, Charles M. (1979). „Music Composed by Charles Chaplin: Auteur or Collaborateur?”. Journal of the University Film Association. University of Illinois Press. 31 (1): 47—50. 
• Robinson, David (1986) [1985]. Chaplin: His Life and Art. London: Paladin. ISBN 978-0-586-08544-8. 
• Sarris, Andrew (1998). You Ain't Heard Nothin' Yet: The American Talking Film – History and Memory, 1927–1949. New York City, NY: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-503883-5. 
• Sbardellati, John (2012). J. Edgar Hoover Goes to the Movies: The FBI and the Origins of Hollywood's Cold War. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-5008-2. 
• Sbardellati, John; Shaw, Tony (2003). „Booting a Tramp: Charlie Chaplin, the FBI, and the Construction of the Subversive Image in Red Scare America” (PDF). Pacific Historical Review. University of California Press. 72 (4): 495—530. doi:10.1525/phr.2003.72.4.495. 
• Schickel, Richard (2006). The Essential Chaplin – Perspectives on the Life and Art of the Great Comedian. Chicago, IL: Ivan R. Dee. ISBN 978-1-56663-682-7. 
• Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names (5th izd.). New York City, NY: Springer Verlag. str. 305. ISBN 978-3-540-00238-3. 
• Schneider, Steven Jay (2009). 1001 Movies You Must See Before You Die. London: Quintessence. ISBN 978-1-84403-680-6. 
• Sheaffer, Louis (1973). O'Neill: Son and Artist. Boston and Toronto: Little, Brown & Company. ISBN 978-0-316-78336-1. 
• Simmons, Sherwin (2001). „Chaplin Smiles on the Wall: Berlin Dada and Wish-Images of Popular Culture”. New German Critique. Duke University Press (84): 3—34. JSTOR 827796. doi:10.2307/827796. 
• Sklar, Robert (2001). Film: An International History of the Medium (Second edition). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-034049-8. 
• Slowik, Michael (2014). After the Silents: Hollywood Film Music in the Early Era, 1926-1934. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0231165839. 
• Thompson, Kristin (2001). „Lubitsch, Acting and the Silent Romantic Comedy”. Film History. Indiana University Press. 13 (4): 390—408. doi:10.2979/FIL.2001.13.4.390. 
• Vance, Jeffrey (1996). „The Circus: A Chaplin Masterpiece”. Film History. Indiana University Press. 8 (2): 186—208. JSTOR 3815334. 
• Šablon:Clarification needed Vance, Jeffrey (2000). Introduction. Making Music with Charlie Chaplin. Od strane James, Eric. Lanham, MD: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-3741-6. 
• Vance, Jeffrey (2003). Chaplin: Genius of the Cinema. New York: Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-4532-6. 
• Weissman, Stephen M. (1999). „Charlie Chaplin's Film Heroines”. Film History. Indiana University Press. 8 (4): 439—445. 
• Weissman, Stephen M. (2009). Chaplin: A Life. London: JR Books. ISBN 978-1-906779-50-4. 
• Williams, Gregory Paul (2006). The Story of Hollywood: An Illustrated History. Los Angeles, CA: B L Press. ISBN 978-0-9776299-0-9. 

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Čarli Čaplin na sajtu PORT.rs
• Čarli Čaplin na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Zbog nje je Čarli bio nesrećan i surov prema ženama („Blic“, 7. april 2014)
• Charles Chaplin na sajtu TCMDb (jezik: engleski)
• Charles Chaplin na sajtu Rotten Tomatoes (jezik: engleski)
• Charlie Chaplin na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Čarli Čaplin na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Čarli Čaplin na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• The Charlie Chaplin Archive Online catalogue of Chaplin's professional and personal archives at the Cineteca di Bologna, Italy
• Charlie Chaplin Comedy Film Festival in Waterville, Ireland
• Chaplin's World Museum at the Manoir de Ban, Switzerland
• Chaplin's file at the Federal Bureau of Investigation website
• Charlie Chaplin Архивирано на сајту Wayback Machine (17. август 2020) at the British Film Institute
• Vladimir Dedijer sa Čarlijem Čaplinom 1945. o Rusiji, Americi, Jasenovcu, Sutjesci i Ivanu Goranu Kovačiću (OKO, RTS, jun 2023)