Četinari

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Četinari
Istorija grupe: karbon — danas
četine molike
četine molike
Cvetovi četinara: mikro (muške) i makro (ženske) strobile duglazije.
Cvetovi četinara: mikro (muške) i makro (ženske) strobile duglazije.
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Pinophyta
klasa: Pinopsida
redovi

Cordaitales
Pinales
Vojnovskyales
Voltziales

Ekologija taksona
Najveća četinarska šišarica, šišarica bora (Pinus lambertiana) u poređenju sa šišaricom belog bora.

Četinari su grupa golosemenica koja obuhvata 631 savremenu vrstu[1]. Ime su dobili po igličastim asimilacionim organima - četinama, a koje karakteriše većinu vrsta. Asimilacioni organi nekih četinara mogu da budu kratki, kao kod tise (oko 1,5 cm) ili dugački i do 20–45 cm, kao kod dugoigličavog američkog bora (Pinus palustris). Neki četinari (kao što su tuja i čempres) umesto četina imaju asimilacione organe u obliku ljuspi. Četinari rastu uglavnom kao šumsko drveće, mada se neki javljaju i u formi niskog rastinja (žbunje). Uglavnom rastu na Severnoj Hemisferi u subarktičkoj zoni i zauzimaju ogromna prostranstva Skandinavije, Rusije i Kanadetajge.

Cvet četinara je uvek jednopolan: muški grupisan u šišaričaste cvasti (mikrostrobile), a ženski u šišaričaste cvasti (makrostrobile) ili je pojedinačni (tisa, toreja, cefalotaksus). U muškim šišarkama obrazuju se polenova zrna. Ona su kod četinara prilagođena oprašivanju pomoću vetra ili životinja. U ženskim šišarkama formiraju se semeni zameci koji su goli, a po oplođenju daju seme u šišarici ili pojedinačno. Pojedinačno seme najčešće je u mesnatom omotaču - arilusu. Četinari mogu da budu jednodomi (obe vrste cvetova na istoj individui) i dvodomi (muški cvetovi na muškim individuama, ženski na ženskim). Za oplođenje četinara nije neophodna voda. Šišarice četinara mogu da budu različitog oblika (kupastog, valjkastog, loptastog), dimenzija (manje od 1 cm (Chamaecyparis pisifera) do 30 - 60 cm (Pinus lambertiana) i konzistencije (odrvenjene, kožaste, mesnate – bobičaste).

Raznovrsnost četinara[uredi]

U četinare spadaju poznate biljke kao što su borovi, jele, smrče, kedrovi, kleke, čempresi... Endemiti Balkanskog poluostrva su borovi molika i munika, kao i vrsta smrče pančićeva omorika.

Izvori[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]