Češalj

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Moderni češalj.
Pundžabi drveni češalj.

Češalj je zubati instrument koji se koristi za stilizovanje, čišćenje i brigu o kosi ili skalpu. Češlji su među najstarijim instrumentima koji arheolozi nalaze, jer je najstariji dobro očuvani češalj nađen u Persiji i star je oko 5000 godina. To govori da je češalj od uvek bio važni instrument u ljudskoj civilizaciji.

Istorija[uredi]

Kada je neka žena u pradavno doba zapazila da lepše izgleda ako svoju kosu uredi na poseban način, to je verovatno bio početak "češljanja", odnosno upotrebe "češlja", koji je u prvo vreme predstavljao bilo koju alatku sa zupcima za češljanje kose. Na Novoj Gvineji žive Papuanci, koji se odlikuju vrlo kovrčavom kosom, punom gustih kovrdžica. Veruje se da su Papuanci izmislili češalj da bi nekako doveli u red svoju bujnu kosu. Češalj je jedno od najstarijih čovekovih oruđa. Češljevi napravljeni od kosti, drveta i roga pronađeni su pokraj švajcarskih jezera, u prebivalištima praistorijskih ljudi. Još pre vaše hiljada godina u Egiptu su izrađivani češljevi od abonosovine i slonove kosti. Neki od tih češljeva i danas se mogu videti u muzejima. Zanimljivo je da izgledaju potpuno isto kao neki ukrasi što se danas proizvode. Svaka savremena žena mogla bi se njima češljati. Primitivni su ljudi izrađivali češljeve od materijala što su im se našli pri ruci. Tako su, na primer, češljevi pravljeni od bambusa u nekim delovima Azije, a Polinežani su ih izrađivali od srednjih žica listova kokosove palme koje su spajali vlaknima. U pojedinim delovima Nove Gvineje češljevi su izrađivani od bivoljeg roga. Mali češalj, što se obično nosi u džepu, nije pronalazak savremenog doba, budući da se u muzejima nalaze pogodni džepni češljići od slonovače koji su pronađeni u ruševinama starih rimskih gradova. U srednjem veku izrada češljeva predstavljala je zgodnu priliku da se umetnici ogledaju u svom umeću, jer su ih ukrašavali vrlo složenim šarama. Tako postoje češljevi oslikani svecima, češljevi od šarenog stakla i zlata, kao i oni sa latinskim natpisima.

Opis[uredi]

Češalj se sastoji od drške i zuba koji su postavljeni normalno između sebe. Češlji se mogu praviti od brojnih materijala, a najčešći su plastika, metal, pamučni materijal ili drvo. Češlji od slonovače i kornjačine kore se je u prošlosti koristili, ali se zbog ugrožavanja životinja retko danas koriste.

Češlji mogu da variraju u obliku u zavisnosti od funkcije. Frizerski češlji mogu imati usku, zašiljenu ručicu za razdvajanje kose i bliske zube. Obični češlji imaju šire zube do pola i manje zube u drugoj polovini češlja.

Četka za kosu je veća od češlja i koristi se za brigu o kosi.

Korišćenje i tipovi[uredi]

Češlji mogu imati mnogo upotreba. Tokom istorije oni su služili da održavaju dugu kosu u redu, kao i za dekoraciju. U Španiji postoji dekorativni češalj peineta da bi se održavala mantija.

U industriji češlji se koriste za razdvajanje pamučna vlakna od semena i drugih ostataka. U umetnosti se češalj naročito koristi u ebru, kako bi se manipulisalo bojom.

Češlji su omiljeni kod inspektora u kriminologiji, koji sa njih skidaju vlakna kako bi se utvrdio identitet.

Stvaranje muzike[uredi]

Češalj je lamelofon. Zubi češlja imaju svoj harmonski kvalitet, koji zavisi od njihove dužine, oblika i materijala.

Higijena[uredi]

Deljenje češlja mogu uzrokovati pojavu parazitskih infekcija, jer na češlju mogu ostati jaja parazita ili čak čitavi paraziti. Takođe češalj se može koristiti za otklanjanje istih.

Slike[uredi]

Vidi još[uredi]