Čile

Iz projekta Википедија


Zastava	Grb

krilatica: Por la razón o la fuerza
(španski, "Razumom ili silom")

Himna: Himno Nacional

Glavni grad

Santijago de Čile

Službeni jezik

španski

Predsednik: Mišel Bašle

Premijer: Rikardo Lagos

Nezavisnost: Od Španije
12. februara 1818.

Površina

- Ukupno 756.950 km² (38.)

- Voda (%) 1,07

Stanovništvo

- 2007. 16.598.074 (60)

- Gustina 22/km²

Valuta Čileanski peso (100 центи)

Vremenska zona UTC -4,
UTC -3 leti

Internet domen .cl

Pozivni broj +56

Republika Čile (šp. República de Chile) je država u Južnoj Americi. Zauzima dugi pojas između obale Tihog okeana i planina Anda.

[uredi] Geografija

Čile se proteže 4630 kilometara od severa do juga, ali samo 430 kilometara (na najširem delu) od istoka do zapada. Po dužini, Čile je najduža zemlja sveta.

Glavni grad je Santijago de Čile (španski Santiago de Chile), dok se skupština sastaje u obližnjem Valparaisu. U Santjagu živi 40 % stanovništva Čilea. Ostali veći gradovi su: Valparaiso, Antofagasta, Punta Arenas, Ikike, La Serena, Talka i drugi.

Pustinja Atakama na severu je bogata mineralima, naročito bakra i nitratima. Nevelika Centralna dolina, u kojoj se nalazi Santjago, je istorijski, poljoprivredni i demografski najvažniji deo zemlje. Jug zemlje je bogat šumom i pašnjacima. Na jugu Čilea susrećemo veoma raznovrsne geografske formacije, uključujući: vulkane, jezera, fjordove i ostrva.

Pod čileanskim suverenitetom su (od 1888.) Uskršnje ostrvo i ostrva Sala i Gomez (Sala-y-Gómez), najistočnija ostrva Polinezije. Deo Čilea je i ostrvo Robizon Kruso.

Čile polaže prava na deo teritorije Antarktika.

[uredi] Istorija

Pre oko deset hiljada godina, prvobitni naseljenici su stigli u Čile. Kultura Inka je kratkotrajno bila prisutna u ovim predelima.

U pokušaju da oplovi svet, španski moreplovac Fernando Magelan je 1520. otkrio južni prolaz, koji se danas po njemu zove Magelanov prolaz i tako postao prvi evropljanin na teritoriji današnjeg Čilea. Iz Perua je, potrazi za zlatom, 1535. stigla banda konkvistadora predvođena Dijegom de Almagrom. Zlato nisu našli, ali su ali su prepoznali poljoprivredne potencijale središnje doline Čilea. U to vreme na teritoriji današnjeg Čileo živela su različita plemena Indijosa koja su se bavila zemljoradnjom i stočarstvom. Oko 1540. Španski vojnici-avanturisti, predvođeni jednim od kapetana Fransiska Pizara Pedrom de Vadivijom, pretvorili su Čile u koloniju. Grad Santjago de Čile je osnovan 12. februara 1542.

Nezavisnost od Španije Čile je stekao 1817, kada je vojska pod vođstvom Bernarda O'Higinsa, i Hose de San Martina junaka rata za oslobođenje Argentine, prešla Ande i pobedila pristalice kralja Španije. Nezavisnost je zvanično proglašena 12. februara, 1818, a O'Higins je postao prvi vođa Republike.

Posle pobede u Pacifičkom ratu protiv Perua i Bolivije (1879-1883), Čile je znatno proširio svoje teritorije na sever. Time je odsekao pristup Bolivije na Pacifik, i osigurao prihode od eksploatacije rudnika nitrata.

[uredi] Aljende i Pinoče

Levičar i marksista Salvador Aljende postao je predsednik Čilea na izborima 1970. Tokom svoje vladavine proširio je agrarnu reformu, nacionalizovao je rudnike bakra i banke. Drugim merama nameravao je da poboljša položaj siromašnih u Čileu. Zbog ovih mera, došao je u sukob sa bogatim slojevima društva i katoličkom crkvom.

Čileanska armija, pod vođstvom generala Augusta Pinočea, je 11. septembra 1973, uz podršku američke CIA-e, izvršila državni udar i preuzela vlast. Istog dana Salvandor Aljende je ubijen ili izvršio samoubistvo (ovo nikad nije do kraja razjašnjeno).

Pinoče je vladao kao diktator do 1990, kada se povukao sa vlasti. Period njegove vladavine ostao je zapamćen po uspešnom privrednom rastu, ekonomski liberalnoj desničarskoj politici bliskoj SAD-u, ali i po brojnim ubistvima (procenjuje se na 3000), hapšenjima i proganjanju političkih protivnika.