Čulo vida

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg

„Vid“ preusmerava ovde. Za ostale upotrebe pogledajte Vid (višeznačna odrednica).

Culo vida - oko.JPG

Čulo vida je deo nervnog sistema koji omogućuje organizmima da vide. Organ čula vida je oko, i ukoliko ne postoji ozbiljnije oštećenje fotoreceptora, pruža preko 80% utisaka iz spoljašnje sredine.[1][2]

Fiziologija vida[uredi]

Proces viđenja sastoji se od više hemijskih i bioelektričnih procesa kojima se prikupljene informacije obrađuju u vizuelnoj percepciji. Prilikom pada svetlosnih zraka na mrežnjaču dolazi do razlaganje rodopsina u štapićima. Dobijeni opsin, koju u stvari predstavlja protein i retinen, jonizuje se i prelazi u jonsko stanje. Dobijeni joni deluju na membranu čulne ćelije prilikom čega dolazi do nastanka akciona potencijala, odnosno nervnog impulsa koji se prenosi kroz očni nerv. Razdraženje čulnih ćelija je kratko zbog jačine bleska svetlosti, ali osećaj vida traje znatno duže jer produkti razlaganja rodopsina nastaju sa delovanjem sve dok ga ima. Proces obnavljanja rodopsina od opsina i retinena odvija se uz obavezno prisustvo vitamina A.

Anatomija vizuelnog sistema[uredi]

Oči[uredi]

Očni mišići
Delovi oka
1. zajednički tetivni prsten
2. gornji pravi mišić
3. donji pravi mišić
4. unutrašnji pravi mišić
5. spoljašnji pravi mišić
6. gornji kosi mišić
7. tetiva gornjeg kosog mišića
8. donji kosi mišić
9. mišić podizač gornjeg očnog kapka
10. gornji tarzalni mišić
11. beonjača
12. vidni živac
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Oko

Oko je (najčešće) parni organ čula vidi i nalazi se u sklopu lica. Karakteristično za većini sisara je da je vid slabije razvijen kod novorođenčati. Postepenim razvojom jedinke razvijaju se i očni fotoreceptori što poboljšava kvalitet manifestujuće slike.

Oko se sastoji iz pomoćnih i glavnih delova. U pomoćne delove oka spadaju trepavice, obrve, očni kapci, suzne žlezde, vežnjača i očni mišići. Glavne delove čine očna jabučica, očni nerv i centra čula vida.

Svaki od ovih delova ima svoju specifičnu ulogu. Ukoliko bi jedan od njih bio oštećen, moglo bi doći do lakšeg ili težeg narušavanja čula vida što bi prouzrokovalo lošiji vid.

Mrežnjača[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Mrežnjača

Mrežnjača je omotač koji oblaže unutrašnju površinu očne jabučice. Njena uloga može se uporediti ulogom filma u foto-aparatu. Procenjuje se da se u mrežnjai nalazi oko 125.000.000 gusto raspoređenih čulnih ćelija - fotoreceptora.

Poremećaj vida[uredi]

Oko je organ izložen velikom uticaju spoljne sredine i zbog toga lako se može povrediti. Poremećaji vida mogu da budu urođena ili zadobijena tokom razvoja jedinki.

Neke od najčešćih mana lošega vida su kratkovidost, dalekovidost, razrookost i staračka dalekovidost. Ukoliko se koriste odgovarajuće naočare, vid se može popraviti.

Međutim najčešća oboljenja oka su različita zapaljenja od kojih je najzastupljeniji konjuktivitis ili zapaljenje vešnjače. Do zapaljenja dolazi obično zbog prisustva virusa ili bakterije koja u oko dospeva putem vazduha, zagađene vode ili prljavim rukama. Većina infekcija se brzo leče, ali u koliko dođe do zapaljenja rožnjače po izlečenju može doći do smanjene providnosti, što stvara zamućen vid. U tom slučaju dolazi do trajnog oštećenja vida.

Izvori[uredi]

  1. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  2. ^ Предраг Керос, Марко Пећина, Мирјана Иванчић-Кошута (1999). Основи анатомије човјека. Загреб. 

Literatura[uredi]

  • Предраг Керос, Марко Пећина, Мирјана Иванчић-Кошута (1999). Основи анатомије човјека. Загреб.