Šah

Za drugo značenje, pogledajte članak Šah (višeznačna odrednica).

Šah (od persijske reči Shah - kralj) je sportska igra na ploči za dva igrača.

Sleva: beli kralj, crni top i kraljica, beli pešak, crni skakač, i beli lovac.

Šahovska tabla u Mostaru

Persijski mladići igraju šah. Šah se igrao u Persiji još od 3. veka.

Istorija šaha

Ne postoje pouzdani podaci o njegovom postanku. Najverovatnije je da se pojavio pre više od 2.000 godina. Prilikom arheoloških iskopavanja u Uzbekistanu nađene su dve figurice od slonovače koje pripadaju periodu vladavine cara Huviške (II vek). Stručnjaci smatraju da su to šahovske figurice. U V veku nastala je u Indiji posebna vrsta vojne igre na drvenoj ploči - „čaturanga“, što znači četverodeoni. Čaturanga je kao daleki predak današnjeg šaha bila igra koja je odražavala sastav i poredak tadašnje indijske vojske, koju su sačinjavala 4 roda: pešadija, konjica, slonovi i borna kola, a u sredini su se nalazili radža (kralj) i njegov savetnik mantrin (današnja kraljica ili dama). Kretanje figura određivalo se bacanjem kocke.

Igru su u VI veku prihvatili Persijanci (čatrang), a od njih u VII veku Arapi su osvajanjem Irana preuzeli i tokom naredna dva veka bila je veoma populara u arapskim zemljama. Održavani su mečevi između najboljih igrača, proučena su moguća otvaranja (tabije) i sastavljeni su prvi problemi otvaranja (mansube). Kalif Harun al Rašid je poslao krajem VIII veka francuskom vladaru Karlu Velikom na poklon šah od slonove kosti. U IX veku Arapi su je pod imenom „šatrandž“ preneli u Španiju, Šatrandž pretstavlja viši oblik čaturange. Ishod borbe više ne određuje slučaj (bacanje kockice), već logika i snalažljivost igrača. Igra postiže veliku popularnost i širi se po evropskim zemljama sve do Islanda. Francuski kralj Luj IX je 1254. godine izdao specijalni edikt koji je zabranjivao igranje šaha. U Evropi je šah usavršen uvođenjem rokade i povećanjem dejstva kraljice i lovca (kod Arapa je kraljica mogla ići samo po jedno polje ukoso, a lovac je mogao da skače ukoso na svako treće polje: pošto je teško bilo izvesti mat, postojala su dva načina da se pobedi - usamljivanjem protivničkog kralja i patom, koji se računao kao pobeda za patiranu stranu). Sa reformom su ukinuta ova dva načina pobede. Usavršavanjem od drevne čaturange igra je poprimala današnji oblik. Nastala je u XV veku kada se 1497. godine pojavilo prvo štampano delo o šahu koje je napisao španski šahist Lusena. Njegovo delo su nastavili u XVI i XVII veku španac Rui Lopez i italijani Polerio i Greko, sve dok u XVIII veku francuski šahovski majstor Filidor delom Analiza šahovske igre (fr. Analyse des Échecs) nije postavio temelje savremenoj šahovskoj teoriji.

Pravila igre

Za više informacija videti Pravila šaha, Šahovska tabla, Šahovske figure, Mat, Kralj u šahu, Pat i Remi

Šah se igra na kvadratnoj ploči (tabli) koja se naziva šahovska tabla (ploča). Tabla je podeljena na 8 kolona i 8 redova polja, dakle sadrži 64 polja koja su naizmenično crne i bele boje.

Polja mogu biti nacrtana (štampana) ili na posebnom stolu koji se naziva Šahovski sto i služi prvenstveno za igranje šaha.

Svaki igrač počinje igru sa 16 figura. Figure su: kralj, kraljica (ili dama), top (ili kula) — 2 komada, skakač (ili konj) — 2 komada, lovac (ili laufer) (2 komada), pešak (ili pion) — 8 komada. Jedan igrač igra belim, a drugi crnim figurama, naizmenično pomerajući svoje figure, pri čemu beli ima prednost prvog poteza.

Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat (šah-mat znači mrtav kralj) situaciju.

Šah-mat je situacija kada je kralj napadnut i ne postoji način da se zaštiti od napada ili da se pomeri na nenapadnuto polje. U slučaju šah-mata (kraće mat), partija se završava, a pobednik je igrač koji je matirao suparnika. Osim mata, kad je pobednik poznat, partija može da rezultira i remijem ili pat pozicijom - tada je rezultat nerešen.

Pat je situacija kada je jedan od igrača na potezu, ali ne može da pomeri ni jednu svoju figuru.

Remi je situacija kada nijedan igrač ne može dati mat drugom igraču, uglavnom usled nedostatka figura ili kada oba igrača procene da ne mogu nadigrati svog protivnika, tada dogovorno zaključuju remi, i to se zapisuje ½:½, tj. poen se deli.

Nekada je postojalo pravilo da se u slučaju pata ili remija računa da su oba igrača izgubila, ili se igralo sve dok neko ne bi pobedio, međutim pošto je to moglo drastično da se oduži, da bi ubrzali odigravanje turnira, FIDE (fr. Fédération Internationale des Échecs - Međunarodna šahovska federacija) je donela današnje pravilo o podeli poena.

Šahovska notacija

Ovaj članak koristi algebarsku šahovsku notaciju kako bi se opisali šahovski potezi.

Praćenje poteza koje je obavezno prilikom svih takmičenja.

Postoje nekoliko vrsta notacija: algebarska, opisna (primjenjuje se kod anglosaksonskih zemalja), Forsajtova, Udemanov kodeks itd.

U algebarskoj notaciji, koja se najviše koristi, prvo se beleži znak figure i polje sa kojeg se polazi (kralj — K, dama — D, top — T, lovac — L, skakač — S, dok se pešak ne obeležava početnim znakom figure); a potom se doda crtica i linija (od a do h) i red (od 1 do 8) polja na koje figura stupa. Ako potez sadrži uzimanje protivničke figure, onda umesto crtice stavljaju se dve tačke. Ako se potezom daje „šah“, onda se stavlja na kraju znak +. Mala rokada se označava ovako: 0-0. Velika rokada se označava ovako. 0-0-0. Kad se pokreće pešak, napred se ne stavlja njegov znak.

Kao čest primer upotrebe notacije uzima se kratka partija s temom Legalovog mata:

1. e2-e4 e7-e5 2. Lf1-c4 d7-d6 3. Sg1-f3 h7-h6 4. Sb1-c3 Lc8-g4? (znakom pitanja se označava slab potez, a uzvičnikom odličan) 5. Sf3:e5! Lg4:d1? 6. Lc4:f7+ Ke8-e7 7. Sc3-d5 mat.

Postoji i kratka algebarska notacija, koja je daleko češće u upotrebi u turnirskoj praksi od duge algebarske notacije. Po njoj bi se navedena partija zapisala ovako:

1. e4 e5 2. Lc4 d6 3. Sf3 h6 4. Sc3 Lg4? 5. S:e5! L:d1? 6. L:f7+ Ke7 7. Sd5# (mat se označava tarabicom). Potezi koji označavaju uzimanje u kratkoj notaciji označavaju se dvotačkom (:), međutim, to nije neophodno pošto se podrazumeva.

Ako dve figure mogu odigrati na isto polje, u kratkoj notaciji potez se označava ovako:

1. Ako su obe figure na istom redu:
   • početnim slovom figure
   • linijom na kojoj se nalazi
   • poljem na koje se postavlja.
2. Ako su obe figure na istoj liniji:
   • početnim slovom figure
   • brojem reda na kojem se figura nalazi
   • poljem na koje dolazi.
3. Ako su figure na različitim redovima i linijama, koristi se metoda 1.

Primer za 1.

Topovi belog nalaze se na poljima a1 i h1; Tab1 - top koji se nalazio na polju a1 pomera se na b-liniju; ili, Thb1 - top koji se nalazio na polju h1 pomera se na b-liniju.

Primer za 2.

Topovi belog nalaze se na poljima a1 i a8; T1a2 - top koji se nalazio polju a1 pomera se na drugi red; ili, T8a2 - top koji se nalazio na polju a8 pomera se na drugi red.

Primer za 3.

Skakači belog nalaze se na poljima d2 i g1; Sgf3 - skakač koji se nalazio na polju g1 pomera se na polje f3; ili, Sdf3 - skakač koji se nalazio na polju d2 pomera se na polje f3.

Ako dva pešaka mogu uzeti istu protivničku figuru ili pešaka, pešak koji vuče beleži se:

• slovom linije na kojoj se nalazi
• znakom :
• oznakom polja na koje stupa

Primer za uzimanje

Beli pešaci nalaze se na poljima e4 i c4, crni top na polju d5. Ako pešak sa e4 uzima topa, beleži se e:d5, a ukoliko pešak sa c4 uzima topa, beleži se c:d5.

Primer za promociju

U slučaju promocije pešaka beleži se potez pešakom, a odmah sledi početno slovo figure koja se postavlja na tablu. Primeri: a8D, h8S, d8L, f1T.

U Srbiji, šahovski potezi se mogu beležiti ćirilicom ili latinicom. Sudijska komisija Šahovskog saveza Centralne Srbije preporučuje upotrebu ćirilice.

Šahovska takmičenja

Šahovska takmičenja mogu se podeliti na turnire, mečeve i timska takmičenja. O bilo kakvom takmičenju da se radi, za pobedu se dobija 1 poen, za remi ½ poena, dok se za izgubljenu partiju ne dobijaju poeni (retko kada organizatori šahovskih takmičenja odstupaju od ovog pravila).

Šahovski turniri

Šahovski turniri organizuju po kružnom sistemu (Soneborn-Berger - često se nazivaju samo Berger), zatim po švajcarskom, ševeninškom i nokaut sistemu.

Kružni sistem (Berger)

Za više informacija pogledajte članak Bergerov sistem

Berger-turniri obično su zatvorenog tipa (igrači koji učestvuju, dolaze po pozivu organizatora). Kad je reč o kružnom sistemu (Soneborn-Berger), igra se po pravilu „svako sa svakim“. Minimalnan broj igrača je tri, a može se organizovati da se igra jednokružno (svako sa svakim po jednu partiju), dvokružno (svako sa svakim po dve partije - jednu belim figurama, drugu crnim) itd. Ukoliko je za turnir prijavljen neparan broj igrača, u svakom kolu jedan igrač je slobodan (nema protivnika) i ne dobija poene. Pobednik turnira je igrač koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko više takmičara ostvari jednak broj poena, uspešniji je onaj igrač čiji je veći zbir poena sa takmičarima iz gornje polovine konačne turnirske tabele. Ovaj sistem nosi ime po pobornicima ideje, engleskom šahisti Viljemu Sonebornu i austrijskom teoretičaru šahovske završnice Johanu Bergeru.

(vidi Bergerove tablice)

Švajcarski sistem

Za više informacija pogledajte članak Švajcarski sistem

Turniri koji se igraju po švajcarskom sistemu obično su otvoreni turniri (svako može da se prijavi za turnir) i za učešće obično se plaća upisnina. Najčešće, ovo su masovni turniri, sa velikim brojem učesnika i posle II svetskog rata postali veoma su popularni u čitavom svetu, tako da su doneli ogromnu korist u popularizaciji šaha. Tvorac ovog sistema je Švajcarac dr J. Miler.

Pošto je broj učesnika turnira prevelik da bi igrao svako sa svakim kao kod turnira koji se igraju po Berger-sistemu, pre svakog kola pribegava se ciljanom parovanju. Na primer, pre nego što se potpuno završe sve partije prvog kola, još uvek se ne zna ko će sa kim igrati čak ni u sledećem, drugom kolu. To gotovo da isključuje mogućnost „domaćih“ priprema, i samim tim, smanjuje se broj eventualnih remija.

Za švajcarski sistem, karakteristična su tri pravila:

1. nijedan igrač ne može igrati sa istim protivnikom dva puta;
2. u svakom kolu, igrači za protivnike imaju takmičare koji su im što bliže po broju poena na tabeli;
3. posle svakog kola igrači moraju imati što izjednačeniji broj partija koje su odigrali sa belim, i sa crnim figurama.

Slično kao i kod turnira po Berger-sistemu, ukoliko je broj učesnika neparan, jedan takmičar u svakom kolu je slobodan pošto nema protivnika, s tom razlikom da slobodan igrač u švajcarskom sistemu dobija poen. Prema pravilima, slobodan je onaj igrač koji je u prethodnom kolu bio poslednji na turnirskoj tabeli. Dodatno, igrač ne može biti slobodan više od jedanput.

Sistem se može primeniti pri bilo kom broju učesnika i kola, za bilo koju aktivnost (mada se najčešće koristi u šahu) u kojoj se pojavljuju tri rezultata - pobeda, nerešeno (remi) i poraz. Možda jedini nedostatak švajcarskog sistema je činjenica da poslednja kola nose izrazito veću težinu od prvih, odnosno važnija su za konačan plasman igrača. Ako takmičar započne turnir pobedama, u narednim kolima susreće se sa sve jačom opozicijom (zahvaljujući pravilu 2.), pa ga je kasnije lakše dostići igrač koji je započeo porazima.

Pobednik turnira je onaj učesnik koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko u konačnom plasmanu više učesnika ostvare jednak broj poena, tada se uspešnijim smatra igrač koji je bolji uspeh ostvario po Buholc-koeficijentu. Buholc-koeficijent je ustvari zbir poena svih protivnika nekog igrača.

U Srbiji, pogotovo su popularni tzv. „vikend-turniri“ koji se organizuju po švajcarskom sistemu. Na „vikend-turnirima“, obično se u petak igraju dva kola, u subotu četiri, a u nedelju kada se turnir završava, poslednja tri kola.

Po švajcarskom sistemu igra se i na Šahovskim olimpijadama, koje FIDE organizuje svake 2 godine.

Ševeninški sistem

Ševeninški sistem (negde Sheveningen sistem) predviđen je za ekipna takmičenja, gde svaki igrač jednog tima za protivnike ima sve igrače suparničkog tima.

Nokaut sistem

Kup-sistem, u kom se u drugom kolu susreću pobednici iz prvog kola, u trećem kolu susreću se pobednici iz drugog kola, itd., sve dok se ne dođe do finala u kom igraju jedina dva takmičara koja su do tog momenta pobedila sve svoje suparnike. Onaj protivnik koji pobedi u finalu, postaje pobednik turnira.

Mečevi

Šahovski meč organizuje se između dva protivnika. Kako bi oba protivnika bila ravnopravna (npr. da imaju isti broj kola sa belim i crnim figurama), najčešće se mečevi organizuju tako da imaju paran broj kola. Ukoliko to nije slučaj, radi se o hendikep-mečevima. Pobednik šahovskog meča je igrač koji na kraju ostvari veći broj poena (odnosno pobeda).

Ekipna takmičenja

Igraju timovi, jedan tim protiv drugog, tako što se igrači raspoređuju po tablama. Obično se za prvu tablu uzimaju najjači igrači tima. Svaki tim ima svog kapitena. Kapiten ekipe ne mora istovremeno biti igrač za tablom, može biti i neko treće lice. Kod ekipnih prvenstvenih susreta, kada ekipe u svakom kolu putuju, bele figure na prvoj tabli ima domaća ekipa.

Ekipna takmičenja mogu biti ligaška (na lokalnom ili nacionalnom nivou), ili su u pitanju šahovski dvoboji reprezentacija.

Ostala takmičenja

Simultanke

Za više informacija pogledajte članak Simultanka

Postoje 3 oblika simultanke:

1. Jedan igrač igra protiv više igrača tako što se kreće od table do table u svaki put povuče po potez. Obično se igra na 20-30 tabli, no bilo je pokušaja da se igra na rekordnom broju tabli.
2. Jedan igrač igra protiv više igrača na većem broju tabli, pri čemu novi igrači sedaju na table onih koji su poraženi.
3. Alternativna simultanka, u kojoj dva igrača igraju s više protivnika tako što naizmenično vuku poteze.

Hendikep-mečevi

Hendikep-mečevi su šahovska takmičenja egzibicionog tipa (po svojoj prirodi, nisu po FIDE šahovskim pravilima), odnosno mečevi u kojima jedan protivnik ima neku prednost nad drugim (npr. stalno bele figure, ili više vremena za razmišljanje, ili figuru više itd).

Najveći hendikep-meč u istoriji koji je ikada organizovan je Kasparov protiv sveta. Meč se igrao 1999. godine na internetu. S jedne strane igrao je Gari Kasparov, sa druge čitav svet, dok se o potezu „sveta“ odlučivalo se glasanjem po principu proste većine - potez koji bi dobio najviše glasova biran je kao potez „sveta“. To je ustvari bio dopisni meč, svaka strana imala je na raspolaganju maksimalno 24 časa za naredni potez. Uprkos činjenici da je „svet“ izbacio oštru teorijsku novost još u 10. potezu, Kasparov je pobedio u 62. potezu.

Šah „na slepo“ može biti poseban vid hendikep-meča, ako samo jedan igrač igra „na slepo“.

Šah „na slepo“

Za više informacija pogledajte članak Šah na slepo

Šahovska partija u kojoj bar jedan igrač igra tako što nema mogućnost da vidi šahovsku tablu, ili nema kontakta sa šahovskim figurama. Poseban oblik šaha „na slepo“ je simultanka „na slepo“, gde jedan igrač, bez mogućnosti da vidi šahovske table igra protiv većeg broja suparnika (koji vide svoju tablu i figure) istovremeno. Svetski rekord u ovakvom vidu šaha ostvario je u San Francisku 1960. godine Džordž Koltanovski, odigravši 56 partija „na slepo“ po tempu 10 sekundi za potez. Simultanka je trajala 9 sati, a rezultat je bio 50 pobeda i 6 poraza u korist Koltanovskog.

Šahovske titule

Finalnu reč kod dodeljivanja šahovskih titula ima Kvalifikaciona komisija FIDE.

Titule u muškoj konkurenciji

Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE.

• (GM) Velemajstor
• (IM) Međunarodni majstor (pop. intermajstor)
• (FM) FIDE majstor (pop. majstor)
• (CM) Majstorski kandidat (pop. kandidat)

Titule u ženskoj konkurenciji

Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE.

• (WGM) Ženski velemajstor
• (WIM) Ženski međunarodni majstor (pop. intermajstor)
• (WFM) FIDE majstor (pop. majstor)
• (WCM) Majstorski kandidat (pop. kandidat)

Počasne titule

Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE.

• (HGM) Počasni velemajstor
• (HM) Počasni majstor

Ostale titule

Pored nabrojanih standardnih šahovskih titula, FIDE dodeljuje i titule za šahovsku kompoziciju (komponovanje i rešavanje problema i studija). Ove titule dodeljuje Stalna komisija FIDE za šahovsku kompoziciju. Titule za dopisni šah dodeljuje ICCF (en. International Correspondence Chess Federation - Međunarodna federacija za dopisni šah).

Liste

Svetski šampioni u muškoj kategoriji

„Nezvanični“ ali široko priznati šampioni (pre-šampionsko doba)

• Rui Lopez de Segura, Španija, ~1560
• Paolo Boi i Leonardo da Kutri, Italija, ~1575
• Alesandro Salvio, Italija, ~1600
• Đoakino Greko, Italija, ~1620
• Legal de Kermer, Francuska, ~1730–1747,
• Fransoa-Andre Filidor, Francuska,~1747–1795
• Aleksander Dešapel, Francuska, ~1800–1820
• Luj de la Burdone, Francuska, ~1820–1840
• Hauard Staunton, Engleska, 1843– 1851
• Adolf Andersen, Nemačka, 1851–1858
• Pol Morfi, SAD, 1858–1859,
• Adolf Andersen, Nemačka, 1858–1866
• Viljem Štajnic, Austrija, 1866–1886

Zvanični šampioni

• Viljem Štajnic, Austrija/SAD, 1886 - 1894
• Emanuel Lasker, Nemačka, 1894 - 1921
• Hoze Raul Kapablanka, Kuba, 1921 - 1927
• Aleksandar Aljehin, Rusija/Francuska, 1927 - 1935, 1937 - 1946
• Maks Eve, Holandija, 1935 - 1937
• Mihail Botvinik, SSSR, 1948 - 1957, 1958 - 1960, 1961 - 1963
• Vasilij Smislov, SSSR, 1957 - 1958
• Mihail Talj, SSSR, 1960 - 1961
• Tigran Petrosjan, SSSR, 1963 - 1969
• Boris Spaski, SSSR, 1969 - 1972
• Robert Fišer, SAD, 1972 - 1975
• Anatolij Karpov, SSSR, 1975 - 1985
• Gari Kasparov SSSR/Rusija, 1985 - 1993

„Nezvanični“ ali široko priznati svetski šampioni

• Gari Kasparov, Rusija, 1993 - 2000
• Vladimir Kramnik, Rusija, 2000 do danas

FIDE svetski šampioni nakon Garija Kasparova

• Anatolij Karpov, Rusija, 1993 - 1999
• Aleksandar Halifman, Rusija, 1999 - 2000
• Višvanatan Anand, Indija, 2000 - 2002
• Ruslan Ponomariov, Ukrajina, 2002 - 2004
• Rustam Kasimdžanov, Uzbekistan, 2004 - 2005
• Veselin Topalov, Bugarska, 2005. do danas
• Vladimir Kramnik, Rusija, 2006
• Višvanatan Anand, Indija, 2007 do danas

Svetske šampionke

• Vera Menčik, Velika Britanija, 1927-1944
• Ljudmila Rudenko, SSSR, 1950-1953
• Elizaveta Bikova, SSSR, 1953-1956, 1958-1962
• Olga Rupcova, SSSR, 1956-1958
• Nona Gaprindašvili, Gruzija, 1962-1978
• Maja Čiburdanidze, Gruzija, 1978-1991
• Ksi Jun, Kina, 1991-1996, 1999-2000
• Žuža Polgar, Mađarska, 1996-1999
• Cu Čen, Kina, 2001 - 2004
• Antoaneta Stefanova, Bugarska, 2004 do 2006
• Hsu Juhua, Kina, 2006

Ostali poznati šahisti

• Alisa Marić
• Svetozar Gligorić
• Ljubomir Ljubojević
• Lav Polugajevski
• Viktor Korčnoj
• Paul Keres
• Ruben Fajn

Trenutno najbolji igrači sveta

Najboljih 10 igrača prema rejting listi FIDE, 1. april 2008.) su^∗:

	Igrač	God. rođenja	Država	Rejting
1.	Višvanatan Anand	1969	Indija	2803
2.	Vladimir Kramnik	1975	Rusija	2788
3.	Aleksandar Morozevič	1977	Rusija	2774
4.	Veselin Topalov	1975	Bugarska	2767
5.	Magnus Karlsen	1990	Norveška	2765
6.	Levon Aronjan	1982	Jermenija	2763
7.	Šahrijar Mamedarov	1985	Azerbejdžan	2752
8.	Tejmur Radžabov	1987	Azerbejdžan	2751
9.	Petar Svidler	1976	Rusija	2746
10.	Petar Leko	1979	Mađarska	2741

^∗Gari Kasparov se povukao iz profesionalnog šaha i zato više nije na rejting listi.

Trenutno najbolji igrači Srbije

Za više informacija pogledajte članak Spisak srpskih velemajstora

Najboljih 10 srpskih igrača prema rejting listi FIDE (od 1. aprila 2008.) su:

	Igrač	God. rođenja	Rejting
1.	Ivan Ivanišević	1977	2649
2.	Dragan Šolak	1980	2630
3.	Aleksandar Kovačević	1974	2616
4.	Branko Damljanović	1961	2595
5.	Nikola Sedlak	1983	2582
6.	Miloš Perunović	1984	2579
7.	Igor Miladinović	1974	2579
8.	Mihajlo Stojanović	1977	2561
9.	Robert Markuš	1983	2557
10.	Bojan Vučković	1980	2556

Trenutno najjači igrač iz Srbije, Ivan Ivanišević, nalazi se na 72. mestu u svetu prema rejting listi FIDE od 1. aprila 2008. godine. Velemajstor Dragan Šolak nalazi se na 94. mestu, i to su jedina dva velemajstora iz Srbije među 100 najboljih igrača sveta.

Šahovski programi

• JakšaH, Srbija \ Republika Srpska je prvi srpski šahovski program. Korisnički interfejs kao i dokumentacija su napisani i na srpskom i na engleskom jeziku, projektna dokumentacija je pisana na srpskom, a interesanto je da je kompletan izvorni kod u potpunosti napisan na ćirilici.

Vidi još

• Pravila šaha
• Šahovska notacija
• Šahovske figure
• Svetski šampioni u šahu
• Problemski šah

Spoljašnje veze

Portal Sport Deo isključivo posvećen sportu.

• Šahovske organizacije
  • Svetska šahovska Federacija FIDE
  • Evropska šahovska Unija
  • Šahovski savez Srbije
  • Šahovski savez centralne Srbije
  • Šahovski savez Vojvodine
  • Šahovski savez Beograda
  • Šahovski savez Republike Srpske
  • Šahovski savez Crne Gore

• Pravila igre
  • Official FIDE rules

• Magazini, časopisi, vesti, partije, baze podataka, šahovski trening
  • Šahovski Informator
  • Chessbase
  • The Week In Chess - „Šahovska nedelja“
  • Šahovske vesti
  • Onlajn šahovska baza podataka
  • Chess.FM - Komentarisane velemajstorske partije, škola šaha
  • Šahovske varijante
  • Intermajstor Jovan Petronić, seniorski FIDE trener

• Zanimljivosti
  • Šahovske zanimljivosti
  • Bill Wall's Chess Page
  • Ed's eseji, problemi, karikature, fotografije, zagonetke itd.
  • Šahovske zagonetke
  • Šah kao inspiracija umetnika
  • PZR-Stranica
  • Simbolizam šahovske igre

• Onlajn igranje šaha
  • Play Chess Online
  • ChessFriends.com - Online Chess Server
  • Chessbase
  • Free Internet Chess Server
  • Yahoo Chess Server
  • FICGS - Free Internet Correspondence Games Server
  • ChessHere.com
  • Anyone4Chess
  • ChessWorld.net Igranje šaha putem elektronske pošte (email)
  • Sahklub.com Onlajn šah igra - Prvi internet šah klub na Balkanu.

• Vikipedija
  • WikiTeX — uređivanje šahovskih partija direktno u Viki člancima