Švajcarska

Iz projekta Википедија

Koordinate: 45.8°-47.8° SGŠ, 5.9°-10.5° IGD

Švajcarska Konfederacija ili Švajcarska (latinski: Confoederatio Helvetica, nemački: Schweizerische Eidgenossenschaft ili Schweiz, francuski: Confédération suisse ili Suisse, italijanski: Confederazione Svizzera ili Svizzera) je alpska zemlja i kontinentalna država u centralnoj Evropi, sa vrlo razvijenom ekonomijom, a posebno bankarstvom. Švajcarska se graniči sa Nemačkom, Francuskom, Italijom, Austrijom i Lihtenštajnom. Švajcarska je savezna republika, i ima dugu i snažnu tradiciju političke i vojne neutralnosti. Ova činjenica je omogućila Švajcarskoj da bude zemlja domaćin mnogim međunarodnim organizacijama kao što su to Međunarodni olimpijski komitet, UEFA, FIFA ili Svetska trgovinska organizacija čija se sedišta nalaze u Švajcarskoj.

Confoederatio Helvetica je službeno ime države na latinskom jeziku. Latinski se koristi za imenovanje zemlje kako bi se izbeglo favorizovanje jednog od četiri zvanična jezika Švajcarske. Uobičajena je upotreba skraćenice CH (CH). Naziv Confoederatio Helvetica se koristi u francuskom, italijanskom i retoromanskom za Švajcarsku Konfederaciju, dok se u nemačkom koristi ime Schweizerische Eidgenossenschaft što se prevodi kao „Švajcarski zavet zajedništva“ ili „Švajcarska zajednica sporazuma“.

Prema podacima iz 2006 godine. Švajcarska je imala 7.507.300 stanovnika, od čega 20,6% čine stranci. Službeni jezici Švajcarske su nemački, francuski, italijanski i retoromanski. 41% Švajcarca su rimokatolički i 20% su protestanti.

Švajcarska je članica Saveta Evrope, Partnerstva za mir, Evropske slobodne trgovinske asocijacije, Ujedinjenih nacija, Svetske trgovinske organizacije i u još mnogih drugih organizacija.

Glavni grad Švajcarske je Bern. Bern je samo priznat kao de facto glavni grad Švajcarske jer Švajcarska nema svoj glavni grad koji je priznat kao de jure. Ekonomsko i saobraćajno središte Švajcarske je Cirih.

Sadržaj 1 Istorija 1.1 Preistorija 1.2 Napoleonovo doba 1.3 Moderna konfederacija 2 Ekonomija 3 Saobraćaj 4 Politika 4.1 Spoljna politika 5 Kantoni 6 Gradovi i opštine Švajcarske 7 Geografija 7.1 Klima 8 Demografija 9 Jezik 10 Religije 11 Slike Švajcarske 12 Vidi još 13 Reference 14 Spoljašnje veze

[uredi] Istorija

Za više informacija pogledajte Istorija Švajcarske.

[uredi] Preistorija

Švajcarska je nastala posle zakletve Ritlija kao konfederacija tri prakantona 1. avgusta 1291. na centralnom području današnje Švajcarske. Vremenom su u tu konfederaciju ulazili novi kantoni ^[1] . Ime Švajcarske potiče od Kanton Švica (Schwyz), koji je bio jedan od osnivačkih kantona. Treba napomenuti da su ovi kantoni bili formalno i nominlno deo Nemačkog carstva još duži vremenski period, ali je njihova faktička samostalnost nesporna.

Ugovor kojim je osnovan ovaj savez-konfederacija na nemačkom nosi ime "Bundesbrief", a prevodi se kao Federalna povelja, što ukazuje na to da je karakter ovog saveza već tada bio ozbiljniji i trajniji. Otuda se ovaj savez naziva i Večitim savezom. Cilj formiranja je, slično grčkim konfederalnim tvorevinama (vidi Ahajski savez), bio vojno-odbrambeni jer su Habzburzi predstavljali stalnu pretnju ovim teritorijama.

Svoju vojnu ulogu savez je odigrao uspešno jer se tokom 14. veka oslobodio kako Habzburgovaca tako i ugnjetavanje Nemačkog carstva. Posle opsade Habzburga nad Švajcarskom, 8. novembra 1307. Švajcarska je proglasila svoju nezavisnost od Habzburga. Od pobede 1499. godine nad nemačkim carem Maksimilijanom II savez stiče potpunu samostalnost, zasnovanu na afirmisanoj vojnoj snazi i principu neutralnosti. Savez stalno raste tako da početkom 16. vek već broji 13 kantona i određeni broj zavisnih područja koja još nisu bila dobila status kantona.

Unutrašnje uređenje Švajcarske konfederacije u ovom periodu je sledeće: vrhovni organ je Diet, skupština saveza, koja se sastajala povremeno i u različitim mestima. Kantoni su slali različit broj predstavnika, obično sa vezanim mandatom, a svaki kanton je imao po jedan glas. Sledeći važan korak ka centralizaciji je taj što Cirih preuzima neformalnu ulogu direktorijalnog kantona koji je zadužen za sazivanje skupština, predstavljanje saveza prema inostranstvu i druga manje bitna pitanja. Cirih ipak ostaje samorimus inter pares, što znači da nije došlo do jačanja suprematije federalne države. Bitno je i sledeće – za odlučivanje se zahtevala jednoglasnost koja je generalno mogla da vodi u neefikasan rad. Iako su švajcarski kantoni u načelu bili složni, ovo je teorijski velika mana sa stanovišta federalizma. Dalje, kantoni su odluke Dieta sprovodili sami, preko svojih organa. Nikavih organa konfederacije po kantonima nije bilo, pa time ni nekakve zajedničke jurisdikcije. Ovo opet dovodi do toga da su članice zapravo bile suverene. Istorijski gledano, sistem je funkcionisao usled toga što su kantoni sprovodili samo one odluke za koje su glasali (usled jednoglasnosti). Formalno gledano, nije bilo mogućnosti da se to prinudno sprovede. Na unutrašnju suverenost kantona ukazuje i šarenilo uređenja u njima, kao i odsustvo uniformnosti zakona. Nije bilo federalnog ustava sa kojim bi kantoni usaglašavali svoje zakonodavstvo. Jedino iznad bile su odluke Dieta, za koje su i sami kantoni glasali. Preneseno gledajući, moglo bi se reći i da su ih sami i doneli, te suverenost čak kantona i tu ostaje neokrnjena. Spoljni poslovi su bili praktično jedina stvar gde je suverenost kantona bila ograničena.

Nakon pojave protestantizama i Martin Lutera, stanje se drastično promenilo u Švajcarskoj. Reformacija je tada bila glavna tema u nekim kantonama. Reformacija Ciriha se pod Ulrihom Cvinglijem 1519 drastično proširila do Ženeve. Nastale su tenzije među kantonima. 1541 godine. je došlo do pojave reformacije u Ženevi. 1656. i 1752. godine. Zbog reformacije je počeo građanski rat između protestanata i katolika.

Švajcarska je posle više bitaka izborila 24. oktobra 1648 , samostalnost od Rimsko-nemačkog carstva i izgradila tradiciju neutralnosti, ali i dobrih plaćenika.

[uredi] Napoleonovo doba

Ovakav sistem ostaje na snazi sve do burnog Napoleonovog doba. Švajcarska je iako verski podeljena izbegla unutrašnje sukobe u vreme Reformacije i Tridesetogodišnjeg rata. Stalna konstanta ovog perioda ostaju konfederalizam (koji je faktički ako ne i formalno sve više ublažavan), jaka samosvojnost kantona i republikansko uređenje.

Posle pada Švajcarske pod Napoleonovu vlast 5. maja 1798. godine, Švajcarska dobija svoj prvi ustav, kojim je uvedena Helvetska Republika. Ova Republika bila je satelitska država zavisna od Francuske. Razlog zašto su Francuzi ušli u Švajcarskoj je bio, da su oni hteli opljačkati državnu kasu, takođe su hteli da imaju svi klisure u njihovim rukama koji vode prema Italiju. Konfederalno uređenje je bilo ukinuto i država je postala unitarna, a kantoni su postali obične administrativne jedinice. Ovaj potez je naišao na snažan unutrašnji otpor, ali treba primetiti da to ukazuje na to da je Švajcarska smatrana u Evropi kao jedna celina. Konfederacija je ovde vremenom gubila međunarodnopravna svojstva, što je proces koji traje gotovo od samog osnivanja.

Već 1802. godine ovaj ustav je zamenjen novim koji je ublažio unitarni režim. U samoj Švajcarskoj traju sukobi u shvatanjima između unitarista i federalista što Napoleon koristi da donese tzv. Posredničke akte kojima uvodi federalno uređenje, sa nekim konfederalnim elementima i velikim ovlašćenjima kantona. Sistem nije stigao da se pokaže u praksi. Godine 1815, posle Bečkog kongresa granice Švajcarske su se proširile više ka zapadu. Tako su se tri nova kantona (Ženeva, Vo i Nešatel) pridružili Švajcarskoj. Osim proširenje na kongresu, Švajcarskoj je bila garantovana nezavisnost od svih velikih sila. Posle kongresa Švajcarska dobija svoju fizionomiju sa 22 kantona i konfederalno uređenje. Kantoni skalpaju kratki Federalni pakt od samo petnaestak članova, koji suprotno imenu vraća jako konfederalno uređenje. Slab Diet je jedini organ, a centralna vlast je sasvim beznačajna. Ovo je bio uvod u dalje sukobe koji su okončani 1848. godine donošenjem federalnog ustava.

[uredi] Moderna konfederacija

Svađe između liberalno-progrsivni i konservativnim-katolicima kantona je dovelo Švajcarsku 1847. u „Sonderbundskrieg“ (ovo je bio savez sastavljen 1845. godine u Švajcarskoj između sedam katoličkih i protestantnih kantona, u cilju da se zaštite njihovi interesi protiv centralizacije vlasti). Posle poraza konservativnim-katoličnim kantona, Švajcarska je postala moderna konfederacija i autonomija kantona je bila zbog ustava 1848. smanjena. Bern je postao sedište parlamenta. Švajcarski ustav je do danas dva puta verificiran (1874. i 1999).

Polovinom 19. veka Švajcarska je osetila talas industrizacije i gradnje železničke pruge. Integracija katolica u novoj konfenderaciji sledovalo je 1891. posle izbora prvog katolika u Saveznom veću. Zbog Prvog svetskog rata Švajcarska je bila „izolisana“ od sveta. Svi susedne zemlje Švajcarske su bili učesnici u ratu. Postale su tenzije imeđu stanovništva. Dok su bili Švajcarci koji pričaju nemački na strani Nemačke, bili su sa druge strane švajcarci koji pričaju francuski na strani Francuske. Po prvi put je bio izabran jedan general za sigurnost švajcarske granice. Nedostalo je dovoljno hrane, firme nisu imali više para i mnogo izbeglice iz susednih zemalja su bili problemi Švajcarske u toku Prvog svetskog rata.

Na inicijativu Anri Dinana sledovalo je 1864. u Ženevi osnovanje Crvenog krsta. U oba svetska rata Crveni krst je bio aktivan, dok je Švajcarska bila u oba rata neutralna zemlja. Švajcarska se uspešno borila protiv nacističke Nemačka. Postavila je na svom granicama njenu vojsku koji su branili napad Nemačke i kasnije u toku hladnog rata opasnost napada komunista. U toku Drugog svetskog rata Švajcarska je primila više izbeglica, ali nije kao Nemačka jurila jevreji ili druge političke izbeglice.

1971. Švajcarci su odobrili ženama pravo da glasaju, a 1. januara 1979, Kanton Jura je dobio posle više demonstracija svog stanovništva, svoju nezavisnost od kanton Berna ^[2] . Tako je postao kanton Jura najmlađi kanton Švajcarske. Članstvo u Evropskom ekonomskom prostoru koja je Švajcarska vlada težila, propao je 1992. godine. Švajcarska je posle referenduma, postala članica Ujedinjenih nacija 10. septembra 2002 ^[3] .

[uredi] Ekonomija

Za više informacija pogledajte Ekonomija Švajcarske.

Švajcarska je prosperietna, stabilna, razvijena, moderna tržišna zemlja, sa niskom stopom nezaposlenosti, visoko obučenom radnom snagom i sa BDP-om po glavi stanovnika većim od najrazvijenih evropskih zemalja. Švajcarska je poslednjih godina svoju ekonomsku praksu prilagodila onoj u EU kako bi uvećala svoju konkurentnost. Iako Švajcarci ne teže članstvo u EU u bliskoj budućnosti, Bern i Brisel su 1999. potpisali sporazum o daljoj liberalizaciji trgovniskih veza. Švajcarska je ostala raj za investore, jer je zadržala mogućnost bankarske diskrecije i dugoročnu eksternu vrednost franka. Najvažnija privredna grana Švajcarske su usluge. U tercijarnom sektoru radi najveći broj zaposlenih (72%). Glavni sektori su trgovina, zdrastvo i obrazovanje, kao i bankarski i sektor osiguranja. Takođe je zastupljena industrija čelika, metala, aluminijuma, mašinska, preciznih instrumenata (satovi), elektrotehnika, hemijska, farmaceutska, tekstilna, kože, prehrambena, keramička, betonskog materijala; bankarstvo (zbog neutralnosti u ratovima).

Zemljište nije naročito pogodno za razvitak poljoprivrede mada ostaje važan faktor u Švajcarskoj. Razvijeno je stočarstvo, a naročito se uzgajaju krave za mužu, dok ova grana privrede i dalje u velikoj meri odoleva modernizaciji i zadržava tradicionalne elemente. Takođe je razvijen i zimski turizam, sa nekim od najpoznatijih ski centara lociranim u švajcarskim Alpima.

Bruto nacionalni dohodak Švajcarske je 2004. godine iznosio je oko 444,4 milijarde franaka, što je oko 59.900 franaka odnosno 38.600 franaka po glavi stanovnika, čime se ona ubraja u najbogatije zemlje sveta ^[4].

Najvažniji partner u izvozu Švajcarske je Nemačka sa oko 20,6% (2004.), slede SAD sa 10,1%, Francuska sa 8,6%, Italija sa 8,5%, Velika Britanija sa 4,8% i Španija sa 4,1%. Najvažniji partneri što se uvoza tiče su Nemačka sa 33,9%, Italija sa 11,7%, Francuska sa 10,1%, Holandija sa 5,2% i Austrija sa 4,4% od ukupnog uvoza ^[5].

Inflacija je prema izvorima iz 2002. godine iznosila 0,5% ^[6].

[uredi] Saobraćaj

Za više informacija videti Saobraćaj u Švajcarskoj i Autoputevi Švajcarske.

Švajcarska je veoma važna tranzitna država za ljude i robu koji putuju ka unutrašnjosti Evropske unije. Zbog svog geografskog položaja, Švajcarska ima veliki značaj u međunarodnom saobrađaju sa posebno dobro razvijenom saobraćajnom infrastrukturom.

Ukupna dužina železničke mreže u Švajcarskoj je 5.035 km ^[7], tako ima Švajcarska jednu od najgušćih železničkih mreža na svetu, a ukupna dužina puteva je 71.011 km od koga pripadaju 1.638 km autoputevima ^[8] . Već danas, mreža autoputeva Švajcarske je jedna od najrazvijenih na svetu. Većina stanovnika živi manje od 10 km od najbližeg izlaza na autoput.

Najznačajnija saobraćajnica Švajcarske je drumsko-železnički put koji spaja severnu Švajcarsku sa Italijom (Autoput A2, Bazel - Lucern - Belincona - Lugano - Italija; kao i Autoput A1, Ženeva - Lozana - Bern - Cirih - Sent Galen - Austrija), koji spaja zapadnu Švajcarsku i Francusku, sa istokom Evrope (Austrija).

Kroz Švajcarsku teče reka Rajna, važan vodni put koji povezuje Švajcarsku sa Atlantskom okeanom. Jedina međunarodna luka Švajcarske se nalazi u Bazelu na Rajni.

Aerodromi za međunarodni putnički saobraćaj u Švajcarskoj su u Cirihu, Bazelu i u Ženevi. Sa više od 17 miliona putnika godišnje ^[9] , Aerodrom Cirih je postao glavna saobraćajna kapija Švajcarske. Mnog e avionske kompanije lete za Cirih kao što su to Amerikan Erlajnz, Lufthanza ili Iberija. Ostali međunarodni aerodromi Švajcarske su Aerodrom Bazel i Aerodrom Ženeva

[uredi] Politika

Politika Švajcarske se odvija u okviru federalne parlamentarne demokratske republike, po čemu je Savezno Veće Švajcarske na čelu vlade i višepartijskog sistema. Izvršnu vlast sprovodi vlada. Federalnu pravosudnu moć ima i vlada i dva doma Bundeshausa. Sudstvo je nezavisno od izvršne vlast i zakonodavstva. Švajcarska je jedina država na svetu, koja je najbliže direktnoj demokratiji. Za bilo koju promenu u ustavu, referendum je obavezan; za bilo koju promenu u zakonu, može se tražiti referendum. Kroz referendume, građani mogu da menjaju bilo koji zakon izglasan od strane Bundeshausa i kroz inicijative mogu da uvode amandmane u federalni ustav, što čini Švajcarsku državom direktne demokratije ^[10] .

Parlament (Bundeshaus) se sastoji od dva doma: Savet kantona Švajcarske koji ima 46 pretstavnika (dva iz svakog kantona i po jedan iz svakog polu-kantona) koji se biraju po sistemu koji određuje svaki kanton. Državni savet, koji se sastoji od 200 članova koji se biraju po sistemu srazmernih pretstavnika. Članovi oba doma služe 4 godine. Kada oba doma zasedaju zajedno, poznati su kao Savezni skup (Bundesversammlung) ^[11] . Oni su Zakonodavna vlast Švajcarske i oni biraju zajedno u slučaju rata generala vojske ili biraju svake četvrte godine nove članove Saveznog veća, koji Švajcarsku predstavljaju prema inostranstvu. Takođe oni razmatraju molbe za pomilovanje, koje mu mogu predati osuđenici koje je osudio vrhovni sud. Švajcarska ima više-partijski sistem, sa brojnim političkim strankama u kojem nijedna stranka nema često priliku da samostalno stekne vlast, i političke stranke moraju međusobno sarađivati da stvore koalicione vlade ^[12] .

Glavno izvršno telo i zajedno Šef države je Švajcarsko Savezno Veće, koji se sastoji od sedam članova (Izvršna vlast). Iako ustav zahteva da Parlament bira i nagleda članove Veća tokom četvorogodišnjeg mandata, poslednji (i njegova administracija) je postepeno preuzeoulogu u određivanju zakonodavnog procesa kao i u izvršavanju federalnih zakona. Predsednik Konfederacije se bira od sedmorice da bi preuzeo posebne pretstavničke funkcije na jednu godinu, ali takođe zadržava ulogu u svom kabinetu ^[13] .

Sudsku vlast uključuje Savezni vrhovni sud (sa sedištem u Lozani), Savezni krivični sud (sa sedištem u Belinconi), Savezni administrativni sud (sa sedištem u Bernu) i nekoliko drugih saveznih sudova, odgovornih za kontrolisanje nižih sudova. Svi niži sudovi pripadaju kantonima. Svaki kanton ima svoju sudsku vlast i svoj ustav.

Pogledati još: Državni savet Švajcarske, Savet kantona Švajcarske i Ustav Švajcarske.

[uredi] Spoljna politika

Švajcarska sebe se razume kao spoljno politički neutralan, tz. ona ne učestvuje u ratovima između država ili ona se ne meša u unutrašnja poslova drugih zemalja. Neutralnosti Švajcarske je bila priznata na Bečkom kongresu 1815. godine. Još danas, ova neutralnosti je međunarodna priznata ^[14] .

Švajcarska je članica u mnogim međunarodnim organizacijama. Kao jedna od zadnjih država, Švajcarska je postala 2002. članica UN-a, ali je istovremeno jedina država, gde se narod iznjašavao za pristup UN-u. Osim toga, Švajcarska je aktivan u Organizaciji za Evropsku Bezbednost i Saradnju, savet Evrope i u EFTI. Švajcarska učestvuje u program NATO-a Partnerstvo za mir i ona je potpisala Protokol Kjota. U ispitivanju Švajcarska sarađuje sa nekim evropskim organizacijama. Ona je osnivač Cern-a, koja ima svoje sedište u Ženevi. Švajcarska nije članica Evropske unije niti je članica Evropskog ekonomskog prostora, ali postoje važne bilateralne sporazume između Švajcarske i Evropske unije ^{[15] [16]} . Pristupanje Švajcarske u NATO-u bijo bi sukob o neutralnosti Švajcarske.

[uredi] Kantoni

Za više informacija pogledajte Kantoni Švajcarske.

Švajcarska je podeljena u 26 kantona, s tim što su tri kantona podeljena na polukantone, i tako je relevantan broj za izbor u Veće kantona 23. Svaki kanton ima svoj glavni grad. Oni su konstituenti, federalne jedinice švajcarske federacije. Svaki kanton je jednak i ima svoj ustav, zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast. Vlada svakog kantona se sastoji od pet do sedam članova (zavisno od kantona) ^[17] .

Svi područje, koji prema ustavu ne pripadaju vladi ili od zakona nisu potvrđene, pripadaju nadležnost kantona (organizacija kantona, školski sistem, ponekad zdrastvena organizacija, ponekad pravo građevine, Policija, Sud itd.). Kod ponekih ovih područje ima i Vlada velike nadležnosti, tako da ponekad i postaju tenzije imeđu kantona i vlade.

Najveći kanton po površini je Graubinden koji ima 17,2 % švajcarske površine, a kanton sa najviše stanovnika je kanton Cirih.

	Kantoni	Glavni grad	Na nemačkom
AG	Argau	Arau	Aargau	Aarau
AI	Apencel Ineroden	Apencel	Appenzell Innerrhoden	Appenzell
AR	Apencel Auseroden	Herisau	Appenzell Ausserrhoden	Herisau
BL	Bazel-provincija	Liztal	Basel-Landschaft	Liestal
BS	Bazel-grad	Bazel	Basel-Stadt	Basel
BE	Bern	Bern	Bern	Bern
FR	Friburg	Friburg	Freiburg	Freiburg
GE	Ženeva	Ženeva	Genf	Genf
GL	Glarus	Glarus	Glarus	Glarus
GR	Graubinden	Hur	Graubünden	Chur
JU	Jura	Delemon	Jura	Delsberg
LU	Lucern	Lucern	Luzern	Luzern
NE	Nešatel	Nešatel	Neuenburg	Neuenburg
NW	Nidvalden	Štans	Nidwalden	Stans
OW	Obvalden	Sarnen	Obwalden	Sarnen
SG	Sent Galen	Sent Galen	St. Gallen	St. Gallen
SH	Šafhauzen	Šafhauzen	Schaffhausen	Schaffhausen
SZ	Švic	Švic	Schwyz	Schwyz
SO	Soloturn	Soloturn	Solothurn	Solothurn
TG	Turgau	Frauenfeld	Thurgau	Frauenfeld
TI	Tićino	Belincona	Tessin	Bellinzona
UR	Uri	Altdorf	Uri	Altdorf
VS	Vale	Sijon	Waalis	Sitten
VD	Vo	Lozana	Waadt	Lausanne
ZG	Cug	Cug	Zug	Zug
ZH	Cirih	Cirih	Zürich	Zürich

[uredi] Gradovi i opštine Švajcarske

Glavni gradovi Švajcarske su Bern, Cirih, Bazel, Lucern, Ženeva i drugi. Ekonomsko i saobraćajno središte Švajcarske je Cirih, ali dministrativno središte je Bern. Značajne uloge igraju i Bazel i Ženeva. Bazel je sedište mnogih biotehnologiskih i hemijskih institucija, dok u Ženevi se nalazi sedište Ujedinjenih nacija za Evropu. Svaki grad i svaka opština ima svog gradonačelnika (opštine većinom jednog predstavnika iz Parlamenta kantona), institucije grada i svoju lokalnu policiju.

Švajcarska danas ima 3032 opština i svaka od njih ima svoje opštinsko ili gradsko veće, (ponekad umesto veća, narod se okuplja na plenarnoj skupštini) i svoju izvršnu vlast sa gradskom vladom na čelu i sa gradonačelnikom (u pojedinim kantonima - predsednikom opštine).

Kontrola kantona nad opštinama i gradovima ograničena je na nadgledanje da li su opštinske odluke u skladu sa važećim propisima i, sa druge strane, na odobravanje predračuna (ponekad budžeta) gradskih vlada.

U nadležnosti opštine je ubirnje poreza, upravljanje javnim komunalnim preduzećima, osnovno obrazovanje, upravljanjem dobrima građana, lokalna policija, kao i pomoć siromašnima i bolesnima

U Švajcarskoj su prava opštine ograničena samo zakonom. Opština je prva ta koja odlučuje (npr. u sudskom postupku ona je prvostepeni organ), a kanton interveniše tek u slučaju žalbe.

[uredi] Geografija

Za više informacija pogledajte Geografija Švajcarske.

Švajcarska se nalazi u srednjoj Evropi i prostire se između Ženevskog i Bodenskog jezera, u središnjem delu visokih Alpa i severno od njih.

Graniči sa Nemačkom, Austrijom, Italijom, Lihtenštajnom i Francuskom. Ukupna površina države iznosi 41.285 km². ^[18] Glavni grad je Bern, a ostali veći gradovi su Cirih, Ženeva, Lozana i Bazel.

Švajcarska je alpska zemlja čija je prosečna nadmorska visina 500-800 m. Njeni najveći vrhovi prelaze i preko 4.500m. U Švajcarskoj postoje 74 planina koji prelaze sa njenim vrhovima 4000m. Od ovih 74, nalaze se 55 u unutrašnjosti Švajcarske a 19 se nalaze sa zajedničkom granicom sa Italijom. Največi vrhovi su Dufuršpic (4.636m) i Materorn (4.478m). Klima je umereno-kontinentalna, dok je na planinama planinska i alpska. Tokom zime duva vetar zvani „fen“, koji duva sa Alpa u pravcu dolina.

Veći, južni deo države zauzimaju visoki Alpi (Bernski alpi, Glarnski alpi, Vališki alpi, Adulski alpi).

Za poljoprivredu se koristi 38% površina Švajcarske, dok je pod šumama 30.4%. Naselja i komunikacije pokrivaju 5.8% površina (sa tendencijom povećanja). U Švajcarskoj postoje 2 nacionalna parka.

[uredi] Klima

Klima u Švajcarskoj je umereno-kontinentalna, na planinama planinska, pretežno alpska. U umerenoj zoni Alpi imaju klimu koja se odlikuje niskom temperaturom zbog visine (oko 1º na visini od 200m) i porastom padavina koje delom padaju u obliku snega. Na visinama sneg je konstantan. Zime na planinama su sa naizmeničnim suncem i snegom. Na padinama se stvaraju mikroklimatski uslovi, a u dolinama duvaju vetrovi, naročito tokom zime sa Alpa duva vetar zvani "fen".Klima je veoma različita između mesta, od ledene na planinama do prijatne mediteranske klime na jugu Švajcarske. Leto je toplo i vlažno sa povremenom kišom što je veoma povoljno za pašnjake i stada, te je trava tokom celog leta zelena. Južne doline u Valisu su na takvom položaju da ostaju suve. Graubinden takođe po neki put ima suvu klimu i manje hladnu, ali sa obilnim snegom zimi. Najvlažnije podneblje imaju visoki Alpi i Tesin (Tićino) ali i dosta sunčanog vremena sa jakim kišama s vremena na vreme. Istok je hladniji nego zapad Švajcarske, ali negde visoko na planinama vreme je hladno u bilo koje doba godine. Padavine su potpuno umerene u toku godine, ali ima i odstupanja u odnosu na godišnje doba zavisno od mesta. Jesen je učestalo najsuvlje godišnje doba, ali vreme u Švjacarskoj je veoma promenljivo iz godine u godinu, i veoma teško za predviđanje.

[uredi] Demografija

Za više informacija pogledajte Demografija Švajcarske.

Švajcarska ima prema podacima iz 2006, 7.509.300 stanovnika. ^[19] Najveći gradovi Švajcarske su prema podacima Savezne službe za statistiku Švajcarske 2005. godine.:

• Cirih (347.517 stanovnika)
• Ženeva (178.722)
• Bazel (163.930)
• Bern (122.170)
• Lozana (117.388)
• Vintertur (93.546)
• Sent Galen (70.316)
• Lucern (57.533)
• Lugano (52.500)

Kanton sa najvećom stanovništva je Kanton Cirih sa 1.272.600 stanovnika.

U Švajcarskoj živi (prema podacima Savezne službe za statistiku Švajcarske za april 2006) 1.656.721 stranih državljana ^[20] , u koje spadaju izbeglice, inostrani radnici (Gastarbeiter) i njihove porodice. Sa prostora Srbije i Crne Gore živi prema podacima 2006. godine 194.977 građana (od čega su 60% Albanaca sa Kosova), 295.083 iz Italije, 170.385 iz Portugalije, 161.564 iz Nemačke i oko 75.061 iz Turske.

Ostale značajne manjine su Albanci, Bošnjaci, Francuzi, Hrvati i Španci.

U Tićinu živi italijanska manjina, a u drugim kantonima žive državljani preko 150 različitih država. Sve više stranaca dolaze da živi u Švajcarskoj. Dok su bili 2005. 1.655.300 ^[21] stranaca koji su živeli u Švajcarskoj, bili su 2006 1.656.721 stranaca. Tu ima različitih razloga zašto toliko stranaca dolaze da žive u Švajcarskoj.

Sve više stranaca koji žive u Švajcarskoj želi da bude vlasnik i švajcarskog pasoša. Dok su u 2004. godini 35.700 stranaca dobili švajcarski pasoš, bili su u 2005. 38.400 stranaca koji su dobili švajcarski pasoš ^[22] . Jedan od višnjih kriterija za dobivanje švajcarskog pasoša je, da osoba više od deset godina živi u Švajcarskoj. Osoba mora takođe dobro govoriti jedan od službeni jezici Švajcarske.

S prihodima od 38.000 evra po glavi stanovnika, Švajcarska je društvo veče klase. Širokogrudan sistem socijalnog osiguranja omogućuje besplatno zdravstvo, naknade za nezaposlenost i ostale socijalne prednosti.

[uredi] Jezik

U članu 4 ustava Švajcarske od 1999. stoji: "Službeni jezici Švajcarske su nemački, francuski, italijanski i retoromanski". U članu 70¹ piše takođe: "Službeni jezici Švajcarske Konfederacije su nemački, francuski i italijanski. U saobraćaju sa ljudima retoromanskog jezika je retoromanski takođe službeni jezik Švajcarske Konfederacije". Ustav Švajcarske ne potvrđuje mesta u kojem se priča ova jezika. U članu 70² piše da pripaduje kantonima kompetenca, da sami izaberu svoja službena jezika, ali moraju da poštuju jezičke manjine i i istorijski sastav te regije. Stanci nemaju pravo, da kooperišu sa vladom kantona ili opštine na svom jeziku koji je od detinjstvo znao (npr. Srpski, španski,...).

Sa 63.7% p