Šerbet
Šerbet (ili šerbe) je toplo osvežavajuće bezalkoholno koje nije čaj ali podseća na čaj ili medovinu. Pravi se tako što se pečeni šećer prelije hladnom vodom, a zatim kuva dok ne provri.[1] Rasprostranjen je u zapadnoj i južnoj Aziji i tamo je popularno bezalkoholno piće pripremljeno od voća ili latica cveća. Sladak je i poslužuje se hladan.[2]
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Sam naziv potiče od turske reči şerbet koja vodi poreklo od persijske (شربت) sharbat. Oba pojma potiču iz arapskog (شربة) sharba što znači piće izvedeno od glagola شرب shariba piti.[1]
Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Šerbet je u naše krajeve došao iz arapskih zemalja i Turske. Dolazi iz Južne i Zapadne Azije. Ovaj napitak koristi se pored pomenutih zemalja i u Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
Pesnik Bajron je 1813. godine, prilikom posete Istanbulu, pominjao piće šerbet.[3]
Turska[uredi | uredi izvor]
Otomanski Turci pili su šerbet pre i za vreme svakog jela. Čak i danas se u nekim restoranima u Istanbulu servira šerbet sa mnogim tradicionalnim otomanskim jelima. Šerbet igra važnu ulogu u porodičnom životu u Turskoj. Naročito je poznat šerbet od ruže.[4]
Iran[uredi | uredi izvor]
U Iranu šerbet se pravi češće sa aromatičnim biljkama nego voćem.[4]
Egipat[uredi | uredi izvor]
U Egiptu se najčešće pije šerbet sa vodom i šećerom. Najviše je cenjen šerbet sa ljubičicom i pravi se gnječenjem ljubučastih cvetića dodatih u vodu i šećer.[4]
Srbija[uredi | uredi izvor]
U Srbiji šerbet se pravi od karamelizovanog šećera sa vodom ili mlekom.[5]
Primena[uredi | uredi izvor]
Šerbet se koristi kao napitak koji može da se pije i topao i hladan. Koristi se i u medicinske svrhe kad je grlo nadraženo i za sprečavanje kašlja.[5] Šerbedžija je osoba koja prodaje šerbet iz velikog, karakterističnog bokala.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Klajn, Ivan; Šipka, Milan (2006). Veliki rečnik stranih reči i izraza. Novi Sad: Prometej. str. 1473.
- ^ Afshin, Molavi (2002). Persian Pilgrimages: Journeys Across Iran. W. W. Norton & Company. str. 113.
- ^ „Scorching hot day”. Telegraf. Pristupljeno 26. 1. 2018.
- ^ a b v „Prvo bezalkoholno piće u svetu”. Juliette Rossant. Pristupljeno 26. 1. 2018.
- ^ a b „Kako napraviti karamel mleko”. Kakopedija. Pristupljeno 27. 1. 2018.