Škoda Auto

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Škoda Auto
Skoda Auto logo (2011).svg
Vrsta preduzeća Akcionarsko društvo,
podružnica Folksvagen grupe
Delatnost Automobilska industrija
Godina osnivanja 1895, kao Laurin & Klement
Osnivač(i) Vaclav Laurin i Vaclav Klement
Sedište Mlada Boleslav, Češka
Proizvod(i) Automobili
Broj zaposlenih 32.000 (2012.)
Slogan Simply clever
Veb prezentacija www.skoda-auto.cz

Škoda Auto a. s. je vodeći proizvođač automobila u Češkoj Republici. Danas je deo nemačkog proizvođača „Folksvagen grupe“.

Škoda je učesnik Svetskog reli šampionata, prvobitno sa automobilom Škodom Oktavijom, danas, sa svojim modelom Škodom Fabijom.

Istorija[uredi]

Osnivanje[uredi]

Istorija današnjeg Škoda auta, počinje 1895. u Mladoj Boleslavi (tadašnja Austrougarska, danas Češka Republika) kada su dva Čeha, člana Kluba čeških biciklista, mehaničar Vaclav Laurin (Václav Laurin) i prodavac knjiga Vaclav Klement (Václav Klement), rešili da naprave vlastitu radionicu za proizvodnju bicikala, nakon što nisu bili zadovoljni kako je nemačka firma postupila pri njihovoj reklamaciji bicikla.[1]

Počeci[uredi]

Firma počinje 1895. pod imenom osnivača - „Laurin & Klement“ (Laurin & Klement), i u početku proizvodi bicikle, ali već 1899, počinju i sa proizvodnjom motocikala, a 1905. i automobila. Prvi model Voituret A, doživeo je uspeh na Austrougarskom, ali i na međunarodnom tržištu. To rezultuje promenom pravnog oblika preduzeća: 1907. L&K postaje akcionarsko društvo. 1913. deo preduzeća postaje i fabrika iz Libereca RAF (Reichenberg Automobil Fabrik), koja će kasnije opet nastaviti odvojen život pod nazivom LIAZ.

Tokom Prvog svetskog rata, fabrika je svoju delatnost preorijentisala na vojnu tehniku.

Posle rata, preduzeće se dalje razvija i osim putničkih automobila proizvode se i teretni, kao i avionski motori. Počelo se sa proizvodnjom kamiona, ali 1924, posle finansijskih problema i požara koji je zadesio fabriku, doneta odluka da preduzeće potraži jačeg partnera, tako da se 1925. L&K pripaja ondašnjem najvećem industrijskim preduzeću Austrougarske, kasnije Čehoslovačke - Škodi iz Plzenja. Razvoj i proizvodnja teških kamiona (preko 4 tone) je tada preneta u Plzenj, a u Boleslavi je ostala proizvodnja lakših teretnih vozila, sve do 1945. godine.

Ovim nestaje robna marka L&K (mada Škoda auto i dan-danas ima pravo na ovo ime, pa ga koristi za označvanje najluksuznijih varijanti). Međutim, ovom fuzijom fabrika iz Mlade Boleslave dobija marku „Škoda“ koju koristi do danas, mada odavno nije više deo čuvene mašinske fabrike iz Plzenja. Tačnije, zajednički život fabrike iz Mlade Boleslave i Škode Plzenj trajao je svega 20-tak godina, što i nije previše u poređenju sa 100-godišnjom tradicijom farbike.

Period sa Škodom Plzenj[uredi]

Ekonomska depresija 1930-ih godina, pogodila je i jaku Škodu. Otprilike tad promenjeno je ime fabrike u ASAP - Akcionarsko društvo za automobilsku industriju (Akciová společnost pro automobilový průmysl). Ali Škoda ponovo postaje uspešna sa svojim modelima, kao što je Popular (Popular).

Tokom okupacije Čehoslovačke u Drugom svetskom ratu, Škoda je reorganizovana u deo Herman Guring Verke-a (Hermann Göring Werke), radeći za naciste. Tokom rata proizvodili su se delovi za oružje, ali i terenska vozila.[1]

Komunistički period[uredi]

Posle Drugog svetskog rata sva industrija prelazi na plansku privredu. Fabrika iz Mlade Boleslave odvojena je od Škode Plzenj, formalno preimenovana je u AZNP - Automobilski zavodi, narodno preduzeće (AZNP Mladá Boleslav - Automobilové závody, národní podnik) i postaje monopolski proizvođač putničkih automobila u celoj ondašnjoj Čehoslovačkoj. Tada se odvaja i pogon iz Libereca - LIAZ.

U duhu nepopularnog ekonomskog stanja i gubljenja veza sa tehničkim dostignućima u nekomunističkim zemljama, Škoda je zadržala dobru reputaciju sve do 1960-ih, proizvodeći modele kao što su Škoda 440, 445 Oktavija, Felicija i Škoda 1000 MB. Škoda je u svetu bila poznata po proizvodnji vrlo čvrstih i pouzdanih automobila.

Kasnih '80-ih Škoda je i dalje proizvodila modele automobila iz 60-ih. I zapadnoj Evropi, modeli iz 80-ih i ranih 90-ih, su uživali jako slabu reputaciju. Jedna od šala na račun loših Škodinih autobmobila je bila: Pitanje: „Da li znaš kako da udvostručiš vrednost Škode? Odgovor: „Napuni pun rezevoar“.

Ponovni uspon[uredi]

Škoda 422
Škoda 1200
Škoda 1000 MB
Škoda 100
Škoda 110 R
Škoda 120

Preokret se dogodio 1987. sa modelom Favorit. Favoritovu šasiju dizajnirala je italijanska kompanija Bertone, dok je motor rađen po licenci zapadnoevropskih kompanija. Škodini inženjeri su uspeli da stvore automobil po standardima zapadnoevropskog tržišta. Tehnološki prodor je bio evidentan, ali je ubrzo počeo da opada. Dok je Škoda i dalje bila predmet šala i ruganja na Zapadu, među stanovnicima Istočnog bloka, Škoda Favorit je bio vrlo polularan auto.[2]

Plišana revolucija, donela je velike promene u politici i ekonomiji Čehoslovačke, kada je veliki deo industrije bio predmet privatizacije. U slučaju Škode, vlada je donela odluku da se dovede jak inostrani partner. „Folksvagen grupa“ je izabrana 1990. 16. aprila 1991. Škoda je postala četvrti brend Folksvagena. Primer ostalih fabrika automobila Istočnog bloka, kao što su Lada i Zastava, dokazuje da je privatizacija Škode bio pravi potez. Privatizacija od strane vodećeg nemačkog proizvođača automobila je u to vreme bila kontroverzna odluka.

Folksvagenove investicije u stil i mehaniku novih modela, otvorilo je novu stranicu u istoriji Škode. Model Felicija iz 1996. godine se i dalje bazirao na Favoritu, ali je kvalitet dobio potpuno novu dimenziju. U Češkoj, kao i u ostalim zemljama u tranziciji, Felicija je postala vrlo popularan automobil, koji se mogao kupiti po povoljnim uslovima. Sledeći modeli: Oktavija i Fabija, su konačno ispunili uslove tržišta Evropske unije. Oktavija je pravljena po uzoru na Folksvagenov Golf. Jula 2006. godine Škoda je proizvela deseto milionito vozilo.[1]

Modeli[uredi]

Sadašnji modeli[uredi]

Nekadašnji modeli[uredi]

Galerija[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ a b v „Историјат“ (на sr). cars.rs Приступљено 5. 2. 2014. 
  2. ^ „Историја бренда Шкода“ (на sr). autoexclusive.rs Приступљено 5. 2. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi]