Šlomo Savilovski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šlomo Savilovski
Šlomo Savilovski 1991.
Lični podaci
Datum rođenja1954
Mesto rođenjaOgasta[1], SAD
Naučni rad
PoljePrimenjena statistika, Istraživački metod, Klasična teorija testova, Evaluacija programa, Monte Karlo metodi
InstitucijaUniverzitet Vejn
Poznat poNeparametarska statistika,
NagradePočasni član, profesor i mentor univerziteta; priznat rad od strane Američke Obrazovne Istraživačke Asocijacije

Šlomo Savilovski (engl. Shlomo S. Sawilowsky) je Amerikanac jevrejskog porekla, profesor primenjene statistike i istaknuti saradnik državnog univerziteta Vejn u Detroitu, Mičigen, gde je primio brojne nagrade za predavanja, mentorstvo i istraživanja.[traži se izvor]

Akademska karijera[uredi | uredi izvor]

Savilovski je doktorirao 1985. na Univerzitetu Južna Florida. Uveden je u ogranak počasnog društva (bratstva) Fi Kapa Fi Univerziteta Južna Florida (USF) 17. maja 1981. godine.[2], kada je magistrirao[3]. Savilovski je 2008. bio predsednik Američke obrazovne istraživačke asocijacije, posebne interesne grupe ze primenjenu statistiku. Bio je i asistent dekana na koledžu za obrazovanje na Državnom Univerzitetu Vejn (WSU) nekoliko godina.[4]

Zajedno sa Miodragom Lovrićem iz Srbije i Raoom (Calyampudi R. Rao) iz Indije, Savilovski je nominovan za Nobelovu nagradu za mir 2013. godine zbog doprinosa Međunarodnoj enciklopediji statističke nauke (engl. International Encyclopedia of Statistical Science).[5]

Doprinosi primenjenoj statistici i društvenim i bihevioralnim naukama[uredi | uredi izvor]

AMSTAT njuz, glasilo Američke statističke asocijacije objavilo je 2000. da je profesoru dodeljena nagrada Istaknuti fakultetski saradnik „u znak priznanja za izuzetna naučna dostignuća Savilovskog u primenjenoj statistici, psihometriji i eksperimentalno planiranje u oblasti obrazovanja i psihologije“.[6]

Primenjena statistika[uredi | uredi izvor]

Savilovski je autor statističkog udžbenika koji prikazuje statističke metode po uzoru na simulacione metode Monte Karlo,[7] urednik je većeg broja radova o realnim analizama podataka, koje je objavila Američka obrazovna istraživačka asocijacija (SIG) za primenjenu statistiku[8], i autor preko stotinu članaka o primenjenoj statistici i društvenim naukama. Savilovski je takođe autor 24 odrednice u statističkim enciklopedijama.

Obrazovno istraživačka asocijacija Floride je 1985. nagradila njegov rad sa koautorom R. Kliford Blerom nazvan „Transformisanje pozicija“. Tome je sledila nagrada Američke obrazovno istraživačke asocijacije 1986.[3] Mnoge njegove publikacije su povezane sa neparametarskom statistikom zasnovanom na rangiranju, npr. ispitivanje robusnosti i komparativne snage statističke rang transformacije[9] se zvala „glavna Monte Karlo studija“.[10][11] Hetmansperger i Meken su izjavili da je doprinos Savilovskog omogućio „odličan pregled neparametarskih pristupa za testiranje interakcije“.[12]

Njegov rad na metodi Monte Karlo naveden je kao primer za projektovanje simulacionih studija.[13] Taj rad se bavi nizom statističkih pitanja, od kojih su neka:

  • demonstracija sekvencijalne procedure testiranja osnovne pretpostavke parametarskih testova, obično preporučenih u udžbenicima i priručnicima statistike korisnika softvera, “povećava stopu grešaka Tipa I“;[14].
  • zaokruživanje naniže stepena slobode kada se koriste tabele kritične vrednosti uzrokuje opadanje statističke moći.[15]
  • alternative vinzorizovanom odstupanju standardnog uzorka mogu biti izazvane da povećaju statističku moć Juenovog intervala pouzdanosti.[16]
  • metode maksimalne verovatnosti (npr. Huber u prvom koraku) su superiornije za doterivanje u izradi robusnih pokazatelja.[17]
  • korišćenjem efekta veličine dobijenog kada nulta hipoteza zadržava uvećanje greške Tipa I u meta-analizi[18] i obrazlaže „kriterijume za odgovarajuće simulacije Monte Karlo”.[19]

Psihometrija[uredi | uredi izvor]

U psihološkom testiranju, Savilovski je koautor dve baterije samoopredeljujućih procena,[20] instrumenta napravljenog da proceni lokus kontrole, samopoštovanje i samopouzdanja kod rizičnog adolescenta,[21] instrumenta „koji meri buduću orijentaciju, poznavanje realnosti pri uzgoju deteta, lične namere, i ličnu seksualno delovanje” kao i instrument blagostanja na koledžu.[22][23] and a college well-being instrument.[24] Savilovski je bio početni predlagač u korist teorije psihometrije (pouzdanost se odnosi na test) u odnosu na datametričnu teoriju[25] (pouzdanost se odnosi na podatke), kontroverza sa implikacijama za test teorije, uloga testova u veštačenju, test validnosti[26][27]. Debata je razmatrana u časopisu Obrazovano i psihološko merenje i drugde.[28] Iako pitanje nije bilo raspravljeno, trenutno nesvrstano mišljenje naginje ka Savilovskom. U klasičnoj test teoriji, on je razvio „test Savilovski I“[29] , statistički test koji se koristi kako bi se pomoglo demonstriranje dokaza konstrukcione tačnosti u multitrakt-multimetod matrici.[30]

Eksperimentalni model[uredi | uredi izvor]

Rad Savilovskog na metodi Monte Karlo[31] na poređenju nasumičnih u odnosu na kvazieksperimentalni model opisan je kao „jedan od najjačih primera” demonstracije ograničenja kvazieksperimentalnih modela, i „omogućava verovatno jedan od najjačih slučaja superiornosti nasumičnih modela”.[32]

Mentorstvo[uredi | uredi izvor]

AMSTAT njuz je 1998. izvestio da je Savilovski nagrađen za izuzetnost u nastavi, kao i postdiplomskom mentorstvu, i konstatovao izuzetan rekord prof. Savilovskog kao akademika, koji se ogleda u izvrsnosti sa kojom on vodi diplomirane studente”.[33] On je mentorisao 52 disertacije primenjene statistike kao glavni profesor, zaključivši po Matematičkom Geneološkom Projektu. Njegovi studenti koji su doktorirali uključuju D. Lin Keli (1994),[34] Patrik D. Bridž (1996),[35] Tod C. Hedrik (1997),[36] Majkl Dž. Nana (1997),[7] Dejvid Fluharti (2007),[37][38] Boris Šulkin (2007),[39] i Temi A. Grejs (doktorski kandidat).[traži se izvor]

Prokvest ukazuje da je predsedavao na dodeli disertacija u mnogim drugim oblastima, kao što su kineziologije,[40] obrazovanje nege[41] i predavanje[42], a ko-predsedavao disertacijama o dramskom procesu.[43] Takođe je radio kao drugi savetnik na 19 doktorskih disertacija, kao i brojnim drugim, kao član odbora.[44]

Uređivanje[uredi | uredi izvor]

Savilovski je osnivač i izdavač Časopisa modernih primenjenih statističkih metoda. Časopis je osnovan kao glasilo istraživanja korišćenjem Monte Karlo i drugih rezempling metoda, neparamaterskih i drugih robusnih metoda, permutacije i drugih egzaktnih ili približno egzaktnih metoda i statističkih algoritama.[traži se izvor]

Rabinske studije i doprinosi jevrejskoj književnosti[uredi | uredi izvor]

Nakon diplomiranja na Rabinskom univerzitetu Amerike 1979, Savilovski je bio izaslanik Velikog rabina od Lubaviča, rabina Menahema Mendela Šnirsona iz okruga Pinelas, Florida.[45] On je takođe dobio i rabinski čin od Ješivas Piršej Šošanim (Jerusalim, Izrael) 2004. godine, nakon što je studirao sa prvom grupom studenata ikada koja je dobila striktan nastavni plan i program Ortodoksne rabinske ordinacije za zakone jevrejskog Sabata isporučenog putem imejla.

Savilovski je autor udžbenika napisanog u obliku dijaloga za pripremanje hrane i drugih pitanja povezanih sa Sabatskom kuhinjom.[46] Zasnovan je na Talmudu, Pravilniku jevrejskog Zakona (Šulčan Aruč) i običajima Aškenaza, Sefarda i pokreta Habad (ortodoksni hasidski pokret kod Jevreja). Objavio je članke o tumačenjima Biblije i srodnim temama u godišnjaku Piršej Šošanim.[47]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Shlomo S. Sawilowsky”. American Men & Women of Science: A Biographical Directory of Today's Leaders in Physical, Biological, and Related Sciences. Gale Biography In Context. Detroit: Gale. 2008. 
  2. ^ Who's Who in American Education, 1990, II, 608. National Reference Institute.
  3. ^ a b States, United. „Faculty and Staff Biography - College of Education - Wayne State University”. Coe.wayne.edu. Pristupljeno 19. 4. 2013. 
  4. ^ „With Detroit Roots, Organization Changes World Through Special Friendships - Stories - Chabad-Lubavitch News”. 
  5. ^ http://www.ime.usp.br/~abe/lista/pdfcFHNhReNSn.pdf
  6. ^ Amstat News, May. (2000). str. 26.
  7. ^ a b Sawilowsky 2003
  8. ^ Sawilowsky, Shlomo S. (Ed.) (2007). „Real Data Analysis: A Volume in Quantitative Methods in Education and the Behavioral Sciences: Issues, Research, and Teaching. American Educational Research Association SIG Educational Statisticians”. Charlotte, NC: IAP-Information Age Publishing. ISBN 978-1-59311-565-4. 
  9. ^ Sawilowsky, S., Blair, R. C., and Higgins, J. J. (1989). An investigation of the type I error and power properties of the rank transform procedure in factorial ANOVA. Journal of Educational Statistics, 14, 255-267.
  10. ^ Hettmansperger 1998, str. 269–270
  11. ^ Slično, vidi F. Pesarin (2001), Multivariate permutation tests, Chichester: Wiley. стр. 229.
  12. ^ Hettmansperger 1998
  13. ^ Maxwell, S. E., & Cole, D. A. (1995). "Tips for writing (and reading) methodological papers. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. jul 2011)" Psychological Bulletin, 118(2). str. 196–197.
  14. ^ Grissom & Kim 2005, str. 15.
  15. ^ Grissom & Kim 2005, str. 33.
  16. ^ Grissom & Kim 2005, str. 38.
  17. ^ Grissom & Kim 2005, str. 42.
  18. ^ Grissom & Kim 2005, str. 60.
  19. ^ Grissom & Kim 2005, str. 131.
  20. ^ „Self Determination Technical Assistance Centers”. Sdtac.uncc.edu. Arhivirano iz originala 28. 06. 2010. g. Pristupljeno 19. 4. 2013. 
  21. ^ Wood, P. C, Hillman, S. B., & Sawilowsky, S. S. (1996). Locus of control, self-concept, and self-esteem among at-risk African -American adolescents. Tests in Print, Tom 1, Oscar Krisen Buros, Buros institut za mentalne mere, Educational tests and measurements. (1999). str. 247.
  22. ^ Herrman, J. W., Waterhouse, J. K. (2010). „What do adolescents think about teen parenting?”. Western Journal of Nursing Research. Sage. doi:10.1177/0193945910381761. 
  23. ^ Somers. C. L., Johnson, S. A., Sawilowsky, S. (2002). „A measure for evaluating the effectiveness of teen pregnancy programs”. Psychology in the Schools. 39: 337—342. 
  24. ^ „Edge Research Executive Summary”. Arhivirano iz originala 18. 01. 2011. g. Pristupljeno 24. 03. 2013.  Tekst „ Edge Coaching ” ignorisan (pomoć)
  25. ^ Savilovski je uveo frazu "teorije o merenju podataka" in Sawilowsky, S. (2000). Psychometrics vs datametrics. Educational and Psychological Measurement, 60, 157-173; see also Sawilowsky, S. (2000). Reliability. Educational and Psychological Measurement, 60, 196-200.
  26. ^ S. Urbina (2004), Essentials of psychological testing. Hoboken: Wiley. str. 148.
  27. ^ Imajte na umu da se u klasičnoj teoriji merenja (vidi, npr., Sawilowsky (2000), Educational and Psychological Measurement), validnost odnosi na primeru testa, ali ne i na samom testu. Hens, Vikipedija ime linka je problematično.
  28. ^ B. Thompson (Ed.) (2003), Score reliability: Contemporary thinking on reliability issues, Thousand Oaks: Sage.
  29. ^ J. C. Thomas and P. Traux (2008), Assessment and analysis of clinically significant change. In D. McKay (Ed.), Handbook of Research Methods in Abnormal and Clinical Psychology. str. 333.
  30. ^ Sawilowsky, S. (2002). A quick distribution-free test for trend that contributes evidence of construct validity. Measurement and Evaluation in Counseling and Development, 35, 78-88.
  31. ^ Sawilowsky, Shlomo S. (Ed.) (2007). „Real Data Analysis: A Volume in Quantitative Methods in Education and the Behavioral Sciences: Issues, Research, and Teaching. American Educational Research Association SIG Educational Statisticians”. Charlotte, NC: IAP-Information Age Publishing. ISBN 978-1-59311-565-4. , Chapter 15
  32. ^ Spence, P. R., & Lachlan, K. A. (2010). Disasters, crises, and unique populations: Suggestions for survey research. In L. A. Ritchie, & W. MacDonald (Eds.), Enhancing disaster and emergency preparedness, response, and recovery through evaluation: New directions for evaluation. American Evaluation Association, 126. str. 97.
  33. ^ „Amstat News, October, 1998.”. Pristupljeno 15. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. март 2013)
  34. ^ Measurement Made Accessible: A Research Approach Using Qualitative, Quantitative and Quality Improvement Methods, Thousand Oaks, CA: Sage. 1999. ISBN 978-0-7619-1023-7.; How to Use Control Charts for Healthcare, Milwaukee, WI: American Society for Quality, 1999. |isbn= 0-87389-451-9 Šablon:Please check. ISBN
  35. ^ Onwuegbuzie, Jiao & Bostick 2004, str. 320
  36. ^ Raton 2010
  37. ^ Dejv Fluharti je bio prvi urednik ASA's SPQR, a bio je predsedavajući komiteta kada je ASA odobrio Sekcioni status kvaliteta i produktivnosti. http://www.jstor.org/pss/2685334
  38. ^ Grissom & Kim 2005, str. 223.
  39. ^ Shulkin, B., & Sawilowsky, S. Estimates of the population median. In (N. J. Salkind, Ed.) Encyclopedia of Measurement and Statistics, I, 316-318, Thousand Oaks: Sage.
  40. ^ ProQuest 1594489921
  41. ^ ProQuest 1269394702
  42. ^ ProQuest 1269395621
  43. ^ Proquest 733505421
  44. ^ States, United. „Bio - Education Evaluation & Research - College of Education - Wayne State University”. Coe.wayne.edu. Pristupljeno 19. 4. 2013. 
  45. ^ Gottlieb 1986
  46. ^ Sawilowsky, Shlomo S. Making the Shabbos kitchen. (Izdavački asistent Yechiel Conway.) Lakewood, NJ: Pirchei Shoshanim. 2007. ISBN 978-0-9740236-7-0.
  47. ^ „Judaica commentary.”. Pristupljeno 15. 4. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шломо_Савиловски&oldid=27703701”