Štefan Cvajg

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Štefan Cvajg
Štefan Cvajg oko 1900.
Lični podaci
Datum rođenja(1881-11-28)28. novembar 1881.
Mesto rođenjaBeč, Austrougarska
Datum smrti22. februar 1942.(1942-02-22) (60 god.)
Mesto smrtiPetropolis, Brazil
Zanimanjeknjiževnik, dramaturg, novinar, biograf
Porodica
SupružnikFriderika Marija fon Vinternic (rođena Burger) (1920—1938)
Lot Altman (1939—1942)
RoditeljiMoric Cvajg (1845—1926)
Ida Bretauer (1854—1938)
RođaciAlfred Cvajg (1879—1977) (brat)
Književni rad
Najvažnija delaKraljevska igra, Amok, Pismo nepoznate žene
Potpis

Štefan Cvajg (nem. Stefan Zweig; Beč, 28. novembar 1881 — Petropolis, 22. februar 1942) bio je austrijski pisac, dramaturg, novinar i biograf. Na vrhuncu svoje književne karijere, tokom 1920-ih i 1930-ih, bio je jedan od najpopularnijih književnika na svetu.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Štefan Cvajg u Beču sa svojim bratom Alfredom, oko 1900.

Štefan Cvajg rođen je u Beču 1881. Bio je sin Morica Cvajga, imućnog jevrejskog proizvođača tekstila. Majka, Ida Bretauer Cvajg, poticala je iz jevrejske bankarske porodice.[2] Njen otac, Jozef Bretauer, dvadeset godina je radio u Ankoni, gde je Ida rođena i odrasla. Cvajg je studirao filozofiju na Bečkom univerzitetu, gde je 1904. doktorirao sa temom Filozofija Ipolita Tena. Religija nije igrala važnu ulogu u njegovom obrazovanju. „Otac i majka bili su Jevreji samo slučajnošću rođenja”, rekao je kasnije u jednom intervjuu. Ipak, nikad nije odricao pripadnost jevrejskoj zajednici i često je pisao o Jevrejima i jevrejskim pitanjima, kao na primer u priči Mendel knjigoljubac. Bio je blizak sa Teodorom Herclom, osnivačem cionizma, koga je upoznao još kada je Hercl bio književni urednik u vodećem bečkom listu Nove slobodne novine gde je objavio neke od Cvajgovih ranih radova.[3] Cvajg je verovao u internacionalizam i u evropeizam, pa mu Herclov jevrejski nacionalizam nije mogao biti naročito privlačan, što i sam potvrđuje u svojoj autobiografiji Jučerašnji svet. Nove slobodne novine nisu objavile recenziju Herclove knjige Jevrejska država, a sam Cvajg ju je nazvao „glupom i besmislenom”.[4]

Štefan Cvajg je bio u srodstvu sa češkim piscem Egonom Hostovskim. Neki izvori beleže da su bili rođaci, a sam Hostovski rekao je za Cvajga da mu je „veoma daleki rođak”.[5]

Početkom Prvog svetskog rata rasprostranjeno patriotsko osećanje zahvatilo je i nemačke i austrijske Jevreje: zajedno sa Martinom Buberom i Hermanom Koenom, i Cvajg mu je dao podršku.[6] Premda je bio patriota, Cvajg je odbio da u ruke uzme oružje - služio je u Arhivu Ministarstva vojnog, zauzevši ubrzo pacifistički stav, poput svog prijatelja Romena Rolana, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1915. godine. Preselio se u Švajcarsku, gde je ostao do kraja rata. Cvajg je do kraja života ostao pacifist koji se zalagao za ujedinjenje Evrope. Poput Rolana, napisao je mnogo biografija. U Jučerašnjem svetu svoju biografiju Erazma Roterdamskog nazvao je „prikrivenim autoportretom”.

Cvajg se 1920. oženio Friderikom Marijom fon Vinternic (rođ. Burger), a 1938. od nje se razveo. Pod imenom Friderike Cvajg ona je objavila knjigu o svom bivšem mužu nakon njegove smrti.[7] Kasnije je objavila i jednu ilustrovanu knjigu o Cvajgu.[8] Cvajg se 1939. oženio svojom sekretaricom Lotom Altman.[9]

Cvajg je napustio Austriju 1934, nakon Hitlerovog dolaska na vlast u Nemačkoj. Nakon toga živeo je u Engleskoj (prvo u Londonu, a od 1939. u Batu). Usled brzog napredovanja Hitlerovih trupa u Francuskoj i u čitavoj Zapadnoj Evropi, Cvajg je sa suprugom prešao Atlantik i otputovao u SAD, gde su se 1940. skrasili u Njujorku nastavivši često da putuju. Dana 22. avgusta 1940. su se ponovo odselili — ovoga puta u Petropolis, grad u konurbaciji Rio de Žaneiro.[10] Postajao je sve depresivniji zbog porasta netolerancije i uspona autoritarnosti i nacizma. Izgubivši nadu u budućnost čovečanstva, Cvajg je napisao belešku o tom beznađu. Dana 23. februara 1942. Cvajg i njegova supruga izvršili su samoubistvo uzevši veliku dozu barbiturata. Pronađeni su u svojoj kući u Petropolisu, s rukom u ruci.[11][12] Cvajg je bio očajan zbog budućnosti Evrope i njene kulture. „Smatram da je bolje u pravo vreme i dostojanstveno okončati život u kojem je intelektualni napor predstavljao vrhunsko zadovoljstvo, a sloboda pojedinca najviše zemaljsko dobro”, napisao je.

Cvajgova kuća u Brazilu je kasnije pretvorena u muzej, danas poznat kao „Kuća Štefan Cvajg”.

Dela[uredi | uredi izvor]

Preživela kopija Cvajgove novele Amok (1922) spaljene od strane Nacional-socijalista

Cvajg je vio veoma ugledan pisac u dvadesetim i tridesetim godinama 20. veka. Bio je prijatelj sa Arturom Šniclerom i Zigmundom Frojdom.[13] Veliku popularnost uživao je u SAD, Južnoj Americi i Evropi, dok je u Britaniji uglavnom bio nepoznat. U kontinentalnoj Evropi i danas je aktuelan,[1] ali mu je popularnost u SAD znatno opala.[14] Od devedesetih godina nekoliko izdavačkih kuća (pre svih Puškin pres i Njujorški književni pregled) oživelo je Cvajgova dela na engleskom.[15] Isto tako, Planket lejk pres e-knjige počeo je sa objavljivanjem elektronskih verzija Cvajgovih nefikcionalnih dela.[16]

Cvajgovi kritičari iz engleskog govornog područja oštro su podeljeni na one koji preziru njegov stil kao slab, lagan i površan[14] i na one privrženije evropskoj tradiciji što uzdižu Cvajgov humanizam i jednostavan i efektan stil.[15][17]

Cvajg je najpoznatiji po svojim novelama (Kraljevska igra, Amok, Pismo nepoznate žene — prema kojoj je Maks Ofuls 1920. snimio istoimeni film), romanima (Nestrpljivo srce, Pomešana osećanja, Devojka iz pošte — posthumno objavljen) i biografijama (Erazmo Roterdamski, Magelan, Meri Stjuart, Balzak). Dela su mu bila štampana na engleskom bez njegovog pristanka pod pseudonimom Stiven Brenč (prevod njegovog imena na engleski), u vreme kada je antinacističko raspoloženje bilo rasprostranjeno. Prema Cvajgovoj biografiji kraljice Marije Antoanete kasnije je snimljen holivudski film sa Normom Širer u naslovnoj ulozi.

Cvajg je bio blizak sa Rihardom Štrausom i napisao je libreto za Ćutljivu ženu. Štraus se suprotstavio nacističkom režimu odbivši da odobri uklanjanje Cvajgovog imena iz programa na premijeri, 24. juna 1935. u Drezdenu.[18] Zbog toga je Gebels otkazao najavljeni dolazak, a opera je bila zabranjena nakon trećeg izvođenja. Cvajg je 1937, u saradnji sa Jozefom Gregorom, napisao libreto za Štrausovu operu Dafne. Bar još jedno Cvajgovo delo imalo je muzičko izvođenje.[19]

Njegovo eklektičko delo sastoji se iz nekoliko zbirki poezije, nekoliko pozorišnih komada (Terzit 1907, Volpona 1927), ali Cvajg je pre svega čuven po svojim novelama (Amok 1922, Pomešana osećanja 1926, Dvadeset četiri sata iz života jedne žene 1934), pričama o intenzivnim strastima koje ponekad prelaze u morbidnost ili šalu. Njegova Šahovska novela (Schachnovelle) objavljena je posthumno. Pisao je i brojne biografije istorijskih ličnosti (Meri Stjuart, Magelan, Marija Antoaneta) koristeći preciznu psihološku analizu. Preko 20 godina je radio na zbirki priča Zvezdani časovi čovečanstva (Sternstunden der Menschheit) u kojoj je opisao četrnaest najznačajnijih događaja u istoriji sveta po svom izboru.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Amok (1922)

Fikcija[uredi | uredi izvor]

Biografije i istorijska dela[uredi | uredi izvor]

  • Emil Verharen; Emile Verhaeren (1910)
  • Tri majstora. Balzak — Dikens — Dostojevski; Drei Meister. Balzac – Dickens – Dostojewski (1920)
  • Romen Rolan. Čovek i njegova dela; Romain Rolland. Der Mann und das Werk (1921)
  • Niče; Der Kampf mit dem Dämon. Hölderlin – Kleist – Nietzsche (1925)
  • Zvezdani trenuci čovečanstva; Sternstunden der Menschheit (1927)
  • Tri pesnika i njihovi životi. Kazanova — Stendal — Tolstoj; Drei Dichter ihres Lebens. Casanova – Stendhal – Tolstoi (1928)
  • Žozef Fuše; Joseph Fouché. Bildnis eines politischen Menschen (1929)
  • Mentalni iscelitelji. Mezmer, Meri Bejker Edi, Frojd; Die Heilung durch den Geist. Mesmer, Mary Baker-Eddy, Freud (1932)
  • Marija Antoaneta: Portret prosečne žene; Marie Antoinette. Bildnis eines mittleren Charakters (1932)
  • Erazmo Roterdamski; Triumph und Tragik des Erasmus von Rotterdam (1934)
  • Meri Stjuart; Maria Stuart
  • Pravo na jeres: Kasteljo protiv Kalvina; Castellio gegen Calvin oder Ein Gewissen gegen die Gewalt (1936)
  • Osvajač mora: Priča o Magelanu; Magellan. Der Mann und seine Tat (1938)
  • Amerigo; Amerigo. Geschichte eines historischen Irrtums (1942)
  • Balzak, Balzac (1946)

Komadi[uredi | uredi izvor]

Ostalo[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b "Stefan Zweig: The Secret Superstar" by Julie Kavanagh, Intelligent Life, (northern) spring 2009
  2. ^ Prof.Dr. Klaus Lohrmann "Jüdisches Wien. Kultur-Karte" (2003), Mosse-Berlin Mitte gGmbH (Verlag Jüdische Presse)
  3. ^ Friedman, Gabe (17. 1. 2015). „Meet the Austrian-Jewish novelist who inspired Wes Anderson's 'The Grand Budapest Hotel'”. Haaretz.com. 
  4. ^ Elon, Amos (2002). The Pity of it All. New York: Metropolitan Books. str. 287. 
  5. ^ Egon Hostovský: Vzpomínky, studie a dokumenty o jeho díle a osudu, Sixty-Eight Publishers, 1974
  6. ^ Elon 2002, str. 320. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFElon2002 (help)
  7. ^ Zweig, Friderike (1948). Stefan Zweig – Wie ich ihn erlebte. Berlin: F.A. Herbig Verlag. 
  8. ^ Zweig, Friderike (1961). Stefan Zweig : Eine Bildbiographie. München: Kindler. 
  9. ^ „Index entry for marriage of Altmann, Elisabet C., Spouse:Zweig, Registration district: Bath Register volume & page nbr: 5c, 1914”. Transcription of England and Wales national marriage registrations index 1837-1983. ONS. Pristupljeno 17. 12. 2016. 
  10. ^ Carneiro, Júlia Dias (30. 4. 2009). „Revivendo o país do futuro de Stefan Zweig”. Deutsche Welle. Pristupljeno 23. 2. 2012. 
  11. ^ „Stefan Zweig, Wife End Lives In Brazil”. The United Press in The New York Times. 23. 2. 1942. Pristupljeno 23. 2. 2012. „Stefan Zweig, Wife End Lives In Brazil; Austrian-Born Author Left a Note Saying He Lacked the Strength to Go on – Author and Wife Die in Compact: Zweig and Wife Commit Suicide” 
  12. ^ „Died”. Time. 2. 3. 1942. Arhivirano iz originala 25. 08. 2013. g. Pristupljeno 30. 6. 2010. „Died. Stefan Zweig, 60, Austrian-born novelist, biographer, essayist (Amok, Adepts in Self-Portraiture, Marie Antoinette), and his wife, Elizabeth; by poison; in Petropolis, Brazil. Born into a wealthy Jewish family in Vienna, Zweig turned from casual globe-trotting to literature after World War I, wrote prolifically, smoothly, successfully in many forms. His books banned by the Nazis, he fled to Britain in 1938 with the arrival of German troops, became a British subject in 1940, moved to the U.S. the same year, to Brazil the next. He was never outspoken against Naziism, believed artists and writers should be independent of politics. Friends in Brazil said he left a suicide note explaining that he was old, a man without a country, too weary to begin a new life. His last book: Brazil: Land of the Future.” 
  13. ^ Fowles, John (1981). Introduction to "The Royal Game". New York: Obelisk. str. ix. 
  14. ^ a b Walton, Stuart (26. 3. 2010). „Stefan Zweig? Just a pedestrian stylist”. The Guardian. London. 
  15. ^ a b Lezard, Nicholas (5. 12. 2009). „The World of Yesterday by Stefan Zweig”. London: The Guardian. Pristupljeno 26. 9. 2010. 
  16. ^ Rohter, Larry. "Stefan Zweig, Austrian Novelist, Rises Again". The New York Times. 28 May 2014
  17. ^ Liukkonen, Petri. „Stefan Zweig”. Books and Writers (kirjasto.sci.fi). Finland: Kuusankoski Public Library. Arhivirano iz originala 3. 2. 2015. g. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  18. ^ Richard Strauss/Stefan Zweig: BriefWechsel, 1957, translated as A Confidential Matter, 1977
  19. ^ „Stefan Zweig”. REC Music Foundation. Pristupljeno 28. 4. 2014. [mrtva veza]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Zweig, Friderike (1948). Stefan Zweig – Wie ich ihn erlebte. Berlin: F.A. Herbig Verlag. 
  • Elon, Amos (2002). The Pity of it All. New York: Metropolitan Books. str. 287. 
  • Elizabeth Allday, Stefan Zweig: A Critical Biography, J. Philip O'Hara, Inc., Chicago, 1972
  • Darién J. Davis; Marshall, Oliver, ur. (2010). Stefan and Lotte Zweig's South American Letters: New York, Argentina and Brazil, 1940–42. New York: Continuum. ISBN 978-1-4411-0712-1. 
  • Alberto Dines, Morte no Paraíso, a Tragédia de Stefan Zweig, Editora Nova Fronteira 1981, (rev. ed.) Editora Rocco 2004
  • Alberto Dines, Tod im Paradies. Die Tragödie des Stefan Zweig, Edition Büchergilde, 2006
  • Randolph J. Klawiter, Stefan Zweig. An International Bibliography, Ariadne Press, Riverside, 1991
  • Donald A. Prater, European of Yesterday: A Biography of Stefan Zweig, Holes and Meier Publ., (rev. ed.) 2003
  • George Prochnik, The Impossible Exile: Stefan Zweig at the End of the World, Random House. 2014. ISBN 978-1-59051-612-6.
  • Marion Sonnenfeld (editor), The World of Yesterday's Humanist Today. Proceedings of the Stefan Zweig Symposium, texts by Alberto Dines, Randolph J. Klawiter, Leo Spitzer and Harry Zohn, State University of New York Press, 1983
  • * Vanwesenbeeck, Birger; Gelber, Mark H. Stefan Zweig and World Literature: Twenty-First-Century Perspectives. Rochester: Camden House. ISBN 9781571139245. 
  • Friderike Zweig, Stefan Zweig, Thomas Y. Crowell Co., 1946 (An account of his life by his first wife)
  • Martin Mauthner, German Writers in French Exile, 1933–1940, Vallentine Mitchell. . London. 2007. ISBN 978-0-85303-540-4. 
  • Oliver Matuschek, Three Lives: A Biography of Stefan Zweig, translated by Allan Blunden, Pushkin Press, 2011

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Štefan Cvajg na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Штефан_Цвајг&oldid=27556856”