Štitna žlezda

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Štitasta i paraštitaste žlezde

Štitasta (Štitna) ili tireoidna žlezda je žlezda sa endokrinim lučenjem, koja se nalazi u vratnom predelu i sekretuje hormone tiroksin i tironin, koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva. C ćelije štitaste žlezde sekretuju hormon kalcitonin, čija je uloga u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi i ima antagonističko dejstvo parathormonu, koga luče paraštitaste žlezde.

Položaj, odnosi i građa[uredi]

Štitasta žlezda (glandula thyreoidea) je najveća endokrina žlezda, u zavisnosti od autora njen oblik se opisuje kao oblik: štita, leptira, slova Н (latinice) ili potkovice. Nalazi se u uvratnom delu neposredno ispod grkljana, a ispred i sa strana dušnika. Pričvršćena je za tireoidnu hrskavicu grkljana i pokreće se prilikom gutanja. Sastoji se od dva režnja, levog (lobus sinister) i desnog (lobus dexter), koji su povezani suženjem-istmus lat. isthmus i nalazi se u visini 2. i 3. hrskavice dušnika). Ponekad postoji i treći, piramidalni režanj (lat. lobus pyramidalis) u srednjem delu žlezde koji je embrionalni zaostatak.

Režnjevi su oblika trostrane piramide ili kupe čiji je vrh usmeren naviše tj. baza naniže. A pored toga na njoj možemo razlikovati i tri strane (prednje-spoljašnju, unutrašnju i zadnju). Ona je u bliskim odnosima sa organima i krvnim sudovima prednjeg dela vrata. Baza je u visini pete ili šeste hrskavice dušnika, a vrh dopire do sredine ploče štitaste hrskavice grkljana odgovarajuće strane. Prednje-spoljašnja strana je u odnosu sa: sternohioidnim, sternotiroidnim i delimično sternokleidomastoidnim mišićem. Dok je unutrašnja u odnosu sa bočnim delovima štitaste i prstenaste hrskavice grkljana. A zadnjom stranom je u odnosu sa zajedničkom karotidnom arterijom kao i sa paraštitnim žlezdama.

Ona je meke i elastične konzistencije, te se ne može palpirati. U svakom režnju nalazi se dosta režnjića koji nastaju kao posledica podele režnjeva pomoću fibrozne čahure kojom je obmotana i koja se pruža u dubinu gradeći fibrozne pregradice, koji su sačinjeni od folikula, a oni su osnovna fukncionalna jedinica štitne žlezde.

Histološka građa štitaste žlezde (konja)
1-folikuli ispunjeni koloidom
2-kockaste ćelije
3-krvni kapilari

Folikuli su obloženi bazalnom membranom na kojoj se nalazi jedan red kockastih epitelnih ćelija, koje sekretuju u unutrašnjost folikula supstancu koloid. Koloid sadrži glikoprotein velike molekularne mase, tireoglobulin. Razlaganjem ovog molekula nastaju hormoni štitaste žlezde. Između kockastih, epitelnih ćelija nalaze se i C-ćelije (parafolikularne ćelije), koje sekretuju kalcitonin.

Štitasta žlezda je jedna od većih žlezda sa unutrapšnjim lučenjem i njena težina je oko 10-20 g. Neposredno iza štitaste šlezde sa obe strane prolazi povratni grkljanski živac (lat. n. laringeus recurrens), bočno leži takođe sa obe strane zajednička karotidna arterija (lat. a. carotis comunis), unutrašnja jugularna vena (lat. vena jugulsris interna) i živac vagus (lat. n. vagus). Ispred je mišićni sloj prednje strane vrata.

Sudovi i živci[uredi]

Svaki režanj štitaste žlezde snabdevaju 2 para arteija: gornja (lat. a. thyroidea superior) i donja štitna arterija (lat. a. thyroidea inferior). Gornja štitna arterija potiče iz spoljašnje karotidne arterije (lat. a. carotis externa) kao njena prva bočna grana, dok donja štitna arterija potiče iz potključne arterije (lat. a. cubclavia dextra et sinistra) od vratnoštitnog stabla (truncus thyrocervicalis). Vene štitne žlezde se ulivaju u gornju šuplju venu (lat. vena cava superior). Preko gornjih i srednjih štitnih vena (v. thyreoidea superior et vv. thyreoideae mediae) se ulivaju u unutrašnju jugularnu venu (lat. v. jugularis interna), dok se preko donje štitne vene (lat. v. thyreoidea inferior) ulivaju u brahicefalično stablo (lat. truncus brachiocephalicus).

U odnosu na svoju masu štitasta žlezda spada u najbolje prokrvljene organe u telu (oko 1% minutnog volumena srca ili 160 ml/min/100g tkiva).

Limfni sudovi se ulivaju u prednje medijastinalne i duboke limfne čvorove vrata.

Inervacija potiče od vagusa (lat. n. vagus) i to preko njegovih bočnih grana - gornjeg i povratnog grkljanskog živca (lat. n. laryngeus superior et n. laryngeus reccurens), a takođe i od vratnog dela simpatikusa.

Embrionalni razvoj[uredi]

Tkivo štitaste žlezde se za vreme embronalnog razvoja spušta od korena jezika do svoje krajnje lokacije ispred dušnika, štitasto-jezičkim kanalim (lat. canalis tyreoglossus). Nekada mogu postojati ostaci tkiva štitaste žlezde u oblasti korena jezika ili u kanalu niz koji se štitasta žlezda spušta.

Hormoni štitaste žlezde[uredi]

Štitasta žleda stvara i sekretuje u krv hormone: tiroksin, tironin i kalcitonin.

  • Tironin (T3) je aktivna forma hormona (oko 5 puta je aktivniji od tiroksina). Tironin nastaje iz aminokiseline tirozin i sadrži 3 atoma joda. Poluživot ovog hormona je kratak, oko 1 dan. Štitasta žlazda ga proizvodi u manjoj meri, a uglavnom nastaje u periferiji iz tiroksina, koji pod uticajem enzima dejodaza gubi 1 atom joda, tako da nastaje tironin. Gotovo sav tironin vezan je za proteine: prealbumin, albumin i tiroksin-vezujući globulin u krvi, svega 0,4 % ovog hormona je slobodno i samo taj oblik je aktivni hormon.
  • Tiroksin (T4), takođe nastaje iz aminokiseline tirozin, ali poseduje 4 atoma joda. Štitasta žlezda u najvećoj meri sekretuje ovaj hormon. Vreme poluživota je oko 6 dana, i nalazi se u krvu još više vezan za proteine: prealbumin, albumin, tiroksin-vezujući globulin, nego tironin, slobodno je svega 0.04%. Iz njega dejodacijom nastaje aktivni oblik tironin.

Za stvaranje ova dva hormona potreban je jod, koji se unosi hranom iz spoljašnje sredine. Nedeljna potreba za jodom je oko 1 mg. U nekim krajevima je koncentracija joda u zemlji i samim tim hrani nedovoljna, pa se kihunjska so jodira. Jod se apsorbuje iz creva i dospeva u cirkulaciju. Ćelije folikula štitaste žlezde poseduju transportni mehanizam (natrijum-jod sintransport), kojim se jod uzima u kockaste (epitelne) ćelije ove žlezde i oksidira do elementarnog joda uz pomoć enzima peroksidaza. U ćelijama folikula u endoplazmatičnom retikulumu i goldžijevom kompleksu se iz aminokiseline tirozin stvara tireoglobulin, čiji molekul sadrži oko 70 molekula tirozina. Zatim se oksidirani jod uz pomoć enzima jodaze vezuje za tireoglobulin. Ovakav tiroglobulin se deponuje u sredini folikula u vidu koloida. Iz tiroglobulina se kasnije u kockastim ćelijama otcepljuju manji segmenti koji se sekretuju u krv u vidu tiroksina i tironina, takođe i tireoglobulin se sekretuje u manjoj količini.

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Tiroksin
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Tironin
  • Kalcitonin je peptidni hormon koji igra ulogu u regulisanju metabolizma kalcijuma. On smanjuje koncentraciju kalcijuma u krvi tako što podstiče njegovu ugradnju u kosti u vidu kalcijumfosfata.
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Kalcitonin

Uloga hormona štitaste žlezde i njihova regulacija[uredi]

Proizvodnja i sekrecija tiroksina i tironina leže pod kontrolom tireo stimulišućeg hormona (TSH) hipofize. TSH stimuliše sintezu i oslobađanje ovih hormona, ali i on stoji pod kontrolom tireotropina (TRH), hormona hipotalamusa, koji stimuliše lučenje TSH. Tiroksin i tironin mehanizmom negativne povratne sprege smanjuju lučenje TRH i TSH i na taj način se prekida dalja sinteza hormona štitaste žlezde. Kada im koncentracija u krvi opadne, odblokira se lučenje TRH i TSH i tako omogućava proizvodnja tiroksina i tironina. Takođe i TSH deluje mehanizmom negativne povratne sprege na hipotalamus (TRH).

Tiroksin i tironin vezuju receptore u jedru ćelije što dovodi do intenzivne transkripcije velikog broja gena strukturnih i transportnih proteina. Promene se ostvaruju na nivou čitavog organizma. Ovi hormoni dovode do:

  • povećanja bazalnog metabolizma usled čega je potrošnja energije povećana, sinteza proteina i rast mladih osoba se takođe ubrzavaju,
  • povećava se i aktivnost endokrinih žlezda, sekrecija insulina, glukokortikoida...
  • Povećava se broj i veličina mitohondrija u većini ćelija u telu. To je direktno povezano sa povećanjem aktivnosti i potrošnjom energije, jer mitohondrije stvaraju ATP.
  • Povećava se aktivnost natrijumsko-kalijumske pumpe.
  • Podstiče se rast i razvijanje mozga u fetalnom periodu i tokom prvih nekoliko godina života. Nedostatak tiroksina u ovom periodu može izazvati mentalnu zaostalost (kretenizam).
  • Povećava se razgradnja glukoze-glikoliza, ali i njeno stvaranje-glukoneogeneza,
  • razgrađuju se masti iz masnog tkiva i povećava količina slobodnih masnih kiselina u krvi,
  • U srcu dolazi do povećanja njegovog rada (minutni volumen srca se povećava), povećava se frekvenca i snaga srca.
  • Povećana sekrecija ovih hormona može dovesti do nervoze i drugih psihičkih poremećaja.
  • Umerena koncentracija tiroidnih hormona povećava snagu mišićne kontrakcije, a povišena koncentracija ovih hormona dovodi na mišićima do pojave tremora (podrhtavanja) i slabljenja mišića.
  • Za normalnu seksualnu funkciju potrebni su takođe ovi hormoni.

Poremećaji funkcije štitne žlezde[uredi]

Struma označava povećanje štitaste žlezde. Ovo povećanje žlezde može biti praćeno njenom smanjenom, normalnom i povećanom funkcijom. Povećanje funkcije se zove hipertireoidizam, a smanjenje hipotireoidizam. I jedan i drugi poremećaj može biti: primaran (ako je poremećaj na nivou štitaste žlezde), sekundaran (ako je poremećaj na nivou hipofize) i tercijaran (ako je poremećaj na nivou hipotalamusa). Oboljenja štitaste žlezde se najčešće javljaju kod žena.

Hipotireoidizam[uredi]

Hipertireoidizam[uredi]

Struma[uredi]

  • Difuzna i nodularna struma

Literatura[uredi]

  • H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0
  • Arthur C. Guyton John E. Hall Medicinska fiziologija savremena administracija Beograd 1999 ISBN 86-387-0599-9

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]