Kragujevački oktobar

„Šumarice“ preusmerava ovde. Za spomenik, vidi Spomen park „21. oktobar“.

Ovaj članak ili jedan njegov deo nema nikakve nezavisne i pouzdane izvore. Pomozite da se ovaj članak poboljša tako što ćete uneti odgovarajuće reference. Tekst koji ne sadrži reference može biti doveden u pitanje, a potom i uklonjen.

Neutralna tačka gledišta ovog članka je osporena. Molimo Vas da pogledate stranicu za razgovor ovog članka.

Nemački oficir pokazuje koga treba dokrajčiti.

Kragujevački oktobar ili kragujevački masakr je ime za masakr kojeg su nad civilnim stanovništvom u Kragujevcu počinile jedinice nacističke Nemačke 20. oktobra i 21. oktobra 1941. U ovom zločinu je stradalo oko 2800 ljudi, od toga nekoliko desetina đaka muške gimnazije.

Uzroci

Obznana o odmazdi

Ni u samom Kragujevcu niti u njegovoj blizini nisu tih dana vođene borbe između Nemaca i partizana. Odmazda u Kragujevcu koja je bila izvršena 20. i 21. oktobra 1941. godine, posledica je napada partizana na Nemce koji su se vraćali iz Gornjeg Milanovca prema Kragujevcu. Pri povratku u Kragujevac, Nemci su na položajima Čačanskog partizanskog odreda kod Vraćevšnice ponovo napadnuti i u stopu gonjeni do sela Ljuljaka, odakle su gonjenje nastavili kragujevački partizani.

Prema zvaničnom podatku u borbama sa partizanima kod sela Ljuljka ukupno su poginulo je 70 Nemaca, a ranjeno dvadeset sedam; jedan od ranjenih je umro od zadobijenih rana. Tako se za odmazdu, računalo deset mrtvih i dvadeset šest ranjenih. Po proklamovanom okupatorskom ključu odmazde, trebalo je da bude streljano preko 7000 Srba.

Događaji

O prikazu kragujevačke tragedije postoje tri verzije; komunistička, zvanična nemačka, i ona koju je dao Marisav Petrović u jednom pisanom izveštaju. „Borba“ u broju od 25. oktobra 1941. godine donosi da je u „Kragujevcu pohapšeno 2.000 ljudi i da se vrše masovna streljanja. A „Borba“ od 15. novembra 1941. godine donosi izveštaj o slučaju u Kragujevcu i veli da su Nemci poubijali 5.000 muškaraca i žena. Dalje u tekstu se navodi da je ukupno uhapšeno oko 10.000 ljudi.

Racija u Kragujevcu

Nemci hapse građane za streljanje u Kragujevcu uoči 21. oktobra 1941. Među uhapšenim su i učenici razreda V/3.

Iscrpan izveštaj o stanju u Kragujevcu podneo je 20. oktobra 1941. godine, krajskomandant u Kragujevcu Bišofshauzen. Daje se u početku broj mrtvih i ranjenih Nemaca (9 mrtvih i 27 ranjena). Daje isto tako podatke o hapšenjima, koja su počela tek 18. oktobra 1941. u kasnim večernjim časovima. Prvo su hapšenja vršena po spiskovima. Uhapšeni su svi muškarci sa spiska i Jevreji i izvestan broj komunista, ukupno njih 70. Pošto ovaj broj ni izdaleka nije odgovarao broju 2.300, koliko je trebalo streljati, odlučeno je da se potreban broj prikupi hapšenjem po ulicama, trgovima i kućama.

Vojska je pretresla sela Grošnicu, Ilićevo i Maršić pri čemu je odmah ubijeno 422 muškaraca, među kojima i jedan sveštenik u čijem se crkvenom tornju našla skrivena municija. Da bi se popunio broj od 2.300 ponovo je naređeno pročešljavanje Kragujevca za 20. oktobar 1941. godine. Pohapšeni su svi muškarci od 16 do 60 godina i odvedeni u logor. U izveštaju kapetana Bišofshauzena nigde se ne spominje učešće bilo kojih srpskih organa ni u hapšenju stanovništva, ni u streljanjima. I inicaijativa i njeno izvođenje delo su Nemaca. Dr. Đoko Slijepčević u svojoj knjizi „Jugoslavija uoči i za vreme Drugog svetskog rata“ piše da su Nemci 20. oktobra rano ujutro, oko pet časova, blokirali osnovnu školu gde je bio V Dobrovoljački odred, koji se nije mogao pojavljivati izvan zgrade. Blokada škole trajala je sve do 15 časova, tj. do završetka racije.

Marisav Petrović je zajedno sa Milošem Vojnovićem, koji je došao u Kragujevac sa ciljem da formira X Dobrovoljački odred, otišao do nemačke Krajskomandanture da se obavesti o razlozima blokade i sabiranja građana.

U Krajskomandanturi su doznali da je naređena odmazda za 10 poginulih i 26 ranjenih Nemaca i da će, zbog toga, biti streljano 2.300 ljudi. Zaprepašćeni ovom strašnom vešću Petrović i Vojinović odlaze do majora Keniga, šefa kaznene ekspedicije, koji prek i ljut, odbija da razgovara sa njima.

U svom izveštaju Marisav Petrović piše: „Na dan 19. oktobra izjutra u čitavom gradu počela je racija. Nemci su sve muškarce od 16-60 godina pohapsili i zatvorili u artiljerijsku kasarnu kod Sajmišta. Hapsili su sve odreda; po kućama, na ulici, u kafani, đake i profesore u školi, činovnike iz svih nadleštva pa i radnike koji su radili na ulicama i Lepenici. Bilo je uhapšeno preko 6.000 ljudi.“

Kragujevčani svedoci, tvrde da su "Ljotićevci" učestvovali u streljanjima, hapšenjima i prikupljanju informacija o partizanima i njihovim pomagačima u okolini Kragujevca.

Ratni zločin u Kragujevcu i okolini

Zločin od 19. oktobra

Streljanje

Prva masovna streljanja Nemci su izvršili u okolini Kragujevca 19. oktobra 1941. godine. Tog dana su u selu Grošnica na silu prikupili 246 osoba i izveli na streljanje. Likvidirali su 233 osobe dok je 13 lica preživelo streljanje. Sutradan, 20. oktobra je jedno lice od ovih 13 preminulo od posledica ranjavanja, tako da su Nemci u selu Grošnice počinili ratni zločin streljavši ukupno 234 osobe srpske nacionalnosti.

Istoga dana, 19. oktobra, Nemci su na prepad okupili za streljanje 109 osoba u selu Maršić. Likvidirali su 103 osobe dok je 6 lica preživelo streljanje. U selu Mečkovac (danas Ilićevo) su sproveli 78 osobe na streljanje. Likvidirali su 75 osoba dok su 3 lica preživela streljanje. Nemačke oružane snage su 19. oktobra 1941. godine izvršile ratni zločin streljavši u okolini Kragujevca, u selima Grošnica, Maršić i Ilićevo, ukupno 412 civilnih lica srpske nacionalnosti.

Zločin od 20. i 21. oktobra

Nemci oduzimaju dokumenta taocima uoči streljanja u Kragujevcu, Šumarice, ujutro 21. oktobra 1941.

Prvo masovno streljanje građanja u Kragujevcu izvršeno je 20. oktobra 1941. godine. Tog dana Nemci su izveli na streljanje dve grupe civila. Nemci su streljali prvo grupu od 66 osobe, u kojoj je bilo najviše Jevreja, a potom i grupu od 53 osobe iz zatvora, u kojoj je bilo talaca i predratnih robijaša. Nemačke oružane snage su 20. oktobra 1941. godine izvršile ratni zločin streljavši ukupno 119 lica srpske i jevrejske nacionalnosti.

Najveće streljanje građana u Kragujevcu izvršeno je 21. oktobra 1941. godine. Tog dana Nemci su izveli 2.301 osobu pred streljački stroj kod Centralnog groblja srpske vojske iz 1914. i 1915. u Šumaricama. Streljanje je počelo u 7 časa ujutru. Iz baraka su odvođene grupe od po 100 ljudi na gubilište. Do 2 časa po podne završeno je streljanje. Likvidirali su 2.272 osobe dok su 29 lica preživela streljanje. Među streljanim je bilo 217 maloletnih lica. Od čega iznad 15 godina starosti, 60 učenika gimnazije i 134 maloletnika koji nisu išli u školu, kao i 23 dece ispod 15 godina starosti uglavnom romske nacionalnosti.

Nemačke oružane snage su 19., 20. i 21. oktobra 1941., godine u Kragujevcu i tri obližnja sela, Grošnica, Maršić i Ilićevo, izvršile ratni zločin streljavši 2.803 građanina.

Nemci su, 22. oktobra 1941. godine, objavili saopštenje u vidu plakata kojim je Kragujevac bio izlepljen tog dana, ]a u kome su naveli da je zbog kukavičkog i podmuklog napada u toku prošle nedelje na nemačke vojnike, poginulo 10 a ranjeno 26 nemačkih vojnika u znak odmazde streljano za svakog poginulog nemačkog vojnika 100, a za svakog ranjenog 50 stanovnika, ukupno 2.300. Međutim, Nemci nisu dali saopštenje za masovna streljanja od 19. i 20. oktobra u Kragujevcu i tri obližnja sela tako da ispada da su premašili broj streljanih osoba u znak odmazde za čak 500 lica. Najverovatnije da su Nemci želeli da streljanjem građana u Kragujevcu i njegovoj okolini daju drastičan primer strogosti okupatorskih vlasti kako bi zaplašili šire slojeve stanovništva i unele osećaj kolektivne nesigurnosti na prostoru Nemačke okupacione zone Srbija u cilju smiravanju pobune u Šumadiji.

Nemci pored grupe streljanih građana.

Kada je streljanje završeno, Nemci nisu želeli da pretekli broj Srba puste na slobodu nego su ih držali kao taoce, da bi imali na raspolaganju određen broj ljudi ako pogine još koji Nemac. Da bi izdejstvovali puštanje na slobodu bar jednog dela pohapšenih, dobrovoljci i njihov komandant su morali trokratno da se zakunu da niko od njih neće otići u šumu. Komandant dobrovoljaca je morao tri puta da ponovi: garantujem. Na to su Nemci pristali da puste kućama sve sem 600 ljudi. Ovi su morali ostati kao taoci u logoru.

Istoričar Nenad Đorđević, direktor muzeja 21. oktobar, saopštio je 2003. da je utvrđeni broj žrtava 2.799 (uključujući i žrtve u okolnim selima). Podaci SPC se slažu sa ovim brojem. Staniša Brkić, kustos muzeja, je u knjizi „Ime i broj“ iz 2007. objavio imena i lične podatke 2.796 žrtve streljanja u Kragujevcu.

General Nedić je, po naredbi nadređenih, uputio 2. novembra 1941. godine poruku i opomenu „onima u šumi“ : „Vi vašom bezumnom akcijom izazivate odmazde okupatora. Za jednu nemačku glavu uzima se sto srpskih. Jel to hoćete vi? Želite li vi streljanje srpskog naroda? Kažite šta hoćete? Vi bežite u šumu, a ostavljate nezaštićene svoje mile i drage, roditelje i porodice, selo i grad. Hoćete li njih da dovedete u opasnost? ... Šta ste postigli dosadašnjim svojim radom i akcijom? Samo zlo. Samo uništenje. Samo bezbrojne ugašene srpske živote. Samo tešku prolivenu krv. Srpsku krv.“On je dan nakon streljanja posetio Kragujevac, ali o streljanju i stravičnom masakru nije rekao ni reči već je samo prisustvovao osveštavanju temelja nove crkve.

Spomenik

Spomenik V3

Za više informacija pogledajte članak Spomen park „21. oktobar“

U spomen na žrtve streljanja čitav prostor Šumarica je pretvoren u spomen-park u kome se, između ostalih, nalaze Spomenik streljanim đacima i profesorima, Spomenik bola i prkosa, Spomenik čistačima obuće, spomenik „Sto za jednog“, spomenik „Otpora i slobode“… Na ulazu u spomen park podignuta je impozantna zgrada Muzeja 21. oktobar u čijoj je arhitekturi naglašena simbolika kragujevačke tragedije. Odsustvo otvora (prozora) na fasadama sugeriše bezizlaz nenaoružanih ljudi ispred mitraljeskih cevi, trideset kubusa - trideset masovnih grobnica u Spomen-parku, a providne piramide od pleksiglasa na njihovim vrhovima predstavljaju poslednji pogled žrtava uperen ka nebu.

Vidi još

• Krvava bajka (film)

Spoljašnje veze

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Kragujevački oktobar

• Muzej 21 Oktobar
• Izveštaj kapetana Bišofshausena od 20. X 1941 god. o masovnom streljanju u Kragujevcu, Zbornik dokumenata vojnoistorijskog instituta: tom I - borbe u Srbiji, knjiga 1, dokument 226
• „Streljani grad“ u Šumaricama („Politika“, 20. oktobar 2010)
• Održan „Veliki školski čas“ uz poruke mira („Politika“, 21. oktobar 2010)

Literatura

• Venceslav Glišić: TEROR I ZLOČINI NACISTIČKE NEMAČKE U SRBIJI 1941-1945, Institut za istoriju radničkog pokreta Srbije, Rad, Beograd 1970
• Valter Manošek: HOLOKAUST U SRBIJI, Službeni list SRJ, Beograd 2007
• KRAGUJEVAC 1941 — ZASTRAŠUJUĆI PRIMER Staniša Brkić, IME I BROJ — KRAGUJEVAČKA TRAGEDIJA 1941, Spomen-park „Kragujevački oktobar", Kragujevac 2007, str. 222