Šuto
Šuto (kombinacija japanskog shūto za učiti borbu i engleskog shoot) je u stvari naziv jedne Vale tudo organizacije, ali se u Japanu razume za jednu samosvojnu borilačku veštinu.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Šuto-organizacija je osnovana 1984 od poznatog rvača Satoru Sajama, prozvan isto tigrovom maskom. Od 1986 organizuju se redovno mixed martial arts-turniri sa svojim pravilima. Razlikuje se između početnika (amateri), naprednika (semi-profesionalci) i profesionalaca.
Pravila[uredi | uredi izvor]
Za razliku od tradicionalnog vale tudo u šuto se koriste naročito debele rukavice. Zabranjeni su opasni udarci kao što sa lakatima, udarci u glavu i sa glavom, u oči i genitalije, cepanje nosa i ušiju itd. Inače su dozvoljeni svi udarci nogama i kolenom, rvanje i poluge. Borbe se mogu voditi u stajanju i na podu. Borbe se mogu dobiti, za razliku od mnogih vale tudo priredba, i po pojenima. Mnoga takmičenja se završe nerešeno. Time što se upotrebljavaju debele rukavice mnogi borci, posebno oni ispod 70 kg, se kreću tehnički na visokom nivou. Krajem 1990ih postoje razni ženski mma-turniri sa pravilima šutoa.
Šuto u Evropi[uredi | uredi izvor]
U Evropi šuto je posebno u skandinavskim zemljama popularan.
Šut boks i šutfajting[uredi | uredi izvor]
Iz šutoa su nastali šutfajting (shootfighting) i šut boks (shoot-box). Dok se šutfajting razlikuje od šutoa jedino po pravilima, šut boks već ima posebne karakteristike. U šut boksu je dozvoljeno sve kao što u šutou u stajanju, udarci, bacanja i poluge, ali nema borbe na podu. Koriste se bokserske rukavice. Time šut boks spada u istu grupu kao kik boks i tajlandski boks.