Šljiva

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Šljiva
šljive
šljive
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Magnoliophyta
klasa: Magnoliopsida
red: Rosales
porodica: Rosaceae
potporodica: Prunoideae
rod: Prunus
podrod: Prunus
Ekologija taksona
Životna forma:
P (fanerofite), NP (nanofanerofite)

Šljiva je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Većinu sorti čovek koristi u ishrani u vidu voća, a poneke se koriste i zbog drveta. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica (među Srbima često zvan samo šljiva ili šljivka), koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem. Često se od plodova prave marmelade i džemovi. Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika FAO kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 2000—2009. god. 486.791 tona godišnje, na početku perioda zabeležen je pad u proizvodnji, ali je 2003. godine proizvodnja naglo povećana. U 2009. godini iznosila 662.631 tonu.

Sistematika šljiva[uredi]

Filogenetski posmatrano, šljiva pripada istom rodu (Prunus) u koji spadaju i badem, breskva, kajsija, višnja, trešnja i lovorvišnja, a koji kao plod imaju koštunicu. Rod Prunus sadrži nekoliko podrodova, među kojima je i podrod Prunus, koji se dalje deli na tri sekcije: Prunus (šljive Starog Sveta), Prunocerasus (šljive Novog Sveta) i Armeniaca (kajsije).

  • Genus Prunus
    • Subgenus Prunus
      • Sect. Prunus
      • Sect. Prunocerasus
      • Sect. Armeniaca

Podrod Prunus se od ostalih podrodova razlikuje po tome što ima usamljene terminalne i lateralne pupoljke, kao i glatku košticu. Ovakvo čisto morfološko razlikovanje podrodova ima praktični značaj, ali se u novijim filogenetskim istraživanjima pokazala mala taksonomska vrednost takvih karaktera u rodu Prunus. Iz sekcije Prunus na prostorima Balkana široko su rasprostranjene P. domestica L. (domaća šljiva), P. insititia L. (trnošljiva), P. cerasifera Ehrh. (džanarika) i P. spinosa L. (trnjina).

Informacije o hranljivosti plodova šljive[uredi]

U 100g šljiva nalazi se:
kcal kJ vode masti kalijuma kalcijuma magnezijuma vitamina C
47-48 197-206 84-86 g 0,2 g 221 mg 14 mg 10 mg 5 mg

Izvor: EU Nährwertkennzeichnungsrichtlinie (EU NWKRL 90/496/EWG) & REWE Nährwerttabelle


 % dnevnih potreba koji se unese sa 100g šljiva
kalijuma kalcijuma magnezijuma vitamina C
11% 2% 3% 7%

Izvor: EU Nährwertkennzeichnungsrichtlinie (EU NWKRL 90/496/EWG)

Domaća šljiva[uredi]

Smatra se da je domaća šljiva nastala hibridizacijom između trnjine i džanarike. Do danas je proizveden veliki broj sorti (kultivara) domaće šljive, preko 2000. Gaji se u čitavoj Evropi izuzev krajnjeg severa, severnoj i južnoj Africi, severozapadnoj Indiji, istočnoj Aziji, Severnoj Americi. Sve sorte su na bazi praktične osobine odvajanja koštice od mezokarpa („mesa“ ploda) svrstane u dve grupe (koje u savremenoj taksonomiji podroda nemaju značaja):

  • cepače ili prave šljive, kojima se koštica lako odvaja od „mesa“ ploda;
  • glođuše ili kalanke, kojima je endokarp čvrsto srastao za mezokarp.

Trnošljiva[uredi]

Kod autora koji se bave taksonomijom roda Prunus preovlađuje mišljenje da je trnošljiva nastala kao i domaća šljiva, u prošlosti, spontanom hibridizacijom između trnjine i džanarike. Duže je u kulturi nego domaća šljiva, od koje se razlikuje po nešto sitnijem lišću, maljavim mladim grančicama, nešto većem prisustvu trnja, naročito u juvenilnom stadijumu, i po plodovima, koji su u trnošljive relativno sitniji, loptasti, sa okruglastom košticom (endokarpom), koja više liči na košticu crnog trna (trnjine) nego džanarike.

Sorte šljiva gajene u Srbiji (prema „Flori SR Srbije")[uredi]

Plodovi šljive u fazi pred sazrevanja, sorte Čačanka rana, juna meseca, na kultivisanom šljivaku u Srbiji.
Srpska šljiva

U Srbiji se gaje sledeće sorte šljive:

  • Aženka (Prune d'Agen) - stara francuska sorta, nosilac proizvodnje suve šljive u Francuskoj i u Kaliforniji;
  • Belošljiva - domaća sorta, rasprostranjena u smederevskom Podunavlju i slivu Zapadne Morave;
  • Bilska rana (Quatsche de Bühle);
  • Viktorija (Queen Victoria);
  • Rut Geršteter (Ruth Gerstetter);
  • Drenovka (crnošljiva) - domaća sorta, rasprostranjena u slivu Zapadne Morave;
  • Zelena renkloda (Reine Claude verte) - stara francuska sorta, jedna od najcenjenijih sorti šljive kroz istoriju;
  • Ilinjača - domaća sorta, rasprostranjena u svim šljivarskim regionima Srbije;
  • Imperial (Imperial);
  • Italijanka (Prugna d'Italia);
  • Kalifornijska (Sugar Prune, California Blue);
  • Metlaš - stara domaća sorta, rasprostranjena oko Čačka;
  • Moravka - domaća sorta, rasprostranjena oko Požarevca, Petrovca na Mlavi i po jugozapadnim obroncima Homoljskih planina;
  • Nansijka mirabela (Mirabele de Nansy) - stara sorta iz Francuske;
  • Papračanka (debeljača) - domaća sorta, rasprostranjena oko Knjaževca;
  • Požegača (mađarka, bistrica) - prastara odomaćena sorta, kroz istoriju najzastupljenija među sortama šljiva u Srbiji, smatra se najkvalitetnijom sortom šljive uopšte, mana su joj samo relativno sitni plodovi, ali veliki problem u njenom gajenju predstavlja izuzetno izražena osetljivost prema virusu šarke šljive, koja ugrožava sam opstanak sorte;
  • Prezident (President);
  • Sitnica (saridža) - stara domaća sorta, rasprostranjena u široj okolini Pirota;
  • Stenli (Stenlej) (Stenley) - američka sorta, lošeg kvaliteta ali veoma rasprostranjena zbog izražene tolerantnosti prema virusu šarke šljive;
  • Trnovača (piskavac) - stara domaća sorta, rasprostranjena oko Čačka i Valjeva;
  • Fruškogorska bela - domaća sorta, nalazi se na padinama Fruške gore;
  • Cimerova rana (Quetsche Zimmer);
  • Crvena ranka (darosavka) - stara domaća sorta poreklom iz okoline Aranđelovca (selo Darosava), rasprostranjena u svim šljivarskim regionima Srbije;
  • Džanarika (dženarika, ringlov, purkača, purak, migoljac, migavac, pljuskavac, repljanka i jaralika u Istočnoj Srbiji)- srodnik (i predak) domaće šljive i trnošljive, uglavnom samonikla, spontano rasprostranjena širom Srbije, u rasadničarskoj proizvodnji se koristi kao najčešća podloga za šljive i kajsije.

Proizvodnja šljiva[uredi]

Deset najvećih proizvođača u 2009.
Država Proizvodnja (u tonama) Napomena
Kina Kina 5.373.001 [P]
Zastava Srbije Srbija 662.631
Zastava Sjedinjenih Američkih Država SAD 561.366
Zastava Rumunije Rumunija 533.691
Zastava Turske Turska 245.782
Zastava Španije Španija 200.100
Zastava Italije Italija 194.100
Zastava Bosne i Hercegovine Bosna i Hercegovina 155.767
Zastava Francuske Francuska 150.000 [P]
Zastava Ukrajine Ukrajina 136.700
Svet 10.679.206 [A]
Bez simbola = zvanični podatak, P = FAO procena,
A = zvanični, poluzvanični podaci ili procena.FAOSTAT

Galerija — plodovi i cvetovi šljiva[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]