Šljunak

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Šljunak. Najveće zrno na slici je veličine oko 4 cm.

Šljunak je sedimentna stena koja se sastoji od nevezanih zrna određene veličine. U geologiji, šljunak je bilo koja rastresita stena sa zaobljenim zrnima koja su veća od 2 i manja od 75 milimetara.

Šljunak je najkorišćeniji materijal u građevinarstvu. U zavisnosti od primene javljaju se potrebe za upotrebom šljunka čija zrna pripadaju određenom opsegu veličina. Takav šljunak se dobija prosejavanjem, odnosno separacijom.

Na taj način šljunak se procesom separiranja razvrstava u grupe koje se nazivaju separacije.

U Srbiji se šljunak, najčešće, dobija iskopom materijala iz rečnog korita. Nakon pranja takav šljunak se neformalno naziva „prirodni šljunak“, čijom separacijom dobijamo sledeće grupe:

  • Separacija 1: (pesak) 0 do 4 mm
  • Separacija 2: 4 do 8 mm
  • Separacija 3: 8 do 16 mm
  • Separacija 4: 16 do 32 mm i
  • Separacija 5 (iberlauf): dijametra preko 32 mm.

Separacijom 1 m³ prirodnog šljunka dobija se zapremina proizvoda koja je veća od 1 m³. Prosečna specifična težina prirodnog šljunka je ρ = 1800 kg/m³, dok su specifične težine separacija sledeće:

  • Separacija 1: 1450 kg/m³
  • Separacija 2: 1520 kg/m³
  • Separacija 3: 1550 kg/m³
  • Separacija 4: 1550 kg/m³
  • Separacija 5: 1500 kg/m³.

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

  • Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka

Spoljašnje veze[uredi]