1. septembar

1. septembar je 244. dan u prostoj godini ili 245. u prestupnoj po gregorijanskom kalendaru. Do kraja godine ima još 121 dan.

Po vizantijskoj eri, ovo je prvi dan godine. Prema vizantijskom računanju vremena, svijet je nastao 1. septembra 5508. godine prije nove ere.

Događaji

septembar
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: 1. septembar

• 5508. p. n. e. - Po vizantijskom računanju vremena, stvoren je svijet.
• 1531. — U Švajcarskoj je počeo rat između Ciriha, centra švajcarske reformacije, i katoličkih kantona. Nakon što su bolje organizovani katolički kantoni pobedili u bici kod Kapela, sedište protestantizma premešteno je u Ženevu.
• 1701. — Bitka kod Kjerija, deo Rata za špansko nasleđe. Pobedu su odnele austrijske trupe pod komandom Eugena Savojskog.
• 1870. — U bici kod Sedana u francusko-pruskom ratu, Prusi su pod komandom Helmuta fon Moltkea naneli težak poraz trupama francuskog cara Napoleona III, što je dovelo do pada Drugog carstva.
• 1900. — Velika Britanija je anektirala Južnoafričku Republiku.
• 1916. — Bugarska, kao saradnik Nemačke u Prvom svetskom ratu, objavila je rat Rumuniji.
• 1923. — U zemljotresu koji je potpuno razorio japanski grad Jokohamu i gotovo uništio Tokio, poginulo je najmanje 142.000 ljudi, a 2,5 miliona je ostalo bez domova.
• 1928. — Albanija je proglašena kraljevinom sa Zoguom I na prestolu.
• 1939. — Nemačka je bez objave rata napala Poljsku i time započela Drugi svetski rat, koji je trajao šest godina uz učešće 61 zemlje. Poginulo je oko 50 miliona ljudi, a ranjeno više od 35 miliona.
• 1945. — Skupština Srbije usvojila je Zakon o administrativnoj podeli Srbije, čime su uspostavljene autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovsko-metohijska oblast.
• 1953. — U avionskoj nesreći je poginuo francuski violinista Žak Tibo, član čuvenog trija sa Alfredom Kortoom i Pablom Kazalsom.
• 1961. — U Beogradu je počela Prva konferencija šefova država i vlada nesvrstanih zemalja, kojoj su prisustvovali predstavnici 25 zemalja i 40 antikolonijalnih i oslobodilačkih pokreta. Posle šest dana rada skup je usvojio dokumente o principima nesvrstavanja kao nezavisnog vanblokovskog činioca.
• 1962. — U zemljotresu u severozapadnom Iranu razoreno je preko 300 sela, a poginulo je 12.000 ljudi.
• 1963. — Otvoren stadion Crvene zvezde
• 1969. — Grupa oficira s pukovnikom Moamerom Gadafijem na čelu oborila je sa vlasti kralja Libije Idriza I i proglasila republiku.
• 1972. — Američki velemajstor Robert Fišer je u meču u Rejkjaviku pobedio ruskog velemajstora Borisa Vasiljeviča Spaskog rezultatom 12,5:8,5 i postao 11. prvak sveta u šahu. Titulu je izgubio bez meča 3. aprila 1975, kada je odbio da prihvati uslove Međunarodne šahovske federacije, a za prvaka sveta proglašen je ruski velemajstor Anatolij Karpov.
• 1974. — Anastasio Somoza je izabran za predsednika Nikaragve.
• 1983. — Sovjetski borbeni avion je blizu poluostrva Sahalin oborio južnokorejski avion „Boing 747“, u kojem je poginulo svih 240 putnika i 29 članova posade.
• 1993. — U Ženevi su propali pregovori o okončanju 17-mesečnog rata u Bosni i Hercegovini, pošto su predstavnici bosanskih Muslimana odbacili mirovni plan međunarodnih posrednika.
• 1999. — UNHCR je saopštio da je, od juna, kada su okončani sukobi na Kosovu, oko 200.000 Srba i Roma napustilo tu srpsku pokrajinu, a da se na Kosovo i Metohiju vratilo 772.300 Albanaca izbeglih tokom višemesečnih sukoba.
• 2000. — Na predizbornoj konvenciji u beogradskom centru „Sava“, pred više od 3.000 građana, lideri Demokratske opozicije Srbije potpisali su dokument „Ugovor sa Srbijom“ kojim su se obavezali da će, ukoliko dođu na vlast, uspostaviti demokratsku vlast u Srbiji.
• 2001. — U Tokiju je poginulo 45 ljudi u jednom od najvećih požara izazvanog ekspozijom u kvartu u kome se nalaze velike kockarnice i barovi.
• 2004. — Čečenski teroristi zauzeli su školu u ruskom gradu Beslanu sa više od hiljadu talaca.

Rođenja

• 1822. — Hajram Rouds Revels, američki političar i sveštenik.
• 1848. — Avgust Forel, švajcarski lekar. (†1931.)
• 1875. — Edgar Rajs Barouz, američki pisac.
• 1877. — Fransis Vilijam Aston, engleski fizičar

Smrti

• 1159. — papa Adrijan IV, rođen kao Nikolas Brejkspir, poglavara katoličke crkve.
• 1715. — Luj XIV, francuski kralj, nazvan „Kralj Sunce“.
• 1967. — Ilja Grigorjevič Erenburg, ruski književnik.
• 1982. — Vladislav Gomulka, poljski komunistički lider.

Vidi još

• Godišnji kalendar
• Dnevni kalendar

Reference

Meseci u godini:

januar  •  februar  •  mart  •  april  •  maj  •  jun  •  jul  •  avgust  •  septembar  •  oktobar  •  novembar  •  decembar