17. mart

Iz projekta Википедија

17. mart (17.03) je 76. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (77. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 289 dana.

Sadržaj

1 Događaji
2 Rođenja
3 Smrti
4 Praznici i dani sećanja
5 Vidi još
6 Reference

[uredi] Događaji

mart
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

45. pne. - Julije Cezar je, u bici kod Munda u Španiji, teško porazio snage predvođene dvojicom sinova Gneja Pompeja Velikog, koji su izgubili više od 30.000 vojnika.
642. - Bitka kod Badra: Ključna Muhamedova pobeda nad opozicijom u Meki.
1190. - U Jorku u Engleskoj masakrirano je više od 500 Jevreja.
1526. - Francuski kralj Fransoa I oslobođen je iz ropstva. Kralj je zarobljen u februaru 1525. kada je, kod italijanskog grada Pavije, španska armija, predvođena markizom od Peskare, pobedila francusko-švajcarske trupe pod njegovom komandom.
1649 - Engleski parlament raspustio je Dom lordova (Gornji dom) u vreme vladavine Olivera Kromvela, pobednika u građanskom ratu u kojem je 1648. poražen kralj Čarls I.
1861. - Parlament ujedinjene Italije proglasio je kraljevinu, a Vitorija Emanuela II kraljem Italije.
1921. - U Poljskoj je proglašen ustav kojim je uvedena parlamentarna vladavina.
1944. - Napadom više od 200 bombardera na ciljeve u Beču počelo je savezničko bombardovanje Austrije u Drugom svetskom ratu.
1948. - Velika Britanija, Francuska i zemlje Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg) potpisali su Briselski ugovor o 50-godišnjem savezu protiv oružanih napada u Evropi i o ekonomskoj, socijalnoj i vojnoj saradnji, što se smatra zametkom Evropske unije.
1958. - Iz Kejp Kaneverala SAD su lansirale u orbitu oko Zemlje "Vangard I", drugi američki satelit.
1963. - U erupciji vulkana Agung na indonežanskom ostrvu Bali život je izgubilo najmanje 11.000 ljudi.
1968. - Ispred američke ambasade u Londonu izbio je sukog između policije i demonstranata koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata. Uhapšeno je 300 demonstranata, a 90 policajaca je povređeno.
1969. - Golda Meir, blizak saradnik Ben Guriona u borbi za stvaranje države Izrael, postala je prva žena-premijer Izraela. Zbog nesuglasica u koalicionoj vladi 1974. je podnela ostavku.
1973. - Kambodžanski vazduhoplovni oficir je ukradenim avionom bombardovao predsedničku palatu u Pnom Penu. Predsednik Lon Nol je ostao živ, ali je poginulo najmanje 20 ljudi.
1991. - Većina sovjetskih građana izjasnila se na referendumu za očuvanje saveza država pod novim imenom Zajednica Nezavisnih Država.
1992. -
- Eksplozija automobila-bombe raznela je zgradu izraelske amabasade u Buenos Ajresu. Poginulo je 29 ljudi, a ranjeno 252.
- Na referendumu u Južnoj Africi belci su nadmoćnom većinom podržali reforme za okončanje sistema aparthejda.
1995. - Vojska Azerbejdžana je, nakon žestokih borbi, ugušila dvodnevnu policijsku pobunu u severnim predgrađima glavnog grada Bakua. Pobunu protiv predsednika Gajdara Alijeva predvodio je zamenik munistra unutrašnjih poslova Rovšan Javadov.
1996. - Talas pljački i paljevina zahvatio je Grbavicu, dva dana pre nego što je to poslednje srpsko predgrađe u Sarajevu, u skladu s Dejtonskim sporazumom, predato policiji Federacije BiH.
1998. - Džu Rongđi, vrhunski kineski ekonomista i reformator, postao je premijer Kine.
1999. - Šest članova Međunarodnog olimpijskog komiteta izbačeno je iz te institucije zbog primanja mita za Zimsku olimpijadu 2002.
2000. - U Ugandi 530 ljudi, članova sekte "Deset božijih zapovesti", izvršilo je kolektivno samoubistvo spaljivanjem u crkvi.
2002. - Petoro ljudi je ubijeno, a 45 ranjeno kada su dvojica napadača ubacila bombe u protestantsku crkvu u diplomatskom naselju u Islamabadu, u Pakistanu. Većina ubijenih i ranjenih bili su stranci.
2003. - U 13-minutnom govoru iz Bele kuće predsednik SAD Džordž Buš postavio je ultimatum iračkom predsedniku Sadamu Huseinu da u roku od 48 sati napusti Irak sa svojim sinovima ili će se suočiti sa ratom.
2004. - Na Kosovu izbile masovne demonstracije Albanaca, povodom utapanja dvojice albanskih dečaka u reci Ibar, kod sela Čabra, koje su potom prerasle u dvodnevno nasilje tokom kojeg je 19 lica ubijeno (11 Albanaca i osam Srba) a povređeno više od 900 osoba, među kojima su i pripadnici međunarodne i kosovske policije. Uništeno je ili oštećeno oko 800 kuća na Kosovu, 29 crkava i manastira, a više stotina Srba je napustilo svoje domove. Zbog napada na srpske enklave u gradovima u Srbiji izbili protesti više hiljada ljudi, a u centru Beograda i Niša zapaljene su džamije.