18. vek

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vekovi:	17. vek - 18. vek - 19. vek
Decenije:	1700e 1710e 1720e 1730e 1740e 1750e 1760e 1770e 1780e 1790e
	1690e 1690. 1691. 1692. 1693. 1694. 1695. 1696. 1697. 1698. 1699. 1700e 1700. 1701. 1702. 1703. 1704. 1705. 1706. 1707. 1708. 1709. 1710e 1710. 1711. 1712. 1713. 1714. 1715. 1716. 1717. 1718. 1719. 1720e 1720. 1721. 1722. 1723. 1724. 1725. 1726. 1727. 1728. 1729. 1730e 1730. 1731. 1732. 1733. 1734. 1735. 1736. 1737. 1738. 1739. 1740e 1740. 1741. 1742. 1743. 1744. 1745. 1746. 1747. 1748. 1749. 1750e 1750. 1751. 1752. 1753. 1754. 1755. 1756. 1757. 1758. 1759. 1760e 1760. 1761. 1762. 1763. 1764. 1765. 1766. 1767. 1768. 1769. 1770e 1770. 1771. 1772. 1773. 1774. 1775. 1776. 1777. 1778. 1779. 1780e 1780. 1781. 1782. 1783. 1784. 1785. 1786. 1787. 1788. 1789. 1790e 1790. 1791. 1792. 1793. 1794. 1795. 1796. 1797. 1798. 1799. 1800e 1800. 1801. 1802. 1803. 1804. 1805. 1806. 1807. 1808. 1809.

18. vek je počeo 1. januara 1701. i završio se 31. decembra 1800.

Sadržaj 1 Događaji 1.1 1700e 1.2 1710e 1.3 1720e 1.4 1730e 1.5 1740e 1.6 1750e 1.7 1760e 1.8 1770e 1.9 1780e 1.10 1790e 2 Značajne ličnosti 3 Izumi i otkrića

[uredi] Događaji

[uredi] 1700e

Za više informacija pogledajte 1700e

• 1701.-1714.: Rat za Špansko nasledstvo.
• 1701.:Pruska postaje kraljevina.
• 1703.: Petar Veliki osnovao Sankt Peterburg. Do 1918. biva prestonica Rusije.
• 1707.: Nakon spajanja Škotskog i Engleskog parlamenta nastaje Kraljevina Velika Britanija.

[uredi] 1710e

Za više informacija pogledajte 1710e

• 1711.: Rođen je Ruđer Bošković.
• 1715.: Nakon smrti kralja Luj XIV Francuska na ivici propasti.
• 1718.: Francuzi osnovali Nju Orleans u Severnoj Americi.
• 1718.: Požarevački mir.

[uredi] 1720e

Za više informacija pogledajte 1720e

• 1721.: Robert Volpol postaje prvi ministar Velike Britanije (de facto).
• 1721.: Potpisan Ništadatski mir, okončan Veliki severni rat.
• 1722.-1723.: Rusko-persijski rat.
• 1722.: Avganistanci zauzeli Iran.
• 1722.: Umire Kanđi kineski vladar.

[uredi] 1730e

Za više informacija pogledajte 1730e

• 1733.-1738.: Rat za Poljsko nasledstvo.
• 1739.: Beogradski mir; Druga seoba Srba.

[uredi] 1740e

Za više informacija pogledajte 1740e

• 1740.: Fridrih II krunisan za kralja Pruske.
• 1740.: 1748. - Rat za Austrijsko nasledstvo.
• 1741.: Rusi se sele na Aleutska ostrva.
• 1741.: Rođen je Dositej Obradović.

[uredi] 1750e

Za više informacija pogledajte 1750e

• 1750.: Vrhunac Malog ledenog doba.
• 1755.: Lisabonski zemljotres.
• 1756 - 1763. - Sedmogodišnji rat.
• 1757.: Bitka za Plasej označava početak Britanske vladavine u Indiji.

[uredi] 1760e

Za više informacija pogledajte 1760e

• 1760.: Džordž III postaje kralj Britanije.
• 1762.-1796.: Katarina Velika vlada Rusijom.
• 1768.: Gurke zauzeli Nepal.
• 1768.-1774.: Rusko-turski rat.
• 1769.: Španski misionari osnovali svoju prvu, od 21, misije u Kaliforniji.

[uredi] 1770e

Za više informacija pogledajte 1770e

• 1772.-1795.: Podela Poljske, kraj Poljsko-Litvanskog komonvelta, i brisanje Poljske sa mapa za 123 godine.
• 1775.-1783.: Rat za nezavisnost SAD.

[uredi] 1780e

Za više informacija pogledajte 1780e

• 1785.: Josif II ukida kmetstvo u Ugarskoj.
• 1785.-95.: Severnozapadni indijanski rat između SAD-a i američkih domorodaca.
• 1787.: Oslobođeni robovi iz Londona osnovali Fritaun.
• 1788.: Prvo evropsko naseljeno mesto osnovano u Australiji u Sidneju.
• 1789.: Džordž Vašington izabran za predsednika SAD. Služi do 1797.
• 1789.-99.: Francuska revolucija

[uredi] 1790e

Za više informacija pogledajte 1790e

• 1791.: Jevrejska emancipacija u Francuskoj.
• 1791-1804.: Haićanska revolucija
• 1792-1815.: Veliki francuski rat počinje kao Francuski revoliconarni rat što dovodi do Napoleonskih ratova.
• 1793.: Gornja Kanada zabranjuje ropstvo.
• 1795.: Madridskim mirom između SAD i Španije teritorija Misisipi postaje deo Sjedinjenih Država.
• 1796.: Britanci izbacili Holanđane iz Cejlona.
• 1797.: Invazijom Napoleona i deljenjem Mletačke republike dolazi do kraja hiljadugodišnje nezavisnosti Mletačke republike.
• 1799.: Napoleon izvodi puč i postaje diktator Francuske..

[uredi] Značajne ličnosti

• Marija Gaetana Anjezi, italijanska matematičarka i lingvista
• Žan le Ron d Alamber, francuski matematičar, fizičar i enciklopedista
• Ana Velika, bratanska vladarka
• Marija Antoaneta, francuska kraljica
• Aurangzeb, mongolski vladar
• Johan Sebastijan Bah, nemački kompozitor
• Džordž Berkli, irski filozof
• Pjer Bomarše, francuski pisac
• Džeremi Bentam, engleski reformator
• Danijel Bernuli, švajcarski matematičar i fizičar
• Vilijem Blejk, engleski umetnik i poetičar
• Fransoa Buše, francuski slikar
• Edmund Burk, britanski filozof
• Robert Berns, škotski pesnik
• Katarina Velika, ruska carica
• Aleksis Klod Klero, francuski matematičar
• Džejms Kuk, britanski navigator
• Fransoa Kuperen, francuski kompozitor
• Deni Didro, francuski pisac i filozof
• Leonard Ojler, švajcarski matematičar
• Žan Onore Fragonar, francuski slikar
• Bendžamin Frenklin, američki naučnik i državnik
• Fridrih II, pruski monarh
• Karl Fridrih Gaus, nemački matematičar i astronom
• Džordž III, britanski monarh
• Kristof Vilibald Gluk, nemački kompozitor
• Johan Volfgang fon Gete, nemački pisac
• Georg Fridrih Hendl, nemački kompozitor
• Aleksandar Hamilton, američki državnik
• Jozef Hajdn, austrijski kompozitor
• Vilijam Hogart, engleski slikar
• Dejvid Hjum, škotski filozof
• Tomas Džeferson, američki državnik
• Samjuel Džonson, britanski pisac i književnik kritičar
• Imanuel Kant, nemački filozof
• Žozef Lue Lagranž, italijansko-francuski matematičar i fizičar
• Pjer Simon Laplas, francuski fizičar i matematičar
• Mihail Lomonosov, ruski naučnik
• Antoan Lavoazje, francuski hemičar
• Adrien Mari Ležandr, francuski matematičar
• Luj XV, francuski monarh
• Luj XVI, francuski monarh
• Džejms Madison, američki državnik
• Marija Terezija, austrijska vladarka
• Mičikinikva, ratni lider
• Onore Mirabo, francuski pisac i političar
• Volfgang Amadeus Mocart, austrijski kompozitor
• Nadir Šah, persijski kralj
• Tomas Pejn, britanski intelektualac
• Papa Pije VI, rimski papa
• Aleksandr Pop, britanski pesnik
• Ferenc II Rakoci, princ Mađarske i Transilvanije
• Džošua Rejnolds, britanski slikar
• Maksimilijan Robespjer, francuski diktator
• Žan Žak Ruso, francuski pisac i filozof
• Domeniko Skarlati, italijanski kompozitor
• Fridrih Šiler, nemački filozof
• Adam Smit, škotski ekonomista i filozof
• Lorens Stern, britanski pisac
• Aleksandar Vasiljevič Suvorov, ruski vojni vođa
• Džonatan Svift, anglo-irski satiričar
• Fransoa Dominik Tusen Luvertur, haićanski revolucionarni vođa
• Antonio Vivaldi, italijanski kompozitor
• Volter, francuski pisac i filozof
• Robert Valpole, britanski premijer
• Džordž Vašington, američki general i prvi predsenik
• Džejms Vat, škotski naučnik i izumitelj
• Antuan Vato, francuski slikar
• Džon Vesli, britanski osnivač metodizma
• Vilijam Pit, britanski premijer

[uredi] Izumi i otkrića

• 1709.: Prvi pijano, napravio ga Bartolomeo Kristofori.
• oko 1710.: Parnu mašinu izumeo Tomas Njukomen.
• oko 1730.: Sekstant, navigacioni aparat. Napravio ga je Džon Hadli u Engleskoj i Tomas Godfri u Americi.
• 1736.: Evropljani pronašli gumicu.
• oko 1740.: Bendžamin Hantsman pronašao moderan čelik.
• 1741.: Vitus Bering otkrio Aljasku.
• 1751. - 1785.: Francuska enciklopedija
• 1755.: Samjuel Džonson napisao engleski rečnik.
• 1761.: Problem geografske dužine konačno rešio Džejms Harison sa četvrtim hronometrom.
• 1768. - 1779.: Džejms Kuk nacrtao granice Pacifika i otkrio mnoga Pacifička ostrva.
• 1779.: Fotosintezu otkrio holanđanin Jan Igengaus.
• 1799.: Rozetski kamen otkrile Napoleonove trupe.