Iz projekta Википедија
[uredi] Događaji
- 379.- Rimska vojska okupljena u Sirmiju (današnja Sremska Mitrovica) proglasila za cara istočnog dela carstva Teodosija I.
- 1419. - U Stogodišnjem ratu Francuske i Engleske grad Ruan predao se engleskom kralju Henriju V, koji je time okončao osvajanje Normandije.
- 1853. - U Rimu prvi put izvedena Verdijeva opera „Trubadur“.
- 1878. - Srpska vojska u srpsko-turskom ratu osvojila Vranje.
- 1899. - Velika Britanija i Egipat uspostavili zajedničku kontrolu nad Sudanom.
- 1916. - Na grčko ostrvo Krf u Jonskom moru počele da stižu prve jedinice srpske vojske posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Do aprila na Krf prebačeno oko 140.000 vojnika.
- 1918. - Boljševici u Petrogradu raspustili Ustavotvornu skupštinu Rusije.
- 1919. - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca u Srbiji i Crnoj Gori zamenila Julijanski kalendar Gregorijanskim, koji je u drugim delovima novostvorene države već bio u upotrebi. Srpska pravoslavna crkva zadržala Julijanski kalendar.
- 1938. - Vazduhoplovstvo generala Fransiska Franka bombardovalo, u Španskom građanskom ratu, Barselonu i Valensiju. Poginulo najmanje 700 ljudi.
- 1945. - Sovjetska Crvena armija u prodoru ka Berlinu u Drugom svetskom ratu zauzela poljski grad Krakov.
- 1966. - Indira Gandi izabrana za šefa Vlade Indije, osam dana posle iznenadne smrti premijera Lala Bahadura Šastrija. Siiki-ekstremisti, pripadnici njenog ličnog obezbeđenja, ubili je 31. novembra 1984. ispred rezidencije u Nju Delhiju.
- 1978. - u Folksvagenovoj fabrici u Emdenu proizvedena poslednja “buba”; proizvodnja nastavljena u Južnoj Americi sve do 2003. godine.
- 1983. - U Boliviji uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi, zloglasni nacistički šef Liona u Francuskoj pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu.
- 1989. - SSSR saopštio da će jednostrano povući iz Evrope deo nuklearnih raketa kratkog dometa.
- 1993. - Prve američke jedinice napustile Somaliju posle neuspele intervencije SAD u toj afričkoj zemlji.
- 1995. - Ruske trupe zauzele predsedničku palatu u Groznom, glavnom gradu Čečenije.
- 2001. - SAD ukinule ekonomske sankcije protiv Jugoslavije, čime su se stekli uslovi za obnavljanje ekonomskih veza dve zemlje, što je bila jedna od poslednjih naredbi tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona.
- 2006. -
- 2007. - Potpisivanjem ugovora o kupoprodaji, Telekom Srbija i zvanično postao većinski vlasnik Telekoma Srpska, sa 65% akcija državnog kapitala otkupljenih od Republike Srpske za 646 miliona evra.
- 399. - Pulherija, istočnorimska (vizantijska) carica i hrišćanska svetica († 453).
- 840. - Mihailo III, vizantijski car (†867).
- 1736. - Džejms Vat, škotski inženjer i fizičar. (†1819).
- 1809. - Edgar Alan Po, američki pisac. (†1849).
- 1839. - Pol Sezan, francuski slikar. (†1906).
- 1902. - Georgije Ostrogorski, ruski vizantolog. (†1976).
- 1920. - Havijer Perez de Kueljar, peruanski političar, peti generalni sekretar Ujedinjenih nacija (1982-1991).
- 1943. - Dženis Džoplin, američka kantautorka. (†1970).
- 1946. - Doli Parton, američka kantri pevačica i glumica.
- 1949. - Robert Palmer, britanski pevač i gitarista. (†2003).
- 1952. - Irfan Mensur, srpski glumac bosanskog porekla.
- 1960. - Žarko Laušević, srpski glumac
- 1966. - Stefan Edberg, švedski teniser.
- 1969. - Predrag Mijatović, bivši srpski fudbaler.
- 1970. - Udo Suzuki
- 639. -Dagober I, franački kralj (*603.)
- 1629. - Abas I Veliki, persijski vladar (* 1571.)
- 1785. - Zaharija Stefanović Orfelin, pesnik, istoričar, naučnik, bogoslov, izdavač, kartograf, kaligraf prevodilac, leksikograf i farmaceut. (*1726).
- 1981. - Vukić Mićović, srpski hemičar. (*1896).
- 1938. - Branislav Nušić, srpski i jugoslovenski komediograf. (*1864).
- 1983. - Aleksandar Kostić, srpski lekar i naučnik.
- 2000. - Betino Kraksi, bivši italijanski premijer.
- 2002. - Marti Mietunen, finski političar.
[uredi] Praznici i dani sećanja
[uredi] Vidi još
[uredi] Reference
