1985
Iz projekta Википедија
◄ | 19. vek | 20. vek | 21. vek | ►
◄ | 1950e | 1960e | 1970e | 1980e | 1990e | 2000e | 2010e | ►
◄◄ | ◄ | 1981. | 1982. | 1983. | 1984. | 1985. | 1986. | 1987. | 1988. | 1989. | ► | ►►
Sadržaj |
[uredi] Događaji
- 1. januar -
- Napravljen Internetov Sistem oblasnih imena (DNS - Domain Name System).
- Prvi Britanski mobilni telefonski razgovor je uspostavio Erni Vajz ka Vodafonu.
- 13. januar - Prilikom pada voza u provaliju, oko 250 kilometara istočno od glavnog grada Etiopije Adis Abebe, poginulo je 428 putnika, a 370 je povređeno.
[uredi] Februar
- 20. februar - U Irskoj je, i pored žestokog protivljenja rimokatoličke crkve, legalizovana prodaja kontraceptivnih sredstava.
[uredi] Mart
- 1. mart - U Urugvaju je preuzeo vlast predsednik Hulio Sangineti, čime je okončana devetogodišnja vojna vladavina u toj južnoameričkoj zemlji.
- 11. mart -
- Mihail Sergejevič Gorbačov izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS). Na toj funkciji nasledio preminulog Konstantina Černjenka.
- Egipćani, braća Al Fajed, postali većinski vlasnici čuvene londonske robne kuće "Harods".
- 16. mart - U Bejrutu otet američki novinar Teri Anderson. On je pušten na slobodu 4. decembra 1991, nakon skoro sedam godina zatočeništva.
[uredi] April
- 6. april - Vojnim udarom u Sudanu svrgnut Džafer Nimeiri, koji je vladao od 1969, kada je, takođe državnim udarom, svrgao tadašnjeg predsednika Abdua. Vlast preuzeo ministar odbrane i komandant armije, general Abdel Rahman Suer al Dahab.
- 30. april - Patrijarh srpski German osvetio Hram Svetog Save, u prisustvu svih srpskih arhijereja, položivši povelju o nastavku radova u novim istorijskim prilikama.
[uredi] Maj
- 2. maj - 4. maj - Održan Samit drupe G8 u Bonu u Nemačkoj.
- 9. maj - U Beogradu je održana parada povodom četrdesete godišnjice oslobođenja. Na platou ispred Skupštine Jugoslavije u prisustvu Presednika presedništva Veselina Đuranovića izvršena je smotra jednica Jugoslovenske narodne armije.Pomenuta smotra je imala naziv Parada 85
- 12. maj - Nastavljena izgradnja Hrama Svetog Save u Beogradu.
- 20. maj - Film „Otac na službenom putu“ jugoslovenskog režisera Emira Kusturice osvojio je „Zlatnu palmu“ na 38. međunarodnom festivalu u Kanu.
- 22. maj - U eksploziji automobila-bombe u jednom predgrađu Bejruta poginulo 60, povređeno 190 ljudi.
[uredi] Jun
- 6. jun - Izrael je posle trogodišnje okupacije povukao veći deo snaga iz Libana, ali je zadržao granični pojas unutar te zemlje.
- 14. jun - Potpisan Šengenski ugovor između pet država Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg i Holandija.
[uredi] Jul
- 13. jul -
- Rok koncerti pod nazivom „Live Aid“ u organizaciji pevača i humanitarnog radnika Boba Geldofa održani naporedo u Londonu i Filadelfiji. Preko 60 miliona dolara je bilo prikupljeno. Televizijski prenos koncerta je pratilo oko 1,5 milijardi gledalaca širom sveta.
- Sovjetski skakač motkom Sergej Bubka prvi put u istoriji tog sporta preskočio šest metara u Parizu, čime je postigao i svetski rekord.
- 27. jul - U državnom udaru u Ugandi svrgnut je predsednik Milton Apolo Obote, koji je bio šef države od 1966. do 1971, kada ga je oborio Idi Amin Dada. Drugi put je postao predsednik 1979.
- 29. jul - Alan Garsija inaugurisan za novog predsednika Perua i s 36 godina postao najmlađi šef države na svetu.
[uredi] Avgust
- 12. avgust - U avionskoj nesreći „Boinga 747“ japanske kompanije „Jal“, na planini Osutaka blizu Tokija preživelo četvoro od 524 putnika i članova posade.
- 17. avgust - U eksploziji automobila-bombe u hrišćanskom delu Bejruta poginulo je 60 i povređeno sto ljudi.
- 28. avgust - 17. septembar - Održan šahovski turnir u Tilburgu, Holandija. Pobednici su bili Viktor Korčnoj, Robert Hibner i Entoni Majls.
[uredi] Septembar
- 3. septembar - U saobraćajnoj nesreći na putu Beograd - Novi Sad u svojoj 23. godini, poginuo Dragan Mance, fudbaler Partizana i idol Grobara.
- 19. septembar - U glavnom gradu Meksika i okolini u zemljotresu poginulo oko 12.000, povređeno 40.000 ljudi.
- 21. septembar - Princ Aleksandar (Petrov) Karađorđević se drugi put ženi u Londonu Katarinom Batis iz Atine.
- 22. septembar - Francuski premijer Loran Fabijus priznao da su francuski tajni agenti, na osnovu naređenja vlade, potopili u Novom Zelandu brod „Dugin ratnik“ organizacije „Grinpis“. „Grinpis“ vodio kampanju protiv francuskih nuklearnih proba.
[uredi] Oktobar
- 7. oktobar - Palestinski gerilci oteli su u Mediteranu italijanski putnički brod „Akile Lauro“ sa oko 440 ljudi i zapretili da će ga eksplozijom uništiti ukoliko Izrael ne oslobodi iz zatvora 50 Palestinaca.
- 11. oktobar - Četiri američka lovca presrela su egipatski avion sa otmičarima italijanskog putničkog broda „Akile Lauro“ i primorali ga da sleti na Siciliju, gde su otmičari uhapšeni. Otmičari su se 9. oktobra predali egipatskim vlastima koje su im odobrile da odlete u Tunis.
[uredi] Novembar
[uredi] Decembar
- 9. decembar -
- Bivši predsednik Argentine, general Horhe Videla, i njegov sledbenik, član vojne hunte, admiral Emilio Masera, osuđeni na doživotnu robiju zbog učešća u ratu protiv gradske gerile i političkih protivnika, tokom kojeg je nestalo 9.000 ljudi.
- Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasno prihvatila rezoluciju kojom se svi akti terorizma osuđuju kao kriminal.
- 17. decembar - Vojna vlada Ugande i pripadnici gerilaca potpisali mirovni ugovor kojim su podelili vlast i okončali gotovo petogodišnji građanski rat.
- 27. decembar - U istovremenim napadima palestinskih terorista na putnike ispred šaltera izraelske avikompanije „El Al“ na aerodromima u Rimu i Beču ubijeno 16 ljudi, među njima i jedan napadač, a povređeno više od 100.
[uredi] Nepoznat datum
- Ričard Stalman osniva Zadužbinu za slobodni softver (ZSS), neprofitnu organizaciju da bi pružala logističku, pravnu i finansijsku podršku projektu GNU.
- U Švedskoj pušten dvanaesti i poslednji nuklearni reaktor u rad.
- Rudolf Bruči napisao operu u tri čina Gilgameš (opera) povodom 125. godišnjice Srpskog narodnog pozorišta.
- Rebeka Vest izdala delo Cousin Rosamund
- Monika Seleš sa 11 godina osvaja turnir Orandž bol u Majamiju, SAD.
- Izdati srpski filmovi Držanje za vazduh, Otac na službenom putu, Bal na vodi, Žikina dinastija i mnogi drugi.
- Grenland, koji je sastavni deo Danske je na referendumu (1979) napustio sve evropske institucije.
- Na Savetu Evropske unije u Milanu je donešena odluka da se 9. maj svake godine obeležava kao Dan Evropske unije
- Amfilohije Radović izabran je za episkopa banatskog sa sedištem u Vršcu.
- Žoze Roberto Gama de Oliveira debituje u fudbalskoj reprezentaciji Brazila
[uredi] Rođenja
- 28. januar - Slavica Ćukteraš, srpska folk pevačica
- 5. februar - Kristijano Ronaldo, portugalski fudbaler
- 19. februar - Kosta Perović, srpski košarkaš.
- 28. februar - Jelena Janković, srpska teniserka
- 22. mart - Muhamed Al Anbar, fudbaler iz Saudijske Arabije
- 2. april - Stefan Lambier, švajcarski klizač
- 18. april - Lukas Fabijanski, poljski fudbaler
- 7. maj - Milan Purović, srpski fudbaler
- 16. jun - Keris Pejdž Brajant, američka glumica
- 21. jun - Amel Bent, francuska pop pevačica
- 4. oktobar - Žang Dan, kineska klizačica
- 24. oktobar - Vejn Runi, engleski fudbaler
- 30. novembar - Keli Kuoko, američka glumica
[uredi] Smrti
- 16. jul - Hajnrih Bel, nemački književnik i dobitnik nobelove nagrade 1972. (* 1917.)
- 21. jul - Zoran Radmilović, srpski glumac. (* 1933.)
- 21. jul - Aleksandar Vučo, srpski književnik. (* 1897.)
- 26. jul - Fredi Perlman, anarhista, pisac, teoretičar i muzičar. (*1934.)
- 13. avgust - Slobodan Aligrudić, srpski glumac
- 25. avgust - Samanta Smit, američka aktivistkinja. (* 1972.)
- 3. septembar - Dragan Mance, fudbaler Partizana i idol Grobara. (* 1962.)
- 7. septembar - Đerđ Poja, mađarski matematičar. (* 1887.)
- 10. oktobar -
- Jul Briner, američki filmski i pozorišni glumac. (* 1915.)
- Orson Vels, američki filmski glumac, režiser i producent. (* 1915.)
[uredi] Dani sećanja
[uredi] Nobelove nagrade
- Fizika - Klaus fon Klicing
- Hemija - Herbert A. Hauptman - Džerom Karl
- Medicina - Majkl S. Braun, Džozef L. Goldštajn
- Književnost - Klod Simon
- Mir - Međunarodni fizičari za prevenciju nuklearnog rata
- Ekonomija - Franko Modiljiani
