2004

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sadržaj 1 Događaji 1.1 Januar-Mart 1.2 April-Jun 1.3 Jul-Septembar 1.4 Oktobar-Decembar 1.5 Datum nepoznat 2 Rođenja 3 Smrti 4 Dani sećanja 5 Nobelove nagrade 6 Vidi još 7 Reference

[uredi] Događaji

[uredi] Januar-Mart

• 25. januar - Beogradski dnevni list "Politika" obeležio 100 godina postojanja.
• 4. februar - Dragan Maršićanin (funkcioner DSS),uz pomoć glasova socijalista,izabran za predsednika Skupštine Srbije i ujedno postao v.d. predsednika Srbije.
• 15. februar - Na svečanosti u Orašcu obeleženo 200 godina od početka Prvog srpskog ustanka.
• 3. mart - Skupština Srbije izabrala novu Vladu Srbije na čelu sa Vojislavom Koštunicom, liderom DSS. U Vladi, pored ove stranke, su G17+ i koalicija SPO-NS. Vlada je izabrana uz podršku poslanika SPS-a, čiji predstavnici nisu ušli u Koštuničin kabinet.
• 4. mart - Predrag Marković (G 17 +) izabran za predsednika srpskog parlamenta.
• 11. mart - U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu 192 ljudi poginulo, a više od 1.400 povređeno.
• 17. mart - Na Kosovu i Metohiji izbile demonstracije Albanaca koje su se pretvorile u pogrom nad Srbima. U tom pogronu, koji je trajao tri dana, poginulo više osoba a uništeno je nekoliko crkava i manastira.
• 26. mart - U Beogradu ubijen generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore, Branko Bulatović.

[uredi] April-Jun

• 4. april - Raspisani predsednički izbori u Srbiji za 13. juni.
• 2. maj - Prvooptuženi sa ubistvo premijera Zorana Đinđića,Milorad Ulemek-Legija,predao se policiji u Beogradu.
• 27. jun - U drugom krugu izbora za predsednika Srbije, Boris Tadić (lider DS) pobedio Tomislava Nikolića (zamenik predsednika SRS) i izabran za trećeg predsednika Srbije.
• 28. jun - Osnovana grobarska navijačka grupa Čuvari Časti, podgrupa Južnog Fronta.

[uredi] Jul-Septembar

• 11. jul - Boris Tadić svečano stupio na dužnost predsednika Srbije.
• 31. avgust - Počelo izvođenje svedoka odbrane na procesu u Hagu protiv bivšeg predsednika Srbije i SRJ,Slobodana Miloševića.
• 1. septembar - Čečenski teroristi zauzeli su školu u ruskom gradu Beslanu sa više od hiljadu taoca.
• 3. septembar - U akciji oslobađanja taoca u školi u ruskom gradu Beslanu 331 poginuli, videti Talačka kriza u Beslanu.
• 19. septembar - U Srbiji održani izbori za lokalne samouprave,ali i izbori za predsednike opština i gradonačelnika.

[uredi] Oktobar-Decembar

• 3. oktobar - Nenad Bogdanović izabran za gradonačelnika Beograda.
• 5. oktobar - U okviru kasarne Topčider, ispred podzemnog vojnog objekta Karaš pod nerazjašnjenim i kontroverznim okolnostima poginula su dvojica gardista Vojske Srbije i Crne Gore: Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović. [1]
• 2. novembar - Džordž V. Buš pobedio na izborima za predsednika Sjedinjenih Američkih Država protiv demokrate Džona Kerija.
• 19. decembar - U nedelju, na dan Svetog Nikolaja Mirlikijskog, počela je da emituje program Televizija Srpske Pravoslavne Eparhije žičke “Logos“. Televizija Logos, je prva televizijska stanica Srpske pravoslavne crkve.
• 26. decembar - Cunami u Indijskom okeanu 2004.

[uredi] Datum nepoznat

• Tihvinska ikona Presvete Bogorodice je vraćena iz Čikaga u Tihvinski manastir Uspenja Presvete Bogorodice.

[uredi] Rođenja

Za više informacija pogledajte Kategorija:Rođeni 2004.

[uredi] Smrti

• 13. januar - Keraca Visulčeva, makedonska slikarka. (*1913.)
• 23. januar - Helmut Njuton, nemački fotograf. (*1920.)
• 26. januar - Mihajlo Bata Paskaljević, pozorišni i TV glumac. (*1923.)
• 14. februar - Marko Pantani, italijanski biciklista. (*1970.)
• 26. februar - Boris Trajkovski, makedonski predsednik. (*1956.)
• 28. mart - Peter Ustinov, britanski glumac. (*1921.)
• 1. maj - Lojze Kovačič, slovenački pisac i pedagog. (*1928.)
• 29. maj - Ivica Šerfezi, hrvatski pevač. (*1935.)
• 2. jun - Nikolaj Đaurov, bugarski operski pevač. (*1929.)
• 5. jun - Ronald Regan, predsednik SAD. (*1911.)
• 1. jul - Marlon Brando, američki glumac. (*1924.)
• 28. jul - Fransis Krik, engleski biolog. (*1916.)
• 29. jul - Stipe Šuvar, hrvatski političar. (*1936.)
• 29. avgust - Vladimir Velebit, hrvatski političar. (*1907.)
• 12. septembar - Mihailo Ćupović, srpski pesnik sa Zlatibora. (*1934.)
• 8. oktobar - Žak Derida, francuski filozof. (*1930.)
• 10. oktobar - Kristofer Riv, američki glumac. (*1952.)
• 2. novembar - Teo van Gog, holanđanski reditelj, ubijen. (*1957.)
• 11. novembar - Jaser Arafat, palestinski političar. (*1929.)
• 8. decembar - Dajmbeg Darel, američki gitarista, hevi metal grupe Pantera, ubijen.(*1966.)
• 19. decembar - Renata Tebaldi, italijanska operska pevačica. (*1922.)
• 23. decembar - Narasima Rao, indijski političar. (*1921.)
• 31. decembar - Žerar Debre, francusko-američki ekonomista, Nobelovac za ekonomiju 1983. (*1921.)

[uredi] Dani sećanja

[uredi] Nobelove nagrade

• Fizika - David Gros, David Policer i Frenk Vilček
• Hemija - Eron Sičenover, Avram Herško i Ervin Ros
• Medicina - Pičard Aksel i Linda B. Buk
• Književnost - Elfride Jelinek
• Mir - Vangari Muta Mathaj
• Ekonomija - Fin E. Kidlend i Edvard C. Preskot

[uredi] Vidi još

• Godišnji kalendar
• Dnevni kalendar

[uredi] Reference