2008

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

2008. godina je otpočela 1. januara i prestupna je, a ne prosta, što znači da ima 366 dana, tj. da mesec februar ima 29 dana. To je godina u horoskopskom znaku riba. Prema ranije utvrđenom rasporedu, to je takođe i olimpijska godina.

Sadržaj 1 Događaji 2 Januar 3 Februar 4 Mart 5 April 6 Maj 7 Jun 8 Jul 9 Avgust 10 Septembar 11 Oktobar 12 Novembar 13 Decembar 14 Rođenja 15 Smrti 16 Dani sećanja 17 Nobelove nagrade 18 Vidi još 19 Reference

[uredi] Događaji

• 8. avgust - 24. avgust: Održale su se Letnje olimpijske igre 2008. u Pekingu, Kina
• 8. avgust - 13. avgust: Rat u Južnoj Osetiji, Abhaziji i Gruziji
• 6. septembar - 15. septembar - Raskol u Srpskoj radikalnoj stranci
• septembar - oktobar: Početak svetske ekonomske krize, nastale zbog sloma američkog bankarskog sistema.

[uredi] Januar

• 2. januar - Kancelar Austrije,Alfred Guzenbauer,najavio da će Austrija među prvima priznati nezavisnost Kosova.Zvaničnici Srbije oštro protestvovali.
• 5. januar - Poznati srpski glumac,Milenko Zablaćanski,teško povređen u saobraćajnoj nesreći kod Užica.
• 9. januar - Hašim Tači izabran za premijera privremene Vlade Kosova. Dva resora zauzeli Srbi.
• 20. januar - Na prvi krug predsedničkih izbora u Srbiji izašlo oko 61% građana, što je najveća izlaznost zabeležena, otkad ih posmatra Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID). Kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić osvojio 40%, a kandidat Demokratske stranke i aktuelni predsednik Boris Tadić 35%. Ostalih sedam kandidata osvojili ispod 10% glasova.
• 22. januar - Srpski glumac Milenko Zablaćanski preminuo na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu od posledica saobraćajne nesreće.
• 25. januar - Ministar infrastrukture u Vladi Srbije, Velimir Ilić,potpisao u Moskvi sporazum koji predviđa da ruska energetska kompanija "Gasprom" postane vlasnik 51% Naftne industrije Srbije. Sporazum, takođe, predviđa i izgradnju gasovoda koji će prolaziti kroz Srbiju. Potpisivanju sporazuma prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica, koji su istog dana imali razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
  • Ministar unutrašnjih poslova Srbije, Dragan Jočić, teško je povređen u saobraćajnoj nesreći oko 23:30 kod Velike Plane.
• 29. januar - U Novom Sadu uhapšen predsednik FK Vojvodina, Ratko Butorović.
• 30. januar - U eksploziji ispred jednog kafića na Palama, dve osobe poginule a nekoliko povređeno.
  • Koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije saopštila da neće podržati ni kandidata DS, Borisa Tadića, ni kandidata SRS, Tomislava Nikolića, u drugom krugu izbora.
• 31. januar - Košarkaši Partizana se plasirali u TOP 16 fazu Evrolige.

[uredi] Februar

• 3. februar - Kandidat Demokratske stranke, Boris Tadić, u drugom krugu predsedničkih izbora osvojio 50,31% glasova, čime je ponovo izabran za predsednika Republike Srbije. Njegov protivkandidat, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, osvojio 47,97% glasova. Ove rezultate saopštila Republička izborna komisija na osnovu svih obrađenih glasova. Na izbore izašlo više od 67% građana.
• 4. februar- Pesmu Bitlsa, "Across the universe", NASA je emitovala u svemir, u pravcu zvezde Severnjače, kako bi se stupilo u kontakt sa eventualnim vanzemaljskim životom. Na taj način je obeleženo 50 godina NASA-e i 40 godina od snimanja ove pesme.
• 5. februar - MUP Srbije uhapsio u Beogradu bivšeg predsednika Fudbalskog kluba Crvena zvezda, Dragana Džajića, i još dva visoka funkcionera ovog kluba, Vladimira Cvetkovića i Miloša Marinkovića, zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj, falsifikovali službene isprave, i stekli protivpravnu korist. Konkretno, optuženi su da su na transferu fudbalera Gorana Drulića u španski fudbalski klub "Saragosa" nezakonito prisvojili sebi pet miliona evra.
  • Umro je Mahareši Mahaš Jogi, tvorac Transcedentalne meditacije, koji je postao popularan 1968. godine, kada je u svom kampu u Rišikešu, učio Bitlse ovoj vrsti meditacije. Ironično, pesma "Across the universe", koja je dan ranije poslata u svemir, posvećena je njemu.
• 6. februar - Evropska unija, zbog nesaglasnosti u Vladi Srbije, odlučila da odloži potpisivanje političkog sporazuma sa Srbijom.
• 8. februar - Oko pet časova ujutro, na ulazu u tržni centar "Merkator" na Novom Beogradu, odjeknula eksplozija koja je pričinila manju materijalnu štetu. Istog dana, prepodne, "Merkator" u Čačku evakuisan zbog dojave o podmetnutoj bombi. Policija utvrdila da je dojava bila lažna.
• 10. februar - Košarkaši Partizana osvojili Kup Radivoja Koraća.
• 14. februar - Vlada Srbije usvojila unapred odluku o poništenju akta proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.
• 15. februar - Pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, Boris Tadić položio zakletvu i po drugi put stupio na dužnost predsednika Republike.
• 17. februar - Skupština Kosova i Metohije jednostrano proglasila nezavisnost pokrajine od Srbije. U Srbiji je na snagu stupila prethodno doneta odluka o poništenju nezavisnosti. U večernjim časovima, kao reakcija na proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije, u Beogradu dolazi do protesta i nereda. Oštećeno je nekoliko stranih ambasada.
• 18. februar - Skupština Srbije usvojila odluku Vlade o poništenju nezavisnosti južne srpske pokrajine. Poslanicima se obratio premijer Srbije Vojislav Koštunica. Australija, SAD, Francuska, Velika Britanija, i Avganistan priznale nezavisnost Kosova.
• 19. februar - Na severu Kosova i Metohije, Srbi uništili nekoliko punktova UNMIK policije na administrativnoj granici sa centralnom Srbijom. UNMIK zatvorio sve administrativne prelaze.
• 21. februar - U Beogradu, na platou ispred Doma Narodne skupštine Srbije, oko 500.000 građana poručilo da ne pristaje na nezavisnost Kosova i Metohije. Na mitingu pod nazivom "Kosovo je Srbija" govorili premijer Vojislav Koštunica, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, kao i veći broj ličnosti iz javnog i kulturnog života. Posle skupa održan moleban ispred Hrama svetog Save. Međutim, oko 19 časova, došlo do težih incidenata na beogradskim ulicama. Tom prilikom zapaljena ambasada SAD i oštećena ambasada Hrvatske. U američkoj ambasadi pronađeno jedno ugljenisano telo, zbog čega su američki zvaničnici uložili oštar protest Srbiji.
• 22. februar- Ruski predstavnik pri NATO-u Dmitrij Rogozin najavio mogućnost vojnog angažovanja njegove zemlje na Kosovu, ukoliko EU i NATO budu nastavili da krše međunarodno pravo.
• 29. februar - Milo Đukanović ponovo izabran za premijera Crne Gore.

[uredi] Mart

• 2. mart - Dmitrij Medvedev izabran za predsednika Rusije.
• 5. mart - Skupština Srbije otpočela redovno prolećno zasedanje. Na početku sednice u dnevni red uvrštena rezolucija o budućim odnosima Srbije i Evropske unije koju je predložila Srpska radikalna stranka, a koju su podržali DSS i SPS. Međutim, po usvajanju dnevnog reda, predsednik Skupštine Oliver Dulić prekinuo sednicu s obrazloženjem da Vlada nije dostavila mišljenje o predloženoj rezoluciji. Radikali najavili da će tražiti smenu Dulića.
• 6. mart - Na sednici Vlade Srbije, ministri iz redova Demokratske stranke i G 17+ preglasali ministre iz redova koalicije DSS-Nova Srbija po pitanju rezolucije koju je predložila Srpska radikalna stranka. Vlada zapala u duboku krizu.
• 7. mart - Premijer Srbije, Vojislav Koštunica, izjavio da "više nema poverenja u koalicione partnere" po pitanju očuvanja teritorijalne celovitosti. Koštunica pozvao na hitno rešenje, kojim bi se izašlo iz krize.
• 8. mart - Na vanrednoj konferenciji za novinare, premijer Koštunica izjavio da Vlada nema jedinstvenu politiku i najavio da će Vlada predsedniku Republike podneti predlog za raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora za 11. maj.
• 10. mart - Vlada Srbije uputila zahtev šefu države za raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih skupštinskih izbora.
• 12. mart - Obeležena peta godišnjica od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.
• 13. mart - Predsednik Srbije, Boris Tadić, raspustio parlament i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 11. maj - paralelno sa pokrajinskim i lokalnim izborima.
• 14. mart - Srbi, radnici suda u Kosovskoj Mitrovici, zauzeli zgradu Opštinskog suda u tom gradu odakle su isterani 1999.
• 17. mart - Snage KFOR-a i UNMIK-a su uz primenu sile, upale u zgradu Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici i jedan deo Srba (radnika suda) uhapsile. Ovaj događaj izazvao revolt tamošnjeg srpskog stanovništva, što se ubrzo pretvorilo u žestok sukob sa međunarodnim snagama. Povređeno više od stotinu osoba, a jedan ukrajinski vojnik iz sastava KFOR-a poginuo. KFOR hicima iz snajpera gađao Srbe, i tom prilikom teže ranio dvojicu od kojih je jedan prebačen u Kragujevac na lečenje. Ministar za Kosovo i Metohiju, Slobodan Samardžić, istog dana posetio lice mesta i najoštrije osudio nasilje i teror međunarodnih snaga nad Srbima.
• 19. mart - KK Partizan se plasirao u četvrtfinale Evrolige, pobedivši aktuelnog evropskog prvaka Panatinaikos, rezultatom 82:73.
• 21. mart - Najbolji srpski plivač, Milorad Čavić, isključen iz Evropske plivačke federacije jer je na dodeli medalja na Evropskom prvenstvu nosio majicu sa natpisom „Kosovo je Srbija“. Predsednik Tadić, premijer Koštunica i Ministarstvo sporta Republike Srbije uputili oštar protest.
  • Ispred svoje porodične kuće, od posledica podmetnute bombe, ubijen predsednik Opštinskog suda u Knjaževcu Dragiša Cvejić.
• 27. mart - Vlada Srbije odbacila predlog o početku izgradnje autoputa Horgoš-Požega, jer su ministri iz redova Demokratske stranke i G 17+ smatrali da bez garancija koncesionara da će obezbediti novac za izgradnju autoputa, ista ne može početi. Premijer Vojislav Koštunica optužio ministre iz DS-a da sprovode "destrukciju ekonomskog razvoja zemlje".

[uredi] April

• 3. april - Haški tribunal oslobodio svih optužbi bivšeg vođu OVK, Ramuša Haradinaja, za zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji tokom 1998. godine.
• 6. april - Filip Vujanović ponovo izabran za predsednika Crne Gore.
• 10. april - Vlada Srbije jednoglasno odlučila da raskine ugovor sa austrijskom firmom Atek o kupovini Rudarsko-topioničarskog basena Bor.
• 26. april - KK Partizan postao šampion Jadranska liga u košarci, pobedivši u finalu vršački Hemofarm rezultatom 69:51.
• 29. april - Potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, potpisao u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom. Ceremoniji potpisivanja prisustvovali predsednik Srbije, Boris Tadić, i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. S druge strane, premijer Srbije Vojislav Koštunica i šef najjače opozicione stranke, Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikolić, oštro se suprotstavili potpisivanju sporazuma tvrdeći da se time indirektno priznaje nelegalna nezavisnost Kosova i Metohije. Potpisivanje SSP, inače, dodatno je zaoštrilo tenzije između Tadićeve Demokratske stranke i Koštuničine Demokratske stranke Srbije.

[uredi] Maj

• 7. maj - Dmitrij Medvedev svečano stupio na dužnost predsednika Rusije.
• 8. maj - Više od 20 putnika povređeno kada se autobus kovinske firme "Jugoprevoz" prevrnuo na putu između Pančeva i Bavaništa.
  • Vladimir Putin izabran za premijera Rusije.
• 9. maj - Vlada Srbije jednoglasno usvojila predloge Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i predlog energetskog sporazuma sa Rusijom. Ministri iz redova Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije napustili sednicu Vlade kada se glasalo o predlogu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a sednicu je tada, po ovlašćenju premijera, vodio potpredsednik Božidar Đelić. Za usvajanje predloga o SSP glasali ministri iz redova Demokratske stranke i G17+.
  • Pilot bivše JNA, Emir Šišić, odlukom vanraspravnog veća Okružnog suda u Novom Sadu, uslovno pušten na slobodu.
• 11. maj - U Srbiji održani vanredni parlamentarni,kao i redovni pokrajinski i lokalni izbori. Koalicija okupljena oko Demokratske stranke pod nazivom "Za evropsku Srbiju" osvojila prvo mesto sa dobijena 102 poslanička mesta u Skupštini Srbije. Slede Srpska radikalna stranka - 78, Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija - 30, Socijalistička partija Srbije-Partija ujedinjenih penzionera Srbije-Jedinstvena Srbija - 20, Liberalno-demokratska partija - 13, Mađarska koalicija - 4, Lista za evropski Sandžak - 2, i koalicija Albanaca preševske doline - 1 mandat. Na izborima za Skupštinu grada Beograda, najviše odborničkih mesta (45 od 110) osvojila lista oko Demokratske stranke pod nazivom "Za evropski Beograd".
• 18. maj - Jedna osoba poginula, a 14 povređeno u teškoj saobraćajnoj nesreći na putu Valjevo-Loznica.
• 21. maj - Delegacija Srbije, koju su predvodili predsednik Boris Tadić i šef diplomatije Vuk Jeremić, napustila samit procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi koji se održavao u Bugarskoj, u znak protesta što je ministru spoljnih poslova tzv. države Kosovo dozvoljeno da govori.
  • U okolini sela Baranda srušio se vojni avion Vazduhoplovstva Vojske Srbije. Pilot se spasao katapultiranjem.
• 22. maj - Vlada Srbije jednoglasno oštro osudila izjavu lidera Srpske radikalne stranke, Vojislava Šešelja, koji je na suđenju pred Haškim tribunalom izjavio da Zvezdan Jovanović (osuđeni ubica premijera Srbije Zorana Đinđića) "zaslužuje mesto Gavrila Principa u srpskoj istoriji".
• 25. maj - Fudbaleri Partizana osvojili su prvenstvo Srbije u fudbalu u sezoni 2007/2008.
  • U 23:38 po (UTC), Feniks, američka svemirska laboratorija se uspešno spustila na površinu planete Mars.
• 28. maj - Predstavnici Srpske radikalne stranke, koalicije DSS-Nova Srbija, i koalicije okupljene oko Socijalističke partije Srbije potpisali koalicioni sporazum o formiranju vlasti u Beogradu. Za gradonačelnika predložen Aleksandar Vučić, generalni sekretar radikala.
• 29. maj - V.d. gradonačelnika Beograda, Zoran Alimpić, zakazao konstitutivnu sednicu gradskog parlamenta za 14. jul. Novoformirana većina (radikali, socijalisti, DSS-NS) oštro protestvovala zbog te odluke.
  • 45-godišnji meštanin Tuzle, Tomislav Petrović, hicima iz pištolja usmrtio šest osoba a jednu teško ranio u tom gradu.

[uredi] Jun

• 1. jun - Vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji obeleženi serijom incidenata, prilikom kojih je jedno lice poginulo a par desetina ranjeno.
• 7. jun - Ana Ivanović osvojila Rolan Garos i zvanično postala prva teniserka sveta.
• 11. jun - Konstituisan novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije, verifikacijom svih mandata novoizabranih poslanika. Konstitutivnom sednicom predsedavao najstariji poslanik, Jovan Krkobabić (Partija ujedinjenih penzionera Srbije). Sednica prekinuta na neodređeno vreme.
  • U Pančevu uhapšen jedan od preostala četiri haška optuženika, Stojan Župljanin, koji je optužen za ratne zločine nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u Bosni i Hercegovini.
• 15. jun - Stupio na snagu Ustav Kosova. Srpski zvaničnici ga proglasili nevažećim i ništavnim.
• 18. jun - Košarkaši Partizana odbpanili su titulu prvaka Srbije pobedom u finalnoj seriji nad Hemofarmom od 3:1.
• 25. jun - Potpredsednica GO SPS-a, Slavica Đukić Dejanović, izabrana za predsednika Skupštine Srbije uz podršku poslanika DS, G17+, SPS i poslanika manjina.
• 27. jun - Predsednik Srbije, Boris Tadić, poverio Mirku Cvetkoviću mandat za sastav nove Vlade Srbije.
• 28. jun - Vidovdanska trka u Brčkom u svom 12. izdanju, uz 6000 učesnika iz tridesetak država i oko trideset hiljada posetilaca ispunila sve uslove za znak IAAF, odnosno za svetsku ligu trka i maratona. Pobedili Olivera Jevtić iz Srbije i Ajzak Mačarija iz Kenije, koji su postavili nove rekorde staze na 10 kilometara u Brčkom. Priznanje za Vidovdansku trku i sertifikat da je jedna od najboljih na svetu, potpisao je lično Lajne Dijak, predsednik IAAF.

[uredi] Jul

• 7. jul - Nova Vlada Republike Srbije stupila na dužnost. Za premijera izabran Mirko Cvetković (Demokratska stranka), zamenik premijera (nova funkcija) i ministar policije je Ivica Dačić (SPS), potpredsednici Vlade su Jovan Krkobabić (PUPS), Mlađan Dinkić (G 17+), i Božidar Đelić (Demokratska stranka). Za ministra finansija izabrana Dijana Dragutinović (Demokratska stranka), ministra pravde Snežana Malović, a za ministra spoljnih poslova i ministra odbrane ponovo su izabrani Vuk Jeremić i Dragan Šutanovac.
• 9. jul - SAD i Češka Republika u Pragu potpisale sporazum, kojim američka strana može da postavi radarsko postrojenje južno od češke prestonice Praga.
• 10. jul - Nakon novih iranskih proba raketa dugog i srednjeg dometa, sprovedenih kao odgovor na potpisivanje sporazuma SAD i Češke Republike o postavljanju radara američkog raketnog štita južno od Praga, izraelski ministar odbrane, Ehud Barak najavio da će njegova zemlja braniti svoju bezbednost, a šefica američkog Stejt Departmenta, Kondoliza Rajs je izjavila da će SAD braniti kako sopstvene interese, tako i interese svojih saveznika u regionu.
• 11. jul - Šest osoba poginulo, a više desetina povređeno u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na autoputu Beograd-Novi Sad, kod Inđije.
• 13. jul - Koalicija okupljena oko SPS-a raskinula koalicioni sporazum sa Srpskom radikalnom strankom i koalicijom Demokratska stranka Srbije/Nova Srbija o formiranju vlasti u Beogradu.
  • Vaterpolo reprezentacija Crne Gore osvojila zlato na Evropskom prvenstvu u Malagi, pobedivši u finalu reprezentaciju Srbije rezultatom 6:5.
• 16. jul - Šandor Egereši (Savez vojvođanskih Mađara) izabran za predsednika Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, a Bojan Pajtić ponovo izabran za predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine.
• 19. jul - Srbija uputila generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki Munu oštar protest zbog najavljene rekonfiguracije UNMIK-a na teritoriji AP Kosovo i Metohija.
• 21. jul - Vođa bosanskih Srba tokom rata u Bosni i Hercegovini i prvi predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić, uhapšen u okolini Beograda. Karadžić, koji je pred Haškim tribunalom optužen za genocid i ratne zločine nad Bošnjacima, krio se u Srbiji gde je radio kao lekar alternativne medicine.Sjedinjene Američke Države, Evropska unija, i Ujedinjene nacije pozdravile hapšenje.
• 29. jul - Srpska radikalna stranka organizovala u centru Beograda protestni miting povodom hapšenja Radovana Karadžića. Na mitingu govorili najviši funkcioneri radikala, Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije, i predstavnici nevladinih organizacija. Nakon mitinga, na beogradskim ulicama došlo do sukoba grupe demonstranata sa policijom. Jedan demonstrant je preminuo od posledica prebijanja, a povređeno više desetina građana i policajaca.
• 30. jul - Tokom noći, Radovan Karadžić isporučen Haškom tribunalu.

[uredi] Avgust

• 8. avgust - Nakon višednevnih sukoba, invazijom Gruzije na Južnu Osetiju otpočeo rat. Rusija se suprotstavila Gruziji, a glavni grad Južne Osetije- Chinvali potpuno je porušen.
  • U Pekingu velikim spektaklom svečano otvorene 29. Letnje Olimpijske igre
• 9. avgust - Rat u Gruziji 2008.: Nakon ruskog zauzimanja Chinvalija, Gruzija ponovo bombarduje, raketira i granatira grad. Predsednik ove zemlje, Mihail Sakašvili proglasio petnaestodnevno ratno stanje sa Rusijom (potvrđeno u parlamentu), a ova strana tvrdi da ruski bombarderi gađaju i gruzijske gradove. Abhazija je napala Gruziju, kako bi otvorila drugi front.
• 10. avgust - Rat u Gruziji 2008.: Ruska Crnomorska flota napustila luku u Sevastopolju (Ukrajina), kako bi blokirala dostavljanje oružja Gruziji putem mora. Uveče, brodovi iz ove flote potapaju jedan gruzijski brod naoružan raketama blizu abhazijske obale.
• 11. avgust - Rat u Gruziji 2008.: Ruska vojska pokrenula ofanzivu na dva fronta: iz Južne Osetije prema gruzijskom gradu Gori i iz Abhazije prema crnomorskoj luci Poti. Navodno, uveče padaju oba grada. Još pre podne, predsednik Gruzije Mihail Sakašvili potpisuje francusko-finski predlog za primirje.
• 12. avgust - Rat u Gruziji 2008.: Predsednik Rusije, Dmitrij Medvedev naredio obustavu vojnih operacija u Gruziji i prihvata francusko-finski predlog za primirje. U toku dana, borbe se još vode.
  • Gruzija tužila Rusku Federaciju sudu pravde u Hagu.
• 13. avgust - Rat u Gruziji 2008.: Uprkos primirju, ruska vojska se pokrenula iz gruzijskog grada Gori, prema vojnoj bazi u smeru Tbilisija. Uveče stižu informacije da je uništena.
  • Ukrajina uskratila gostoprimstvo ruskoj Crnomorskoj floti, uprkos ugovoru koji ističe tek 2017. godine.
  • SAD demantovale tvrdnje gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija da preuzimaju kontrolu nad gruzijskim aerodromima i lukama, ali najavljuju "druge kazne za Rusiju".
• 19. avgust - Dragan Đilas (funkcioner Demokratske stranke), uz pomoć glasova socijalista i Liberalno-demokratske partije, izabran za gradonačelnika Beograda. Izabrano i novo Gradsko veće Beograda, koje sačinjavaju predstavnici DS-a i socijalista.

• 26. avgust- Rusija priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije. Zapadne zemlje to osuđuju.
  • Američka Šesta Flota stigla do gruzijske obale Crnog Mora. Situacija veoma napeta, obzirom da ruska vojska još uvek drži ondašnju luku Poti.

• 27. avgust- Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio da ako "SAD žele hladni rat sa Rusijom, onda će ga i dobiti."

[uredi] Septembar

• 5. septembar - Krah SRS: Tomislav Nikolić podneo ostavku na dužnost zamenika predsednika Srpske radikalne stranke i šefa poslaničke grupe SRS u Skupštini Srbije.
• 8. septembar - Krah SRS: Tomislav Nikolić formirao novi poslanički klub u Skupštini Srbije pod nazivom "Napred Srbijo", kojem je prišlo više od deset poslanika radikala.
• 9. septembar - Skupština Srbije ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i Sporazum o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede sa Rusijom.
• 12. septembar - Krah SRS: Tomislav Nikolić i još 18 poslanika SRS u Skupštini Srbije, koji su prešli na Nikolićevu stranu, isključeno iz SRS na sednici Centralne otadžbinske uprave stranke.
• 15. septembar - Krah SRS: Generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vučić, podneo ostavku na svoju dužnost i saopštio da se privremeno povlači iz javnog i političkog života.
• 23. septembar - Predsednik Srbije, Boris Tadić, u govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, pozvao sve članice Generalne skupštine da podrže zahtev Srbije da Međunarodni sud pravde da mišljenje o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.
• 24. septembar - U blizini batajničkog aerodroma srušio se avion vazduhoplovstva Vojske Srbije. Poginuo pilot.

[uredi] Oktobar

• 1. oktobar - Uhapšen gradonačelnik Zrenjanina, Goran Knežević, i još desetak osoba pod optužbom da su umešani u malverzacije oko građevinskih poslova.
• 8. oktobar - Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila zahtev Srbije i od Međunarodnog suda pravde zatražila mišljenje o jednostranoj proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije.
• 9. oktobar - Crna Gora i Makedonija priznale jednostrano proglašenu nezavisnost južne pokrajine Srbije, Kosova i Metohije. Srpska Vlada proglasila ambasadore ove dve zemlje u Srbiji nepoželjnim osobama (persona non grata).
• 13. oktobar - U Podgorici održan protestni skup zbog odluke crnogorske Vlade da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Protest organizovale opozicione stranke, a na kraju mitinga došlo do sukoba sa policijom i tom prilikom povređeno više od 30 osoba. Jedan od opozicionih lidera, Andrija Mandić, započeo štrajk glađu.
• 21. oktobar - Tomislav Nikolić izabran za predsednika Srpske napredne stranke, a Aleksandar Vučić za zamenika predsednika stranke.

• Tokom meseca- U svetu počela najveća ekonomska kriza posle 30-ih godina 20. veka, izazvana nedostatkom poverenja u globalni finansijski sistem, sa SAD i EU kao dominantnim ekonomskim silama. Problem je nastao kada su deoničari izgubili poverenje u banke, koje su davale suviše povoljne stambene i hipotekarne kredite u prethodnom periodu. Mnoge banke su na ivici bankrotstva. U drugoj polovini meseca, Svetska ekonomska kriza poprimila je katastrofalne razmere. Procene njenih posledica variraju od male recesije, koja će nestati do 2010. godine, preko depresije, pa sve do katastrofičnih predviđanja spram (liberalnog) kapitalizma.

[uredi] Novembar

• 4. novembar - Barak Obama izabran za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
• 18. novembar - Međunarodni sud pravde u Hagu proglasio se nadležnim po pitanju tužbe koju je Hrvatska podnela protiv Srbije za navodni genocid počinjen u periodu 1991-1995. Ministar spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić, najavio da će Srbija podneti kontratužbu protiv Hrvatske.
• 26. novembar - Direktor aerodroma "Nikola Tesla", Bojan Krišto, podneo ostavku posle objavljivanja u javnosti podataka o njegovim primanjima. Ostavku zatražio i predsednik Srbije, Boris Tadić.

[uredi] Decembar

• 8. decembar - U požaru koji je izbio u fabrici viskoze u Loznici, jedna osoba izgubila život.
• 9. decembar - Misija EULEKS počela svoj mandat na teritoriji AP Kosovo i Metohija.
• 24. decembar - U Moskvi potpisan sporazum po kojem je 51% NIS-a definitivno postalo vlasništvo ruske naftne kompanije Gasprom.
• 30. decembar - Načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general-potpukovnik Zdravko Ponoš, smenjen sa svoje dužnosti.

[uredi] Rođenja

Za više informacija pogledajte Kategorija:Rođeni 2008.

[uredi] Smrti

Za više informacija pogledajte Kategorija:Umrli 2008.

• 5. januar - Vojislav Đonović, srpski džez gitarista (*1921)
• 11. januar - Edmund Hilari, prvi čovek koji se popeo na Mont Everest (* 1919)
• 17. januar - Robert Fišer, velemajstor i bivši svetski šampion u šahu (* 1943)
• 22. januar - Milenko Zablaćanski, srpski glumac (*1955)
  • Hit Ledžer, australijski glumac (* 1979)
• 27. januar - Suharto, indonežanski političar (*1921)
• 5. februar - Mahareši Maheš Jogi, tvorac Transcedentalne meditacije
  • Zoran Antonijević, srpski fudbaler i trener (*1945)
• 8. februar - Desimir Tošić, jedan od osnivača Demokratske stranke (* 1920)
• 13. februar - Vuk Obradović, srpski političar i general JNA (*1947)
• 23. februar - Janez Drnovšek, bivši predsednik Slovenije i Predsedništva SFRJ (* 1950)
• 27. februar- Mira Alečković, srpska pesnikinja
• 4. mart - Semka Sokolović-Bertok, hrvatska glumica (*1935)
• 18. mart -Entoni Mingela, britanski filmski reditelj (*1954)
  • Živojin Žika Milenković, srpski glumac (*1928)
• 19. mart - Artur Č. Klark, britanski pisac i pronalazač.
• 24. mart - Boris Dvornik, hrvatski glumac (*1939)
• 29. mart - Rajko Mitić, srpski fudbaler (*1922)
• 7. april - Staniša Stošić, srpski pevač (*1945)
• 12. april - Aleksandar Gec, srpski košarkaš (*1928)
• 26. maj - Sidni Polak, američki režiser i glumac (*1934)
• 1. jun - Iv Sen Loran, francuski modni dizajner (*1937)
• 8. jun - Šaban Bajramović, srpski pevač romske narodnosti (*1936)
• 1. jul - Dejan Medaković, srpski akademik (*1922)
• 29. jul - Mate Parlov, jugoslovenski i hrvatski bokser (*1948)
• 3. avgust - Aleksandar Solženjicin, ruski pisac (*1918)
• 23. septembar - Sonja Savić, srpska glumica (*1961)
• 11. novembar - Nikica Marinović, prva mis SFRJ, 1966. godine (*1947)
• 11. novembar - Nikola Karaklajić, srpski šahista i radio voditelj (*1926)

[uredi] Dani sećanja

[uredi] Nobelove nagrade

• Fizika -
• Hemija -
• Medicina - Harold cur Hauzen i Fransoaz Bare Sinusi i Lik Montanje
• Književnost -
• Mir -
• Ekonomija -

[uredi] Vidi još

• Godišnji kalendar
• Dnevni kalendar

[uredi] Reference