25. septembar
Iz projekta Википедија
(Preusmereno sa 25. септембра)
25. septembar (25.9.) je 268. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (269. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 97 dana.
Sadržaj |
[uredi] Događaji
| septembar | ||||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
- 1345. - Posle tri godine bezuspešnih pokušaja, srpski car Dušan osvojio Ser, čime je došao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde se nalazi Sveta Gora.
- 1396. - Bitka kod Nikopolja u kojoj je Osmansko carstvo potuklo krstašku vojsku.
- 1493. - Kristifor Kolumbo isplovio iz luke Kadiz na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.
- 1555. - Sklopljen Augsburški verski mir nemačkog kralja Ferdinanda I i luteranskih knezova, kojim su izjednačena prava luterana i rimokatolika. Usvojen zakon o slobodi veroispovesti po principu „Čija je zemlja, onoga je i vera“.
- 1932. - Španska pokrajina Katalonija dobila autonomiju, to jest pravo na zastavu, lokalnu skupštinu i jezik. Autonomija ukinuta 1939, kada je Franko došao na vlast.
- 1943. - Sovjetska Crvena armija u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji SSSR.
- 1959. - Razočaran politikom Vlade, jedan budistički monah izvršio u Kolombu atentat na cejlonskog premijera Solomona Bandaranaikea, koji je narednog dana podlegao povredama.
- 1962. - Soni Liston postao svetski bokserski šampion „teške“ kategorije kada je u Čikagu u prvoj rundi nokautirao Flojda Patersona.
- 1963. - Vojska u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša Gavinja, formiranu sedam meseci ranije, i suspendovala Ustav.
- 1973. - Američki vasionski brod „Skajlab 2“ spustio se u Pacifik s tri člana posade, koja su provela 59 dana u orbiti oko Zemlje.
- 1990. - Savet bezbednosti Ujedinjneih nacija uveo vazdušni embargo nad Irakom i okupiranim Kuvajtom, kojim se zabranjuju svi letovi osim humanitarnih.
- 1991. - Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju o embargu na izvoz oružja u Jugoslaviju i pozvao jugoslovenske lidere da prekinu sukobe.
- 1992. - Moskva i Vašington odbacili jedan od poslednjih ostataka „hladnog rata“, dozvolivši slobodu putovanja ruskim i američkim novinarima i poslovnim ljudima u Rusiju, odnosno SAD.
- 1994. - Švajcarci na referendumu prihvatili plan Vlade o donošenju zakona protiv rasizma.
- 1997. - Britanski supersonični automobil postavio u Nevadi nov svetski rekord, postigavši brzinu od 1.142 kilometara na čas.
- 2001. - Oficir Armije Bosne i Hercegovine, jedan od komandanata u Bosanskom ratu Sefer Halilović, dobrovoljno se predao Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. On je optužen da je u septembru 1993. učestvovao u masakru više od 60 civila, bosanskih Hrvata.
- 2005. - Grčka je postaje prvak Evrope u Beogradu,postavši tako prva zemlja koja je istovremeno prvak starog kontinenta u fudbalu i košarci.
[uredi] Rođenja
- 1744. - Fridrih Vilhelm II, pruski kralj.
- 1866. - Tomas Hant Morgan, američki biolog i genetičar. (†1945).
- 1896. - Alesandro Pertini, italijanski državnik.
- 1897. - Vilijam Fokner, američki pisac.
- 1897. - Aleksandar Vučo, srpski pisac. (†1985).
- 1906. - Dmitrij Šostakovič, ruski kompozitor.
- 1913. - Mijalko Todorović Plavi, jugoslovenski političar i narodni heroj. (†1999).
- 1968. - Vil Smit, afroamerički glumac i hip-hop pevač.
- 1969. - Ketrin Zita-Džouns, velška glumica.
- 1980. - Nikola Žigić, srpski fudbaler.
- 1985. - Strahinja Milošević, srpski košarkaš.
[uredi] Smrti
- 1849. - Johan Štraus Stariji, austrijski violinist, dirigent i kompozitor. (*1804.)
- 1970. - Erih Marija Remark, nemački pisac.
- 1980. - Džon Bonam, britanski bubnjar. (*1948).
- 1986. - Nikolaj Sejmonov, ruski fizičar i hemičar. (*1896).
[uredi] Praznici i dani sećanja
- 1513. - Španski istraživač Vasko Nunjes de Balboa prešao Panamski zemljouz i postao prvi Evropljanin koji je video Tihi okean.
- 1823. - Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Stefanoviću Karadžiću dodeljen počasni doktorat Univerziteta u Jeni.
- 1956. - U upotrebu pušten prvi transatlantski telefonski kabl, postavljen između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.
