29. jun

29. jun (29.6.) je 180. dan godine po gregorijanskom kalendaru (181. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 185 dana.

Događaji

jun
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

• 1444 — Skenderbeg je porazio osmansku vojsku u bici kod Torviola.
• 1534 — Žak Kartje je postao prvi Evropljanin koji je stigao do Ostrva Princa Edvarda.
• 1613 — Londonsko pozorište „Glob“ izgorelo u požaru tokom prve predstave Šekspirovog komada "Henri VIII".
• 1807 — Ruski admiral Dmitrij Senjavin je porazio osmansku flotu u bici kod Atosa.
• 1855 — U Londonu izašao prvi broj lista „Dejli telegraf“.
• 1864 — Samjuel Krauter postao biskup u Nigeriji, prvi crnac biskup Engleske crkve.
• 1869 — Namesnici maloletnog kneza Milana Obrenovića su na Velikoj ustavotvornoj skupštini usvojili Namesnički ustav.
• 1880 — Francuska anektirala pacifičko ostrvo Otaheite (Tahiti), koje je od 1842. bilo francuski protektorat.
• 1882 — U Beogradu pušten u rad prvi savremeni vodovod koji je napravljen prema projektu nemačkog inženjera Oskara Smrekara. Iz pet dubokih bunara grad je dobijao oko 65 litara vode u sekundi.
• 1921 — U Beogradu je pokušan atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića, dok se vraćao iz Skupštine u kojoj je ozakonio Vidovdanski ustav. Sa skela nedovršene zgrade Ministarstva građevina, na uglu Miloševe i Masarikove ulice molerski radnik Spasoje Stejić Baćo bacio je bombu na regentovu kočiju, ali je ona zapela za telefonske žice i eksplodirala ne pogodivši cilj. Stejić je potom osuđen na smrt, ali je presuda preinačena na 20 godina robije.
• 1939 — Sletanjem aviona „Diksi kliper“ na aerodrom u Lisabonu obavljen je prvi komercijalni let iz SAD u Evropu.
• 1941 — Nemačke trupe su zauzele Minsk, prestonicu Belorusije.
• 1949 — Južna Afrika je politiku aparthejda proglasila državnom doktrinom.
• 1974 — Izabela Peron je zamenila obolelog muža Huana Perona na mestu predsednika Argentine.
• 1976 — Sejšeli su dobili nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva.
• 1980 — Vigdis Finbogadotir izabrana za predsednika Islanda. To je bilo prvi put da je za šefa države u Evropi izabrana žena na neposrednim izborima.
• 1992 — Vojska Republike Srpske napustila je sarajevski Aerodrom Butmir nakon dvomesečne opsade i predale ga pod kontrolu mirovnih trupa UN (UNPROFOR). Time je omogućeno dostavljanje humanitarne pomoći stanovništvu Sarajeva.
• 1995 — Više od 500 ljudi poginulo je u Seulu kada se srušila petospratna robna kuća.
• 1998 — Bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, osumnjičen za ratne zločine u Hrvatskoj 1992. izvršio je samoubistvo u zatvoru u Sheveningenu, blizu Haga.
• 1999 —
  • Mitingom u Čačku, na kojem se okupilo oko 10.000 ljudi, opozicioni blok Savez za promene počeo je proteste protiv režima predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Protesti su se u narednim mesecima svakodnevno održavali u velikom broju mesta u Srbiji, uključujući i Beograd.
  • Turska osudila na smrt vođu kurdskih pobunjenika Abdulaha Odžalana.
• 2001 —
  • U Briselu održana prva donatorska konferencija za SRJ na kojoj je Jugoslaviji obećana pomoć od jedne milijarde i 280 miliona dolara.
  • U Beču su ministri inostranih poslova SRJ i četiri bivše jugoslovenske republike potpisali sporazum o sukcesiji, čime je okončan dugogodišnji spor oko nasleđa bivše SFRJ.
  • Premijer SRJ Zoran Žižić podneo ostavku dan nakon izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.
  • Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, ponovo je izabran na novi petogodišnji mandat u svetskoj organizaciji.
• 2002 — Leka I, sin kralja Zoga, koji je vladao Albanijom od 1928. do 1939. vratio se u zemlju posle 63 godine progonstva.
• 2003 — Polaganjem zakletve Beatris Merino, ugledni advokat bez političkog iskustva, postala je prva žena premijer u istoriji Perua.
• 2004 —
  • Haški tribunal osudio je bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Babića na 13 godina zatvora, za zločine protiv čovečnosti nad hrvatskim civilima u bivšoj Republici Srpskoj Krajini (RSK) 1991-92. godine.
  • Na samitu u Briselu za šefa evropske diplomatije izabran je Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana, koji će postati prvi šef diplomatije EU kada na snagu stupi budući evropski ustav, nakon što ga ratifikuje svih 25 zemalja članica Unije.

Rođenja

• 1798 — Đakomo Leopardi, italijanski filozof, pesnik, esejista i filolog. (prem. 1837)
• 1877 — Petar Kočić, srpski književnik i političar. (prem. 1916)
• 1900 — Antoan de Sent Egziperi, francuski književnik i pilot. (prem. 1944)
• 1922 — Vasko Popa, srpski pesnik. (prem. 1991)
• 1925 — Đorđo Napolitano, italijanski političar, predsednik Italije (2006—2015). (prem. 2023)
• 1930 — Orijana Falači, italijanska novinarka i spisateljica. (prem. 2006)
• 1933 — Mirko Šouc, srpski džez muzičar, kompozitor i dirigent. (prem. 2023)
• 1944 — Gari Bjusi, američki glumac.
• 1954 — Žunior, brazilski fudbaler i fudbalski trener.
• 1955 — Zorica Brunclik, srpska pevačica.
• 1957 — Peter Vilfan, slovenački košarkaš.
• 1959 — Mirjana Bobić Mojsilović, srpska književnica, slikarka, novinarka i TV voditeljka.
• 1959 — Zorica Tomić, srpska kulturološkinja, sociološkinja kulture, publicistkinja i kolumnistkinja.
• 1962 — Nebojša Vučićević, srpski fudbaler i fudbalski trener. (prem. 2022)
• 1977 — Zulejka Robinson, engleska glumica.
• 1978 — Nikol Šerzinger, američka muzičarka, glumica i plesačica.
• 1981 — Džo Džonson, američki košarkaš.
• 1982 — Lili Rejb, američka glumica.
• 1983 — Marina Tadić, srpska pevačica.
• 1985 — Nikola Rokvić, srpski pevač.
• 1987 — Džena Li, francuska muzičarka.
• 1988 — Ever Banega, argentinski fudbaler.
• 1988 — Adrijan Manarino, francuski teniser.
• 1989 — Kolton Ajverson, američki košarkaš.
• 1991 — Kavaj Leonard, američki košarkaš.
• 1994 — Kamila Mendes, američka glumica.

Smrti

• 1895 — Tomas Henri Haksli, engleski biolog i antropolog, pobornik teorije evolucije Čarlsa Darvina. (rođ. 1825)
• 1940 — Paul Kle, nemačko-švajcarski slikar, ilustrator, akvarelista i grafičar. (rođ. 1879)
• 1955 — Maks Pehštajn, nemački slikar i grafičar. (rođ. 1881)
• 1995 — Lana Tarner, američka glumica. (rođ. 1921)
• 2003 — Ketrin Hepbern, američka glumica. (rođ. 1907)
• 2004 — Stipe Šuvar, jugoslovenski i hrvatski političar i sociolog, predsednik Predsedništva CK SKJ (1988—1989). (rođ. 1936)
• 2015 — Jozef Masopust, češki fudbaler i fudbalski trener. (rođ. 1931)
• 2020 — Karl Rajner, američki glumac, komičar, reditelj, scenarista, producent i pisac. (rođ. 1922)

Praznici i dani sećanja

• Srpska pravoslavna crkva slavi:
  • Svetog Tihona, episkopa amatuntskog
  • Svete mučenike Tigrija i Evtropija
• Dan Dunava

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma