3-Metil-2-pentanol
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
3-Metil-2-pentanol
| |
| Drugi nazivi
3-Metilpentan-2-ol
| |
| Identifikacija | |
| |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.008.438 |
| |
| Svojstva | |
| C6H14O | |
| Molarna masa | 102,174 g/mol |
| Agregatno stanje | bezbojna tečnost |
| Gustina | 0,8307 g/cm3 na 20 °C |
| Tačka ključanja | 134.3 °C |
| 19 g/L | |
| Rastvorljivost | rastvoran u etanolu, dietil etru |
| Termohemija | |
| Specifični toplotni kapacitet, C | 275,9 J·mol-1·K-1 (tečnost) |
| Srodna jedinjenja | |
Srodna jedinjenja
|
Heksanol |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
3-Metil-2-pentanol (IUPAC ime) je organsko hemijsko jedinjenje. On je prisutan u hmelju.[2] Njegovo prisustvo u urinu se može koristiti kao test za izlaganje 3-metilpentanu.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.), Boca Raton, FL: CRC Press, стр. 3—398, 5—47,8—106, ISBN 978-0-8493-0594-8
- ^ Jackson, John F.; Linskens, Hans F. (2002), Analysis of taste and aroma, Springer, стр. 83, ISBN 978-3-540-41753-8, Приступљено 22. 1. 2010
- ^ Lauwerys, Robert R.; Hoet, Perrine (2001), Industrial chemical exposure: guidelines for biological monitoring, CRC Press, стр. 190, ISBN 978-1-56670-545-5, Приступљено 22. 1. 2010