31. avgust
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
31. avgust (31.08.) je 243. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (244. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 122 dana.
Sadržaj |
[uredi] Događaji
| avgust | ||||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 1290. — Kralj Edvard I objavio je proklamaciju o progonu Jevreja iz Engleske.
- 1876. — Dvorska klika smenila je turskog sultana Murata V pod izgovorom da je lud, nekoliko meseci nakon što je došao na vlast i dovela na presto njegovog brata Abdula Hamida II.
- 1887. — Osnovan je Streljački savez Srbije, 36 godina posle formiranja prve streljačke družine. Savez je 1909. postao član Međunarodne streljačke unije, a strelci iz Srbije su prvi put učestvovali na međunarodnim takmičenjima u Londonu i Hamburgu.
- 1888. — U Londonu je pronađeno telo Meri En „Poli“ Nikols prve žrtve Džeka Trboseka.
- 1907. — U Petrogradu je potpisan englesko-ruski sporazum kojim su Velika Britanija i Rusija podelile interesne sfere u Persiji, Avganistanu i Tibetu.
- 1920. — Prve radio vesti emitovane su na stanici 8MK u Detroitu u Mičigenu.
- 1944. — Sovjetske trupe i tenkovi ušle su, u Drugom svetskom ratu, u glavni grad Rumunije, Bukurešt, gde su ih građani oduševljeno pozdravili.
- 1977. — predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito doputovao je u prvu posetu Kini.
- 1980. — Poljski radnički lideri potpisali su, nakon dvomesečnog štrajka, sporazum sa vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata „Solidarnost“, a Poljska je postala prva zemlja Sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad jednog nezavisnosg sindikata.
- 1983. — U Manili je sahranjen vođa filipinske opozicije Beninjo Akina uz prisustvo više od milion ljudi. Ubijen je deset dana ranije na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD, čime je filipinski diktator Ferdinand Markos uklonio najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.
- 1994. — Trupe bivšeg SSSR formalno su okončale poluvekovno vojno prisustvo u bivšoj Istočnoj Nemačkoj i na Baltiku, ceremonijom kojoj su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeljcin i kancelar Nemačke Helmut Kol.
- 2001. — U požaru izazvanom eksplozijom u noćnom baru u tokijskom zabavnom kvartu Kabučiko poginule su 44 osobe, a više desetina je povređeno.
- 2003. — Stravično nevreme (praćeno olujom, pljuskom, i velikim gradom) pogodilo Zrenjanin i pričinilo ogromnu materijalnu štetu. Povređeno više desetina osoba.
[uredi] Rođenja
- 12. - Kaligula, rimski car.
- 1811. — Teofil Gotje, francuski pisac.
- 1898. — Dušan Matić, srpski pesnik. (†1980.)
- 1908. — Vilijam Sarojan, američki književnik. (†1981.)
- 1924. — Profesor Dr Ilija Stojanović, redovni profesor univerziteta i akademik
- 1938. — Martin Bel, britanski novinar i političar.
- 1945. — Van Morison, irski muzičar.
- 1949. — Ričard Gir, američki glumac.
- 1983. — Milan Biševac, srpski fudbaler.
[uredi] Smrti
- 1422. — Henri V, engleski kralj. (*1387.)
- 1795. — Fransoa-Andre Filidor, francuski kompozitor i šahista. (*1726).
- 1867. — Šarl Bodler, francuski pesnik. (*1821).
- 1930. — Vladan Đorđević, srpski lekar, književnik i političar. (*1844).
- 1948. — Andrej Ždanov, sovjetski političar. (*1896.)
- 1963. — Žorž Brak, francuski slikar. (*1882.)
- 1969. — Roki Marćano, američki bokser. (*1923.)
- 1973. — Džon Ford, američki filmski režiser. (*1894).
- 1986. — Urho Kekonen, finski političar.
- 1986. — Henri Mur, engleski vajar. (*1898.)
- 1997. — Princeza Dajana je poginula u saobraćajnoj nesreći. (*1961).
[uredi] Praznici i dani sećanja
- 1957. — Malaja (Malezija) je stekla nezavisnost.
- 1962. — Trinidad i Tobago su postali nezavisna država u okviru Britanskog Komonvelta.
- 1991. — Uzbekistan i Kirgistan proglasili su nezavisnost od SSSR, čime se broj republika koje su izašle iz Sovjetskog Saveza popeo na deset.
- Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja:
