5. jun
Iz projekta Википедија
5. jun (5.6.) je 156. dan godine po gregorijanskom kalendaru (157. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 209 dana.
Sadržaj |
[uredi] Događaji
| jun | ||||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1806. - Napoleon proglasio Holandiju kraljevinom i za kralja postavio svog brata Luja Bonapartu.
- 1827. - Turske trupe zauzele Akropolj i ušle u Atinu, nakon što su slomile ustanak za oslobođenje Grčke.
- 1837. - Srpski knez Miloš Obrenović postavio prve ekonome (agronomi), čiji je zadatak bio da savetuju seljake i nastoje da svaki od njih zaseje određenu količinu pšenice, ovsa, ječma, kukuruza, krompira...
- 1873. - Pod pritiskom Britanije, sultan Zanzibara Said bin Bargaš zatvorio zanzibarsko tržište robova.
- 1900. - Britanske trupe u Burskom ratu zauzele Pretoriju.
- 1916. - Britanski feldmaršal irskog porekla, lord Horejšo Herbert Kičener, osvajač Sudana i ministar rata u Prvom svetskom ratu, potonuo sa oklopnom krstaricom „Hempšir“, koja je, ploveći u Rusiju, naišla na minu.
- 1941. - Eksplodiralo spremište municije nemačke vojske u smederevskoj tvrđavi u Drugom svetskom ratu. Poginulo više hiljada ljudi, a srušeno i oštećeno više stotina kuća. Uzrok eksplozije ostao je nepoznat.
- 1945. - Predstavnici SSSR-a, SAD, Velike Britanije i Francuske potpisali su u Berlinu Deklaraciju o preuzimanju vrhovne komande nad poraženom Nemačkom u Drugom svetskom ratu i njenoj podeli na četiri okupacione zone.
- 1947. - Državni sekretar SAD Džordž Maršal izneo plan o finansijskoj pomoći Evropi razorenoj u Drugom svetskom ratu. „Maršalov plan“, kojim su SAD u periodu od 1948. do 1952. dodelile pomoć od 15 milijardi dolara evropskim zemljama, usvojen je iste godine na Ekonomskoj konferenciji u Parizu.
- 1967. - Počeo je rat između Izraela i arapskih zemalja. Egipta, Sirije i Jordana. Izraelske snage su u narednih šest dana izbile na Suecki kanal, zauzele Sinajsko poluostrvo, pojas Gaze, deo Jordana i Golansku visoravan u Siriji.
- 1968. - Palestinac Sirhan Sirhan u atentatu u Los Anđelesu smrtno ranio američkog senatora Roberta Kenedija, mlađeg brata predsednika Džona Kenedija, koji je takođe ubijen u atentatu, 1963. u Dalasu. Robert Kenedi je narednog dana podlegao ranama.
- 1972. - U Stokholmu počela prva konferencija UN posvećena problemima zaštite i unapređenja čovekove okoline.
- 1975. - Suecki kanal, koji je bio zatvoren od izraelsko-arapskog rata 1967, ponovo otvoren za međunarodni saobraćaj.
- 1992. - Jugoslovenska narodna armija napustila kasarnu „Maršal Tito“ u Sarajevu, čime je završeno povlačenje JNA iz Bosne i Hercegovine.
- 2000. -
- Poslednjeg dana posete Rusiji predsednik SAD Bil Klinton govorio u Državnoj dumi, kao prvi američki predsednik koji se obratio ruskom parlamentu.
- Apelacioni sud u Santjagu ukinuo poslanički imunitet bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu, otvarajući time put za sudski proces zbog zločina počinjenih u Čileu tokom njegovog režima. Sud je naredne godine suspendovao proces proglasivši Pinočea mentalno nesposobnim.
- 2001. -
- Laburistička stranka ubedljivo pobedila na izborima u Velikoj Britaniji, a Toni Bler postao prvi premijer laburista sa dva uzastopna mandata.
- Ujedinjene nacije obeležile 20-togodišnjicu pojave AIDS-a. Procenjuje se da je 58 miliona ljudi zaraženo HIV virusom i da je više od 22 miliona umrlo u poslednje dve decenije.
- 2003. SAD i Južna Koreja postigle dogovor o izmeštanju američkih trupa iz demilitarizovane zone koja je razdvajala Južnu i Severnu Koreju. Američke trupe su izmeštene u baze južno od te zone.
[uredi] Rođenja
- 1723. - Adam Smit, škotski ekonomista i moralni filozof. (†1790.)
- 1819. - Džon Kauč Adams, engleski astronom i matematičar.
- 1878. - Fransisko Pančo Vilja, meksički revolucionar.
- 1883. - Džon Majnard Kejnz, engleski ekonomista.
- 1887. - Kosta Todorović, srpski lekar.
- 1898. - Federiko Garsija Lorka, španski pesnik i dramski pisac.
[uredi] Smrti
- 754. - Bonifacije, nazvan Apostol Nemačke, misionar pape Grgura II.
- 1826. - Karl Marija fon Veber, nemački kompozitor i pijanist.
- 1916. - Horejšo Herbert Kičener, britanski feldmaršal.
- 2004. - Ronald Regan, bivši američki predsednik.
[uredi] Praznici i dani sećanja
- Srpska pravoslavna crkva slavi:
- Svetog Mihaila - episkopa sinadskog
- Prepodobnog mučenika Mihaila
- Prepodobnu Efrosiniju - kneginju Polocku
