Antiinflamatorni lek

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Antiinflamatorni lekovi su supstance koje redukuju inflamaciju. U ovu grupu lekova se ubraja polovina postojećih analgetika, jer oni umanjuju bol umanjenjem zapaljenja. Za razliku od njih opioidi deluju na centralni nervni sistem.

Lekovi[uredi | uredi izvor]

Steroidi[uredi | uredi izvor]

Mnogi steroidi, specifično glukokortikoidi, redukuju inflamaciju ili otekline putem vezivanja za glukokortikoidne receptore. Ovi lekovi se često nazivaju kortikosteroidima.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi[uredi | uredi izvor]

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), ublažuju bol poništavanjem dejstva enzima ciklooksigenaza (COX). Taj enzim sintetiše prostaglandine, koji uzrokuju inflamaciju. NSAID lekovi sprečavaju sintezu prostaglandina, te redukuju ili eliminišu bol. Neki od lekova ove grupe u širokoj upotrebi su: aspirin, ibuprofen, i naproksen.

Postoje analgetici koji se obično smatraju antiinflamatornim lekovima, mada nemaju takovo dejstvo. Primer takvog leka je paracetamol (acetaminofen, Tylenol). Za razliku od NSAID lekova, koji redukuju bol i inflamaciju inhibicijom COX enzima, paracetamol blokira preuzimanje endokanabinoida,[1][2] čime se samo redukuje bol.

Dugotrajna upotreba NSAID lekova može da uzrokuje gastrične erozije, od koji postaju želidačni čirevi, i u ekstrenim slučajevima ozbiljna krvarenja, koja mogu da se završe smrtnim slučajem. Rizik od smrti usled upotrebe NSAID lekova je 1 u 12.000 kod odraslih osoba uzrasta 16–45.[3] Rizik postaje skoro dvadeset puta veći kod osoba starijih od 75 godina.[3] Druge nuspojave NSAID lekova su pogoršanje astme i uzrokovanje oštećenja bubrega.[3] Osim aspirina, ovi lekovi takođe povećavaju rizik od infarkta miokarda i moždanog udara.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ottani, Alessandra; Leone, Sheila; Sandrini, Maurizio; Ferrari, Anna; Bertolini, Alfio (15. 2. 2006). „The analgesic activity of paracetamol is prevented by the blockade of cannabinoid CB1 receptors”. European Journal of Pharmacology. 531: 280—281. PMID 16438952. doi:10.1016/j.ejphar.2005.12.015. 
  2. ^ Dani, Mélina; Guindon, Josée; Lambert, Chantal; Beaulieu, Pierre (14. 11. 2007). „The local antinociceptive effects of paracetamol in neuropathic pain are mediated by cannabinoid receptors”. European Journal of Pharmacology. 573: 214—215. PMID 17651722. doi:10.1016/j.ejphar.2007.07.012. 
  3. ^ а б в „Table 7”. NSAIDs and adverse effects. Bandolier. Архивирано из оригинала 18. 02. 2012. г. Приступљено 20. 12. 2012. 
  4. ^ Trelle, Sven; Reichenbach, Stephan; Wandel, Simon; Hildebrand, Pius; Tschannen, Beatrice; Villiger, Peter M.; Egger, Matthias; Jüni, Peter (11. 1. 2011). „Cardiovascular safety of non-steroidal anti-inflammatory drugs: network meta-analysis”. British Medical Journal (Clinical research ed.). 342: c7086. PMC 3019238 Слободан приступ. PMID 21224324. doi:10.1136/bmj.c7086. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Antiinflamatorni_lek&oldid=26727990”