Аватар: Последњи владар ветрова

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Avatar: Poslednji vladar vetrova
Poster serije
Orig. nazivAvatar: The Last Airbender
Prep. i kaoAvatar: Legenda o Angu
Žanrakcija, avantura, fantastika, dramedija
Formatanimirana TV serija
Autor
Glasove
pozajmili
  • Zak Tajler Ajzen
  • Mej Vitman
  • Džek de Sena
  • Dante Basko
  • Džesi Flaver
  • Di Bredli Bejker
  • Mako
  • Greg Boldvin
  • Grej Delajl
Kompozitor
  • Džeremi Cukerman
  • Bendžamin Vin
Broj sezona3
Broj epizoda61 (spisak epizoda)
Vreme trajanja23 minuta
Logo
Produkcija
Izvršni producent
ProdukcijaNickelodeon Animation Studio
DistribucijaMTV Networks
Emitovanje
Format slikeNTSC
Prvo
prikazano na		Nickelodeon
Premijerno
prikazivanje		21. februar 2005 (2005-02-21) — 19. jul 2008. (2008-07-19)
NaslednikLegenda o Kori
Emitovanje u Srbiji
EmiterNickelodeon, Vavoom, Nicktoons, SkyShowtime
Premijerno
prikazivanje		2013 (2013) — 25. jul 2013. (2013-07-25)
Profil na IMDb-ju

Avatar: Poslednji vladar vetrova (engl. Avatar: The Last Airbender, skraćeno ATLA), takođe poznat i kao Avatar: Legenda o Angu (engl. Avatar: The Legend of Aang), američka je animirana televizijska serija inspirisana animeom, snimljena u produkciji Nickelodeon Animation Studio-a. Njeni tvorci su Majkl Dante Dimartino i Brajan Konecko, sa Aronom Ihašom na mestu glavnog scenariste. Serija je emitovana na Nickelodeon-u, kroz tri sezone sa ukupno 61 epizodom, od februara 2005. do jula 2008. godine.

Radnja je smeštena u svet inspirisan azijskom kulturom u kojem neki ljudi mogu da telekinetički kontrolišu jedan od četiri elemenata — vodu, zemlju, vatru ili vazduh — procesom poznatijim kao „vladanje”, koji se temelji na kineskim borilačkim veštinama. Jedina osoba koja može vladati svim elementima jeste „Avatar”, koji je odgovoran za održavanje harmonije između četiri nacije i služi kao most između fizičkog sveta i sveta duhova. Serija je predstavljena u stilu koji kombinuje anime sa američkim tipom animacije i oslanja se na pejzaž uglavnom istočnoazijske kulture, sa uticajem kulturi južne Azije, Novog sveta, Inuita i Sirenikaca.

Serija prati putovanje dvanaestogodišnjeg Anga, trenutnog Avatara i poslednjeg preživelog iz svog naroda — vazdušnih nomada, zajedno sa njegovim prijateljima Katarom, Sokom i kasnije Tof, koji nastoje da okončaju rat koji je narod vatre započeo protiv ostalih naroda sveta. Serija takođe prati i priču o Zuku, prognanom princu naroda vatre koji pokušava da povrati svoju čast hvatajući Avatara, u pratnji svog mudrog ujaka Ajroa i kasnije svoje ambiciozne sestre Azule.

Avatar: Poslednji vladar vetrova je ostvario uspešnu gledanost i dobio opšte priznanje publike i kritičara koji su pohvalili likove, kulturološke reference, umetničku režiju, muziku, humor i samu temu serije. To uključuje i koncepte koji se retko pojavljuju u zabavnom programu za mlade, uključujući rat, genocid, imperijalizam, totalitarizam, indoktrinaciju i slobodu izbora. Serija je osvojila pet nagrada Eni, nagradu Henesis, nagradu Emi za program u udarnom terminu, nagradu po izboru dece i nagradu Pibodi. Neki od kritičara ovu seriju smatraju jednom od najboljih animiranih serija svih vremena.

Proširena franšiza „Avatar” uključuje i serijal stripova, serijal novela prednastavka, animirani nastavak serije i igrani film, kao i predstojeću igranu rimejk seriju u produkciji Netflix-a. Kompletna serija je objavljena na Blu-ray-u u junu 2018. u čast desetogodišnjice premijernog prikazivanja poslednje epizode, u maju 2020. je postavljena na raspolaganje za striming na Netflix u SAD i Kanadi, na Paramount+ u junu 2020, a na Amazon Prime Video u januaru 2021. godine.

Epizode[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Spisak epizoda serije Avatar: Poslednji vladar vetrova
KnjigaImeEpizodeOriginalno emitovanje
PremijeraFinale
1.Voda2021. februar 2005. (2005-02-21)2. decembar 2005. (2005-12-02)
2.Zemlja2017. mart 2006. (2006-03-17)1. decembar 2006. (2006-12-01)
3.Vatra2121. septembar 2007. (2007-09-21)19. jul 2008. (2008-07-19)

Izmišljeni univerzum[uredi | uredi izvor]

Radnja serije se odvija u izmišljenom svetu naseljenom ljudima, duhovima i magičnim životinjama. Stanovništvo tog sveta je podeljeno na četiri naroda: vodena plemena, kraljevstvo zemlje, nacija vatre i vazdušni nomadi.[1] Neki predstavnici svakog naroda mogu da kontrolišu elemente svog naroda, pravljenjem različitih pokreta. Ljudi koji vladaju nekim elementom se nazivaju vladari tog elementa. Među svim vladarima postoji samo jedan koji može da vlada svim elementima, i taj vladar se naziva Avatar. On je veza između sveta ljudi i sveta duhova. Posle Avatarove smrti, rodi se novi Avatar u telu vladara druge nacije. Avatari se menjaju u određenom redosledu koji se naziva ciklus Avatara, nacija vatre → vazdušni nomad → pleme vode → kraljevstvo zemlje. Reinkarnacija Avatara se može prekinuti samo kad neki Avatar umre u stanju Avatara (stanje u kom je Avatar najmoćniji i može da bude u kontaktu sa prošlim Avatarima).[2]

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis serije!

Dešavanja pre serije[uredi | uredi izvor]

Više od sto godina pre glavnih događaja u seriji, kralj naroda vatre Sozin, odlučio je da započne rat protiv drugih naroda (Zemlje, Vode i Vazduha) kako bi proširio svoje teritorije. Znajući da će ga tadašnji Avatar Roku sprečiti, prvo je sačekao njegovu smrt pa je tek onda započeo rat. Avatar se ponovo rodio, kao vazdušni nomad po imenu Ang. Ang je još kao dete saznao da je on novi Avatar. Uplašen svojih novih dužnosti Avatara, Ang odlučuje da pobegne od svoje kuće na svom ogromnom letećem bizonu Api. Leteli su iznad okeana i igrom slučaja ušli usred oluje, i odjednom su upali u vodu. U tom trenutku je Ang zauzeo stanje Avatara i stvorio oko sebe i Ape ledeni breg, kako bi oni upali u dubok san i kako ne bi umrli. U pokušaju da ubije Avatara, Sozin je uništio vazdušne nomade, ali ne i Avatara.[3] Nakon Sozinove smrti rat se nastavio još stotinu godina. U doba kada se odvija radnja serije, kralj vatre je Sozinov unuk Ozai.[4]

Knjiga 1: Voda[uredi | uredi izvor]

Katara i njen stariji brat Soka nailaze na dečaka po imenu Ang i njegovog letećeg bizona Apu zarobljene u santi leda. Ang im priznaje da je on Avatar, ali da zna samo vladanje vazduhom. On mora naučiti vladanjem elemenata određenim redosledom: prvo vodom, zatim zemljom i na kraju vatrom. Ang, Katara i Soka zajedno sa Apom kreću na putovanje do severnog plemena vode kako bi našli Angu i Katari učitelja vladanja vodom. Na putu, posećuju hram južnog vazduha gde Ang saznaje o istrebljenju svog naroda i gde pronalaze poslednjeg krilatog lemura kojem Ang daje ime Momo, a Momo postaje novi član ekipe.[5] Tokom putovanja, Anga i njegove prijatelje proganja princ Zuko (prognan sin kralja vatre Ozaia), koji pokušava da uhvati Avatara i time povrati čast. Zuko putuje sa svojim stricem Ajrom na jednoj od mornarica naroda vatre. Na kraju sezone, admiral vojske naroda vatre, Žao, napada severno pleme vode, ali mu Ang ruši planove. U međuvremenu, gospodar vatre Ozai objavljuje da su Zuko i Airo izdajnici i šalje svoju ćerku Azulu da ih uhvati.[6]

Knjiga 2: Zemlja[uredi | uredi izvor]

Avatar i njegovi prijatelji napuštaju narod vode kako bi Angu našli učitelja vladanja zemljom. U jednoj od svojih avantura u državi naroda zemlje upoznaju slepu vladarku zemljom, Tof Beifong, koja im se pridružuje i postaje Angova učiteljica vladanja zemljom. U međuvremenu, Airo i Zuko pokušavaju da započnu novi život u kraljevstvu zemlje. Nakon pronalaska velike biblioteke u pustinji, Ang i njegovi prijatelji saznaju o predstojećem sunčevom pomračenju, koje bi trebalo vladare vatrom nakratko lišiti vladanjem vatrom, čineći ih bespomoćnima. Oni odlučuju da dođu do glavnog grada zemlje Ba Sing Se-a kako bi rekli kralju zemlje za to. Ali Azula, uz pomoć tajne policije grada, zauzima Ba Sing Se, a takođe i prepušta Zukou da opet bude odan narodu vatre. Azula pogađa Anga munjom dok je bio u stanju Avatara, ali ga Katara vraća u život pomoću lekovite vode iz severnog plemena vode.[7]

Knjiga 3: Vatra[uredi | uredi izvor]

Avatar, njegovi prijatelji i mnogi drugi likovi sa kojima su se sastali u prethodnim sezonama, iskorišćuju pomračenje sunca i organizuju malu invaziju na narod vatre, kako bi porazili kralja Ozaia. Međutim, planovi invazije se ruše i dolazi do povlačenja Anga i vojnika iz naroda zemlje i vode. U međuvremenu, Soka spašava iz zatvora naroda vatre svoju devojku, ratnicu Suki, koja se pridružuje Angovoj ekipi. Veliki preokret u seriji se dešava kada se Zuko suprostavlja svom ocu i odlučuje da se pridruži Avataru, kome postaje učitelj vladanja vatrom. U finalu sezone, Ozai planira uništenje naroda zemlje kako bi nastavio misiju svog dede Sozina, da uništi ostale nacije sveta. Ovaj događaj Ozai planira za vreme Sozinove komete, čija pojava ojačava vladanje vatrom. Ozai, zajedno sa eskadrilom polazi prema Ba Sing Se-u kako bi ga uništio. Angovi prijatelji uništavaju eskadrilu, a Ang dolazi u sukob sa gospodarem vatre Ozaiem i poražava ga. U poslednjoj sceni serije, Avatarov tim proslavlja pobedu uz čaj koji je skuvao Airo, Zuko postaje novi gospodar vatre, a Ozai i Azula bivaju uhapšeni. Serija se završava poljubcem Anga i Katare, sa zalaskom sunca u pozadini.[8]

  • Amblem naroda vode
    Amblem naroda vode
  • Amblem naroda vatre
    Amblem naroda vatre
  • Amblem naroda zemlje
    Amblem naroda zemlje
  • Amblem naroda vazduha
    Amblem naroda vazduha

Likovi[uredi | uredi izvor]

Likovi prikazani sleva nadesno Tof, Ang, Soka i Katara
Glavni članak: Spisak likova animirane serije Avatar: Poslednji vladar vetrova
  • Ang (engl. Aang) je Avatar, jedini predstavnik vazdušnih nomada, kao i jedini preživeli vladar vetrova. Biološki gledano, on ima 12 godina, ali u stvari ima 112 godina, s obzirom na to da je proveo 100 godina zamrznut u santi leda. On je opterećen poslovima Avatara, a jedino što on želi je da bude sasvim obično dete. Ang ima dva kućna ljubimca, ogromnog letećeg bizona Apu i krilatog lemura Momoa. Voli prirodu i zbog toga je vegetarijanac.[9]
  • Katara (engl. Katara) 14-godišnja je devojčica iz južnog plemena vode, jedina vladarka vodom iz svog plemena, kao i Sokina sestra. Ima isceljivačke moći i može vladati krvlju (kontrolu tečnosti unutar tela živih organizama), kojom može vladati samo tokom punog meseca. Katara je vrlo odgovorna osoba dobrog srca koja uvek pomaže Angu da donese dobru odluku. Nosi ogrlicu svoje majke, koja joj je jedina uspomena na nju.[10]
  • Soka (engl. Sokka) 15-godišnji je ratnik iz južnog plemena vode, kao i Katarin stariji brat. On nema vladarske moći i misli da je sposobnost vladanje elementima glavni problem u svetu. Više voli da se bori oružjem, pogotovo svojim bumerangom, kojeg mu je dao njegov otac pre svog odlaska u rat. Soka je skeptičan, veruje samo u ono što može da vidi ili dodirne. U trećoj sezoni je naučio tehniku mačevanja. Zaljubljen je u kjoši ratnicu Suki, koja ga takođe voli.[11]
  • Tof Beifong (engl. Toph Beifong) 12-godišnja je devojčica iz bogate porodice, takođe je i jedna od najboljih vladara zemljom. Rođena je slepa, ali ima dar (oseća zemljane vibracije), koji joj služi kao čulo vida. U svom gradu je poznata kao Slepa razbojnica.[12] Ona je Angu bila učiteljica vladanja zemljom. Poznata je i po tome što je smislila vladanje metalom.[13]
  • Zuko (engl. Zuko) 16-godišnji je vladar vatrom, sin kralja vatre Ozaia. Zbog svog lošeg ponašanja na vojnom sastanku, pozvan je na dvoboj od svog oca, na kom je dobio opekotinu oko svog oka i na kom je proteran iz zemlje sve dok ne uhvati ili ubije Avatara. Na kraju serije Zuko prelazi na Angovu stranu i postaje mu učitelj vladanja vatrom, a takođe postaje i novi kralj vatre.[14]
  • Ajro (engl. Iroh) stari je vladar vatre, brat kralja Ozaia. Izgubio je svog jedinog sina tokom opsade grada Ba Sing Se-a, pa se ophodi prema svom nećaku Zukou kao prema svom sinu. Ajro zna jedinstvene tehnike vladanja vatrom: preusmeravanje munje i vatreni dah. Voli da pije različite vrste čajeva, a jedno vreme je bio zaposlen u čajdžinici.[15]
  • Azula (engl. Azula) 14-godišnja je vladarka vatrom, ćerka kralja Ozaia. Pametna je, arogantna i lažljiva. Ima sposobnost stvaranja munje i plavog plamena.[16]
  • Apa (engl. Appa) Angov je leteći bizon, ljubimac, vodič i prijatelj. On služi kao vrsta saobraćaja širom sveta. Može da leti i može da koristi svoj rep za stvaranje moćnih udara vazduha. Prema Angu, leteći bizoni su bili prvi vladari vazduha.[17]
  • Momo (engl. Momo) jedini je poznati krilati lemur. Momo je uveden kada ga Ang pronalazi u Severnom hramu vazduha, a zatim ga zadržava kao kućnog ljubimca. Iako je Momo je u mnogim opasnim situacijama tokom putovanja sa glavnim likovima, on im je takođe bio i izvor komičnih situacija tokom cele serije.[18]

Uloge[uredi | uredi izvor]

Ime lika Engleski glas Srpski glas[19]
Ang Zak Tajler Ajzen Snežana Nešković (S1)
Aleksandra Širkić (S2-3)
Katara Mej Vitman Iva Kevra
Soka Džek De Sena Nemanja Živković
Tof Beifong Džesi Flauer Snežana Knežević
Zuko Dante Basko Predrag Damnjanović
Ajro Greg Balduin Bora Nenić
Azula Grej Grifin Jelena Stojiljković
Kralj Ozai Mark Hamil Marko Marković
Suki Dženi Kuan Sanja Petrović
Mei Kriket Leih Milena Živanović
Tai Li Olivija Hek Marijana Živanović Čubrilo
Roku Džejms Geret Slobodan Ninković
Džet Kraford Vilson Bojan Dimitrijević (S1)
Milan Antonić (S2)
Jue Džoana Bredi Milena Živanović
Haru Majkl Dau Marko Marković
Žao Džejson Isaks Tomaš Sarić

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Koncept i proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Michael DiMartino is smiling.
Bryan Konietzko, also smiling
Majkl Dante Dimartino (levo) i Brajan Konecko (desno)

Avatar: Poslednji vladar vetrova su osmislili Majkl Dante Dimartino i Brajan Konecko u Nikelodionovom studiju za animacije u Berbanku, Kalifornija. Njihove animacije su uglavnom uradili JM Animacije, DR Film i MOI animacije. Prema Konecku, serija je zamišljena početkom 2001. godine, kada je uzeo staru skicu proćelavog čoveka srednjih godina kog predstavlja kao dete. On je naslikao i letećeg bizona, i pokazao skice Dimartinu, koji je gledao dokumentarni film o istraživačima zarobljenim na Južnom polu. Konecko je opisao momka koji se druži sa ljudima iz naroda vode, zarobljenim u snežnoj pustinji i, da u crtaću može biti, i malo ljudi iz naroda vatre koji vrše pritisak nad njima. Majkl Dante Dimartino i Brajan Konecko su ideju pretvorili u Nikelodionovu animiranu seriju koja se brzo proslavila.[20]

Serija je predstavljena u javnosti isečkom na Komik Konu 2004,[21] a premijera je održana 21. februara 2005. godine.[22]

U intervjuu, Konecko je rekao: „Majk i ja bismo bili veoma zainteresovani za smišljanje drugih legendi sličnim Hari Poteru i Gospodaru Prstenova, ali smo znali šta smo hteli i zato smo uzeli drugačiji pristup ovoj vrsti žanra. Naša ljubav prema japanskom animeu, Hong Kong akcijama i kung fu filmovima, jogi i Istočnoj filozofiji nas je dovela do početne inspiracije za Avatara: Poslednjeg vladara vetrova.”[23]

Uticaj[uredi | uredi izvor]

Fiktivne lokacije u seriji su zasnovane na arhitekturi i dizajnu realnih lokacija. Na primer, kreatori su simulirali grad Ba Sing Se od zabranjenog grada u Kini.

Serija je izuzetan primer Istočnoazijske umetnosti i mitologije, korišćene u fiktivnom univerzumu serije. Tvorci fiktivnog univerzuma su upotrebili kulturne konsultante Edvina Zena i kaligrafa Siu-Linga koji su im pomogli pri odredbi njenog umetničkog pravaca.[24][25] Karakteri likova su dizajnirani pod uticajem kineske umetnosti, istorije Kine, hinduizma, taoizma, budizma i joge.[24][26] Džeremi Zukerman i Bendžamin Vin su bili zaduženi za muziku i zvuk u seriji. Oni su eksperimentisali sa različitim kineskim instrumentima.[27] Stil crtanja fiktivnih lokacija koje su se koristile u seriji su zasnovani na realnim lokacijama u Aziji, npr. Zabranjeni grad i Kineski zid u Pekingu su bili inspiracija za glavni grad kraljevstva zemlje, Ba Sing Se, i plemena vode koja su zasnovani na Inuitisku i Sirenisku kulturu.[28] Prema rečima pisca Arona Ehaša, konstrukcije naroda vatre su u potpunosti zasnovani na japanskoj kulturi.

Borbeni stilovi likova su uzeti iz kineskih borilačkih veština.[29] Svaki borbeni stil koje likovi koriste je jedinstven za svoj element. Na primer, vladanje vodom koristi pokrete pod uticajem Tajđićuena i usmereno je na usklađivanje strukture tela i disanje. Hung Gar je bio inspiracija za vežbanje vladanja zemljom, i bio je izabran za njene moćne udarce, kao i za predstavljanje svog naroda, Zemlje. Severni Šaolin, koji koristi pokrete jakih ruku i nogu, bio je izabran za vladanje vatrom. Ba Gua, koji koristi dinamičke kružne pokrete i brzu promenu pravca kretanja, korišćen je za vladanje vazduhom. Ču Gar-Južni Mantis stil, za kojeg se može videti da ga Tof praktikuje, je razvio jedinstveni stil borbe, kao posledicu njenog slepila.

Teme[uredi | uredi izvor]

Serija ja uključivala mnoge pojmove koji se retko viđaju u dečijim TV emisijama, uključujući i pitanja u vezi sa ratom, genocidom i imperijalizmom, rodnom diskriminacijom i osnaživanjem žena, marginalizovanjem i ugnjetavanjem, i filozofska pitanja u vezi sa sudbinom.

Emisija je smeštena u period kada je ceo svet zahvatio rat, koji započinje narod vatre. Dok je narod vatre predstavljen kao začetnik nasilja, pokazuju se takođe sistemske nejednakosti sa kojima se suočavaju stanovnici u Carstvu Zemlje, grad Ba Sing Se, kao i zle aktivnosti gradske policije. Serija upoznaje gledaoce sa genocidom u početku, kada glavni junak Ang posećuje svoj bivši dom u Južnom hramu vazduha. On otkriva da su njemu bliski ljudi ubijeni, i omogućava mu da prikaže spektar emocija, od besa do gubitka.[30]

Zukov lik i njegov odnos sa ocem i stricem predstavlja poruke koje pokazuju da sudbina nije predviđena i da može da se promeni.[31] U prvoj sezoni, on se bori na način koji određuje njegov otac, ali Airo ga jednom pita: „Ko si ti, i šta ti želiš?”.[32] Emisija predstavlja i različite likove s ciljem da se reši problem marginalizacije. Na primer, uvođenje slepog lika, kao Tof i paralizovanog dečaka kao što je Teo, predstavlja likove koji prevazilaze fizička i socijalna ograničenja. Ovo takođe važi kada su u pitanju ženski likovi. Na primer, junakinja Katara se suočava sa sistemskim seksistikama, kada stiže do Severnog plemena vode, da bi učila vladanje vodom. U drugom slučaju, njen brat Soka u početku odbacuje sve žene ratnice Kjošija, ali kasnije uviđa da treba da ih poštuju jer poseduju znatne veštine. Prema Kirku Hamiltonu, ove teme u emisiji donose poruku o tome da je mnogo važnije da budeš ono što želiš, a ne ono što drugi očekuju od tebe.[32]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Gledanost[uredi | uredi izvor]

Avatar: Poslednji vladar vetrova je dostigao visoke rejtinge, u proseku svaka nova epizoda dostigla je oko 3,1 milion gledalaca.[33] Jedan od najvećih uspeha je bio 5,1 miliona gledalaca za epizode „Zmijski prolaz” i „Bušilica”, emitovane 15. septembra 2006. Tokom 2007, Avatar: Poslednji vladar vetrova je emitovan u više od 105 zemalja i bio je jedna od najgledanijih emisija emitovanih na Nikelodionu. Serija je zauzela prvo mesto po gledanosti na Nikelodeonu u Nemačkoj, Indoneziji, Maleziji, Holandiji, Belgiji i Kolumbiji.[34] Četvorodelno finale serije „Sozinova kometa”, je dostiglo 5,6 miliona gledalaca, što je 95 % više nego ostatak epizoda u trećoj sezoni.[35] Tokom sredine jula, ovo je bila najgledanija serija kod gledalaca ispod 14 godina.[36] Zbog velike popularnosti, serija je dospela na listu Top 100 animiranih televizijskih serija.[37]

Kritički odgovori[uredi | uredi izvor]

Avatar: Poslednji vladar vetrova je dobio pozitivne kritike. Maks Nikolson je rekao da „mora videti” seriju i opisao je kao „jednu od najvećih animiranih serija svih vremena”.[38] Nik Hartel je rekao da je serija sjajna, odnosno najbolji dečji televizijski šou. Erik Amaja je opisao seriju kao „impresivnom” i „fantastičnom”.[39] Henri Glašin je rekao da je serija „avanturistička i uzbudljiva”.[40] Džo Kori je opisao seriju kao „anime-akciju hibrida”.[41] Kris Mičel je rekao da je ovo jedna od najboljih Nikelodionovih emisija, hvaleći muziku u seriji i glasovnu postavu.[42] Rob Kiz je rekao da je ovo „jedan od najboljih crtanih filmova ikada napravljenih”,[43] dok je Mik Nois preporučio seriju gledaocima koji vole avanture.[44] Johua Miler je nazvao seriju „fenomenalnom” i „jednom od najboljih animiranih serija (i za decu i za odrasle osobe) kojih na američkoj televiziji još nije bilo”; prema Mileru, serija je većim delom Anime.[45] Denis Amit je pohvalio razdražljivost i osećaj za humor u seriji.[46] Skot Til je rekao da je serija interesantna i da je njena radnja, pod uticajem Istočnog sveta, fantastična.[47]

Tema emisije je bila visoko hvaljena od strane kritičara. Majkl Mamano je naveo da je priča odlična, a takođe je pohvalio i animaciju.[48] Nikol Klark je pohvalio „emocionalnost” priče i to što serija uči mlađe gledaoce o autoritarizmu i još nekim stvarima o kojim deca nemaju čest prikaz na televiziji.[28] Dženifer Rozenberg se sviđa naglašavanje u seriji na porodicu, prijatelje i obrazovanje.[49] Nik Hartel je rekao da serija šalje važnu poruku, da ljudi mogu da se promene.[31] D. F. Smit je pohvalio humor u seriji i dramatičnu temu koja je pogodna za sve uzraste.[50] Prema Miku Nozisu, serija kombinuje elemente klasične epske fantazije.[44] Tod Daglas Džunior je rekao da je priča zanimljiva, dobro promišljena i inteligentna, takođe je pohvalio autora za humor, dramu i emocije.[51]

Kritičari su takođe pohvalili likove, umetnost, animacije i koreografiju.[39] Erik Amai je rekao da su elementi bili pod uticajem Hajaoa Mijazakija. Nikol Klark je napisao da je šou uspeo da uradi ono što se malo pokazuje čak i danas, da prikupi likove koji prikazuju svet takav kakav jeste.[28] Džošua Miler je pohvalio akcione scene, upoređujući svet Avatara sa Gospodarom prstenova.[45] Nik Hartel je kritikovao animaciju, iako je ona poboljšana u odnosu na prethodne Nikelodionove crtaće.[31]

Nagrade i nominacije[uredi | uredi izvor]

Nominacije za nagrade serije Avatar: Poslednji vladar vetrova
Godina Nagrada Kategorija Kandidat Status
2005. Nagrade Pulčinela najbolja akciono-avanturistička TV serija Avatar: Poslednji vladar vetrova Osvojeno[52]
najbolja TV serija Avatar: Poslednji vladar vetrova Osvojeno[52]
2006. 33. dodela nagrada Eni najbolja animirana televizijska produkcija Avatar: Poslednji vladar vetrova Nominacija[53]
nacrti za animiranu televizijsku produkciju Loren Makmulan za epizodu „Dezerter” Osvojeno[53]
scenario za animiranu televizijsku produkciju Aron Ihaš i Džon O’Brajan za epizodu „Proročica” Nominacija[53]
2007. Dodela nagrada po izboru dece 2007. (Nickelodeon Australija) omiljeni crtani Avatar: Poslednji vladar vetrova Nominacija[54]
34. dodela nagrada Eni animacija likova u televizijskoj produkciji Ju Jae Mjung za epizodu „Slepa Razbojnica” Osvojeno[55]
režija za animiranu televizijsku produkciju Đankarlo Volpe za epizodu „Bušilica” Osvojeno[55]
Nagrade Henesis izuzetan dečji program epizoda „Apini izgubljeni dani” Osvojeno[56]
59. dodela nagrada Emi za program u udarnom terminu izuzetan animirani program epizoda „Grad zidova i tajni” Nominacija[57]
pojedinačno dostignuće u animaciji Šang-Đin Kim za epizodu „Jezero Laogai” Osvojeno[58]
2008. Dodela nagrada po izboru dece 2008. omiljeni crtani Avatar: Poslednji vladar vetrova Osvojeno[59]
Ansijski međunarodni festival animiranih filmova TV serija Hoakim Dos Santos za epizodu „Dan crnog sunca 2. deo: Pomračenje” Nominacija[60]
Nagrade Pibodi N/D Avatar: Poslednji vladar vetrova Osvojeno[61]
13. dodela nagrada Satelit najbolji DVD za omladinu 3. knjiga: Vatra, 4. tom Nominacija[62]
2009. 36. dodela nagrada Eni najbolja animirana televizijska produkcija za decu Avatar: Poslednji vladar vetrova Osvojeno[63]
režija za animiranu televizijsku produkciju Hoakim Dos Santos za epizodu „Sozinova kometa 3. deo: U pakao” Osvojeno[63]
Nagrade „Golden Reel” najbolja montaža zvuka: televizijska animacija epizoda „Sozinova kometa 4. deo: Avatar Ang” Nominacija[64]
Dodela nagrada po izboru dece 2009. (Nickelodeon Australija) omiljeni crtani Avatar: Poslednji vladar vetrova Osvojeno[65]
2010. Dodela nagrada po izboru dece 2010. (Nickelodeon Australija) najbolji crtani Avatar: Poslednji vladar vetrova Nominacija[66]

Ostali mediji[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Avatar: Poslednji vladar vetrova (franšiza)

Knjige[uredi | uredi izvor]

Izdato je nekoliko knjiga zasnovanih na seriji. Dark Horse Comics je 2. juna 2010. objavio umetničku knjigu Avatar: The Last Airbender – The Art of the Animated Series (srp. Аватар: Последњи владар ветрова — Скице из анимиране серије), koja sadrži 184 stranice sa originalnim skicama iz serije.[67]

Stripovi[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Avatar: Poslednji vladar vetrova (stripovi)

Nekoliko kratkih stripova je objavljeno u Nickelodeon Magazine−u, a Dark Horse izdavaštvo je 15. juna 2011. objavilo zbirku tih kao i novih stripova, pod nazivom Avatar: Poslednji vladar vetrova — Izgubljene avanture.[68]

Dark Horse je objavio serijal grafičkih romana autora Džina Luen Janga koji prikazuje Angov život nakon stogodišnjeg rata. Avatar: Poslednji vladar vetrova — Obećanje, objavljen u tri toma 2012, istražuje sudbinu kolonija naroda vatre koje kasnije u Legendi o Kori postaju Ujedinjena Republika. Ovaj serijal je preveden na hebrejski jezik tokom 2016—2017. godine.[69] Drugi serijal sa tri toma, Avatar: Poslednji vladar vetrova — Potraga, fokusira se na Zuka i Azulu, kao i na sudbinu njihove majke Urse.[70] Drugi serijal je preveden na hebrejski tokom 2018—2019. godine.[71] Treći serijal, Avatar: Poslednji vladar vetrova — Razdor, pomera fokus na Anga, stvaranje Grada Republike i Tofin odnos sa porodicom.[72] Ubrzo nakon ove usledila je i četvrta trilogija stripova, Avatar: Poslednji vladar vetrova — Dim i senka, čija radnja opisuje sile otpora naroda vatre prema Zukou, koji je na kraju originalne serije stupio na presto.[73] Peti serijal, Avatar: Poslednji vladar vetrova — Sever i jug, nadovezuje se na događaje iz prethodne trilogije i fokusira se na Kataru i Soku koji se vraćaju u južno pleme vode kako bi videli razne promene u svojoj domovini.[74] Poslednji u nizu grafičkih romana jeste Avatar: Poslednji vladar vetrova — Neuravnoteženost i objavljen je u oktobru 2018. godine. Serijal prikazuje nastajuće sukob između vladara i nevladara koji postaju centar sukoba u prvoj sezoni nastavka serije, Legenda o Kori; i za razliku od prethodnih pet serijala stripova, ovaj je napisan od strane Fejt Erin Hiksa.[75]

Serijal novela prednastavka[uredi | uredi izvor]

Dvodelni serijal noveli za mlade fokusira se na Avataru Kjoši, a napisao ga je F. C. Ji te ga i objavio u julu 2019. u posredstvu Abrams Children's Books izdavaštva. Prva od dve knjige nosi naziv Avatar: Poslednji vladar vetrova — Kjošin uspon.[76] Druga, nazvana Avatar: Poslednji vladar vetrova — Kjošina senka, objavljena je 21. jula 2020. godine.[77]

Video-igre[uredi | uredi izvor]

Na osnovu serije objavljena je trilogija video-igara. Prva, Avatar: The Last Airbender objavljena je 10. oktobra 2006,[78], druga, Avatar: The Last Airbender – The Burning Earth 16. oktobra 2007. godine[79] a treća — Avatar: The Last Airbender – Into the Inferno 13. oktobra 2008.[80] Avatar: Legends of the Arena, masovna višekorisnička mrežna igra igranja uloga (MMORPG) za Microsoft Windows, objavljena je 15. septembra 2008. od strane Nickelodeon−a. Igrači mogu kreirati sopstveni lik i komunicirati sa drugim igračima širom sveta.[81] Igra Avatar: The Last Airbender kompanije THQ, najprodavanija je Nickelodeon−ova igra u 2006. godini, a takođe je i jedna od Sony−jevih najpopularnijih CEA igara.[82] Ang i Zuko se pojavljuju kao skinovi za Merlina i Suzana u video−igri Smite.[83] Likovi i lokacije iz serije uključeni su u igru Nickelodeon Kart Racers 2: Grand Prix.[84]

Filmska adaptacija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Poslednji vladar vetrova

Igrani film Poslednji vladar vetrova iz 2010. godine baziran je na prvoj sezoni serije, a napisao ga je i režirao M. Najt Šjamalan. Bio je zamišljen kao prvi u trilogiji filmova, od kojih bi svaki pokrivao jednu sezonu serije. Film je dobio mešovite kritike sa negativno ocenjenim scenarijom, glumom, belim glumcima koji su igrali likove koji u originalu nisu beloputi, kao i Šjamalanovom režijom; ocenjen je sa svega 5% pozitivnih kritika na Rotten Tomatoes−u, a osvojio je i 5 nagradi Zlatna malina na 31. dodeli iste 2011. godine, među kojima i onu za najgori film,[85][86][87] a neki kritičari ga opisuju i najgorim filmom ikad snimljenim.[88][89][90] Iako je film u početku delio naziv sa originalnom serijom, ubrzo je promenjen u Poslednji vladar vetrova jer su se producenti plašili da će ga publika pomešati sa filmom Avatar Džejmsa Kamerona.[91] Glavne uloge u filmu igrali su Noa Ringer (Ang), Nikola Pelc (Katara), Džekson Ratbon (Soka), Dev Patel (Zuko) i Šaun Toub (Ajro).[85]

Nastavak[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Legenda o Kori

Legenda o Kori, nastavak serije Avatar: Poslednji vladar vetrova, krenula je da se prikazuje na Nickelodeon−u 14. aprila 2012.[92] Napisali su je i producirali Majkl Dante Dimartino i Brajan Konecko, autori i producenti originalne serije.[93] Serija je prvobitno nosila naziv Avatar: Legenda o Kori, zatim Poslednji vladar vetrova: Legenda o Kori, ali je on promenjen u trenutni; radnja se odvija 70 godina nakon originalne serije.[94] Protagonista serije je Kora, sedamnaestogodišnja devojka iz južnog plemena vode, koja je inkarnacija Avatara nakon Angove smrti.[92]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Četiri nacije”. Avatar Viki (na jeziku: engleski). Pristupljeno 01. 09. 2018. 
  2. ^ „Istorija sveta Avatara”. Avatar Viki (na jeziku: engleski). Pristupljeno 01. 09. 2018. 
  3. ^ „Stogodišnji rat”. Avatar Viki (na jeziku: engleski). Pristupljeno 01. 09. 2018. 
  4. ^ „Avatar: Poslednji vladar vetrova”. Avatar Viki (na jeziku: engleski). Pristupljeno 01. 09. 2018. 
  5. ^ Mell, Tory Ireland (14. 01. 2008). „Avatar: Poslednji vladar vetrova - „Dečak u santi leda” pregled”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  6. ^ „Knjiga 1: Voda”. Avatar Viki (na jeziku: engleski). Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  7. ^ „Knjiga 2: Zemlja”. Avatar Viki (na jeziku: engleski). Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  8. ^ „Knjiga 3: Vatra”. Avatar Viki (na jeziku: engleski). Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  9. ^ „Ang”. Avatar Viki (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 09. 2018. 
  10. ^ „Avatar: Poslednji vladar vetrova - Katara | Animirana serija | Nikelodion Mađarska”. NICK HUNGARY (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  11. ^ „Avatar: Poslednji vladar vetrova - Soka | Animirana serija | Nikelodion Mađarska”. NICK HUNGARY (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  12. ^ „Avatar: Poslednji vladar vetrova - Tof | Animirana serija | Nikelodion Mađarska”. NICK HUNGARY (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  13. ^ „Serial. «Avatar: Legenda ob Aange» - Nikolaй Udincev, Nadežda Frolova - MIR FANTASTIKI I FЭNTEZI”. old.mirf.ru. Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  14. ^ „Avatar: Poslednji vladar vetrova - Zuko | Animirana serija | Nikelodion Mađarska”. NICK HUNGARY (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  15. ^ „Avatar: Poslednji vladar vetrova - Airo | Animirana serija | Nikelodion Mađarska”. NICK HUNGARY (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  16. ^ „Avatar: Poslednji vladar vetrova - Azula | Animirana serija | Nikelodion Mađarska”. NICK HUNGARY (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  17. ^ „Apa”. Avatar Viki (na jeziku: engleski). Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  18. ^ „Momo”. Avatar Viki (na jeziku: engleski). Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  19. ^ „Avatar: Poslednji vladar vetrova”. HBO Go (na jeziku: srpski). 
  20. ^ „It's Elementary -- 'Avatar: The Last Airbender'”. Animation World Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 08. 2018. 
  21. ^ „Comic-Con International 2004 Report”. Animation World Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 09. 2018. 
  22. ^ „Nick Premieres Avatar in Hour Special Feb. 21”. Animation World Network (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 09. 2018. 
  23. ^ Vasconcellos, Eduardo (06. 09. 2007). „Interview: Avatar's Bryan Konietzko and Michael Dante DiMartino”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 09. 2018. 
  24. ^ a b Lasswell, Mark. „Kung Fu Fightin' Anime Stars, Born in the U.S.A.” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 08. 2018. 
  25. ^ „Movies” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 08. 2018. 
  26. ^ „www.nicksplat.com - Whatsup Everything you ever wanted to know about Avatar: The Last Airbender answered by the creators, Mike & Bryan!”. 17. 12. 2007. Arhivirano iz originala 17. 12. 2007. g. Pristupljeno 31. 08. 2018. 
  27. ^ „The Music of Avatar: The Last Airbender - Interview”. www.soundtrack.net. Pristupljeno 31. 08. 2018. 
  28. ^ a b v „'Avatar: The Last Airbender' Is Still One of the Greatest Shows of All Time”. Vice (na jeziku: engleski). 20. 07. 2018. Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  29. ^ „Default Web Site Page”. www.harmoniousfist.com. Arhivirano iz originala 28. 08. 2018. g. Pristupljeno 10. 09. 2018. 
  30. ^ Childs, Hayden. „Avatar: The Last Airbender: "The Southern Air Temple"/"The Warriors Of Kyoshi"”. TV Club (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 08. 2018. 
  31. ^ a b v „Avatar: The Last Airbender (The Complete Series)”. DVD Talk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  32. ^ a b Hamilton, Kirk. „Avatar: The Last Airbender Is One Of The Greatest TV Shows Of All Time”. Kotaku (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 08. 2018. 
  33. ^ „Animation Insider - Animation's Home page for News and Reviews”. 07. 02. 2007. Arhivirano iz originala 05. 02. 2012. g. Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  34. ^ „Viacom”. 15. 11. 2007. Arhivirano iz originala 15. 11. 2007. g. Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  35. ^ „Nickelodeon's Avatar: The Last Airbender Hits All-Time Series High - NewsBlaze News”. NewsBlaze News (na jeziku: engleski). 22. 07. 2008. Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  36. ^ „Nick's 'AVATAR' Animation Series Finale Scores Big Ratings”. 05. 01. 2009. Arhivirano iz originala 05. 01. 2009. g. Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  37. ^ „IGN - 35. Avatar: The Last Airbender”. 24. 07. 2013. Arhivirano iz originala 24. 07. 2013. g. Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  38. ^ Nicholson, Max (05. 10. 2015). „Avatar: The Last Airbender - The Complete Series DVD Review”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  39. ^ a b „Avatar: The Last Airbender The Complete Series Continues To Impress - A Review - Bleeding Cool News And Rumors”. Bleeding Cool News And Rumors (na jeziku: engleski). 06. 10. 2015. Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  40. ^ „Review: Avatar: The Last Airbender – The Complete Series – SLUG Magazine”. SLUG Magazine (na jeziku: engleski). 31. 10. 2015. Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  41. ^ „DVD Review: Avatar: The Last Airbender (The Complete Series) | Inside Pulse”. insidepulse.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  42. ^ „Avatar: The Last Airbender: The Complete Series (DVD) Blu-ray/DVD Reviews | Popzara Press”. Popzara Press - The Latest Bits and Bytes! (na jeziku: engleski). 07. 10. 2015. Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  43. ^ „Avatar: The Last Airbender Book 1 Collector's Edition Review”. screenrant.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  44. ^ a b „Avatar: The Last Airbender: The Complete Book 1, Collector's Edition – DVD Review | Inside Pulse”. insidepulse.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  45. ^ a b „DVD REVIEW: AVATAR THE LAST AIRBENDER BOOK 1 (COLLECTOR'S EDITION) - CHUD.com”. chud.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 09. 10. 2018. g. Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  46. ^ „Avatar: the Last Airbender: The Complete Book 1 – Collector’s Edition (a J!-ENT DVD Review) : J!-ENT – j-entonline.com”. j-entonline.com. Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  47. ^ Thill, Scott. „Bend Our Minds, Win Avatar: The Last Airbender DVD Box”. WIRED (na jeziku: engleski). Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  48. ^ „Avatar: The Last Airbender - The Complete Series Coming”. Den of Geek (na jeziku: engleski). Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  49. ^ „Review: 'Avatar: The Last Airbender: The Complete Book 1 Collector's Edition' | ComicMix”. www.comicmix.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  50. ^ Smith, D. F. (17. 06. 2010). „Avatar: The Last Airbender - The Complete Book 1 DVD Review”. IGN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  51. ^ „Avatar The Last Airbender: The Complete Book 1”. DVD Talk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 08. 09. 2018. 
  52. ^ a b Ball, Ryan (3. 5. 2005). „Cartoons on the Bay Picks Winners”. Animation Insider. Arhivirano iz originala 11. 12. 2007. g. 
  53. ^ a b v „Annie Awards: Legacy – 33rd Annual Annie Awards”. International Animated Film Society. 9. 2. 2005. Arhivirano iz originala 17. 5. 2008. g. 
  54. ^ „Kids' Choice Awards '07 Nominees”. who.com. 1. 8. 2007. Arhivirano iz originala 22. 8. 2007. g. 
  55. ^ a b „Annie Awards: Legacy – 34th Annual Annie Awards”. International Animated Film Society. 9. 2. 2006. Arhivirano iz originala 9. 5. 2008. g. 
  56. ^ DeMott, Rick. „Simpsons, Avatar & Happy Feet Big Winners in Genesis Awards”. Animation World Network. Arhivirano iz originala 7. 7. 2013. g. 
  57. ^ „Nominees/Winners (Outstanding Short Animated Program)”. Television Academy (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 7. 2017. g. 
  58. ^ Desowitz, Bill (21. 8. 2007). „Juried Emmy Awards Announced for Individual Achievement in Animation”. Animation World Network (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 9. 2017. g. 
  59. ^ „Nickelodeon Kids' Choice Awards 2008 Press Kit”. Nick Press. 7. 2. 2008. Arhivirano iz originala 17. 11. 2016. g. 
  60. ^ „Annecy 2008 – Official Selection”. Annecy 2008. 14. 3. 2009. Arhivirano iz originala 13. 11. 2008. g. 
  61. ^ 68th Annual Peabody Awards Arhivirano 2014-11-20 na sajtu Wayback Machine, maj 2009.
  62. ^ „2008 Satellite Awards”. IPA. Arhivirano iz originala 28. 6. 2015. g. 
  63. ^ a b „2008 Annie Awards: For Your Consideration”. Annie Awards. Arhivirano iz originala 2. 12. 2008. g. 
  64. ^ „MPSE'S 2009 GOLDEN REEL AWARDS NOMINEES”. Motion Picture Editors Guild. Arhivirano iz originala 5. 3. 2016. g. 
  65. ^ „2009 Nickelodeon Kids' Choice Awards Winners!”. Take 40. 13. 11. 2009. Arhivirano iz originala 15. 3. 2012. g. 
  66. ^ „Nickelodeon Kids' Choice Awards Nominations – Australia 2010! – The Hot Hits Live from LA”. TheHotHits. 18. 8. 2010. Arhivirano iz originala 20. 9. 2011. g. Pristupljeno 29. 9. 2017. 
  67. ^ „Avatar: The Last Airbender — The Art of the Animated Series :: Profile :: Dark Horse Comics”. Dark Horse Comics. Arhivirano iz originala 6. 11. 2012. g. 
  68. ^ „Avatar: The Last Airbender – The Lost Adventures :: Profile :: Dark Horse Comics”. Dark Horse Comics. Arhivirano iz originala 23. 9. 2012. g. 
  69. ^ „The National Library of Israel”. Arhivirano iz originala 14. 5. 2021. g. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  70. ^ Sunu, Steve (25. 6. 2012). „EXCLUSIVE: Yang Continues "Avatar: The Last Airbender" in "The Search"”. Comic Book Resources. Arhivirano iz originala 27. 6. 2012. g. 
  71. ^ „The National Library of Israel”. Arhivirano iz originala 14. 5. 2021. g. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  72. ^ Phegley, Kiel (24. 7. 2013). „SDCC EXCLUSIVE: Yang Takes "Avatar: The Last Airbender" To "The Rift"”. Comic Book Resources. Comic Book Resources. Arhivirano iz originala 13. 12. 2014. g. Pristupljeno 29. 7. 2014. 
  73. ^ „Avatar: The Last Airbender — Smoke and Shadow (Part Three)”. Dark Horse Comics. Arhivirano iz originala 19. 2. 2017. g. Pristupljeno 26. 1. 2017. 
  74. ^ Gerding, Stephen (18. 2. 2016). „New "Avatar: The Last Airbender" Graphic Novel Series Debuts in 2016”. Comic Book Resources. Arhivirano iz originala 19. 2. 2016. g. Pristupljeno 19. 2. 2016. 
  75. ^ „Dark Horse announces new 'Avatar: The Last Airbender' comics”. EW.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 31. 5. 2018. g. Pristupljeno 2. 6. 2018. 
  76. ^ Canfield, David (29. 8. 2018). „Avatar: The Last Airbender universe to expand with new novels”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 3. 10. 2018. g. Pristupljeno 6. 9. 2018. 
  77. ^ Yee, F. C.; Dimartino, Michael Dante (2020). Avatar, The Last Airbender: The Shadow of Kyoshi (The Kyoshi Novels Book 2) Hardcover – July 21, 2020 (na jeziku: engleski). ISBN 978-1419735059. 
  78. ^ „Avatar: The Last Airbender”. GameSpot. Arhivirano iz originala 17. 12. 2007. g. 
  79. ^ „Avatar: The Last Airbender – The Burning Earth”. GameSpot. Arhivirano iz originala 16. 10. 2017. g. 
  80. ^ „Avatar: The Last Airbender – Into the Inferno”. GameSpot. Arhivirano iz originala 8. 1. 2007. g. 
  81. ^ „Nickelodeon Launching Avatar MMORPG Worldwide In September”. Worlds in Motion. Arhivirano iz originala 8. 9. 2008. g. 
  82. ^ Jose Liz (19. 7. 2007). „THQ's Avatar Now Available for $20”. Arhivirano iz originala 27. 8. 2007. g. 
  83. ^ Tack, Daniel. „Avatar: The Last Airbender Comes To Smite Today”. Game Informer (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 18. 10. 2020. g. Pristupljeno 17. 10. 2020. 
  84. ^ Acebedo, Bayani Miguel (11. 6. 2020). „Nickelodeon Kart Racers 2 Trailer Brings Together Nicktoons Like Spongebob, Zim, Aang, and Korra”. Epicstream (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 1. 5. 2021. g. Pristupljeno 1. 5. 2021. 
  85. ^ a b Mahajan, Mradula (20. 9. 2015). „'Avatar: The Last Airbender' Sequel Update: Trilogy In Making; M. Night Shyamalan To Not Repeat Mistakes of Failed Adaptation!”. Arhivirano iz originala 5. 10. 2015. g. Pristupljeno 11. 12. 2016. 
  86. ^ „The Last Airbender”. Rotten Tomatoes (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 30. 8. 2017. g. 
  87. ^ „Razzie Awards: 'The Last Airbender' earns Worst Picture, Director, and 'Eye-Gouging Misuse of 3-D'”. Entertainment Weekly (na jeziku: engleski). 26. 2. 2011. Arhivirano iz originala 2. 3. 2017. g. 
  88. ^ Ryan, Mike (1. 7. 2010). „25 Questions You May Have About The Last Airbender”. Vanity Fair. Arhivirano iz originala 14. 5. 2021. g. Pristupljeno 22. 12. 2013. 
  89. ^ Wilson, Natasha. „The Worst Films Ever: The Last Airbender”. Hi! Magazine. Arhivirano iz originala 8. 8. 2014. g. Pristupljeno 29. 6. 2014. 
  90. ^ Onda, David. „The Last Airbender”. Comcast. Arhivirano iz originala 24. 12. 2013. g. Pristupljeno 22. 12. 2013. 
  91. ^ Stephenson, Hunter (15. 4. 2008). „M. Night Shyamalan's The Last Airbender Gets Release Date, Director Update, "Avatar" Dropped From Title”. /Film. Arhivirano iz originala 1. 9. 2017. g. 
  92. ^ a b „Nick Press The Legend of Korra press release” (PDF). Nick Press. 15. 3. 2012. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 9. 2013. g. 
  93. ^ Liu, Ed (19. 4. 2010). „Nickelodeon Studios Staffing Up for New "Avatar the Last Airbender" Project”. Toon Zone LLC. Arhivirano iz originala 19. 4. 2014. g. 
  94. ^ „Animation News Discussion Cartoon Community – toonzone news”. Toonzone.net. Arhivirano iz originala 5. 8. 2010. g. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Avatar: Poslednji vladar vetrova na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аватар:_Последњи_владар_ветрова&oldid=27415435”