BMW serija 3 (E21)

BMW E21
BMW E21
	Prva generacija (E21)
Pregled
Proizvođač	BMW
Proizvodnja	1975. − 1983.
Montaža	Minhen, Nemačka; Regenzburg, Nemačka; Roslin, Južna Afrika; Toriš Vedraš, Portugal; Džakarta, Indonezija
Karoserija i šasija
Klasa	Srednja klasa
Karoserija	2 vrata − limuzina; 2 vrata − kabriolet
Pogonski agregat
Motor	1.6L I4, 1.8L I4, 2.0L I4, 2.3L I6 2.0L I6
Stepen prenosa	3-stepeni automatski,; 4-stepeni manuelni,; 5-stepeni manuelni
Veličine
Međuosovinsko; rastojanje	2563
Dužina	4355
Širina	1610
Visina	1380
Masa	1020−1180
Hronologija
Prethodnik	BMW serija 02
Naslednik	BMW E30

BMW E21 je prva generacija serije 3, nemačkog proizvođača automobila BMW koji se pravio od marta 1975. do oktobra 1983. godine. Ova vozila su neposredni naslednik vozila BMW 2002 i kasnije posle 1983. godine biva zamenjen sa BMW E30.

Razvoj i istorija[uredi | uredi izvor]

Kao većinski vlasnik BMW-a Herbert Kvant, odlučuje zamenu za svoje vozilo 02 seriju, koji je prethodnik serije 3.

Pol Brack, direktor za dizajn u BMW-u od 1970. do 1974. godine kreira novi dizajn serije 3 pod imenom E21. Godine 1975, Mraza Luthe je zamenio Pol Bracka i postao jedini vlasnik projekta.

U julu 1975, upravni odbor kompanije BMW prvi put predstavlja ovaj novi model serije 3 na Olimpijskom stadionu u Minhenu za javne procene i komentare.^[1] Frontalni-prednji pogled na novom automobilu je dominirao BMW znak u obliku bubrega koji stoji jasno napred kao poklopac prednjeg hladnjaka. Sličan stil novog vozila pojavio se i na modelu BMW E12 - serija 5.

Prednji izgled auta u obliku klina ili grbe, kupe sa dvoje vrata pa sve do zadnjeg dela auta koji je bio pomalo visok, činili su ovaj auto veoma karakterističnim. Prema kritikama mišljenika na zadnjem delu automobila između svetla pozicije je ubačena rebrasta plastika koja je pokrila taj deo karoserije. Inače, sam dizajn automobila je jako dobro primljen.

Dužine 4355 mm i 1610 mm u širini i 1380 mm u visini BMW E21 serije 3 je nastavio tradiciju nove klase. Međuosovinsko rastojanje iznosilo je 2563 mm, širina prednjeg trapa bila je 1364 mm a zadnjeg 1377 mm. Na prednjem trapu bili su inkorporirani letva volana za upravljanje i makferson ogibljenje, i nezavisno ogibljenje na zadnjoj traverzni u obliku slova latiničnog V koji su se kačili nezavisno na istu. Servo kočnice sa diskovima su postojale na prednjim točkovima, a na zadnjim točkovima je imao doboš kočnice, dok jedino model E21 323 - redni šestak od 2300 cm³ je posedovao hidrauličke disk kočnice.

U početku, nemačka kompanija Getrag je proizvodila manuelni menjač sa četiri brzine koji je bio kao standardna oprema u ovom vozilu. Model E21 315, 1981. godine je nazvan kao narodni auto, do kraja proizvodnje je dolazio sa menjačem od 4 brzine. Menjač od pet brzina takođe od Getraga bio je dodatna oprema sve do kraja 1981. godine kako sa četvorocilindričnim tako i šestocilindričnim motorom. Krajem 1981 i sa početkom 1982. godine petostepeni menjači su bili ugrađivani u sva vozila sem modela 315. Model 323 je u početku svoje proizvodnje (1978) imao 4 brzine ali ubrzo negde oko marta 1979. godine dobio menjač od 5 brzina. Sportski menjač (takozvani kontraš sa prvom brzinom dole levo) je takođe bio dodatna oprema i nuđen je samo u varijatni vozila 318, 320 i 323 (nikad u 315 i 316). Alternativno, kupci su se mogli opredeliti i za ZF 3HP 22 trostepeni automatski menjač koji je nuđen isključivo za model 318 i šestocilindrične motore 320 i 323. Automatski menjač nikad nije nuđen za model 315 i 316. Treba napomenuti da je vozilo posedovalo i klima-uređaj sve od početka proizvodnje koji je bio kao dodatna oprema samo za modele 318, 320 i 323 pošto modeli 315 i 316 nisu posedovali dovoljno jak motor za pogon kompresora.

Dizajn kokpita E21 bio je obeležen kao uvođenje novog koncepta, sa centralnom konzolom pod uglom ka vozaču. Ova funkcija je postala deo enterijera BMW filozofije dugi niz godina. Kao znak bezbednosti, sve ivice i kontrolni elementi u unutrašnjosti bili su zaobljeni i ispunjeni.

Po pojavljivanju E21, bila su dostupna 3 modela: 316 sa (1,6 litara), 318 (1,8 litara) i 320 (2.0 litara) i svi sa BMW-M10 rednim četvorocilindričnim motorom. Za jasnu vizuelnu razliku novog modela 320, posedovali su po dva svetla (ukupno 4), dok su 316 i 318 posedovali po jedan okrugli far.

Krajem 1975. godine predstavljen je 320I - sa M10 motorom i Boš k-džetronik sistemom ubrizgavanja koji je pružao 125 konjskih snaga koristeći bezolovani benzin srednje oktanske vrednosti.

Po pojavljivanju na Nemačko tržište osnovni model 316 koštao je 13.600 DM (nemačkih maraka), 318 je prodavan za 14.420 i dva modela dvolitarskog 320 za 15.330 i 17.400 nemačkih maraka.

Kasnija evolucija i razvoj[uredi | uredi izvor]

Sredinom 1970-ih, BMW je uložio 110 miliona maraka u novi motor serije, označen kao M60, ali je kasnije preimenovan u M20 pri uvođenju modela E30 krajem 1982. Godine 1977. na međunarodnom sajmu automobila u Frankfurtu, BMW je predstavio svoje nove varijante E21, sa novim motorom od šest cilindara M20. Četiri cilindra 320 model je zamenjen sa 320/6, dvolitarska verzija M20 motora. 323i model je predstavljen, sa 2.3 litara i 143 konjskih snaga (107 kW/145 KS), osnaživanje za ovaj automobil sa maksimalnom brzinom od skoro 200 km/h. Kočioni sistem je takođe unapređen, sa 323i karakteriše disk kočnice na svim točkovima.

U međuvremenu, javio se jaz u performansama između 98 KS (73 kW; 99 KS) 318 i novi 320/6 koji je isporučivao 122 KS (91 kW; 124 KS). 1979 na 80 godinu, četiri cilindra modeli su nadograđeni: 1.8 litarski motor je revidiran i ušao je na tržište kao 90 KS (67 kW (90 KS)), karburator motor u 316, a pored Bosch K-Jetronic ubrizgavanje goriva za 1,8 litarski motor podigao 318i sa 105 KS (78 kW (105 KS)).

Novi model 315 pokreće 75 KS (56 kW (75 KS)) 1.6 litarski motor M10 se pojavio 1981. godine.

Spisak dostupnih modela[uredi | uredi izvor]

315: Najekonomičnije model uveden na tržište kao reakcija na drugu "naftnu krizu" krajem 1979, sa M10 1.6 motorom i jednogrlim karburatorom, 75 KS (56 kW (75 KS)). Poslednji E21 se proizvodi i deli proizvodnju sa E30.
316: Originalni serije 3 osnovni model sa M10 1.8 motorom, 90 KS (67 kW (90 KS)).
318: Nešto moćnija verzija 98 KS (73 kW (98 KS)) sa 1.8 motorom.
318i: Unapređena verzija 316 karakteriše M10 1.8 motor opremljen Bosch K-Jetronic sistemom ubrizgavanja, uveden 1979, kao naslednik karburator verzije 318.
320: Istaknuti M10 četvorocilindrični motor sa Solex dvogrlim karburatorom (32/32DITA), 109 KS (81 kW (109 KS)).
320i: Unapređena verzija od 320 sa M10 motorom; Bosch K-Jetronic (LambdaO2) sistemom za ubrizgavanje goriva, 125 KS i diferencijalom sa ograničenim proklizavanjem kao opcija.
320/6: Istaknuti novi BMW od 6 cilindra, M20 2.0 i Solex četvorogrli karburator; zamenjuje 320/4 M10 iz 1979.
320is: 1980/320is za Severnu Ameriku je ponudio Recaro sportska sedišta, zadnji antiroll bar, diferencijal sa ograničenenim proklizavanjem, felne sa kracima Alpina look, veći prečnik prednjeg antirolbara, sportski trokraki kožni volan, i poseban prednji sportski spojler.
323i: Sa M20 i Bosch K-Jetronic sistemom za ubrizgavanje goriva, 323i je bio top-model u skladu sa 143 KS (107 kW (143 KS)) i četiri disk servo kočnice. 5-stepeni menjač overdrajv postao standardan posle januara 1980. godine. Opcije uključuju servo, kontraš sport 5-stepeni menjač, diferencijal sa ograničenim proklizavanjem od 25%.

Varijante[uredi | uredi izvor]

SAD tržište je zahtevalo različite farove, u odnosnu na evropske i druge izvozne verzije.
320i je bio dostupan za SAD tržište i izuzetno se razlikovao od evropskih modela. Odeljenje za saobraćaj - (DOT) sačinilo je bezbednosne propise - potrebne veće branike, drugačije setove farova i dot markeri lampe sa strane (mačje oko).
Prilagođavanje motora u susret SAD regulativi izduvnih gasova, rezultovalo je manjim motorom u 320i varijanti (smanjen na 1.8) i manje snage motora u odnosu na evropske verzije.
Pre nego što su imali svoje „BMW-M” automobile, postojale su male evropske performans kompanije kao što su Hartge, Alpina i AC Schnitzer koje su nudile svoje modifikovane tjunirane aftermarket modele.
Braća Herbert i Rolf Hartge su započeli modifikovaciju BMW-ova u manjem broju u Merzig - Nemačka. Oko 1971. Herbert Hartge je bio uključen u automobile od mladosti i od 1969. do 1983. bio je uspešan vozač Formule V trka i tjuning automobila, pre svega BMW-ova.
Pošto su modifikovani automobili od strane performans kompanija Hartge i Alpina bili toliko brži, i daleko više sportski nego američka verzija, oni su bili dostupni uglavnom bogatim ljudima i nekoliko manjih preduzeća.
U kasnim 70-im i ranih 80-ih, Hardge je ponudio dva modela E21: Hardge H3 323i i 335i H3S.
Prvi E21 Hardge H3 323i: mnogi od njih su napravljeni prema specifičnim zahtevima kupca. Koristeći modifikovane delove Hardge nudi u prodaji brošure i kataloge. Opcije o promenama uključuju razne izmene karoserije, modifikovani 2.3 M20 motor 134 kW (180 KS), izbor u 5 brzina prenosa: "ekonomski", koji je bio standardni petostepeni menjač sa H brzinama sa prvom brzinom gore i petom gore, i "kontrašem" (sportskim menjačem) sa svojim prvom brzinom dole levo. Hardge je ponudio i odnos u stepenu prenosa u zadnjem diferencijalu za poboljšanje performanse na otvorenom putu, planinske vožnje, na stazi. Tako su odnosi u diferencijalima dolazili do 4:71.
Drugi E21 model je čudovište Hardge H3S 335i. Za ovo Hardge je modifikovao 6 cilindara 3.5 motor presađen iz BMW-a 635csi. Ovo motor je proizvodio 153 kW (205 KS) gde je postojala redukcija u snazi. Motor 3.5 zajedno sa E21 karoserijom je manji i lakši od serije 6 i 7, ovo prelazi te granice iste šasije i bilo je neophodno da se smanji snaga motora za 13 KS kako bi dobili odobrenje za upotrebu vozila. Godine 1982, zahvaljujući glavi, ventilima, bregastoj osovini i izduvnoj grani, specifične snage su dostigle vrhunac od 240 KS i maksimalne brzine od 240 km/h koji je lansirao ovaj auto od 0-100 km za 5,97 sekundi.
H3S imao je imao dve opcije za prenos, oba manuelna 5-stepena menjača. Prvi je bio iz BMW 735 sa konvencionalnom prvom brzinom do vrha i duže odnose u brzinama. Drugi je bio izvođenje kontraš menjača u sport verziji 635csi sa svojom prvom brzinom dole levo kao i kratke prelazak između zupčanika za brže ubrzanje.
Oba modela su ponudili obilje mogućnosti za prilagođavanje sa raznim priborom, uključujući i dodatne instrumente, prednja i zadnja sedišta u koži, razni dezeni tkanina u kombinaciji sa kožom, ili posebne presvlake, elektronske retrovizore, Hardge amblem, suspenzija koja je u većini slučajeva bila Bilstein B6 sport ili Koni, spuštene opruge - napred 60; pozadi 40, izduvna grana na motoru (pletenice), izduvni lonci, motor, alu felne, kočnice, diferencijal sa hlađenjem, i druge opcije dostupne u Hardge katalozima. Iako je BMW završio proizvodnju modela E21 1983, Hardge je nastavio da nudi delove u svojim brošurama za E21 i posle 1989.
Alpina je ponudila V6 2.8, predstavljen 1978. godine. Proizvodio se od marta 1978. do januara 1983. godine. Samo 533 modela je napravljeno. V6 2.8 je presadio 2.8 M30 motor od 528i modela u 323i. Alpina je opremljena kovanim Mahle klipovima, modifikovanje komore za sagorevanje, i koristi Zenitov sistem za ubrizgavanje goriva. Ove modifikacije su podigle snagu motora od 177 KS na oko 200 KS.
Kabriolet konverzije ponudila je Karosserie Baur GmbH, na osnovu redovnih E21 modela. Kabriolet konverzija je bila sastavljena od targa krova i nezavisnog zadnjeg platnenog krova. Proizvodnja Baur-a počela je 1978, a prodavano je preko BMW dilerske mreže. Svi kabrioleti su bili pod BMW garancijom. Ukupno 4.595 vozila su proizvedena pre nego što proizvodnja završena avgusta 1981. godine.