Konvencija o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune
| CITES | |
|---|---|
| Konvencija o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune | |
 | |
| Potpisan | 3. marta 1973. |
| Uslov | 10 ratifikacija |
| Potpisnici | 184 države |
| Depozitar | Vlada Švajcarske |
| Jezici | kineski, engleski, ruski, španski, francuski www |
Konvencija o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune (engl. Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora – CITES) kako se u službenim dokumantima naziva ili, kraće Vašingtonski sporazum o zaštiti vrsta je međunarodni sporazum između vlada zemalja članica, sačinjen na inicijativu IUCN 1973. godine, u Vašingtonu.[1] Cilj konvencije je da spreči gubitak biodiverziteta, prouzrokovan prekomernom eksploatacijom živog sveta od strane čoveka.
CITES je u istoj meri sporazum kao i organizacija čiji cilj je kontrolisanje međunarodne trgovine biljnim i životinjskim vrstama do mere koja ne može dovesti do ugrožavanja njihovog preživljavanja. CITES svoje ciljeve ostvaruje kroz saradnju sa carinama, policijom i sudskim organima, kroz komunikaciju sa međudržavnim organima, putem izgrađene multilateralne mreže, kao i kroz bilateralnu saradnju sa svim zainteresovanim stranama. Kao organizacija, CITES se ne meša u suverenitet država, one su odgovorne za implementaciju odredaba konvencije (član VIII), ali u težim slučajevima zloupotrebe može da pruži tehničku podršku u rešavanju problema (npr. u slučaju grubog kršenja međunarodnog prava, nedozvoljeno ribarenje u internacionalnim vodama, ili nekontrolisani krivolov krajnje ugroženih vrsta, kao što su tigrovi, pande ili kitovi). Sekretarijat konvencije je aktivno uključen u davanje preporuka, u zavisnosti od slučaja, i kontroliše sprovođenje obaveze članica u sprečavanju ilegalne trgovine ugroženim vrstama.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Poticaj donošenju ovog sporazuma bio je rastući trend međunarodne trgovine pojedinim životinjama i njihovim derivatima (npr. koža gmizavaca, slonovača, alternativni "medicinski" preparati i namirnice spravljene od delova životinja – npr. kavijar) te da je trgovina i krijumčarenje jedna od glavnih uzroka izumiranja nekih vrsta.
Ovom sporazumu prethodio je Londonski sporazum o zaštiti vrsta iz 1933. godine koji je potpisalo 9 država, a odnosio se uglavnom na krupnu divljač Afrike (ukupno 42 vrste). Već 1964. je krenuo u opticaj prvi predlog jednog obimnijeg dokumenta. Korak po korak, države su počele prihvaćati ideju o potrebi šire zaštite živog svijeta tako da su SAD 3. marta 1973. sazvale osnivačku konferenciju CITES kojoj je prisustvovalo 80 država. Sporazum je stupio na snagu u zemljama koje su ga prve ratifikovale 1. jula 1975. godine. Tekst konvencije dobio je ime po mestu prvog potpisivanja u Vašingtonu (Washington D.C.), a od tada je prerađen 22. juna 1979. u Bonu, a zatim ponovo 30. aprila 1983. u Bocvani – dodani su amandmani, zbog rastućeg broja vrsta ugroženih ilegalnom trgovinom. Prvi nacrt sporazuma štitio je oko 1000 vrsta, dok trenutno približno 5.800 vrsta životinja i 30.000 vrsta biljaka uživa zaštitu CITES protiv zloupotrebe, prekomernog lova i neodrživog ekonomskog iskorišćavanja putem međunaronde trgovine.[2]
Prilozi konvencije[uredi | uredi izvor]
Vrste određene CITES regulativom su podeljene u tri grupe pri odgovarajućim dodacima (engl. Appendices).
Prilog 1 (Appendix I)[uredi | uredi izvor]
Reguliše vrste koje se nalaze u opasnosti od izumiranja, putem direktnog uticaja međunarodne (komercijalne) trgovine njihovih primeraka uzetih iz divljine. Potpuna zabrana takve trgovine odnosi se na 625 životinjskih i 301 biljnih vrsta (najpoznatiji primeri su snežni leopard, oriks antilopa, vikunja, vidra, sirena dugong, sredozemna foka, plavi kit, crvena panda, orangutan, planinska zebra, divlji konj Prževaljskog, daurski ždral (Grus vipio), kraljevski detlić (Campephilus imperialis), plavi fazan (Lophura imperialis), velika indijska droplja (Ardeotis nigriceps), hijacintna ara, kubanski amazonac, kalifornijski kondor). Zanimljivo je da se na spisku nalazi i tilacin, davno izumrla vrsta.
Prilog 2 (Appendix II)[uredi | uredi izvor]
Listira vrste direktno ne ugrožene izumiranjem, ali čija trgovina treba da bude regulisana da do toga ne dođe (odnosi se na 97% svih u prilozima navedenih taksona). Primer takvih organizama su suri orao, droplja, mrki medved, vuk, sajga, karakal, kajman, zeleni paun (Pavo muticus), fazani paunaši (Polyplectron ssp.), kameleoni, leptir apolon, gorocvet, kaktusi, i sve orhideje.
Prilog 3 (Appendix III)[uredi | uredi izvor]
Vrste za čiju zaštitu određena članica traži pomoć od ostalih država, pošto može da ih sačuva samo internacionalna saradnja na sprečavanju njihove trgovine. Na ovoj listi se nalazi 147 životinjske i 119 biljne vrste, na primer morž (Kanada), arni (Indija), jelenska antilopa (Nepal), berberski jelen (Tunis, Alžir), ardvuk (Bocvana), aligatorska kornjača (SAD), smeđa patka pištalica (Honduras), indijska podvrsta šakala itd.
CITES u Jugoslaviji i Srbiji[uredi | uredi izvor]
Savezna Republika Jugoslavija je 2001. godine ratifikovala CITES Konvenciju („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“ br. 11/2001), a 2002. godine Konvencija je stupila na snagu. Shodno ovom zakonskom aktu potvrđivanja Konvencije i na osnovu Zakona o zaštiti prirode (2010),[3] u Srbiji je usvojen Pravilnik o prekograničnom prometu i trgovini zaštićenim vrstama („Službeni glasnik RS“ br. 99/2009) kojim se bliže propisuju uslovi pod kojim se obavlja uvoz, izvoz, trgovina, uzgoj, i druge radnje vezano za prekogranični promet i trgovinu vrsta, postupak za izdavanje dozvola i drugih akata, i drugi poslovi koji uređuju ovu oblast.[4] Iako je učlanjenje u CITES dobrovoljno, njegove smernice su zakonski obavezujuće (regulisane međunardnim pravom), dok je prenos u nacionalni zakonik odraz dobre volje i želje države potpisnice da olakša proceduru sprovođenja konvencije na svojoj teritoriji. U Srbiji se primeni ove konvencije pristupa veoma ozbiljno, a sprovode je organi Unutrašnjih poslova (MUP-a i Uprave Carina), zajedno sa veterinarskim službama i prihvatilištima za životinje (u Zoo vrtu na Paliću, i pri Centru za oporavak ptica Fondacije za zaštitu ptica grabljivica u Beogradu). Redovno se šalju izveštaji centru CITES-a, i izdaju saopštenja za javnost u vezi delovanja službi po pitanju ilegalne trgovine.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kontrola prometa zaštićenim vrstama CITES Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. januar 2019) – Uprava carina Ministarstva finansija Repubike Srbije
- ^ Broj vrsta na dodacima CITES
- ^ Zakon o zaštiti prirode republike Srbije - ceo tekst zakona
- ^ Međunarodna trgovina divljim vrstama i CITES konvencija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. januar 2019) – Zavod za zaštitu prirode Srbije
- ^ Sprečeno krijumčarenje zaštićenih papagaja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. januar 2019) – Uprava carina Ministarstva finansija Repubike Srbije, vesti: 21. januar 2019
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Popis država članica CITES
- Pravilnik o prekograničnom prometu i trgovini zaštićenim vrstama Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. januar 2019) [PDF]
- Priručnik za kontrolu prekograničnog prometa i trgovine zaštićenim vrstama – Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja republike Srbije
- Centar za oporavak ptica Fondacije za zaštitu ptica grabljivica pri Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Beograd
- Zoo vrt na Paliću sarađuje sa Ministarstvom u zbrinjavanju ilegalno uvezenih životinja – Subotica.com
- Kornjače i papagaji najčešće na meti krijumčara – Subotica.com, 5. mart 2018
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
