Confessions on a Dance Floor

Confessions on a Dance Floor
Studijski album: Madona
Izdat	15. novembar 2005.
Žanr	pop disko haus elektronika
Trajanje	56 min 28 sek (Standardno izdanje) 55 min 57 sek (iTunes Unmixed) 60 min 00 sek (Specijalno izdanje)
Izdavač	Warner Bros.
Producent	Madona Stjuart Prajs Mirvajz Ahmadzai Bloodshy & Avant Bagge & Peer
Diskografija
Remixed & Revisited (2003) Confessions on a Dance Floor (2005) Confessions Remixed (2006)

Confessions on a Dance Floor (srp. Исповести на плесном подијуму) je deseti studijski album pop pevačice Madone, izdat 15. novembra 2005. od strane Warner Bros. Records. Smatra se njenim velikim kambekom nakon prethodnog, neuspešnog studijskog albuma American Life. Zabeležio je veliku prodaju, o čemu svedoče činjenice da je u prvoj nedelji prodat u oko 200 000 primeraka samo u Evropi, a današnje procene prodaje su između 8 i 12 miliona primeraka. Debitovao je na prvom mestu na top-listama prodaje u čak 29 država, što predstavlja svetski rekord za solo izvođača. Godine 2007. album je osvojio Gremi kao "Najbolji Elektronski/Dens album“.

Istorija albuma

Confessions on a Dance Floor postao je jedan od Madoninih najuspešnijih albuma, sa svetskim hitovima poput Hung Up i Sorry. Album je takođe pratila i Madonina do tad najuspešnija turneja, koja je nosila ime u sličnom maniru kao i sam album, Confessions Tour, na kojoj je zaradila oko 200 miliona dolara. Većinom je koproduciran u saradnji sa Stjuartom Prajsom, njenim producentom sa prethodne dve turneje (a koji je na tom mestu i ostao i na Confessions Tour), a među drugim saradnicima su i Mirvej Ahmadzai, producent sa njena dva prethodna albuma, kao i švedski producentski timovi Bloodshy & Avant i Bagge & Peer.

Madona je o albumu izjavila:

„ Želela sam ploču bez balada. Želela sam da ne bude pauze, sa pesmama koje se preklapaju - baš kao u diskou! [...] Kad god pravim ploču, često više volim remikse nego originalne verzije. Pa sam pomislila, zajebi ih! Počećemo sa te tačke gledišta. Želim da čujem sve ove pesme u klubovima. Prišla sam albumu malo više kao di-džej, ali Stjuart i jeste di-džej. To je zaista uticalo na atmosferu - dens aspekt ploče. [...] Slušali smo mnogo ploča drugih ljudi dok smo pravili ovu - očigledno su to bili АББА i Ђорђо Мородер - pa je za mene ona [ploča] više omaž tim drugim ljudima nego što je moja. Ako postoje reference na moje ranije albume, to je urađeno slučajno, kao deo naše molekularne strukture; izlazi ponovo i ponovo, nadam se ne kao suviše dosadno i ponavljajuće. [...] Sve vreme dok sam snimala album, radila sam i film - i to je stvarno bilo iscrpljujuće. Često sam putovala na relaciji Njujork-Stokholm, jer se dokumentarac I'm Going to Tell You a Secret montirao u Švedskoj. Trebalo je iseći 250 sati snimljenog materijala i ostaviti samo dva sata - to me je uništilo! ”

O samom procesu snimanja albuma, producent Stjuart Prajs je izjavio:

„ Madona se na plesnom podijumu oseća kao u svojo dnevnoj sobi, igra joj je u krvi. Nemojte zaboraviti da je prvi hleb zaradila uz pomoć đuskanja, a i sada joj nema ravne na bini. Muzika koju smo komponovali dolazila joj je instiktivno, bez preteranog razmišljanja i potrebe da se posle nešto naročito montira. Zato smo ceo album izmiksovali da liči na di-džej set. [...] Da se ne oseća opušteno u mom prisustvu - sigurno ne bi ni htela da radimo zajedno! Imali smo priliku da se dobro upoznamo na prethodne dve turneje, gde sam prvo upao kao klavijaturista, zahvaljujući preporuci njenog prijatelja. Moja najveća zabluda vezana za nju bila je da se ne meša u produkciju - a ona bukvalno ne izlazi iz studija, tamo je danonoćno! [...] Nećete verovati, ali sve što ona peva snimano je u mom stanu, na jednom prilično jeftinom mikrofonu. Znali smo da nećemo dobiti savršen zvuk, ali baš nam je bio super taj "istrošeni" vajb. Ako na kompu pokušate da očistite nove pesme i izolujete njen vokal, verovatno ćete u pozadini čuti čudne zvuke - to se čuje jedna ćaknuta baka koja živi iznad mene, a koja po ceo dan viče! [...] Koja je najveća životna lekcija koju sam naučio od Madone? Može se svesti u dve reči: Umukni, bre! ”

Madonin komentar o omažu ponatim zvezdama disko muzike bio je potpuno na mestu. Krenuvši od pesme do pesme, možemo videti jasne uticaje sedamdesetih i osamdesetih.

Prva pesma na albumu, koja je ujedno bila i prvi singl, Hung Up, sadržala je u sebi sempl popularne pesme grupe ABBA pod nazivom Gimme! Gimme! Gimme! (A Man After Midnight), u kombinaciji sa modernom dens produkcijom. Ovo je tek drugi sempl koji je grupa odobrila za korišćenje drugom izvođaču, s obzirom na njihovu strogu no sampling! politiku, kako bi sprečili čeprkanje po svojoj zaostavštini. Pesma je postigla nezapamćen uspeh, osvojivši vrhove top-lista u čak 41 državi, među kojima je i Srbija, i za samo dva meseca postavši najuspešnija pesma 2005. godine, kao i osma najuspešnija pesma 2006. godine, prema Ujedinjenoj svetskoj listi. Ovaj poduhvat je obezbedio Madoni mesto u Ginisovoj knjizi rekorda.

Druga pesma, koja počinje zvukom budilnika koji je predstavlja "vezu" sa Hung Up, zove se Get Together, i nije suviše inspirisana disko erom, koliko modernom dens muzikom. Predstavljala je treći singl sa albuma. Uočena je melodijska sličnost sa uspešnom pesmom Music Sounds Better With You francuskog elektro-benda Stardast iz kasnih devedesetih, ali to je verovatno učinjeno nehotično, pošto nema podataka o semplovanju.

Treća pesma, jednostavno nazvana Sorry, sadrži kao prelaz sa prethodnom pesmom violinski intro, a onda se kreće ka pulsirajućoj bas liniji, koja prati midtempo dens matricu. U pesmi su uočene sličnosti sa ranijim projektima samog producenta Stjuarta Prajsa, i njegovog benda Zoot Woman, ali i bas linija koja je gotovo identična onoj u jednom od Madoninih ranih hitova, Material Girl. Pesma je poslužila kao drugi singl, i postala nešto manje uspešna nego Hung Up, postavši četvrta najuspešnija pesma 2006. godine.

Četvrta pesma sa albuma, pod nazivom Future Lovers, jedina je pesma na albumu koju je producirao Madonin raniji saradnik na albumima, francuski di-džej Mirvajz Ahmadzai. Pesma sadrži gotovo identičnu bas liniju kao I Feel Love, jedna od najpoznatijih pesama Done Samer, koju je 80ih producirao poznati italijanski producent Đorđo Moroder, jedan od osnivača elektronske muzike. Sam tekst takođe sadrži neke manje reference na tekst originalne pesme, a inače govori o ljubavi sa manje-više filozofsko-eteričnog aspekta. Sličnost dve pesme iskorišćena je na Confessions Tour, gde su ove dve pesme srasle u svojevrsni medli, koji je poslužio kao pesma koja otvara koncert.

Peta pesma sa albuma, I Love New York, nije baš slavno prošla u kritikama. Mnogi su je smatrali kao momentom koji kvari impresivne prve četiri pesme sa albuma, i uništava atmosferu. Ipak, Madonina odluka da stavi pesmu na album je bila posledica njene izuzetne ljubavi prema Njujorku, u kome je započela karijeru, i koji je uvek smatrala svojim najdražim gradom. Kritike su zapazile pomalo detinjasto banalne stihove, ali i pohvalile rok uticaje u miksu sa produkcijom Stjuarta Prajsa. Demo verzija pesme, sa još jasnijim rok zvukom, našla se na albumu I'm Going to Tell You a Secret, a i sama je nastala za vreme turneje.

Let It Will Be je još jedna u nizu pesama koje je Madona posvetila slavi, i njenom stavu o apsurdnosti slavnih ličnosti, i koje na kraju "izgaraju" u svojoj popularnosti. Ovo jasno potvrđuje stih "Just watch me burn!". Violinski intro pesme na neki način podseća na njen raniji hit Papa Don't Preach, dok je sama pesma još jedna od onih sa izrazitim disko zvukom.

Sedma pesma sa albuma, Forbidden Love, je nešto najbliže baladi na ovom albumu. Kroz bajkovite stihove, predočava nam bajkovitu ljubav između momka i devojke, za koju je bio potreban "samo jedan dodir, samo jedan pogled“. Ipak, uprkos heteroseksualnim stihovima, pesma se smatra nezvaničnom gej himnom. Slučajnošću, pesma ima isto ime kao i jedna ranija Madonina pesma sa albuma Bedtime Stories.

Jump, osma pesma na albumu, koja je ujedno bila četvrti i poslednji singl, muzički vuče inspiraciju iz pesme West End Girls grupe Pet Shop Boys. Ipak, lirički sadrži potpuno različitu temu. Koautor pesme je i Madonin zet Džo Henri, sa kojim je i ranije radila na pesmi Don't Tell Me. Pesma se može shvatiti dvojako: kao želja za promenom, želja da se napravi "skok" u budućnost, ali i kao pesma koja preispituje porodčne odnose i ljubav. Spot za pesmu osvojio je nagradu kao Najbolji dens spot od Međunarodne organizacije dens zajednice, a sadržao je uticaje ekstremnog sporta parkura.

How High je druga pesma sa albuma koja preispituje Madoninu slavu i otkriva njene ranije namere, za koje danas smatra da su budalaste. "Provela sam ceo život želeći da ljudi pričaju o meni", tvrdi u pesmi. Ipak, centralna tema predstavlja visinu svojih uloga u to kako biste postali slavni, i koliko se zapravo sve isplati. Pesma sadrži izuzetnu tehno produkciju, koja je prepoznatljiva za švedski tim Bloodshy & Avant.

Isaac je možda jedina pesma sa albuma koja je izazvala kontroverzu, ali ne toliko poznatu javnosti. Naime, prva tumačenja pesme su tvrdila da je posvećena kabalističkom učitelju Isaku Lurmi iz XVI veka, što je dovelo do reakcije njenih kabalističkih istovernika, jer kabala zabraljuje korišćenje imena svojih svetaca u komercijalne svrhe. Ipak, Madona je kasnije objasnila da je pesma prvobitno imala ime The Binding of Isaac (Žrtvovanje Isakovo), kao aluzija na biblijski mit o Abrahamu i Isaku, a koje joj je verovatno došlo nesvesno jer je u pesmi sarađivala sa svojim prijateljem Jicakom Šivanijem, čije ime u angliciziranom obliku zapravo i jeste Isaac. Sama pesma je jedini duhovni momenat albuma, koristi biblijske i kabalističke metafore o Bogu, anđelima i vratima raja, a sadrži i kratki liričko-muzički sempl pesme Ofre Haze I'm Ninalu, koji izvodi Jicak Šivani. Zapažena je po izuzetnoj produkciji koja je spojila orijentalne istočnjačke elemente i elektronski zvuk, i dobila je sjajne kritike. Madonino pevanje u refrenu, koje se svodi na nazalno "hmmm-mm-hmm" je još jedna od referenci na Madonine ranije radove poput Secret i Frozen.

Pretposlednja pesma na albumu, Push, sadrži izraziti tribalni stil, uz interesantne perkusionističke deonice, dok se stihovi bave osobom koja Madonu "gura" da ne postustane, čak ni kada se ne oseća dobro, i zbog čega joj je zahvalna. Iako nije sigurno o kome se radi, gotovo sigurno se pretpostavlja da je u pitanju njen muž Gaj Riči. Pesma sadrži još jedan manji osvrt na Madonine ranije radove, jer refren sadrži gotovo identičnu melodijsku liniju kao i jedan od njenih najvećih hitova, Like a Prayer. Interesantno je i da pesma sadrži i jednu kraću deonicu vokala puštenu unazad.

Kraj albuma obeležava treća pesma o slavi, Like it or Not, u početku zvučeći kao depresivna balada, koja prerasta u midtempo pesmu u kojoj Madona još jednom pokušava da pronađe svoje mesto na ovom svetu, uz stihove poput "možete me nazvati grešnicom, ali me možete nazvati i sveticom, slaviti me zbog onoga što jesam i ne voleti zbog onoga što nisam“. Sadrži i neke biblijske alegorije o Rajskom vrtu, kao i Tajnoj večeri. Često se uz pesmu vezuje i melodijska sličnost sa pesmom Personal Jesus benda Dipeš Mod.

Album je doneo Madoni sjajne kritike, toliko potrebne nakon American Life, doživeo je odličnu prodaju, i pored svega, Madona je za njega dobila najviše nagrada u svojoj karijeri. Doneo joj je i treću "duplu krunu" tj. istovremeno prvo mesto na britanskoj listi albuma i singlova. Takođe ju je izjednačio po broju top10 singlova sa Elvisom. Povodom svega, Madona je izjavila:

„ Moj muž Gaj je bio prvi koji mi je saopštio da je album došao do prvog mesta. Bila sam šokirana, nema, presrećna. Rekla sam - Ovo mora da se proslavi! Zato smo otvorili bocu šampanjca, nešto što ja inače nikada ne radim, a sad vidim da bi trebalo. Popila sam čašu, sela i dvadeset minuta plakala. Bila sam toliko uzbuđena, ukrstila su se različita osećanja, ali u osnovi - bile su to suze radosnice. Nemojte dozvoliti pevačicama da vam trabunjaju kako im komercijalni uspeh nije bitan. [...] Ja i Elvis? Ma nije valjda? Odmah ću pozvati tatu, valjda će najzad biti impresioniran! [...] Confessions je bio način da se opustim, igram, budem slobodna i srećna. Nadam se da se sve to oseti u muzici i da je ploča zbog toga postala tako uspešna. ”

Praćen uspehom albuma, uskoro je izašao i remiks-album pod nazivom Confessions Remixed, kao trostruki vinil album koji je sadržao šest remiksa, koje je sve uradio Stjuart Prajs, pod svojim rezličitim pseudonimima. Nažalost, ova kompilacija je jako retka, jer je proizvedeno samo 3 000 primeraka.

Formati

• CD - 12 pesama u kontinualnom miksu, koji prilično podseća na di-džej set, sa pesmama stopljenim zajedno. Ipak, svaka pesma je posebna.
• iTunes Unmixed - Digitalni daunloud, sve pesme su odvojene, neumiksane u kontinuitetu, sadrže različite početke i krajeve.
• Deluxe Edition CD - Izdato u decembru 2005, sadrži bonus pesmu Fighting Spirit, knjižicu od 40 strana sa fotografijama Stivena Klajna, prazno blokče od 80 strana sa stihovima iz Like it or Not, jednomesečno besplatno članstvo u Madoninom fan klubu ICON, kao i specijalan omot. Sve pesme osim Fighting Spirit su stopljene i odvojene. [Izdanje na slici]
• iTunes Download (Deluxe Edition) - Postoje dve varijante: jedna koja sadrži pesme odvojeno, i druga u kojoj su spojene u jednu dugu pesmu. Sadrži i digitalni buklet, kao i spot za Hung Up.
• iTunes Download (Regular Edition) - Isto izdanje kao i prethodno, samo bez dodataka.
• 2-LP Vinyl Set - Dve vinil ploče sa standardnih 12 pesama.
• Japanese Exclusive CD+DVD Tour Edition - Izdato u Japanu avgusta 2006., i sadrži dva diska, od kojih je prvi standardni, a drugi sadrži spotove za Hung Up i Sorry, kao i video-snimke kako su pravljeni.

Spisak pesama

#	Ime	Trajanje
1.	Hung Up Autori: Madona, Stjuart Prajs, Beni Anderson, Bjorn Ulveus Producenti: Madona i Stjuart Prajs	5:36
2.	Get Together Autori: Madona, Anders Bage, Pir Astrom, Stjuart Prajs Producenti: Madona, Stjuart Prajs Originalna produkcija: Anders Bage, Pir Astrom	5:30
3.	Sorry Autori: Madona, Stjuart Prajs Producenti: Madona i Stjuart Prajs	4:43
4.	Future Lovers Autori: Madona, Mirvajz Ahmadzai Producenti: Madona, Mirvajz Ahmadzai	4:51
5.	I Love New York Autori: Madona, Stjuart Prajs Producenti: Madona i Stjuart Prajs	4:11
6.	Let It Will Be Autori: Madona, Mirvajz Ahmadzai, Stjuart Prajs Producenti: Madona i Stjuart Prajs	4:18
7.	Forbidden Love Autori: Madona, Stjuart Prajs Producenti: Madona i Stjuart Prajs	4:22
8.	Jump Autori: Madona, Džo Henri, Stjuart Prajs Producenti: Madona i Stjuart Prajs	3:46
9.	How High Autori: Madona, Kristijan Karlson, Pontus Vinberg, Henrik Džonbek Producenti: Madona i Bloodshy & Avant koproducirao Stjuart Prajs	4:40
10.	Isaac Autori: Madona, Stjuart Prajs Producenti: Madona i Stjuart Prajs	6:03
11.	Push Autori: Madona, Stjuart Prajs Producenti: Madona i Stjuart Prajs	3:57
12.	Like it or Not Autori: Madona, Kristijan Karlson, Pontus Vniberg, Henrik Džonbek Producenti: Madona i Bloodshy & Avant	4:31

Dodatne pesme

• Superpop - demo koji je bio dostupan samo fan klubu - Madona, Ahmadzai - 3:42
• Fighting Spirit - bonus pesma, samo na deluks izdanju. Spekulisalo se da je posvećena Kajli Minog i njenoj tadašnjoj borbi protiv raka dojke. - Madona, Ahmadzai - 3:32
• History - B-strana na singlu Jump - Madona, Prajs - 5:36
• Keep The Trance - demo koji je procureo u januaru 2008., a iz kojeg je nastala pesma Hey You - Madona, Ahmadzai - 2:50

Singlovi

#	Ime	Datum
1.	Hung Up	17. oktobar 2005.
2.	Sorry	20. februar 2006.
3.	Get Together	6. jun 2006. (SAD) 24. jul 2006. (UK)
4.	Jump	7. novembar 2006.

Ocena kritike i javnosti

Album je dobio izuzetno dobre kritike, i od stručnjaka, ali i od fanova. Postao je trostruko platinast u Evropi za manje od mesec dana, debitovavši u svetu na mestu broj 1 u čak 29 država. 13. septembra 2006. godine, IFPI je sertifikovao album kao 4х platinast u Evropi. U SAD je album takođe debitovao na prvom mestu, prodavši se u 350 606 primeraka u prvoj nedelji. Tokom druge nedelje pao je na #4, sa padom prodaje od 39%. Do danas, album je prodat u oko 1,7 miliona primeraka u SAD, što predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na njen prethodni studijski album. To je 22. najprodavaniji album 2006. godine u SAD, prema Billboard časopisu.

Prema časopisu Daily Mail, "Madona se vraća kako bi povratila svoju dens-pop krunu sa pločom koja je gura, iz prve ruke, natrag u klupsku kulturu. Confessions on a Dance Floor ne samo da je najbolji album gospođe Čikone još od Ray of Light iz 1998. To je non-stop ritmom-vođena turneja sile koja se može svrstati sa svim onim što je radila u svoje doba osvajanja top-lista“.

Prema Roling stoun časopisu, "ovo je album napravljen za maksimalnu jačinu zvuka. Sav je pokret, akcija, brzina. Pesme se neprestano smenjuju, sa vrtoglavim slojevima zvuka i semplova koji uskaču i iskaču, lutajući i grmeći kroz zvučnike. Za razliku od kristalne preciznosti njenih albuma Ray of Light i Music, sonični potpis ovde je moćni haus - u pesmama poput Future Lovers i Push, sa svojim hipnostičkim tribal bitom miksovanim sa budućim trensom. Ne samo da su svih 12 pesama spojene zajedno kako bi podsećale na di-džej set, već izgledaju kao da su već remiksovane... Nakon njenog prethodnog albuma, mlakog American Life, 47-godišnja majka dvoje dece pokazuje da još uvek ostaje budna do kasno“.

Za kraj, tu je i kritika domaćeg sajta POPBOKS.

„ Povratak kraljice popa svojim korenima, u najkraćem je ono što definiše album omiljene pop ikone, koja je u svojim poznim 40-im odlučila da konačno nađe pravu upotrebnu vrednost svojoj jogi i pilatesu. Na plesnom podijumu, gde drugde!

Ono što je mnogo bitnije nije povratak korenima, nego odlazak od elektronizovane Mirvajz forme albuma American Life (2003), koji je bio promašaj na toliko nivoa da bi i izdavanje najvećih Kabala hitova bilo bolje rešenje od toga. Na svom prethodnom albumu naša Ester (Madonino Kabala ime) je naprasno zagazila u oblast na kojima se Srbi (i Majkl Mur) najviše bogate, a Grin dejsi spašavaju svoju jadnu karijeru – u politiku. A ko još želi da im Madona bude Vesna Pešić?

A onda se ispostavilo da najveći Madonin uspeh u 2004. uopšte nije bio vezan za muziku. Ispalo je da je osobi koja je pomerila sve moguće standarde, koja nam je otkrila da je bog zapravo crnac, masturbirala na sceni i (raz)otkrivala sve vrste seksualnosti na EP Justify My Love (‘90) i albumu Erotica (‘92) i, najkontroverzniji potez bio jedan iscenirani poljubac sa Britni Spirs. Toliko o kolektivnoj regresiji i bitnosti American Life.

Confessions je album koji ponovo pokreće Madonu iz udobnosti svoga (sada londonskog) doma, spiritualno je povezuje sa njenim korenima iz 80-ih i plesnom podijumu sa kojeg je sve i počelo. To je ponovo Madona koja je spremna da skoči (vidi pod pesmom Jump) i da se ne izvinjava mnogo svima zbog svojih odluka.

Verovatno prvi put posle Erotice, gospođa Riči je preuzela dance formu kao svoje glavno sredstvo izražavanja i to u maniru koji je imala na remiks albumu You Can Dance (‘87), u jednom non-stop di-džej miksu pod palicom fenomenalnog Stjuarta Prajsa (Les Rhytmes Digiatales, Zoot Woman), koji je pesmu Hollywood već prethodno spasao svojim remiksom. Upliv većinskog producenta prethodna dva albuma, Mirvajza Ahmadzaija, koji je svojim robotronskim densom podjednako ovenčao Music (2000) i uništio American Life, sada je sužen na odličnu moroderovsku pesmu Future Lovers.

Veliki hitovi, kao neverovatan singl Hung Up (sa semplom ABBA pesme Gimme Gimme Gimme) i Sorry (sa ogromnim Stjuartovim uplivom bas linije iz njegovog projekta Zoot Woman), još su jedne u nizu pokretačkih Madonih pesama u kojima ona zapravo ne peva ni o čemu, a koje valjda samo kod nje (i Kajli) dobijaju smisao.

Prave ispovesti kreću tek pošto je otpevala najgluplju odu urbanom centru Amerike - I Love New York (gde rimuje Njujork i dork!), a te ispovesti su upravo ono što ponajviše razlikuje ovaj album od Madoninog prvenca i singlova Everybody ('82) i Holiday ('83), gde je 25-godišnja devojka samo pozivala ljude na dobro zezanje.

Iako je imidž dvodimenzionalne plavušice koja namiguje sa plesnog podijuma tu, razmišljanja su se promenila. I disko pesme nisu više tako bezbrižne, Madonna sve češće menja uloge sa svojim alter egom Ester (pesma Isaac, posvećena kabalističkom učitelju) i koristi dosta religioznih alegorija u Forbidden Love i Like It Or Not.

I naravno, ni na momenat ne zaboravi da nas podseti na ožiljke koje slava ostavlja (Let It Will Be i How High), a koje možda najbizarnije obrađuje pesma Push, tzv. "kako je to biti gospođa Riči" pesma, koja bi trebalo da predstavlja istovremeni prekor i zahvalnicu mužu na podsticaju da ne odustaje i da dalje obara granice.

Iako naizgled samo jednostavan dance album, Confessions On A Dance Floor je dance muzika za odrasle. Poseduje duhovnost Ray Of Light, frivolnost prvog albuma i, srećom po sve nas, vrlo malo dens forme sa albuma Music, a naročito American Life.

Poseduje i jedini odobreni sempl ABBA pesme u istoriji muzike i jedan pomalo zaboravljen format u pop muzici – DJ Mix албум. Dakle, poseduje onaj "samo-ja-ovo-mogu-sad-da-izvedem" stav, jer ja sam Madona. A ako vam se to ne dopada, ima i poruku za vas na kraju albuma:

Love me or leave me
Cause I'm never gonna stop

Vladimir Petković, POPBOKS

”

Nagrade

Madona je osvojila nagradu kao "Najprodavaniji internacionalni ženski izvođač" na BRIT nagradama 2006. godine, kao i "Najprodavaniji svetski pop izvođač" i "Najprodavaniji izvođač iz SAD" na World Music Awards nagradama. Takođe je bila nominovana za 5 MTV Video nagrada za spot Hung Up, ali nije osvojila nijednu.

Album je Madoni doneo do sada najveći broj nagrada u jednoj godini. Sledi spisak svih njenih nagrada iz 2006. godine.

• Rockbjörnen (Švedska)
  • Najbolji internacionalni album, Confessions on a Dance Floor
• Pink Paper Awards
  • Najbolji album, Confessions on a Dance Floor
  • Najbolji singl, Hung Up
  • Najbolji muzičar
  • Najbolji live događaj, KoKo Club Mini-Show
• NRJ Music Awards (Francuska)
  • Najbolji internacionalni izvođač
• Virgin.Net Music Awards
  • Najbolji ženski solo izvođač
  • Najbolja pesma, Hung Up
• Boyz Awards
  • Najbolji album, Confessions on a Dance Floor
  • Najbolja pesma, Hung Up
  • Najbolja solo zvezda
  • Najbolji pop izvođač
• TRL Awards
  • Nagrada za životno delo
  • Nagrada za Povučeni Video Hung Up
• BRIT Awards
  • Najbolji Međunarodni Ženski Izvođač
• NME Awards
  • Najseksi Ženski Izvođač
• ECHO Awards (Немачка)
  • Najbolji Pop/Rok Ženski Internacionalni Izvđač
  • Hit Godine Hung Up
• Space Shower Music Video Awards (Јапан)
  • Najbolji Internacionalni spot Hung Up
• Arion Music Awards (Грчка)
  • Najprodavaniji singl, Hung Up
  • Najprodavaniji album, Confessions on a Dance Floor
• 21st Annual International Dance Music Awards
  • Najbolja pop/dens pesma Hung Up
  • Najbolji dens spot Hung Up
  • Najbolji solo dens izvođač
• Salut! d'Or Awards (Француска)
  • Najbolja internacionalna pevačica
  • Najbolja pesma, Hung Up
  • Najbolji spot, Hung Up
• Amadeus Music Awards (Аустрија)
  • Najbolji internacionalni hit singl, Hung Up
• Popcorn Awards (Мађарска)
  • Najbolji internacionalni hit singl, Hung Up
• Shangay Awards (Шпанија)
  • Najbolji internacionalni album, Confessions on a Dance Floor
  • Najbolji internacionalni izvođač
• Wembley Arena's Square of Fame
  • Prva zvezda koja se našla u novotvorenom Trgu Slavnih.
• Wembley Arena's Female Artist of the Year Award 2006
  • za osam rasprodatih koncerata Confessions Tour
• Billboard Touring Awards
  • Najveća Koncertna zarada ($22 miliona, osam rasprodatih koncerata, Vembli Arena)
• World Music Awards
  • Najbolji pop izvođač na svetu
  • Najprodavaniji SAD izvođač na svetu
• Grammy Award
  • Najbolji Dens/Elektronski album

Treći singl sa albuma, Get Together, je bio nominovan za Gremija u kategoriji Najbolja dens pesma

• Ivor Novello Awards
  • Internacionalni hit godine, Sorry
• International Dance Music Awards
  • Najbolji dens muzički spot, Jump

Prodaja

Država	Najviša pozicija na listi	Sertifikacija	Prodaja
Argentina	1	5x Platinast	200 000+
Australija	1	2x Platinast	140 000+
Austrija	1	Platinast	25 000+
Belgija	1	Platinast	40 000+
Brazil	1	Zlatni	100 000+
Kanada	1	5x Platinast	500 000+
Čile	1	Platinast	15 000+
Kipar	1	Platinast	10 000+
Danska	1	2x Platinast	60 000+
Finska	1	Platinast	54 588+
Francuska	1	Dijamantski	1 000 000+
Nemačka	1	3x Platianst	600 000+
Grčka	1	2x Platinast	40 000+
Mađarska	2	2x Platianst	20 000+
Irska	1	4x Platianst	60 000+
Italija	1	4x Platinast	450 000+
Japan	5	2x Platinast	500 000+
Meksiko	3	Platinast	100 000+
Holandija	1	Platinast	80 000+
Novi Zeland	5	Platinast	15 000+
Norveška	1
Poljska	2	Platianst	40 000+
Portugal	1	2x Platinast	40 000+
Rusija	1	Dijamantski	100 000+
Tajvan	1	Platinast	45 000+
Singapur	1	2x Platinast	30 000+
Španija	1	2x Platinast	160 000+
Švedska	1	2x Platinast	120 000+
Švajcarska	1	3x Platinast	120 000+
Ujedinjeno Kraljevstvo	1	4x Platianst	1 300 000+
SAD	1	Platinast	1 700 000+
SVET			8 000 000+

Saradnici na albumu

Osoblje

• Madona - vokal, prateći vokali, gitara
• Stjuart Prajs - producent, klavijature, sintisajzer, vokoderi, programiranje, sekvenciranje, semplovanje
• Roberta Kararo - klavijature, bas, bubanj, harmonika

Produkcija

• Producenti: Madona, Stjuart Prajs, Mirvajz Ahmadzai, Bloodshy & Avant, Bagge & Peer
• Miks: Mark Spajk Stent za Olympic Studios i Record Plant Studios (osim Forbidden Love, koju je miksovao Stjuart Prajs iz Shirland Road)
• Snimanje: Stjuart Prajs za Shirland Road (osim How High i Like It Or Not, koji su snimani u Murlyn Studios iz Stokholma, i Future Lovers koja je snimana u Mayfair Studios)
• Asistenti inžinjeringa: Aleks Dromgul, Dejvid Emeri, Entoni Kilhofer
• Mastering: Brajan Big Bass Gardner

Dizajn

• Fotografija: Stiven Klajn
• Art direkcija i grafički dizajn: Đovani Bjanko
• Pravna pitanja: Grubman Indurski
• Menadžment: Gaj Oseari i Anđela Beker