Dopaminski receptor

Dopaminski receptori su klasa metabotropnih G protein-spregnutih receptora koji su prominentni u centralnom nervnom sistemu (CNS) kičmenjaka. Neurotransmiter dopamin je primarni endogeni ligand za dopaminske receptore.

Dopaminski receptori učestvuju u mnoštvu neuroloških procesa, kao što su motivacija, zadovoljstvo, kognicija, memorija, učenje, fina motorna kontrola, kao i modulacija neuroendokrine signalizacije. Abnormalni prenos signala dopaminskih receptora i iregularna funkcija dopaminergičkih nerva su implicirane u više neuropsihijatrijkih poremećaja.^[1] Iz tih razloga, dopaminski receptori su česta meta neuroloških lekova. Antipsihotici su često antagonisti dopamina, dok su psihostimulansi tipično indirektni agonisti dopaminskog receptora.

Tipovi dopaminskog receptora[uredi | uredi izvor]

Postoji pet tipova dopaminskog receptora, D₁, D₂, D₃, D₄ i D₅. Receptori D₁ i D₅ su članovi D₁-slične familije dopaminskih receptora, dok su D₂, D₃ i D₄ receptori članovi D₂-slične familije. Postoji podaci koji sugerišu mogućnost postojanja D₆ i D₇ dopaminskih receptora, ali ti receptori nisu bili ubedljivo identifikovani.^[2]

Na globalnom nivou, D₁ receptori su široko izraženi u mozgu. D_1-2 receptorski tipovi su nađeni u 10-100 puta višim nivoima od D_3-5 tipova.^[3]

D₁-slična familija[uredi | uredi izvor]

D₁ je kodiran genom dopaminskog receptora D₁ (DRD1).
D₅ je kodiran genom dopaminskog receptora D₅ (DRD5).

D₂-slična familija[uredi | uredi izvor]

Aktivacija D₂-slične familije receptora je spregnuta sa G proteinom G_αi, koji direktno inhibira formiranje cAMP putem inhibiranja enzima adenilat ciklaze.^[4]

D₂ je kodiran genom dopaminskog receptora D₂ (DRD2). Postoje dve forme: D₂Sh (kratki) i D₂Lh (dugački):
- D₂Sh forma je presinaptički locirana. Ona ima modulatorne funkcije (regulacija neurotransmisije povratnim mehanizmom, čime se vrši uticaj na sintezu, čuvanje, i otpuštanje dopamina u sinaptički rascep).^[5]
- D₂Lh forma može da deluje kao klasični post-sinaptički receptor, i.e., prenosi informacije (u bilo pobuđivačkom ili inhibitornom maniru) ukoliko nije blokirana antagonistom ili parcijalnim agonistom.^[5]
D₃ je kodiran genom dopaminskog receptora D₃ (DRD3). Maksimalno izražavanje dopaminskog D₃ receptora je primećeno u ostrvima Kaleha i nucleus accumbens.^[6]
D₄ je kodiran genom dopaminskog receptora D₄ (DRD4). Gen D₄ receptora manifestuje polimorfizme koji se razlikuju u varijabilnom broju tandemskih ponavljanja prisutnih unutar kodirajuće sekvence eksona 3.^[7] Neki od tih alela su povezani sa povećanom učestalošću određenih bolesti. Na primer, D_4.7 aleli imaju uspostavljenu asocijaciju sa hiperkinetičkim poremećajem.^[8]^[9]^[10]

Literatura[uredi | uredi izvor]

^ Girault J, Greengard P (2004). „The neurobiology of dopamine signaling”. Arch Neurol. 61 (5): 641—4. PMID 15148138. doi:10.1001/archneur.61.5.641.
^ Contreras F, Fouillioux C, Bolívar A, Simonovis N, Hernández-Hernández R, Armas-Hernandez M, Velasco M (2002). „Dopamine, hypertension and obesity”. J Hum Hypertens. 16 Suppl 1: S13—7. PMID 11986886. doi:10.1038/sj.jhh.1001334.
^ Hurley MJ, Jenner P (2006). „What has been learnt from study of dopamine receptors in Parkinson's disease?”. Pharmacol Ther. 111 (3): 715. PMID 16458973. doi:10.1016/j.pharmthera.2005.12.001.
^ Neves SR; Ram PT; Ravi Iyengar (2002). „G protein pathways”. Science (journal). 296 (5573): 1636—9. PMID 12040175. doi:10.1126/science.1071550.
^ ^а ^б „Introduction to Neuroscience I - Google Books”.
^ Suzuki M, Hurd YL, Sokoloff P, Schwartz JC, Sedvall G (1998). „D3 dopamine receptor mRNA is widely expressed in the human brain”. Brain Res. 779 (1-2): 58—74. PMID 9473588. doi:10.1016/S0006-8993(97)01078-0.
^ NCBI Database
^ Manor I, Tyano S, Eisenberg J, Bachner-Melman R, Kotler M, Ebstein RP (2002). „The short DRD4 repeats confer risk to attention deficit hyperactivity disorder in a family-based design and impair performance on a continuous performance test (TOVA)”. Mol. Psychiatry. 7 (7): 790—4. PMID 12192625. doi:10.1038/sj.mp.4001078.
^ Langley K, Marshall L, van den Bree M, Thomas H, Owen M, O'Donovan M, Thapar A (2004). „Association of the dopamine D4 receptor gene 7-repeat allele with neuropsychological test performance of children with ADHD”. Am J Psychiatry. 161 (1): 133—8. PMID 14702261. doi:10.1176/appi.ajp.161.1.133.
^ Kustanovich V, Ishii J, Crawford L, Yang M, McGough JJ, McCracken JT, Smalley SL, Nelson SF (2004). „Transmission disequilibrium testing of dopamine-related candidate gene polymorphisms in ADHD: confirmation of association of ADHD with DRD4 and DRD5”. Mol. Psychiatry. 9 (7): 711—7. PMID 14699430. doi:10.1038/sj.mp.4001466.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

„Dopamine Receptors”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Архивирано из оригинала 01. 02. 2017. г.
Dopaminski receptori: Reprezentativna familija metabotropnih receptora,
Članci o dopaminskoj anatomiji

[Girault,_2004-1] Girault J, Greengard P (2004). „The neurobiology of dopamine signaling”. Arch Neurol. 61 (5): 641—4. PMID 15148138. doi:10.1001/archneur.61.5.641.

[Contreras,_2002-2] Contreras F, Fouillioux C, Bolívar A, Simonovis N, Hernández-Hernández R, Armas-Hernandez M, Velasco M (2002). „Dopamine, hypertension and obesity”. J Hum Hypertens. 16 Suppl 1: S13—7. PMID 11986886. doi:10.1038/sj.jhh.1001334.

[Hurley,_2006-3] Hurley MJ, Jenner P (2006). „What has been learnt from study of dopamine receptors in Parkinson's disease?”. Pharmacol Ther. 111 (3): 715. PMID 16458973. doi:10.1016/j.pharmthera.2005.12.001.

[Neves_2002_Gprotein-4] Neves SR; Ram PT; Ravi Iyengar (2002). „G protein pathways”. Science (journal). 296 (5573): 1636—9. PMID 12040175. doi:10.1126/science.1071550.

[urlIntroduction2NeuroscienceI-5] а ^б „Introduction to Neuroscience I - Google Books”.

[Suzuki_1998_D3-6] Suzuki M, Hurd YL, Sokoloff P, Schwartz JC, Sedvall G (1998). „D3 dopamine receptor mRNA is widely expressed in the human brain”. Brain Res. 779 (1-2): 58—74. PMID 9473588. doi:10.1016/S0006-8993(97)01078-0.

[7] NCBI Database

[pmid12192625-8] Manor I, Tyano S, Eisenberg J, Bachner-Melman R, Kotler M, Ebstein RP (2002). „The short DRD4 repeats confer risk to attention deficit hyperactivity disorder in a family-based design and impair performance on a continuous performance test (TOVA)”. Mol. Psychiatry. 7 (7): 790—4. PMID 12192625. doi:10.1038/sj.mp.4001078.

[pmid14702261-9] Langley K, Marshall L, van den Bree M, Thomas H, Owen M, O'Donovan M, Thapar A (2004). „Association of the dopamine D4 receptor gene 7-repeat allele with neuropsychological test performance of children with ADHD”. Am J Psychiatry. 161 (1): 133—8. PMID 14702261. doi:10.1176/appi.ajp.161.1.133.

[pmid14699430-10] Kustanovich V, Ishii J, Crawford L, Yang M, McGough JJ, McCracken JT, Smalley SL, Nelson SF (2004). „Transmission disequilibrium testing of dopamine-related candidate gene polymorphisms in ADHD: confirmation of association of ADHD with DRD4 and DRD5”. Mol. Psychiatry. 9 (7): 711—7. PMID 14699430. doi:10.1038/sj.mp.4001466.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

Tipovi dopaminskog receptora[uredi | uredi izvor]

D1-slična familija[uredi | uredi izvor]

D2-slična familija[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

D₁-slična familija[uredi | uredi izvor]

D₂-slična familija[uredi | uredi izvor]