Dren

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Dren)
Skoči na: navigacija, pretraga
Dren
Grana s plodovima
Grana s plodovima
Sistematika
carstvo: Plantae
(neklasifikovan) Eudicots
(neklasifikovan) Asterids
red: Cornales
porodica: Cornaceae
rod: Cornus
podrod: Cornus
vrsta: C. mas
Binomijalna nomenklatura
Cornus mas
L.
Ekologija taksona
Disambig.svg
Druga značenja su popisana u članku Dren (višeznačna odrednica).

Dren (Cornus mas) pripada porodici drenova i raste u južnoj Evropi i jugozapadnoj Aziji. Drugi narodni nazivi drena su: bila svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, drnjulić, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. Plod drena se naziva i: drenka, drenjka, drenjula.

Opis[uredi]

To je samonikli listopadni grm srednjeg ili velikog rasta, od 2 do preko 5 metara visine, sa gustom krošnjom koju čine tamno-braon grančice i zeleno lišće. Kora stabla je sivkasta do sivo-žuta, ispucala, grane rastu naspramno. Listovi su jajasti ili jajasto-eliptični, bez nazubljenja, zašiljeni, dugi 6-10cm, blago zakrivljeni i imaju karakteristične jake žile (po četiri sa obe strane lista).

Cveta pre listanja, od februara do aprila (u zavisnosti od godine), a u blagim zimama čak i u decembru. Cvetovi su žuti, u štitastim skupinama od 10-25 komada, pravilni su i četvoročlani.

Upotreba[uredi]

Plod[uredi]

Plodovi

Plod je koštunica, zvana drenjina ili drenjak, ovalnog oblika i crvene boje (kao mala šljiva), a unutar mesnatog omotača ima duguljastu košticu. Dok je nezreo, veoma je kiseo, a zreo je tek kad mu boja postane tamno-crvena i kad na dodir otpadne sa drveta. Tada je sadržaj šećera u plodu veliki i veoma je ukusan za jelo.

Plod se može jesti svež, a može se i sušiti (zbog spremanja čaja). Od njega se pravi ukusna marmelada, slatko, kompot ili sok, a u Srbiji , Albaniji i Bosni i Hercegovini , posebno u Drvaru se od drena pravi i rakija. U Azerbejdžanu i Jermeniji se od njega dobija votka, dok se u Turskoj i Iranu jede sa solju preko leta, ili se od njega pravi hladan napitak (u Bosni takođe), koji se zove šerbe.

U Ukrajini se gaje hibridi čiji plod raste do 4cm dužine.

Cvet[uredi]

Cvast

Biljka se zbog svog cvetanja na kraju zime često koristi kao ukrasna biljka u vrtovima.

Drvo[uredi]

Veoma je velike gustine i, za razliku od većine ostalih drvenastih biljaka, ne pluta na vodi. Zbog velike gustine je veoma čvrsto, te se od davnina koristi za izradu držalica za alatke, delova za mašine i sl. Još od Stare Grčke je poznato da se koristilo za izradu lukova, strela i kopalja, a u narodnoj pesmi o Marku Kraljeviću, Marko proverava svoju snagu cedeći rukom vodu iz „suve drenovine“.

Lekovitost[uredi]

Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog cega se sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao lek za lečenje dijareje i drugih oboljenja organa za varenje. Sličnog je dejstva i kora. Prave se i slatko, kompot i džem.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Dren