Extatosoma tiaratum

Exatostoma tiaratum
	E. tiaratum
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Arthropoda
Klasa:	Insecta
Red:	Phasmatodea
Porodica:	Phasmatidae
Potporodica:	Extatosomatinae
Rod:	Extatosoma
Vrsta:	E. tiaratum
Binomno ime
	Extatosoma tiaratum; (Macleay, 1826)

Extatosoma tiaratum (poznati kao i insekti grančice, insekti listovi i fazmide) ogromna je vrsta australijskog endemita iz reda paličnjaka.

Endemizam[uredi | uredi izvor]

Poreklom je iz Kvinslenda i Novog Južnog Velsa, ali ga ima čak i na Novoj Gvineji.

Opis[uredi | uredi izvor]

Odrasle ženke E. tiaratum su prekrivene trnovima, nalik šiljcima, za odbranu i kamuflažu. Njihova duga, zaobljena tela rastu do oko 20 cm dužine. Ženke se opisuju kao „teško oklopne, bez krila i sa brojnim bodljama i proširenim ljušturama na telu i nogama, uključujući čuperak od bodlji na konusnom delu potiljka“. Krila ženke su suviše mala za letenje, posebno kada je gravidna.

Ispoljavaju polni dimorfizam kao i mnogi slični insekti: mužjaci su mali i tanji, rastu samo do oko 11 cm dužine. Mužjaci nemaju toliko trnovite izrasline, osim oko glave. Oni imaju duga krila i dobri su letači, koji spremno uzleću ako ih nešto uznemiri ili kada su u potrazi za ženkom.

Oba pola, kada su u opasnosti, stoje na zadnjim i srednjim nogama, ističuući svoj abdomen nagore ili sa strane slično kao škorpioni. Savijaju svoje noge kako bi se odbranili ako nešto dođe u kontakt sa abdomenom. Odrasli mogu osloboditi odbrambeni miris koji ne smeta ljudima, jer prilično podseća na puter od kikirikija, sirće ili karamelu“.

E. tiaratum takođe zauzima „zakrivljenu“ pozu kada visi preokrenut na lišću, sa svojim visoko kamufliranim abdomenom uvijenim iznad leđa. Kao i mnogi insekti grančice, E. tiaratum se njiše napred-nazad ili levo-desno kad je uznemiren. Oni se, takođe, pomeraju na ovaj način, kako bi se poistovetili sa lišćem koje se njiše na vetru. E. tiaratum varira u bojama i pojavljuje se u braon, išarano braon, riđoj, zelenoj, crvenkastoj, krem, žućkastoj, pa čak i potpuno beloj boji.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

*E. tiaratum* imago u svom prvom stadijumu preobražaja.

E. tiaratum se obično razmnožavaju kroz seksualnu reprodukciju i polažu jaja koja se izlegu posle četiri meseca. Kada mužjaci nisu prisutni u populaciji, insekti grančice ispoljavaju partenogenezu. Jajima, položenim bez oplodnje, treba do devet meseci da se izlegu, a polažu ih samo ženke. U oba slučaja ženke polažu jaja, ljuljajući rep do nekoliko metara od tla, na šumskom tlu. Ova jaja moraju da se nalaze u relativno hladnom okruženju - ispod 25°C - ili se verovatno neće izleći.

Spoljašnji materijal jaja se sastoji od lipida i drugih organskih jedinjenja koja mravima služi kao hrana. Mravi odnose jaja do svojih kolonija, konzumiraju jestivi, spoljašnji deo i deponuju, iznutra netaknuto jaje, na svoje gomile otpada. Srećom po "zarobljenog" mladunca, mravi jedu jestivi, spoljašnji sloj, koji nije presudan za razvoj, tako da će se mladunac izleći kao zdrava jedinka, i bez spoljašnjeg sloja, koji je teško primetan.

Novoizlegli imago E. tiaratum predstavljaju mimikrije mrava i liče na insekte u čijem gnezdu su rođeni. Njihova narandžasta glava, beli okovratnik i ostatak tela crne boje imitira mrava iz roda Leptomyrmex koje ih čine "toksičnim" za predatore. Iako su većina odraslih insekata grančica veoma spori, ovi mladunci su brzi, aktivni i vrlo brzo se popnu na obližnja drveća. Njihovo kretanje se usporava nakon presvlačenja košuljice u svom drugom, kao i u narednim stadijumima preobražaja. Ženke stiču sve prepoznatljiviji bodljikavi izgled kroz dodatna presvlačenja.

Uzgajanje[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta se relativno često uzgaja. Koristi se u laboratorijama, čuva kao projekat u školama, a popularan je ljubimac među odgajivačima egzotičnih insekata u Severnoj Americi i Evropi. Preporuka jednog od uzgajivača je da "Za paličnjaka sa 127mm telesne dužine, za 2 odrasle ženke, potreban vam je terarijum najmanje 600mm visine i 300mm sa 300mm širine“.^[1] Iako je period polaganja njihovih jaja nekoliko meseci, oni su veoma plodna vrsta. Kao što je već pomenuto, jaja moraju da se nalaze u relativno hladnom okruženju - ispod 25°C - ili se verovatno neće izleći. Odrasle ženke žive do godinu dana, dok mužjaci mogu da dostignu starost od 3 do 5 meseci.

Ishrana[uredi | uredi izvor]

E. tiaratum su vegetarijanci, a odgajivači preporučuju ishranu listovima planike, divlje kupine, eukaliptusa (njihova prirodna hrana u njihovoj rodnoj Australiji), gloga, hrasta, bukve, fotinije, maline, ribizle, ruže.