F-22 Raptor

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

F-22 raptor
F-22 raptor
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1991.
Uveden u upotrebu15. decembar 2005.
Broj primeraka195 (8 prototipova i 187 operativnih aviona)[1]
Dužina18,9
Razmah krila13,56
Visina5,08
Površina krila78,04
Prazan14.365
Normalna poletna25.107
Maks. masa pri uzletanju36.288 kg
Turbo-mlazni motor2 h F119-PW-100
Potisak TMM2x156 kN
Maks. brzina na Hopt2.500 km/h
Taktički radijus kretanja759 km
Dolet3.219 km
Plafon leta19.811 m

F-22 raptor (engl. F-22 Raptor) je prvi u svetu borbeni avion pete generacije, uveden u operativnu upotrebu, u Američkom ratnom vazduhoplovstvu. Avion može da leti brže od brzine zvuka na baznom potisku, bez uključivanja dopunskog sagorevanja motora. U tome režimu može dugotrajno da krstari, u zadacima dežurstva. Osnovna namena Raptora je postizanje prevlasti u vazdušnom prostoru, a sekundarno mu je dejstvo po ciljevima na tlu (zemlja / more) i elektronsko ratovanje.

Raptora karakteriše sposobnost letenja na izuzetno velikim visinama i brzinama. Na njemu je primenjena najsavremenija tehnologija aerodinamičkog oblikovanja, gradnje motora, visok odnos potisak / masa, sofisticirana elektronska i druga oprema, sistem upravljanja, savremena integracija avionskih sistema i više tehnologija za smanjenje uočljivosti i mogućnosti otkrivanja senzorima, sa Zemlje i iz vazduha.[2]

Rekorder je po ceni i po troškovima operativne upotrebe, po času leta.

Nekoliko država poput Japana, Australije i Izraela, pokazalo je želju za kupovinom Raptora. Američki Kongres je stavio zabranu na njegov izvoz, čak i svojim pouzdanim saveznicima.[3]

Predsednik Barak Obama je potpisao ovlašćenje za poslovnu 2010. godinu, 28. oktobra 2009. godine, u kojoj nisu bila predviđena sredstva za njegovu dalju proizvodnju.[4] Od ukupno 195, poslednji primerak F-22 raptor je proizveden 2. maja 2012. za Američko ratno vazduhoplovstvo, tokom trajanja proizvodnje u prethodnih 15 godina. To je bio završetak proizvodnje i procesa uvođenja u operativnu upotrebu, ovog tipa aviona.[5]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Raptor se razvijao u vremenskom trajanju od oko 20 godina. Njegova istorija je počela još 1976. godine, tada je Američko ratno vazduhoplovstvo počelo ozbiljno razmatrati mogućnost primene nevidljivih tehnologija u gradnji borbenih aviona za postizanje nadmoći u vazdušnom prostoru. Inicijalne studije i primenjeno istraživanje je započeto još 1969. godine. Na osnovu prvih rezultata i sagledavanja problema oformljena je stručna radna grupa 1975. godine, koja je napravila preliminarni plan odvijanja aktivnosti, sa pretpostavljenim ispitivanjem prototipova u vremenskom periodu od 1977. do 1981. godine. Pozvane su sve članice američke vazduhoplovne industrije da predlože svoje ideje. Rezultat toga su predlozi koncepcija, prikazani na donjoj ilustraciji. Kasnije su te ideje koncentrisane u preciznu specifikaciju taktičko–tehničkih zahteva (TTZ) za novi lovac pete generacije.

Planirano je da novi avion ima sposobnost efikasne borbe protiv ciljeva u vazduhu i na zemlji i da je otporan na dejstvo sovjetskih raketa sa zemlje i iz vazduha, i u dubini teritorije Sovjetskog Saveza. Za ispunjenje ovih uslova potrebna je izuzetna sposobnost krstarenja aviona, sa vremenski dugim dežurstvom u zoni očekivanja protivnika, sa režimom leta što je moguće bližem optimalnim uslovima za lansiranje svojih raketa. Sposobnost krstarenja sa nadzvučnom brzinom ekvivalenta M ~ 1,4, je velika prednost u odnosu na neprijatelja. To znači da može lansirati svoje rakete odmah, bez trošenja dragocenog vremena na prethodni proces ubrzavanja aviona. Pored toga, tražena je visoka integracija avionskih sistema, sa kriterijumom visoke efikasnosti bez dopunskog angažovanja i uz maksimalno rasterećenje pilota od suvišnih radnji u borbi. Pored toga, postavljen je visok kriterijum za smanjenje uočljivosti, što je značilo i značajnu primenu odgovarajuće savremene tehnologije.

Američko ratno vazduhoplovstvo, na osnovu iskustva iz prethodnih programa, pokrenulo je motorske programe za dotični avion, sa potrebnim vremenskim preticanjem. Još oktobra 1983. godine, kompanije Dženeral elektrik i Prat Vitnej, dobile su po 200 miliona američkih dolara, za paralelne razvoje motora.

Formirani su početni taktičko–tehnički zahtevi 1981. godine, za novi „napredan taktički lovački avion“ (engl. Advanced Tactical Fighter - ATF), od koga se zahtevalo da bude respektivna zamena za F-15 igl. Taktičko–tehnički zahtevi su precizirali koncepciju na bazi najnaprednijih tehnologija, u domenu avionike, pogona sa digitalnim upravljanjem i sa primenom najsavremenijih dostignuća smanjenja uočljivosti sa protivničkim senzorima, sa zemlje i iz vazduha. Tražene su superiorne karakteristike u višenamenskoj borbenoj upotrebi.

U oktobru 1985. godine, Američko ratno vazduhoplovstvo je pozvalo nosioce vazduhoplovne industrije da dostave kompletne ponude programa novog aviona koji treba da zameni, u operativnoj upotrebi, postojeće F-15 igl i F-16 fajting falkon. U julu 1986. godine, napravljen je radikalni zaokret u planovima. Zauzet je stav, da se odluka o izboru isporučioca i koncepcije zasniva na postignutim rezultatima ispitivanja aviona u letu, do kraja 1991. godine, a ne na osnovu modeliranih pretpostavljenih dokaza. Zaključen je ugovor sa dva industrijska konzorcijuma, u aprilu 1991, za paralelni razvoj prototipova. Na čelu jednog je bio Lokid, a drugog Nortrop. Finansijski iznos ugovora, bio je 691 milion američkih dolara, sa rokom realizacije od 50 meseci. U konzorcijumu Lokida su bili General Dynamics i Boing, a u Nortropovom Megdonals Daglas. Svaki konzorcijum je imao obavezu da napravi svoj prototip, pod oznakama YF-22 (Lokid) i YF-23 (Nortrop).

Uspostavljena su dva odvojena konkurentska programa razvoja, prema istim zahtevima, uz dva odvojena programa motora. Umnožavanjem konkurentskih programa i za druge podsisteme, uspostavljeni su uslovi za optimalna rešenja po svima aspektima racionalizacije i kvaliteta.[6][7][8]

Trka za prestiž[uredi | uredi izvor]

U periodu Hladnog rata, velike zategnutosti među supersilama, veoma izražene trke u naoružanju, pojave sve savršenijih sistema PVO i novih, modernizovanih sovjetskih lovaca MiG-29 i Su-27, ozbiljno je dovedena u pitanje superiornost američkih i zapadnoevropskih lovačkih aviona. Na zapadu se tražio brz i ubedljiv iskorak, u obezbeđenju vlastite prednosti u prevlasti u vazdušnom prostoru, sa svojim novim lovcima.

Ratna vazduhoplovstva zapadnoevropskih zemalja, u tome periodu su, osim francuskog, posedovala uglavnom avione američkog porekla: F-104, F-4 Fantom i F-5, koji nisu bili u stanju da se efikasno suprotstave novim sovjetskim lovačkim avionima. Takav razvoj događaja, prinudio je evropske avio proizvođače da brzo reaguju i da pristupe izgradnji lovaca nove, četvrte generacije: Avion Rafal, EF 2000 Evrofajter i JAS 39 Gripen, čiji su tehnološki demonstratori i makete prikazani na izložbi u Farnborou, već 1986. godine.

Američko ratno vazduhoplovstvo (engl. USAF) je u odnosu na Evropljane bilo u povoljnijoj situaciji, jer je u to vreme tek uvelo u naoružanje savremene lovačke avione F-15, tako da nije imalo potrebu da odmah odgovora na novi izazov Sovjeta. Međutim, američki vojni analitičari su bili svesni činjenice, da i oni moraju preduzeti takav korak u bliskoj budućnosti.[8][9]

Izjava Alberta Prudena (engl. Albert L. Pruden), direktora programa ATF, u kompaniji Lokid, 1990. godine.[10]

Zahtevi[uredi | uredi izvor]

U skladu sa takvim razmatranjima trebalo je definisati zahteve za razvoj novog borbenog aviona, za izazove od pretpostavljenih pretnji, krajem 20. veka. Taj zadatak nije bio nimalo lak za vojne analitičare i projektante, jer je bilo neophodno realno sagledati perspektivu razvoja borbenih aviona i njihove upotrebe u svetu, u budućnosti od petnaest do dvadeset godina unapred.

Na bazi detaljnih analiza i razmatranja, Američko ratno vazduhoplovstvo je pristupilo izradi taktičko–tehničkih zahteva (TTZ-a) za razvoj novog taktičkog lovca (ATF), od koga se tražilo, da početkom narednog veka, zameni postojeće lovce, tipa F-15. Zahtevano je, da avion ATF poseduje:

  • osobine otežanog uočavanja i otkrivanja u letu (smanjeni radarski, vizuelni, toplotni, akustički i elektronski odraz) (stelt tehnologija)
  • sposobnost superkrstarenja (mogućnost vremenski dugog leta sa nadzvučnom brzinom, nadzvučno krstarenje bez uključenja dodatnog sagorevanja);
  • dobre manevarske sposobnosti, na podzvučnim i na nadzvučnim režimima leta;
  • veliki dolet i dovoljnu nosivost ubojnih sredstava (ne manje od lovca F-15 igl), za dejstvo po zemaljskim ciljevima.

Zbog visokih troškova razvoja i pripreme programa odustalo se od nekih zahteva, kao što su specijalne funkcije radara za upozorenje od neprijateljskih raketa. Zahtevi su smanjeni da bi se kontrolisali ukupni troškovi i omogućila proizvodnja u većem broju primeraka. U više navrata su američki zvaničnici izjavljivali da je Raptor preskup i nepogodan za lokalne ratove, kao što su u Avganistanu, Iraku itd. To je i logično pošto je on stvaran i koncipiran za premoć u vazdušnom prostoru za uslove globalne krize, očekivane u periodu Hladnog rata.[8][9][11]

Serijski Raptor[uredi | uredi izvor]

Izbor između YF-22 i YF-23[uredi | uredi izvor]

Prvu razvojnu grupaciju prototipa i demonstratora koncepcije ATF, sačinjavali su Lokid–Boing–General Dynamics (serijski standard dobio je oznaku F-22), a drugu firme Nortrop i Makdonel Daglas (serijski standard dobio je oznaku F-23).

Obe grupacije su u toku 1985. godine dobile finansijska sredstva za razvoj i izradu po dva aviona, YF-22 i YF-23, svaki od njih je bio demonstrator primene novih tehnologija u varijantama, sa motorima Dženeral elektrik i Prat end Vitni.

Prvi je poleteo prototip YF-23 i to 27. avgusta 1990. godine, a kroz mesec dana i YF-22. Oba aviona su imali određene probleme, otkrivene u pripremnom ispitivanju za prvi let. Avionu YF-23 je odložen prvi let zbog pojave oscilacija nosne noge, na većim brzinama trčanja po zemlji. To je otklonjeno sa ugradnjom kompenzacione mase, sa čime je pomerena vrednost sopstvene učestanosti, u smeru udaljavanja od vrednosti rezonance.

YF-23 ispred hangara Nacionalnog muzeja Američkog ratnog vazduhoplovstva
Aerodinamička šema prototipa YF-23.


Kod aviona YF-22 se pojavio veći nedostatak. Vibracije na sistemu za upravljanje sa vektorom potiska, što je zahtevalo više vremena i napora pri rešavanju.

Posle prvog poletanja prototipa YF-23), u penjanju na baznom režimu rada motora, avioni pratioci F-15 su morali uključiti dopunsko sagorevanje da bi ga sustigli i da bi ga mogli pratiti.[12]

Paralelna letna ispitivanja, oba prototipa, završena su do kraja 1990. godine. Početkom 1991. je doneta odluka, da se za serijski standard usvoji F-22, sa motorima Prat end Vitni F119-PW-100 (engl. Pratt & Whitney F119-PW-100), u realizaciji konzorcijuma Lokid-Boing-General Dynamics. Pri tome nije ostavljena nikakva mogućnost kompromisa da grupacija, čiji projekat nije izabran, učestvuje na bilo koji način u serijskoj proizvodnji aviona usvojenog standarda.[7][12][13]

Uporedne tri projekcije, sa osnovnom geometrijom, serijskog aviona F-22 i njegovog prototipa YF-22.

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Raspodela proizvodnje podsklopova Raptora:
  Boing
  Lokid — Marijeta
  Lokid — Fort Vort
  Prat i Vitni

Na osnovu rezultata ispitivanja YF-22, izabran je serijski standard pod oznakom F-22. Razlike su u pomeranju kabine pilota, uvedene su određene izmene strukture i drugi manji detalji (prikazano na ilustraciji gore). Prvi serijski avion F-22, završen je 9. aprila 1997. godine, u pogonu Lokida u Džordžiji, a poleteo je 14. januara 1997. Prikazan je u fazi proizvodnje, na slici desno. Od ukupno 195, poslednji primerak F-22 raptor je proizveden 2. maja 2012. za Američko ratno vazduhoplovstvo, tokom ukupnog trajanja serijske proizvodnje u prethodnih 15 godina. To je bio završetak proizvodnje i procesa uvođenja u operativnu upotrebu, ovog tipa aviona.[1][5]

Globalna preraspodela proizvodnje, među članicama konzorcijuma, ilustrovana je na slici desno.[14][15]

U toku 2006. godine, razvojno–proizvodni tim Raptora, sastavljen od Lokida i preko 1.000 drugih preduzeća, zajedno sa Američkim ratnim vazduhoplovstvom, dobio je najprestižniju američku vazduhoplovnu nagradu, Kolier Tropi (engl. Collier Trophy).[16]

Planovi i porudžbine[uredi | uredi izvor]

Prvobitni plan Američkog ratnog vazduhoplovstva, bio je da se nabavi 750 Raptora, sa početkom proizvodnje u 1994. godini, ali to je 1990. godine, potpredsednik Dik Čejni sa Ministrom odbrane izmenio na 648, sa početkom proizvodnje u 1996. godini. To je bilo za potrebe vazduhoplovstva, a u početnoj fazi je i Ratna mornarica SAD bila zainteresovana za 550 Raptora, ali je ubrzo odustala (nameravajući da realizuje sopstveni projekt А-12). Kako je vreme teklo jačala je i potreba preispitivanja planova porudžbina broja aviona Raptor. Nova izmena plana je bila 1994. godine, kada je bila aktuelna brojka od 442 aviona, sa ulaskom u operativnu upotrebu u toku 2003. i 2004. godine. Naredni plan, formiran je u 1997. godini, predviđao je 339 aviona. U 2003. godini, Kongres limitirao je sredstva, tako da su se mogla kupiti samo 277 aviona Raptor. Do kraja 2006. godine, Pentagon je saopštio da može kupiti svega 183 Raptora, pošto je odlučeno da se sačuva 15 milijardi dolara za druge potrebe. Ta odluka je imala i negativan efekat, porast jedinične cene aviona.

Sa Lokidom je zaključen ugovor za isporuku još samo 60 Raptora, 31. jula 2007. godine, u cilju obezbeđenja kontinuiteta proizvodnje do kraja 2011. godine. Konačno, proizvodnja i uvođenje u operativnu upotrebu su završeni sa 195 primeraka aviona Raptor.[1][5]

Dva Raptora u letu.

Predstavnici firme Lokid se nadaju, da će se smanjenje porudžbina, od strane Ratnog vazduhoplovstva nadoknaditi prodajom inostranim kupcima, ali trenutno postoji zabrana izvoza.

Čak je i ceremonija, prvog javnog prikazivanja F-22, protekla uz dosta kritičkih stavova vezanih za troškove realizacije čitavog programa. Prema proceni odeljenja za analizu troškova, pri američkom ministarstvu za odbranu, ukupni izdaci programa F-22 će iznositi oko 62 milijarde dolara, što je za 16 milijardi više od procene koju je ranije dalo vazduhoplovstvo.

Predstavnici Kongresa i Ratnog vazduhoplovstva smatraju, da veoma složeni zahtevi postavljeni za avion F-22 (postizanje vazdušne premoći na protivničkoj teritoriji) moraju da se odraze kroz visoku cenu čitavog programa. Načelnik štaba Američkog ratnog vazduhoplovstva, general Ronald Foglmen, prilikom prve javne promocije aviona F-22 izjavio je:[17][18][19][20][21]

Kampanja oko dalje sudbine programa Raptora ima različite pravce lobiranja, u zavisnosti od interesa, objektivnih potreba i uslova diktiranih sa opštom ekonomskom krizom. Programiranje i realizacija ulaganja u razvoj naprednih tehnologija, bili su u uslovima blokovskog antagonizma. Argumenti za opravdanje toga ulaganja nestali su u atmosferi popuštanja zategnutosti u međunarodnoj politici, u relaksiranim uslovima, nastalim sa rušenjem Berlinskog zida i sa raspadom Sovjetskog Saveza. Zaključeno je da lokalni sukobi i ratovi ne mogu biti pokriće za toliko ulaganje i ne uklapaju se u doktrinu primene Raptora.

U januaru 2008. godine, Pentagon je najavio zahtev kongresu za sredstva za kupovinu dodatnog broja Raptora i da će tako održati kontinuitet proizvodnje. Pokušaj opravdanja povećanja flote Raptora sa studijom predviđanja mogućih sukoba nije dao odgovarajući rezultat. Tako je studija, napravljena u avgustu 2008. godine, pokazala je da eventualna upotreba Raptora u mogućem sukobu sa Kinom oko Tajvana nije od većeg uticaja. Ubrzo bi bila kritična podrška letećih tankera i punjenje aviona sa gorivom u letu, zbog udaljenosti većih vazduhoplovnih baza.

Ove i druge studije, o velikim potrebnim ulaganjima u eventualno obnavljanje obustavljene proizvodnje i u održavanje i konzervaciju proizvodnih alata nisu promenili odluku o prestanku proizvodnje Raptora u 2011. godini.[a][25][26][27][28][29][30]

Dinamika ugovorenih isporuka i planirane cene Raptora[5][18]
Predmet do 2007. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. do 2012.
Broj ugovorenih aviona 115 20 20 20 0 0 20 195
Osnovni troškovi 19.267,05 2.719,503 3.131,378 3.054,197 42,306 42,006 ? 28.256,440

mil. dolara

Usavršavanje 3.758,945 695,541 423,783 0 0 0 ? 4.878,269

mil. dolara

Oprema i naoružanje 23.025,995 3.415,541 3.555,161 3.054,197 42,306 42,006 ? 33.134,709

mil. dolara

Jedinični troškovi 161,592 13.6826 137,467 146,388 0 0 ? 154,267

mil. dolara

Jedinični troškovi, sa oružjem 200,226 170,752 177,758 152,710 0 0 ? 189,341

mil. dolara

Isporuka[uredi | uredi izvor]

Prvi serijski Raptor, isporučen je vazduhoplovnoj bazi Nelis u Nevadi, 14. januara 2003. Namenjen je za operativna ispitivanja i usvajanje u naoružanje, što je i započeto 27. oktobra 2003. godine. Do kraja 2004. godine, isporučen je 51 primerak Raptora.

Do početka 2010. godine, isporučen je ukupno 145 primerak Raptora, a 2. maja 2012. poslednji, od ukupno 195.[1][5][17]

Zabrana izvoza[uredi | uredi izvor]

Amerika je donela zakon, na saveznom nivou, o zabrani izvoza Raptora, u cilju zaštite nacionalnog interesa. Potencijalni inostrani korisnici, ujedno su i tradicionalni kupci njihovih borbenih aviona. Amerikanci smatraju, da sa izvozom starijih aviona F-15 igl, F-16 fajting falkon, F/A-18 hornet i F/A-18E/F super hornet i sa novim avionom F-35 lajtning II, mogu ispuniti svoje političke i ekonomske interese. F-35 lajtning II je programiran da bude jeftiniji od Raptora, bez obzira što je koncipiran sa savremenijom opremom, radarom i usvojenih ostalih tehnologija sa Raptora. On će imati manju brzinu leta i slabiji manevar.[31]

Neki australijski političari i komentatori odbrane predlažu da Australija treba da pokuša da kupi F-22 umesto planirane F-35, pozivajući se na poznate sposobnosti F-22 i na neizvesnost u kašnjenju i razvojnim nejasnoćama F-35.[32]

Posebno je Japan zainteresovan za kupovinu Raptora. Ako do toga i dođe, biće u pitanju standard aviona u redukovanoj izvoznoj verziji, uz posebno odobrenje relevantnih američkih institucija. U Americi je potvrđena odluka o zabrani izvoza 27. septembra 2006. godine. Japanski Ministar odbrane Isukazu Hamada, ponovio je 9. juna 2009. godine, zainteresovanost svoje zemlje za uvoz Raptora, i pored ekonomske krize i povećanja troškova njegove eksploatacije.[33]

Izrael takođe ima veliki interes da nabavi Raptora, ali i za njih važi zabrana izvoza.

Imajući u vidu da razvoj novog aviona F-35 lajtning II nije sasvim završen i da je Raptor uveden u operativnu upotrebu, gde je potvrdio očekivanja, očekuje se da će Amerika biti pred preispitivanjem svoje odluke o njegovom izvozu.[34][35]

Primenjene tehnologije[uredi | uredi izvor]

Projekat strukture[uredi | uredi izvor]

Struktura F-22 je izgrađena od 39% titanijuma, 24%, kompozita, 16% aluminijuma i 1% termoplastike, u odnosu na ukupnu težinu. Titanium se koristi za svoje osobine visoke čvrstoće i male težine, za delove velikih specifičnih opterećenja, uključujući i neke od pregrada, a takođe i zbog svoje otpornosti na toplotu, u vrelim delovima aviona.

Kompozit od ugljeničnih vlakana je korišćen za izradu okvira trupa, vrata, ramenjača i uzdužnika krila, a i za panele od saćastih sendviča obloženih oplatom.[36]

Ilustracija aerodinamičke šeme Raptora.

Aerodinamika[uredi | uredi izvor]

Aerodinamički koncept aviona F-22, zasniva se na savremenoj integraciji, uobičajene kombinacije krila i repnih površina, s trupom i usisnicima.

Zahtevane visoke manevarske sposobnosti aviona, postignute su sa uspešnom kombinacijom efikasne aerodinamičke konfiguracije i motora sa naprednom tehnologijom, velikog potiska. Aerodinamičku konfiguraciju aviona F-22 karakteriše trapezno krilo, malog specifičnog opterećenja, oblika dijamant, pod velikim uglom napadne ivice, što uslovljava mali talasni otpor, u nadzvučnom letu.

Krilo, takve konfiguracije, u kombinaciji s pogonskom grupom, visokih vrednosti odnosa potisak/masa, omogućava postizanje nadzvučnih brzina i bez dopunskog sagorevanja motora. Visok odnos potiska i mase aviona F-22, obezbeđuje značajnu prednost, u odnosu na većinu savremenih borbenih aviona (25-30% veći u odnosu na Jurofajter tajfun. To omogućuje avionu postizanje nadzvučne brzine, koja odgovara vrednostima M=1,75, bez upotrebe dopunskog sagorevanja. Zahvaljujući takvim mogućnostima Raptor ima sposobnost dugotrajnog nadzvučnog krstarenja u zoni očekivanja neprijateljskih aviona, uz prihvatljivu potrošnju goriva. Te osobine mu opravdavaju naziv superkrstaša.

Snimak udarnih talasa, pri letu Raptora.

Visokoj agilnosti aviona doprinose savremena rešenja aerdinamike, komandi leta i upravljanje vektorom potiska. Za postizanje dobre upravljivosti i na malim brzinama, na velikim napadnim uglovima i uglovima klizanja, primenjen je celoobrtni horizontalni rep, nestabilna konfiguracija aviona i električne komande leta (engl. fly-by-wire), sa veštačkom stabilizacijom.

Nosni deo trupa aviona F-22 je konusnog oblika, a od zone uvodnika vazduha prelazi (po preseku) u izduženu elipsu. Pljosnat oblik trupa se objašnjava potrebom za ostvarivanje dopunskog uzgona. Gornjaka uvodnika vazduha je postavljena pod uglom i takođe ima funkciju dopunske uzgonske površine. Ulazni presek uvodnika je nepromenljiv (usisnik fiksne geometrije), s kojim lovac F-22 dostiže maksimalnu brzinu, kojoj odgovara Mahov broj, M=2+. Ulaz u usisnike je posebno oblikovan da se smanji toplotno uočavanje, sa protivničkim senzorima. Trup aviona se završava sa posebno profilisanim dvodimenzionalnim mlaznicima, pravougaonog poprečnog preseka, u funkciji upravljanja vektorom potiska.

Konfiguracija aviona F-22 je optimiziran kompromis aerodinamičkih zahteva i rešenja za smanjenje uočljivosti aviona u letu.[8][37][38]

Nadzvučna brzina krstarenja[uredi | uredi izvor]

Avion F-22 je prvi avion uveden u operativnu upotrebu s brzinom krstarenja većom od brzine zvuka, pri baznom potisku motora, bez uključivanja dopunskog sagorevanja. Ta karakteristika je prvenstveno obezbeđena sa primenom jedinstvene visoke tehnologije i materijala, u gradnji motora.

Bombardovanje pri nadzvučnim brzinama leta. Izvršeno ispitivanje 14. jula 2005. godine, sa bombom GBU-32.

Brzine krstarenja borbenih aviona su na režimima rada motora za prihvatljivu potrošnju goriva, odnosno na režimu leta za dovoljno dugo vreme ostajanja u vazdušnom prostoru. Režim leta pri krstarenju je početni uslov za ulazak u borbu i njeno odvijanje, zbog čega je velika prednost u odnosu na protivnički avion ako je brzina krstarenja što veća od protivničke. Krstarenje s nadzvučnom brzinom, u zoni očekivanja protivničkih aviona, znači biti uvek spreman za trenutno lansiranje raketa dugog i srednjeg dometa, bez dopunskog trošenja vremena na ubrzavanje aviona i sa time sudbonosnog odlaganja trenutka prvog udara. Optimalne brzine aviona za lansiranje raketa, dugog i srednjeg dometa, su približno pri M = 1,5, pošto tada iste dostižu svoju maksimalnu brzinu, koje odgovaraju M = 3, za kraće vreme, to je velika prednost u odnosu na protivnika. Ta prednost, nad svim drugim avionima, je obezbeđena superkrstašu F-22. To je bilo veoma teško tehnološki postići, plaćeno je sa značajnim povećanjem cene aviona. Na nadzvučnim brzinama je dvostruki porast ukupnog otpora aviona, zbog drastičnog poraste talasnog. Ostali avioni taj otpor jedino mogu savladati potiskom motora pri uključenju dopunskog sagorevanja, što ima za posledicu dvostruko povećanje potrošnje goriva. Prema tome, ti režimi ne mogu biti dugotrajni, to jest oni nisu za čekanje pojave neprijatelja. Oni su samo za, relativno kratko, vreme vođenja borbe. Najpovoljnija je pobeda direktnog protivnika ako se isti taktički natera da potroši svoje gorivo bez stvarnog učešća u borbi.[39]

Primenjena rešenja za smanjenje uočljivosti aviona[uredi | uredi izvor]

Dobre karakteristike smanjenja uočljivosti su postignute izborom pogodnih spoljašnjih uglova na površinama promenljive zakrivljenosti i međusobnog utapanja delova aviona:

  • napadne i izlazne ivice krila i repnih površina
  • blagi prelasci krilo-trup i trup-rep
  • zatim posebno oblikovanim ulazima u uvodnike vazduha
  • optimiziranim oblikom kabine i itd.

Ova i druga rešenja, doprinela su da avion F-22 ima znatno manji radarski odraz u poređenju s drugim avionima iste namene. Smeštaj naoružanja i goriva u unutrašnjosti F-22, ne samo što smanjuje otpor, značajno doprinosi i smanjenju radarske refleksne površine.

Veliki doprinos stelt karakteristikama je i sposobnost aviona da leti sa nadzvučnim brzinama bez upotrebe dopunskog sagorevanja. Dopunsko sagorevanje predstavlja najveći toplotni i zvučni izvor na avionima. Usne uvodnika su profilisane pod uglom i oblikovane tako, da potpuno zaklanjaju čelo kompresora od radarskih signala, pošto je kolo kompresora velika radarska refleksna površina. U cilju smanjenja uočljivosti F-22, posebno radarske refleksije, primenjena je i posebna tehnologija premaza sa novim apsorpcionim bojama.[38]

Preduzete konstruktivne mere na F-22 u cilju smanjenja uočljivosti, senzorima sa Zemlje i iz vazduha.

Oprema i kabina[uredi | uredi izvor]

Pilotska kabina F-22 je zamišljena kao radno mesto, na kojem savremena integracija opreme značajno rasterećuje pilota, u toku leta i oslobađa mu potrebno vreme za koncentraciju na glavni zadatak, vođenje borbe. Pri tome je posebna pažnja posvećena postizanju niske uočljivosti (kompromitovanja) sistema opreme, kao i olakšanju zadatka pilota u ostvarivanju prevlasti u vazdušnom prostoru. Pilot komunicira s integrisanom opremom preko tastera (prekidača) i pokazivača tako da su ograničenja celog sistema pilot-oprema određena fizičkim ograničenjima samog pilota.

Unutrašnji izgled kabine F-22, sa rasporedom delova upravljačko–pokazivačkog sistema.

Da to ne bi bio ograničavajući činilac, sistem integrisane opreme ima mogućnost, da i bez intervencije pilota samostalno procenjuje taktičku situaciju i predlaže donošenje odluke o upotrebi oružja. Sistem je zasnovan na konceptu globalnog ekspertskog odlučivanja. Da bi ovaj koncept zaživeo bilo je potrebno da se integriše:

  • ono šta pilot oseća i vidi tokom leta
  • različiti sistemi opreme
  • pilot i avion sa opremom

Sistem opreme omogućuje pilotu opažanje, prepoznavanje i dejstvo po ciljevima izvan zone vizuelnog domena. Prostor oko aviona F-22 je sa stanovišta prikupljanja podataka podeljen na uticajne zone. Svakom cilju u zoni oko F-22 navigacijsko-nišanski sistem (NNS) dodeljuje određenu oznaku i prioritete. Ciljevi najvišeg prioriteta se pilotu prikazuju na listi ciljeva i on ima opciju da je prihvati ili izmeni. U slučaju saglasnosti pilota, sistem sam određuje početne uslove i vreme kada treba lansirati određeno sredstvo. Ovakav sistem može da dejstvuje i izvan zone vizuelnog dometa. Sistem opreme je takođe integrisan u sistem JIAWG (engl. Joint Integrated Avionics Working Group).

Integrisani NNS takođe omogućuje obradu podataka u realnom vremenu, prepoznavanje i identifikaciju letelica i prikazivanje kompletne situacije za vreme trajanja borbe u vazduhu. Tokom rada u ovom modu pomenuti sistem bitno redukuje emisiju sopstvenog zračenja (aktivan rad radara) i smanjuje mogućnost otkrivanja i praćenja od strane protivničkih letelica.

NNS se sastoji od tri podsistema:

  • višemodni radar APG-77, koji raspolaže sa oko 2.000 primopredajnih elemenata
  • sistem za vođenje elektronskog rata EW (engl. Electronic Warfare), koji uključuje prijemnik radarskog ozračivanja i detektor lansiranih projektila
  • komunikacijsko/navigacijski/identifikacioni sistem (engl. CNI- Communication Navigation and Identification), koji uključuje magistralu podatak leta (engl. IFDL-Intra flight Data Link}, sistem prenosa podataka o taktičkoj situaciji (engl. JTIDS - Joint Tactical Information Distribution System) i MkXII detektor za identifikaciju, svoj-tuđi.

Primenjeno je nagnuto sedište, za lakše pilotovo podnošenje visokog opterećenja, usled visokih ubrzanja. To rešenje podrazumeva primenu bočne male palice, vidi se na slici kabine. U ovom konceptu se koristi sistem upravljanja avionom, motorom i oružjem po principu obe ruke su stalno na ručicama, HOTAS (engl. hands on throtle and stick).[40][41]

Pogon[uredi | uredi izvor]

F119-100 na ispitivanju sa dopunskim sagorijevanjem i njegov detaljniji izgled.

Pogon Raptora čine dva motora F119-PW-100, sa odvojenim usisnicima i izduvnim cevima, mehanizmom za upravljanje vektorom potiska. Pojedinačno, motori sa dopunskim sagorevanjem, razvijaju potisak od po 156 kN. Sa integracijom sistema upravljanja sa vektorom potiska postiže se povećana manevrabilnost aviona i smanjenje mogućnosti otkrivanja, protivničkim senzorima (IC i radarom). U istom cilju su motori sa posebnim principima integrisani u unutrašnjosti trupa, a ulazi u usisnike specijalno su oblikovani, sa ciljem smanjenja otkrivanja toplotnog zračenja, sa čeone strane aviona.

Pravougaone izduvne cevi se efikasnije hlade od kružnih, pored toga na Raptoru su obložene sa izolacionim materijalima, tako da je smanjeno IC zračenje. Skretanje izduvnih cevi je u rasponu + 20°/- 20°.

Motori su dvoprotočni, kod kojih se ventilatorsko kolo obrće u suprotnom smeru od kompresorskog.

Odnos potiska i mase motora je 7,8 / 1. Oba motora su opremljeni starter–generatorima, snage po 65 kW i u kombinaciji sa nezavisnim pomoćnim od 27 kW, Raptor raspolaže ukupnom električnom energijom od 157 kW.

U gradnji motora su korišćene najsavremenije tehnologije i materijali. Korišćene su najsavremenije legure i titan. Koncepcijski je dat naglasak na jednostavnom održavanju i povećanju njegove pouzdanosti. U poređenju sa motorima F100, na avionima F-15 igl i F-16 iako je daleko većeg učinka, ima 40% manje delova i za polovinu manji broj potrebnog alata za održavanje. Sa ovim motorom, počelo se leteti 1997. godine, a do 18. oktobra 2007. godine, postigli su 50.000 operativnih sati rada, bez većih tehničkih problema.[36][42][43][44]

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Unutrašnji smeštaj oružja.

Za vođenje bliske manevarske borbe, F-22 poseduje top М61А2, kalibra 20 mm s 480 granata, koji je ugrađen u desnu stranu aviona, iznad desnog uvodnika.

Predviđeno je standardno nošenje dva projektila vazduh-vazduh kratkog dometa, АИМ-9 i četiri projektila vazduh-vazduh srednjeg dometa, АИМ-120А (tipa lansiraj i zaboravi ). Međutim, moguće su i druge kombinacije naoružanja. Umesto četiri projektila АИМ-120А u koncentrisanoj kombinaciji, moguće smestiti šest projektila АИМ-120C koji su po dimenzijama nešto manji od standardnih АИМ-120А, ili umesto jednog АИМ-120А smestiti dva АИМ-9 kratkog dometa.

Varijante nošenja oružja[uredi | uredi izvor]

  • Top: 1× M61A2 Vulkan гетлин top (engl. M61A2 Vulcan gatling gun), kalibra 20 mm, s bojevim kompletom od 480 granata. Top je u svima kombinacijama naoružavanja aviona.
  • Lovačka varijanta I
    • Rakete vazduh-vazduh
      • 4× AIM-120А AMRAAM (srednjeg dometa)
      • 2× AIM-9 Sajdvinder (engl. AIM-9 Sidewinder) (za blisku borbu)
  • Lovačka varijanta II
    • Rakete vazduh-vazduh:
      • 6× AIM-120C AMRAAM (srednjeg dometa)
      • 2× AIM-9 Sajdvinder (engl. AIM-9 Sidewinder) (za blisku borbu)
  • Kombinovana varijanta
    • Rakete vazduh-vazduh:
      • 2× AIM-120 AMRAAM (srednjeg dometa)
      • 2× AIM-9 Sajdvinder (engl. AIM-9 Sidewinder) (za blisku borbu)
    • Oružje za dejstvo vazduh-zemlja:
      • 2× 450 kg Joint Direct Attack Munition (JDAM ) ili
      • 2× Wind Corrected Munitions Dispensers (WCMDs) ili
      • 8× GBU-39, bombi malog prečnika

Moguće su i druge kombinacije nošenja oružja.

Rakete i bombe se nose u unutrašnjem spremniku u trupu aviona, prikazano na prethodnim slikama.

Avion F-22 je sposoban i da nosi i pod-krilne rezervoare, u koje staje ukupno 2.300 litara goriva, odbacuju se u borbi.[45][46]

Varijante nošenja naoružanja.

Varijante[uredi | uredi izvor]

YF-22[uredi | uredi izvor]

U okviru programa ATF, YF-22 je prototip za serijski avion F-22A.[7][47]

F-22A[uredi | uredi izvor]

F-22A je osnovna varijanta Raptora, i ona je jedina u punoj proizvodnji, aplicirana je u varijacijama opremanja po partijama proizvodnje.[8][36]

F-22B[uredi | uredi izvor]

F-22B je planirana varijanta dvoseda od osnovne varijante F-22A, za potrebe preobuke i treninga pilota. Zbog visokih troškova celog programa odustalo se od F-22B, 1996. godine.

F-22N[uredi | uredi izvor]

F-22N, bio je planiran kao mornarički avion, sa namerom da zameni avion F-14 tomket. Ta ideja je odbačena još 1993. godine, pošto F-22N ne bi mogao da nosi raketu velikog dometa, tipa AIM-54 Feniks. Američki kongres se odlučio za F/A-18E/F Super Hornet, kao višenamenski jeftiniji avion, sa većim brojem mogućih aplikacija.[48]

FB-22[uredi | uredi izvor]

Lokid je 2002. godine uradio studiju o konverziji Raptora u lovca–bombardera, srednjeg i dugačkog radijusa. Taj koncept je imao oznaku FB-22, trebalo je da posluži kao prelazno rešenje, sve do 2030. godine. Ta ideja nije naišla na veću podršku Pentagona i Kongresa. Ta situacija i visoki troškovi takvog razvoja su razlog da je taj program ukinut.

Koncepcija se zasnivala na povećanom delta krilu, produženom trupu i bez vertikalnog stabilizatora. Odraz, za protivničke senzore, bio bi manji (poboljšane stelt karakteristike), više bi nosio borbenog tereta, poletna masa 42 tone i sa ukupnim doletom od 2.580 km. Motori bi bili zamenjeni sa P&W F135, koji su planirani za F-35, sa potiskom od po 178 kN. FB-22 je trebalo da ukupno nosi 15.000 kg borbenog tereta.[49][50]

Program kroz istoriju[uredi | uredi izvor]

Određivanje naziva[uredi | uredi izvor]

Punjenje sa gorivom u letu, u toku perioda ispitivanja vađenja Raptora iz namernog kovita, uz pomoć anti–kovitnog padobrana.

Prvi naziv za YF-22 je bio „Lajting II“, posle Drugog svetskog rata je postojao poznati Lokidov lovački avion P-38 „Lajting“. Želela se nastaviti familija naziva njihovih aviona. Ta je intencija bila prisutna sve do sredine 1990.ih godina, kada ga je ratno vazduhoplovstvo nazvalo „Raptor“. Kratko vreme je nazivan i „Super-star“ i „Rapier“. Konačno je 7. jala 2006. godine proizveden standard F-22 raptor, koji je promovisan 9. aprila 1997.[51]

Ispitivanje[uredi | uredi izvor]

Raptor № 4001, koji je ranije je služio za obimna ispitivanja u letu, „penzionisan“ je i prebačen je u vazduhoplovnu bazu Rajt-Paterson (engl. Wright-Patterson), 1997. godine. Nova uloga mu je bila određena za obuku tehničkog kadra za održavanje i eksploataciju. Za tu ulogu je posebno bio podešen i služio je kao „trener“, na zemlji. [b]

U zvaničnom detaljnom izveštaju, od 3. maja 2006. godine, objavljen je nalaz o nedostacima u tehnologiji obrade titana, koji se koristi na prednjem delu trupa. Otkrivena je neadekvatna termička obrada, zbog čega je materijal izgubio potrebne mehaničke karakteristike pa i vek trajanja. Bilo je procenjeno smanjenje veka za oko 80 Raptora. Pristupilo se modifikacijama i svi avioni su vraćeni u puni životni vek u aprilu 2006. godine.[52][53][54]

Operativna upotreba[uredi | uredi izvor]

Raptor u vazduhoplovnoj bazi, u Japanu.

Zvanično je ratno vazduhoplovstvo objavilo 15. decembra 2005. godine, da je Raptor postao operativan.

U prvoj vazduhoplovnoj vežbi, na severnom rubu Aljaske, u junu 2006. godine, Raptor je u simuliranoj borbi, pokazao izvanrednu superiornost nad ostalim avionima. Od 94 Raptora učesnika, 22 su u simuliranoj borbi „oborili“ 108 protivničkih aviona. U toku dve nedelje trajanja vežbe, Raptori su napravili „neprijatelju“ 241 gubitak, uz svoja samo dva.

U vežbi, koja je održana od 3. februara do 16. februara 2007. godine, protivnici su bili 94 aviona F-16 fajting falkon i F-15 igl, koje su kao agresore, navodno pobedili osam Raptora, u toku šest dana i noći dejstva.

Pri preletu šest Raptora, u svoju prvu inostranu vazduhoplovnu bazu u Okinavi, Japan, 11. februara 2007. godine, računar nije dobro pratio promene vremenskih zona i nastupili su određeni problemi u navigaciji i orijentaciji. U hodu je razrešen problem i lovci su nastavili svoj prelet u Japan.

Posle obnavljanja ruske prakse strateškog patroliranja sa svojim strateškim bombarderima, 22. novembra 2007. godine, u vazdušnom prostoru Aljaske, Raptori su presreli i identifikovali ruske bombardere Tu-95. To je prva misija Raptora u realnom presretanju stranih aviona.

Operativna ispitivanja punjenja sa gorivom u letu, izvršena su 28. avgusta 2008. godine, nakon čega su izvršena dodatna tehnička doterivanja rešenja i na Raptoru i na avionu cisterni.

Na šipkama izbacivog sedišta Raptora konstatovana je pojava korozije, u februaru 2010. godine. Zaključeno je da su razlozi za pojavu korozije u tehničko–tehnološkim propustima u projektu i u proizvodnji.[55][56][57]

Održavanje[uredi | uredi izvor]

Bilo je više izveštaja sa nezadovoljavajućim procentom ispravnosti aviona Raptor. Proizvođač Lokid tvrdi da je procenat ukupne ispravnosti povećan od 62% u 2004, na 68% u 2009, a da je tendencija da se postigne do 85%, u trenutku kada ukupna flota dostigne 100.000 sati naleta. Takođe se tvrdi da je postignuta ispravnost od 62,9%, do juna 2009. godine. Smatra se to zadovoljavajuće, upoređujući sa uhodanim avionima u eksploataciji kao što su 70% za F-15 igl i F-16 fajting falkon, kao i 71,2% kod aviona F/A-18 Hornet.

Ozbiljne su pritužbe na veliki broj sati potrebnog rada na održavanju Raptora za obezbeđenje da leti jedan sat. Samim time se značajno i poskupljuje njegov sat leta.

Na osnovu operativne statistike, Raptoru je potrebno održavanje na svakih 0,97 časova leta. Jedna partija od šest aviona je posebno unapređena da može realizovati 3,22 časova leta sa jednim održavanjem. Drugi problem je što sa vremenom upotrebe mnoge komponente brže gube performanse od predviđenog. To se posebno odnosi na negativni uticaj nepovoljnih atmosferskih uslova. Karakterističan je bio slučaj gubitka performansi „nevidljivosti“ premaza sa dugotrajnijim uticajem kiše. Posle dopunskog usavršavanja, taj problem je ublažen. Takođe, bila je prisutna takva pojava i sa nekim komponentama elektronike. Sve to poskupljuje održavanje, pa i operativnu upotrebu Raptora.[55][58][59]

Ekonomski pokazatelji[uredi | uredi izvor]

Troškovi[uredi | uredi izvor]

Smatra se da je Raptor najskuplji lovački avion, koji je ikada bio u operativnoj upotrebi. Direktni troškovi proizvodnje jednog aviona, procenjeni su 2008. godine na 146,2 miliona američkih dolara, a ukupni direktni i indirektni troškovi, raspodeljeni na planirani broj aviona, iznose oko 350 miliona. U aprilu 2006. godine su ukupni troškovi po jednom avionu cenjeni na 361 milion, što proizilazi da je cena jednog kilograma Raptora bila jednaka ceni jednog kilograma zlata, prema tržištu u toj godini. Konačno, ceo program košta 66,7 biliona američkih dolara,[60] a jedinična cena u fiskalnoj godini 2009. je iznosila 150 miliona.[61]

Od borbenih aviona je jedino skuplji B-2 Spirit, ali oni pripadaju sasvim različitim kategorijama. B-2 Spirit je teški bombarder nevidljive tehnologije, sposoban da nosi veliku količinu konvencionalnog i nuklearnog oružja.[18][62][63][64]

Eksploatacioni troškovi[uredi | uredi izvor]

Potreban rad, u procesu održavanja i opsluživanja Raptora, veoma je skup. Prema listu Vašington post, koji se poziva na vojne izvore, proizilazi da je cena radova 44.000 američkih dolara po času letenja. Radi poređenja, avion treće generacije F-4 fantom napravi nalet od 35 časova, za tu istu cenu rada.[58][65][66]

Udesi[uredi | uredi izvor]

U martu 2010. godine, u udesima su izgubljena tri Raptora:

  • 25. aprilu 1992. godine, prototip YF-22A (№ 87-0701 ), imao je udes pri sletanje u bazi Edvards i trajno je onesposobljen.
Udes aviona YF-22A, 25. aprila 1992. godine, prikazano na video snimku.
  • 20. decembra 2004. godine, avion F-22A (№ 00-4014 ), imao je udes pri poletanju u američkoj vazduhoplovnoj bazi Nelis, pilot se katapultirao.
  • 25. marta 2009. godine, avion F-22A (№ 91-4008 ), imao je udes u Pustinji Mohave, država Kalifornija, u blizini vazduhoplovne baze Edvards, u toku ispitivanja u letu. Tom prilikom je poginuo 49-godišnji pilot je David Kuli (engl. David Cooley).[67][68][69]
  • Lovac pete generacije F-22 raptor, ratnog vazduhoplovstva SAD se srušio u Floridi, 16. novembra 2012. godine. Avion je pao u šumu nedaleko od auto-puta. „Pilot je uspeo da se katapultira, na zemlji niko nije stradao“, - rekao je predstavnik baze u kojoj piloti prolaze obuku za upravljanje avionima ove klase. Drugi detalji se ne saopštavaju.[70]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Geometrija[uredi | uredi izvor]

U korenu krila su aeroprofili NACA 64A?05.92, a na kraju NACA 64A?04.29.[46][39]
Geometrijski brojčani podaci, izgled i upoređenje Raptora sa avionima F-15 igl i TU-95.

Detaljnije, performanse[uredi | uredi izvor]

F-22 raptor
  • Maksimalna brzina:
    • Na visini, 2.132+ km/h (M = 2+)
    • Superkstarenje, 1.825 km (M = 1,72)
  • Dolet:
    • sa 2 spoljna rezervoara goriva, 2.960 km
    • maksimalni, 3.219 km
  • Borbeni radijus: 759 km
  • Plafon leta:
    • praktični, 19.811 m
    • upotrebni za borbu, 18.700 m
  • Srednje specifično opterećenje krila: 322 kg/m²
  • Odnos potisak motora/masa aviona: 1,26
  • Granični faktor aerodinamičkog opterećenja je n = –3,5 / +9,5. Prema njemu je dimenzionisana struktura aviona, saglasno graničnom ubrzanju: az = –3,5 g / +9,5 g.[46][39]

Uporedne karakteristike, serijskog Raptora sa prototipom[uredi | uredi izvor]

Raptor, poleće u aviobazi Andersen
Raptorov poklopac kabine u obliku izrazite kaplje.
Raptor na sletanju
Raptor iznad Aljaske
Punjenje Raptora, sa gorivom, u letu.
Podaci F-22A[46][39] YF-22[71][72]
Dužina
18,9 m
19,55 m
Raspon krila
13,56 m
13,10 m
Površina krila
78,04 m²
77,10 m²
Površina vertikalnog repa
16,54 m²
20,26 m²
Površina horizontalnog repa
12,63 m²
12,45 m²
Druge upravljačke površine
16,93 m²
 —
Vitkost krila
2,35
2,20
Minimalno specifično opterećenje krila
184 kg/m²
180 kg/m²
Maksimalno specifično opterećenje krila
349 kg/m²
337 kg/m²
Visina aviona
5,08 m
5,39 m
Masa praznog aviona
14.365 kg
14.043 kg
Maksimalna masa aviona
36.288 kg
26.308 kg
Unutrašnje gorivo
8.300 kg
7.197 kg
Maksimalno ubrzanje az

-3/+9 g (opšte)

6 g (na M =1,8)

+7,9 g (opšte)

6 g (na M =1,8)

Mahov broj (na visini) 2,25 (19.812 m) 2,2 (9.000 m)
Mahov broj, na nivou mora
1,4
 —
Mahov broj pri krstarenju, sa baznim potiskom
1,72
1,58
Praktični plafon
19.812 m
15.240 m
Borbeni radijus
1.480 km
1.285 km
Dolet, sa dva spoljna rezervoara
2.980 km
 —
Broj članova posade
1 pilot
1 pilot
Naoružanje pogledaj tekst
opitno
Dva P&W dvoprotočna motora F119-PW-100 YF119-PW-100L
Potisak, sa dopunskim sagorevanjem 2× 156,06 kN 2× 155,69 kN
Potisak, bez dopunskog sagorevanja 2× 124,59 kN 2× 116,74 kN
Maksimalni odnos potisak / masa 1,21 1,17
Minimalni odnos potisak / masa 1,21 1,21

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pentagon i Američki kongres su pred delikatnim odlukama, sa dilemom da li da povećaju nabavke Raptora i sa time produže kontinuitet serijske proizvodnje, ili da prekinu proizvodnju, pošto je su se vojno–politički uslovi izmenili. Raptor je koncipiran u prošlim uslovima, izraženog antagonizma suprotstavljenih blokova, a sada je period saradnje i dogovaranja i prisustvo ekstremne ekonomske krize i opšte restrikcije budžeta. Sa druge strane, prisutna je i činjenica potrebe očuvanja proizvodnje, koju je teško i skupo kasnije ponovo pokrenuti. Svaka nova porudžbina značajno utiče na smanjenje jedinične cene aviona. Svaki prekid kontinuiteta znači i zastoj u razvoju visoke tehnologije. Isto tako stoji problem nužnosti zamene lovačkih aviona u 23 eskadrile američkog vazduhoplovstva. Sve to stvara dileme za jednostrane odluke. Odbor za bezbednost u Senatu je za produžetak proizvodnje, uz porudžbinu dodatnih 12 Raptora i to je izglasao mimo stava Predsednika Obame. Takva odluka, izglasana je 17. juna 2009. godine. Protiv toga se senat izjasnio 21. jula 2009. Konačno je Obama potpisao saglasnost za budžet, 28. oktobra 2009. godine, u kome nije predviđena dopunska porudžbina Raptora.[17][22][23][24]
  2. ^ Uklonjene su sve nadgradnje za nošenje merne opreme i maksimalno je približen Raptor № 4001, sa strukturom i opremom, serijskom standardu. Na taj način učenici imaju verodostojnu obuku za održavanje i opsluživanje operativnog Raptora.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Final F-22 delivered” (na jeziku: (jezik: engleski)). combataircraft. 23. 6. 2023. Pristupljeno 24. 12. 2014. „Final F-22 delivered” 
  2. ^ „ORIGINS: THE ATF” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. 1. 6. 2013. Pristupljeno 20. 12. 2014. „ORIGINS: THE ATF” 
  3. ^ „Gates announces major Pentagon priority shifts” (na jeziku: (jezik: engleski)). edition. 6. 4. 2009. Pristupljeno 19. 12. 2014. „Gates announces major Pentagon priority shifts” 
  4. ^ DREW, CHRISTOPHER (28. 10. 2009). „Victory for Obama Over Military Lobby” (na jeziku: (jezik: engleski)). nytimes. Pristupljeno 19. 12. 2014. „Victory for Obama Over Military Lobby” 
  5. ^ a b v g d „F-22 Raptor” (na jeziku: (jezik: engleski)). lockheedmartin. Pristupljeno 20. 12. 2014. „F-22 Raptor” 
  6. ^ „F-22 IN DEVELOPMENT” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. 1. 6. 2013. Pristupljeno 20. 12. 2014. „F-22 IN DEVELOPMENT” 
  7. ^ a b v „YF-23A VERSUS YF-22A” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. 1. 6. 2013. Pristupljeno 20. 12. 2014. „YF-23A VERSUS YF-22A” 
  8. ^ a b v g d „F/A-22 Raptor” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar. 2009. Pristupljeno 20. 12. 2014. „F/A-22 Raptor” 
  9. ^ a b „F-22 Raptor History” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 20. 12. 2014. „F-22 Raptor History” 
  10. ^ mr. Dušan Maoduš, dipl.meh. Goran Memon, dipl.ing. (jul—septembar 1998). „F-22 raptor: američki lovac za naredni vek” (na jeziku: (jezik: srpski)). aeromagazin. Arhivirano iz originala 01. 01. 2015. g. Pristupljeno 20. 12. 2014. „F-22 raptor: američki lovac za naredni vek” 
  11. ^ Wolf, Jim (20. 11. 2008). „U.S. fighter plane needs major upgrades-arms buyer” (na jeziku: (jezik: engleski)). reuters. Arhivirano iz originala 02. 01. 2015. g. Pristupljeno 21. 12. 2014. „U.S. fighter plane needs major upgrades-arms buyer” 
  12. ^ a b (jezik: engleski) Flight International, 5-11 septembar 1990.
  13. ^ „LOCKHEED-BOEING-GENERAL DYNAMICS YF-22” (na jeziku: (jezik: engleski)). nationalmuseum.af.mil. 11/2/2009. Arhivirano iz originala 19. 1. 2012. g. Pristupljeno 21. 12. 2014. „LOCKHEED-BOEING-GENERAL DYNAMICS YF-22”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  14. ^ LaPlante, Matthew D. (16. 8. 2009). „Defense cuts won't kill F-22 program in Utah” (na jeziku: (jezik: engleski)). sltrib. Arhivirano iz originala 1. 3. 2012. g. Pristupljeno 21. 12. 2014. „Defense cuts won't kill F-22 program in Utah” 
  15. ^ „F-22 Raptor Contractors” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 27. 12. 2014. „F-22 Raptor Contractors” 
  16. ^ „February 7, 2007. F-22 RAPTOR WINS 2006. COLLIER TROPHY” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 21. 12. 2014. „February 7, 2007. F-22 RAPTOR WINS 2006. COLLIER TROPHY” 
  17. ^ a b v Staff Sgt. C. Todd Lopez (6/23/2006). „F-22 excels at establishing air dominance” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 18. 07. 2012. g. Pristupljeno 24. 12. 2014. „F-22 excels at establishing air dominance”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  18. ^ a b v „FY 2009 Budget Estimates AIRCRAFT PROCUREMENT, AIR FORCE (3010)” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). saffm.hq.af. februar 2008. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 10. 2008. g. Pristupljeno 22. 12. 2014. „FY 2009 Budget Estimates AIRCRAFT PROCUREMENT, AIR FORCE (3010)” 
  19. ^ „Assessments of Selected Major Weapon Programs” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). gao. Arhivirano iz originala (PDF) 07. 12. 2014. g. Pristupljeno 22. 12. 2014. „Assessments of Selected Major Weapon Programs” 
  20. ^ „Lockheed Martin Awarded Additional $5 Billion in Multiyear Contract to Build 60 F-22 Raptors” (na jeziku: (jezik: engleski)). prnewswire. Pristupljeno 22. 12. 2014. „Lockheed Martin Awarded Additional $5 Billion in Multiyear Contract to Build 60 F-22 Raptors” 
  21. ^ „Obame soobщili o rasprostranenii rossiйskih «smertonosnыh sistem PVO»” (na jeziku: (jezik: ruski)). news.mail. 22 яnvarя 2009. Arhivirano iz originala 22. 12. 2014. g. Pristupljeno 22. 12. 2014. „Obame soobщili o rasprostranenii rossiйskih «smertonosnыh sistem PVO»”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  22. ^ „The cost of cutting defense acquisition (01/30/2009)” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). csis. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 09. 2014. g. Pristupljeno 24. 12. 2014. „The cost of cutting defense acquisition (01/30/2009)” 
  23. ^ „Senat SŠA otkazalsя vыdelitь sredstva na proizvodstvo F-22” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. 22 iюlя 2009. Pristupljeno 24. 12. 2014. „Senat SŠA otkazalsя vыdelitь sredstva na proizvodstvo F-22”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  24. ^ „Amerikanskie senatorы uveličili proizvodstvo istrebiteleй F-22” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. 26 iюnя 2009. Pristupljeno 24. 12. 2014. „Amerikanskie senatorы uveličili proizvodstvo istrebiteleй F-22”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  25. ^ WASHINGTON IN BRIEF (10. 11. 2007). „WASHINGTON IN BRIEF” (na jeziku: (jezik: engleski)). washingtonpost. Pristupljeno 22. 12. 2014. „WASHINGTON IN BRIEF” 
  26. ^ Rosenwald, Michael S. (4. 12. 2007). „Pentagon May Support Air Force Bid for More F-22 Fighters” (na jeziku: (jezik: engleski)). washingtonpost. Pristupljeno 22. 12. 2014. „Pentagon May Support Air Force Bid for More F-22 Fighters” 
  27. ^ Edmond Lococo; Capaccio, Tony (9. 1. 2008). „Pentagon Budget Means Cash for Lockheed and Northrop (Update2)” (na jeziku: (jezik: engleski)). bloomberg. Pristupljeno 22. 12. 2014. „Pentagon Budget Means Cash for Lockheed and Northrop (Update2)”  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  28. ^ Trimble, Stephen (24. 9. 2008). „US Congress passes $487.7 defence spending bill, slashes aircraft” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Arhivirano iz originala 26. 12. 2014. g. Pristupljeno 22. 12. 2014. „US Congress passes $487.7 defence spending bill, slashes aircraft” 
  29. ^ „President Barack Obama on Wednesday signed a defense bill that kills some costly weapons projects” (na jeziku: (jezik: engleski)). nbcnews. 10/28/2009. Pristupljeno 22. 12. 2014. „President Barack Obama on Wednesday signed a defense bill that kills some costly weapons projects”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  30. ^ Obaid Younossi, Kevin Brancato, John C. Graser, ... „Ending F-22A Production” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). rand. Pristupljeno 22. 12. 2014. „Ending F-22A Production” 
  31. ^ „HZ00295: Obey amendment overview” (na jeziku: (jezik: engleski)). Library of Congress. Arhivirano iz originala 14. 7. 2015. g. Pristupljeno 26. 12. 2014. „HZ00295: Obey amendment overview” 
  32. ^ „Rapped in the Raptor: why Australia must have the best” (na jeziku: (jezik: engleski)). theage. 2. 10. 2006. Pristupljeno 26. 12. 2014. „Rapped in the Raptor: why Australia must have the best” 
  33. ^ Bolkcom, Christopher (11. 3. 2009). „Potential F-22 Raptor Export to Japan” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). fas. Pristupljeno 26. 12. 2014. „Potential F-22 Raptor Export to Japan” 
  34. ^ „Adir Who? Israel's F-35i Stealth Fighters” (na jeziku: (jezik: engleski)). defenseindustrydaily. novembar 18/14. Pristupljeno 26. 12. 2014. „Adir Who? Israel’s F-35i Stealth Fighters”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  35. ^ Egozi, Arie (20. 4. 2007). „Israel in talks with USA over F-22 orders” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. Pristupljeno 26. 12. 2014. „Israel in talks with USA over F-22 orders” 
  36. ^ a b v „F-22A Raptor Advanced Tactical Fighter, United States of America” (na jeziku: (jezik: engleski)). airforce-technology. Pristupljeno 26. 12. 2014. „F-22A Raptor Advanced Tactical Fighter, United States of America” 
  37. ^ „F-22 RAPTOR” (na jeziku: (jezik: engleski)). 5/8/2012. Arhivirano iz originala 29. 06. 2012. g. Pristupljeno 26. 12. 2014. „F-22 RAPTOR”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  38. ^ a b „F-22 Raptor Stealth” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 26. 12. 2014. „F-22 Raptor Stealth” 
  39. ^ a b v g „F-22 DETAILS” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 27. 12. 2014. „F-22 DETAILS” 
  40. ^ „F-22 Raptor Avionics” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 26. 12. 2014. „F-22 Raptor Avionics” 
  41. ^ „F-22 Raptor Cockpit” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 26. 12. 2014. „F-22 Raptor Cockpit” 
  42. ^ „F-22 Raptor F119-PW-100 Engine” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 29. 12. 2014. „F-22 Raptor F119-PW-100 Engine” 
  43. ^ „F119 ENGINE” (na jeziku: (jezik: engleski)). pw.utc. Arhivirano iz originala 21. 7. 2014. g. Pristupljeno 29. 12. 2014. „F119 ENGINE” 
  44. ^ „F119-PW-100” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). pw.utc. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 12. 2015. g. Pristupljeno 29. 12. 2014. „F119-PW-100” 
  45. ^ „F-22 Raptor Weapons” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 30. 12. 2014. „F-22 Raptor Weapons” 
  46. ^ a b v g „F-22 Raptor Specifications” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 31. 12. 2014. „F-22 Raptor Specifications” 
  47. ^ Alex, Dan (9/23/2014). „The YF-22 Versus the YF-23” (na jeziku: (jezik: engleski)). militaryfactory. Pristupljeno 30. 12. 2014. „The YF-22 Versus the YF-23”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  48. ^ Mills, Chris L.; Goon, Peter A. (2009). „Navalising the F-22 Raptor” (na jeziku: (jezik: engleski)). ausairpower. Pristupljeno 30. 12. 2014. „Navalising the F-22 Raptor” 
  49. ^ „FB-22 Fighter Bomber” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 30. 12. 2014. „FB-22 Fighter Bomber” 
  50. ^ Bolkcom, Christopher (26. 5. 2004). „Air Force FB-22 Bomber Concept” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). fas. Arhivirano iz originala (PDF) 18. 1. 2012. g. Pristupljeno 30. 12. 2014. „Air Force FB-22 Bomber Concept” 
  51. ^ „Military Aircraft Names” (na jeziku: (jezik: engleski)). aerospaceweb. Pristupljeno 30. 12. 2014. „Military Aircraft Names” 
  52. ^ „FY2003 Report for the Office of the Director, Operational Test & Evaluation” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 21. 12. 2014. „FY2003 Report for the Office of the Director, Operational Test & Evaluation” 
  53. ^ „F-22 Raptor Flight Test” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 30. 12. 2014. „F-22 Raptor Flight Test” 
  54. ^ „F-22 Raptor Other Testing” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 30. 12. 2014. „F-22 Raptor Other Testing” 
  55. ^ a b Clark, Colin (maj 26th, 2010). „Rust and Roll For F-22; HASC Watches JSF” (na jeziku: (jezik: engleski)). dodbuzz. Arhivirano iz originala 1. 1. 2015. g. Pristupljeno 30. 12. 2014. „Rust and Roll For F-22; HASC Watches JSF”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  56. ^ „F-22A Raptor goes operational” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. 12/15/2005. Arhivirano iz originala 23. 07. 2012. g. Pristupljeno 30. 12. 2014. „F-22A Raptor goes operational”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  57. ^ „Raptors arrive at Kadena” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. 2/19/2007. Arhivirano iz originala 25. 05. 2012. g. Pristupljeno 30. 12. 2014. „Raptors arrive at Kadena”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  58. ^ a b R. Jeffrey Smith (10. 7. 2009). „High-Priced F-22 Fighter Has Major Shortcomings” (na jeziku: (jezik: engleski)). washingtonpost. Pristupljeno 30. 12. 2014. „High-Priced F-22 Fighter Has Major Shortcomings” 
  59. ^ Sherry, Kristina (22. 7. 2009). „Senate votes to stop making more F-22 Raptor fighter jets” (na jeziku: (jezik: engleski)). articles.latimes. Pristupljeno 30. 12. 2014. „Senate votes to stop making more F-22 Raptor fighter jets” 
  60. ^ „Analysis of the Fiscal Year 2012 Pentagon Spending Request” (na jeziku: (jezik: engleski)). nationalpriorities. Pristupljeno 31. 12. 2014. „Analysis of the Fiscal Year 2012 Pentagon Spending Request” 
  61. ^ „FY 2011 Budget Estimates” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). saffm.hq.af. februar 2010. str. 1—15. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2012. g. Pristupljeno 31. 12. 2014. „FY 2011 Budget Estimates” 
  62. ^ „F-22 Raptor Cost” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 31. 12. 2014. „F-22 Raptor Cost” 
  63. ^ Airman 1st Class Montse Ramirez (6/9/2010). „SecAF impressed with Airmen, B-2” (na jeziku: (jezik: engleski)). archive. Arhivirano iz originala 23. 07. 2012. g. Pristupljeno 31. 12. 2014. „SecAF impressed with Airmen, B-2”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  64. ^ „B-2 Bomber: Cost and Operational Issues (Letter Report, 08/14/97, GAO/NSIAD-97-181).” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas. Arhivirano iz originala 21. 07. 2014. g. Pristupljeno 31. 12. 2014. „B-2 Bomber: Cost and Operational Issues (Letter Report, 08/14/97, GAO/NSIAD-97-181).” 
  65. ^ „Estimating the Real Cost of Modern Fighter Aircraft” (PDF) (na jeziku: (jezik: engleski)). defense-aerospace. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 05. 2009. g. Pristupljeno 31. 12. 2014. „Estimating the Real Cost of Modern Fighter Aircraft” 
  66. ^ „Pentagon ocenil stoimostь časa poleta istrebitelя F-22” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. Pristupljeno 31. 12. 2014. „Pentagon ocenil stoimostь časa poleta istrebitelя F-22” 
  67. ^ „F-22 Aircraft Profile” (na jeziku: (jezik: engleski)). f-16. Pristupljeno 31. 12. 2014. „F-22 Aircraft Profile” 
  68. ^ „V Halifornii razbilsя samый sovremennый istrebitelь VVS SŠA” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. 26. marta 2009. Pristupljeno 31. 12. 2014. „V Halifornii razbilsя samый sovremennый istrebitelь VVS SŠA”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  69. ^ „Pilot razbivšegosя v Halifornii istrebitelя VVS SŠA pogib” (na jeziku: (jezik: ruski)). lenta. 26. marta 2009. Pristupljeno 31. 12. 2014. „Pilot razbivšegosя v Halifornii istrebitelя VVS SŠA pogib”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  70. ^ „U Floridi pao lovac pete generacije” (na jeziku: (jezik: srpski)). serbian.ruvr. 16. novembar 2012. Arhivirano iz originala 01. 01. 2015. g. Pristupljeno 31. 12. 2014. „U Floridi pao lovac pete generacije” 
  71. ^ Baker 1995, str. 28–29, 32
  72. ^ Aronstein 1998, str. 131, 154

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • (jezik: engleski) M.A. Dornheim: LOKIEEDD DEVOTING KEY RESOURCES TO ADVANCED TACTICAL FIGHTER, Aviation Week & Space Technolology/July 22,1985. (jezik: engleski) Flight International, 5-11 septembar 1990.
  • Sharpe, Michael (2012). „Bombers”. Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Charlottesville USA: Taj Books International LLC. str. 148. ISBN 978-1-84406-224-9. 
  • Simons, David; Withington, Thomas (2007). Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Geer, Wayne (1994). High-Tech-Flugzeuge (na jeziku: (jezik: nemački)). Berlin: Mittler. ISBN 3-8132-0452-9. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

F-22 raptor na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=F-22_раптор&oldid=27554462”