Folk muzika

Folk
Bela Bartokov snimak mađarskih seoskih pevača iz 1907. godine
Stilsko poreklo	tradicionalna muzika, popularna muzika
Kulturološko poreklo	različite nacije ili regioni
Tipični instrumenti	vidi: folk instrumenti
Izvedeni oblici	folk rok, neofolk, folk metal, elektro-folk, nju ejdž

Folk muzika (od engl. folk music „narodna muzika“) je žanr popularne muzike koji se na osnovu narodne muzike razvio sredinom 20. veka kao rezultat fenomena narodnog oživljavanja, kada je narodna muzika počela da se širi među masovnom publikom. S tim u vezi, ponekad se naziva i „obnovljena narodna muzika“. Najaktivniji razvoj žanra dogodio se u SAD i Velikoj Britaniji. Folk muzika takođe uključuje razne podžanrove, uključujući folk rok i električni folk. Neke vrste folk muzike mogu se nazvati svetskom muzikom. Tradicionalna folk muzika definisana je na nekoliko načina: kao muzika koja se prenosi usmeno, muzika sa nepoznatim kompozitorima, muzika koja se svira na tradicionalnim instrumentima, muzika o kulturnom ili nacionalnom identitetu, muzika koja se menja između generacija (narodni proces), muzika povezana sa narodnim folklorom ili muzika izvođena po običajima tokom dužeg vremenskog perioda. To je u kontrastu sa komercijalnim i klasičnim stilovima. Termin je nastao u 19. veku, ali se folk muzika proširila dalje od toga.

Koncept "folk" se smatra uslovnim i nejasnim, može uključivati:

1. žanr koji kombinuje tradicionalnu narodnu muziku sa modernim aranžmanima;
2. žanr koji se formirao u SAD krajem 1950-ih, čija su karakteristična karakteristika romantične slike daleke istorijske prošlosti Zapadne i Istočne Evrope;
3. autentični muzički folklor je muzičko i poetsko stvaralaštvo naroda, sastavni deo narodnog stvaralaštva, koje postoji, po pravilu, u usmenom obliku, prenosi se sa generacije na generaciju.

„Rečnik modernog pevača“ na engleskom jeziku (engl. A Dictionary for the Modern Singer) pojam „Folk muzika” smatra višeznačnim pojmom, koji može značiti:

Folk muzika

1. Lokalna narodna muzika, najčešće prenošena usmenim predanjem. Mnogi žanrovi takozvane „svetske muzike“ (world music) su takođe folklorne prirode, jer su autohtoni ili ritualni. Tako se narodna muzika najčešće koristi za opisivanje zapadnjačke muzike usmene tradicije, iako zapadna muzika svakako nije jedina vrsta narodne muzike. Mnogi kompozitori uključuju narodnu muziku svojih zemalja u svoje muzičke partiture kako bi naglasili svoj poseban nacionalni ukus. Ovo je posebno uobičajeno u žanrovima autorske pesme i opere.
   
2. Žanr popularne muzike, poznat i kao folk rok, koji je spoj narodne muzike i roka. Primeri folk pevača su Bob Dilan (r. 1941), Džoun Bajz (r. 1941), Džom Mičel (r. 1943) i Ket Stivens (r. 1948).

Počev od sredine 20. veka, novi oblik popularne narodne muzike evoluirao je iz tradicionalne folk muzike. Ovaj proces i period nazivaju se (drugim) folk preporodom i dostigli su zenit tokom 1960-ih. Ovaj oblik muzike ponekad se naziva savremenom folk muzikom ili muzikom folk oživljavanja kako bi se razlikovao od ranijih narodnih oblika. Manja, slična oživljavanja dešavala su se i drugde u svetu u nekim drugim vremenima, ali termin folk muzika obično nije primenjivan na novu muziku nastalu tokom tih obnova. Ova vrsta folk muzike takođe uključuje fuzione žanrove kao što su folk rok, folk metal i drugi. Iako je savremena folk muzika žanr koji se generalno razlikuje od tradicionalne folk muzike, u američkom engleskom jeziku ona deli isto ime i često deli iste izvođače i mesta održavanja kao i tradicionalna folk muzika.

Tradicionalna muzika

Za više informacija pogledajte: Tradicionalna muzika

Pojmovi folk muzika, folk pesma i folk igra relativno su noviji izrazi. Oni su proširenje termina folklor koji je 1846. godine osmislio engleski antikvar Vilijam Toms da bi opisao „tradicije, običaje i sujeverja neukih klasa“. Termin dalje potiče od nemačkog izraza folk, u smislu „narod u celini“, koji su na popularnu i nacionalnu muziku primenili Johan Gotfrid fon Herder i nemački romantičari pre više od pola veka. Iako se razume da je folk muzika narodna muzika, posmatrači smatraju da je preciznija definicija neuhvativa. Neki se čak ne slažu da bi trebalo da se koristiti termin folk muzika. Folk muzika ima tendenciju poprimanja određenih karakteristika, ali je nije moguće jasno diferencirati u čisto muzičkom smislu. Jedno značenje koje se često koristi je „stare pesme, čiji kompozitori nisu poznati“, drugo je ono o muzici koja je podvrgnuta evolucionom „procesu usmenog prenosa .... oblikovanja i preoblikovanja muzike učešćem zajednice koja joj daje svoj narodni karakter“.

Takve definicije zavise od „(kulturnih) procesa, a ne od apstraktnih muzičkih tipova ...“, od „kontinuiteta i usmenog prenošenja ... viđenih kao karakteristika jedne strane kulturne dihotomije, čija se druga strana nalazi ne samo u donjim slojevima feudalnih, kapitalističkih i nekih orijentalnih društava, već i u 'primitivnim' društvima i delovima 'popularnih kultura'". Jedna od široko korišćenih definicija je jednostavno „Folk muzika je ono što narod peva“.

Za Šolsa, kao i za Sesila Šarpa i Belu Bartoka, postojao je osećaj za muziku ruralnog područja kao različite forme od one u gradu. Folk muzika je već bila, „... viđena kao autentični izraz načina života koji je sada prošao ili će uskoro nestati (ili u nekim slučajevima biti sačuvan ili nekako oživljen)“, posebno u „zajednici na koju nije uticala umetnička muzika“ i komercijalne i štampane pesme. Lojd je to odbacio u korist jednostavnog razlikovanja ekonomske klase, ali za njega je prava folk muzika, prema rečima Čarlsa Sigera, bila „povezana sa nižom klasom“ u kulturno i socijalno raslojenim društvima. U tom smislu, folk muzika se može posmatrati kao deo „šeme koja se sastoji od četiri muzička tipa: 'primitivna' ili 'plemenska'; 'elitna' ili 'umetnička'; 'folk'; i 'popularna'.“

Muzika u ovom žanru često se naziva i tradicionalnom muzikom. Iako je taj termin obično samo opisan, u nekim slučajevima ga ljudi koriste kao naziv žanra. Na primer, Gremi nagrada je ranije koristila izraze „tradicionalna muzika“ i „tradicionalni folk“ za folk muziku koja nije savremena folk muzika. Folk muzika može uključivati veći deo autohtone muzike.

Savremena folk muzika

Za više informacija pogledajte: Savremena folk muzika

Savremena folk muzika se odnosi na širok spektar žanrova koji su se pojavili sredinom 20. veka i koji su nakon toga bili povezani sa tradicionalnom narodnom muzikom. Počev od sredine 20. veka, novi oblik popularne narodne muzike evoluirao je iz tradicionalne narodne muzike. Ovaj proces i period se nazivaju (drugim) narodnim preporodom i dostigli su zenit tokom 1960-ih. Najčešći naziv za ovaj novi oblik muzike je takođe „folk muzika“, ali se često naziva i „savremena narodna muzika“ ili „narodna muzika oživljavanja“ da bi se napravila razlika. Tranzicija je bila donekle usredsređena na SAD, a naziva se i američkim preporodom narodne muzike. Fuzioni žanrovi kao što su folk rok i drugi takođe su evoluirali unutar ovog fenomena. Iako je savremena folk muzika žanr koji se generalno razlikuje od tradicionalne folk muzike, ona na engleskom govornom području često ima isti naziv, izvođače i mesta kao i tradicionalna folk muzika; čak i pojedinačne pesme mogu biti spoj dva žanra.

Литература

• Abjorensen, Norman (2017). Historical Dictionary of Popular Music. Rowman & Littlefield. стр. 180. ISBN 9781538102152. 
• Lloyd, A.L. (1969). Folk Song in England. Panther Arts. стр. 13. ISBN 978-0586027165. 
• Donaldson, Rachel Clare (2011). Music for the People: the Folk Music Revival And American Identity, 1930–1970 (PDF). Nashville, TN: Vanderbilt University. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2017. г. Приступљено 10. 04. 2021. 
• Gilliland, John (1969). „Blowin' in the Wind: Pop discovers folk music” (audio). Pop Chronicles. Digital.library.unt.edu. 
• Bayard, Samuel P. (1950). „Prolegomena to a Study of the Principal Melodic Families of British-American Folk Song”. The Journal of American Folklore. 63 (247): 1—44. JSTOR 537347. doi:10.2307/537347.  Reprinted in McAllester, David Park (ed.) (1971) Readings in ethnomusicology New York: Johnson Reprint. OCLC 2780256
• Bearman, C. J. (2000). „Who Were the Folk? The Demography of Cecil Sharp's Somerset Folk Singers”. The Historical Journal. 43 (3): 751—75. JSTOR 3020977. S2CID 162191258. doi:10.1017/s0018246x99001338. 
• Bevil, Jack Marshall (1984). Centonization and Concordance in the American Southern Uplands Folksong Melody: A Study of the Musical Generative and Transmittive Processes of an Oral Tradition. PhD Thesis, North Texas University, Ann Arbor: University Microfilms International. OCLC 12903203
• Bevil, J. Marshall (1986). „Scale in Southern Appalachian Folksong: A Reexamination”. College Music Symposium. 26: 77—91. JSTOR 40373824. 
• Bevil, Jack Marshall (1987). "A Paradigm of Folktune Preservation and Change Within the Oral Tradition of a Southern Appalachian Community, 1916–1986." Unpublished. Read at the 1987 National Convention of the American Musicological Society, New Orleans.
• Bronson, Bertrand Harris. The Ballad As Song (Berkeley: University of California Press, 1969).
• Bronson, Bertrand Harris (1976). The Singing Tradition of Child's Popular Ballads. Princeton: Princeton University Press. ISBN 9780691091198. .
• Bronson, Bertrand Harris. The Traditional Tunes of the Child Ballads, with Their Texts, According to the Extant Records of Great Britain and North America, 4 volumes (Princeton and Berkeley: Princeton University and University of California Presses, 1959, ff.).
• Cartwright, Garth (2005). Princes Amongst Men: Journeys with Gypsy Musicians. London: Serpent's Tail. ISBN 1-85242-877-5. 
• Carson, Ciaran (1997). Last Night's Fun: In and Out of Time with Irish Music. North Point Press. ISBN 978-0-86547-515-1. 
• Cooley, Timothy J. Making Music in the Polish Tatras: Tourists, Ethnographers, and Mountain Musicians. Indiana University Press. Cooley, Timothy J. (2005). Making Music in the Polish Tatras: Tourists, Ethnographers, and Mountain Musicians. Indiana University Press. ISBN 0-253-34489-1. 
• Cowdery, James R. (1990). The Melodic Tradition of Ireland. Kent, OH: Kent State University Press. ISBN 978-0-87338-407-0. 
• Czekanowska, Anna. Polish Folk Music: Slavonic Heritage – Polish Tradition – Contemporary Trends. Cambridge Studies in Ethnomusicology, Reissue. Czekanowska, Anna (2006). Polish Folk Music: Slavonic Heritage - Polish Tradition - Contemporary Trends. Cambridge University Press. ISBN 0-521-02797-7. 
• Farsani, Mohsen (2003) Lamentations chez les nomades bakhtiari d'Iran. Paris: Université Sorbonne Nouvelle.
• Harker, David (1985). Fakesong: The Manufacture of British 'Folksong', 1700 to the Present Day. Milton Keynes [Buckinghamshire]; Philadelphia: Open University Press. ISBN 0-335-15066-7.
• Jackson, George Pullen (1933). White Spirituals in the Southern Uplands: The Story of the Fasola Folk, Their Songs, Singings, and "Buckwheat Notes". Chapel Hill: University of North Carolina Press. LCCN 33-3792 OCLC 885331 Reprinted by Kessinger Publishing. 2008. ISBN 978-1-4366-9044-7.
• Matthews, Scott (6. 8. 2008). „John Cohen in Eastern Kentucky: Documentary Expression and the Image of Roscoe Halcomb During the Folk Revival”. Southern Spaces. 2008. doi:10.18737/M74W3W . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Karpeles, Maud. An Introduction to English Folk Song. 1973. Oxford. Oxford University Press.
• Nelson, David Taylor (2012) "Béla Bartók: The Father of Ethnomusicology", Musical Offerings: vol. 3: no. 2, article 2. Béla Bartók: The Father of Ethnomusicology
• Pegg, Carole (2001). "Folk Music". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan.
• Poladian, Sirvart (1951). „Melodic Contour in Traditional Music”. Journal of the International Folk Music Council. 3: 30—35. JSTOR 835769. doi:10.2307/835769. 
• Poladian, Sirvart (1942). „The Problem of Melodic Variation in Folk Song”. The Journal of American Folklore. 55 (218): 204—11. JSTOR 535862. doi:10.2307/535862. 
• Rooksby, Rikky, Dr Vic Gammon et al. The Folk Handbook. (2007). Backbeat
• Sorce Keller, Marcello (2014) “What Can Be Old and What Can Be New in 'Folk Music'”, in Thomas Nussbaumer (Ed.), Das Neue in der Volksmusik in der Alpen. Innsbruck: Universitätsverlag Wagner, 2014.
• Keller, Marcello Sorce (1984). „The Problem of Classification in Folksong Research: A Short History”. Folklore. 95 (1): 100—104. JSTOR 1259763. doi:10.1080/0015587x.1984.9716300. 
• Sharp, Cecil. Folk Song: Some Conclusions. 1907. Charles River Books
• Sharp, Cecil English Folk Songs from the Southern Appalachians. Collected by Cecil J. Sharp. Ed. Maud Karpeles. 1932. London. Oxford University Press.
• Warren-Findley, Jannelle (1980). „Journal of a Field Representative: Charles Seeger and Margaret Valiant”. Ethnomusicology. 24 (2): 169—210. JSTOR 851111. doi:10.2307/851111. 
• van der Merwe, Peter (1989). Origins of the Popular Style: The Antecedents of Twentieth-Century Popular Music. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-316121-4. 

Spoljašnje veze

• Folk Alliance International Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. oktobar 2012) Prominent folk music organization
• Ben Gray Lumpkin Digital Folk Music Collection Howard B. Waltz Music Library, University of Colorado Boulder
• Free scores of Folk muzika in the Choral Public Domain Library (ChoralWiki)
• The short film "To Hear Your Banjo Play (1947)" is available for free download at the Internet Archive
• The Traditional Music in England project, World and Traditional Music section at the British Library Sound Archive Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. januar 2011)
• The Folk File: A Folkie's Dictionary by Bill Markwick (1945–2017) – musical definitions and short biographies for American and U.K. Folk musicians and groups. Retrieved September 21, 2017.