Последњи дани (филм из 2003)

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Latter Days)

Poslednji dani
Filmski poster
Izvorni naslovLatter Days
Žanrdrama
RežijaSi Džej Koks
ScenarioSi Džej Koks
ProducentDženifer Šefer
Kirkland Tibels
Glavne ulogeVes Remzi
Stiv Sandvos
Rebeka Džonson
Džeklin Biset
Meri Kej Plejs
Erik Paladino
Amber Benson
Džozef Gordon-Levit
Rob Makelheni
Keri Pejton
MuzikaErik Alaman
Direktor
fotografije		Karl Bartels
Producentska
kuća		TLA Releasing
Godina2003.
Trajanje107 minuta[1]
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet850.000 dolara
Zarada834.685 dolara[2] (Severna Amerika)
Veb-sajtwww.latterdaysmovie.com
IMDb veza

Poslednji dani (engl. Latter Days) je američka ljubavna drama iz 2003. koja govori o gej vezi između povučenog mormonskog misionara i njegovog mladog suseda homoseksualca. Film je režirao Si Džej Koks, koji je napisao i scenario. Glavne uloge u filmu tumače Stiv Sandvos i Ves Remzi, dok se u sporednim ulogama pojavljuju Rebeka Džonson, Džeklin Biset, Meri Kej Plejs, Amber Benson i drugi.

Film je premijerno prikazan 10. jula 2003. na Međunarodnom gej i lezbijskom filmskom festivalu u Filadelfiji, a objavljen je u različitim državama SAD tokom narednih 12 meseci. Film je kasnije objavljen u nekoliko drugih zemalja i prikazan na nekoliko gej filmskih festivala. To je bio prvi film koji je otvoreno prikazao sukob između principa Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana i homoseksualnosti te je njegovo prikazivanje u pojedinim saveznim državama bilo kontroverzno. Različite religijske grupe pretile su bojkotom ukoliko film ne bude povučen iz bioskopa i videoteka.

Film je bio popularan kod posetilaca na gej i lezbijskim filmskim festivalima, međutim u severnoameričkim bioskopima zaradio je samo 834.685 dolara, što nije bilo dovoljno ni da se pokriju troškovi produkcije, s obzirom na procenjeni budžet od 850.000 dolara. Godine 2004, pisac T. Fabris je adaptirao scenario filma u roman, koji je objavila izdavačka kuća Alyson Publications.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Aron Dejvis (Stiv Sandvos), mladi mormon iz Pokatela, zajedno s još tri misionara dolazi u Los Anđeles da širi mormonsku veru. Njih trojica se useljavaju u stan koji se nalazi odmah pored stana u kome žive mladić Kristijan Markeli (Ves Remzi), koji je deklarisani gej, i njegova cimerka Džuli (Rebeka Džonson), koja sanja da postane pevačica. Kristijan i Džuli rade kao konobari u restoranu Kod Lile engl. Lila's, koji je u vlasništvu penzionisane glumice Lile Montan (Džeklin Biset).

Kristijan sklapa opkladu s ostalim radnicima u restoranu da može da zavede jednog od mormona, i uskoro shvata da je Aron, najneiskusniji misionar, prikriveni homoseksualac. Aron i Kristijan se upoznaju nakon nekoliko susreta u stambenom kompleksu u kojem žive. Kada se Kristijan slučajno poseče metalnim crevom, Aron mu pomaže u zatvorenom prostoru i čisti mu ranu. Kristijan tada pokušava da zavede Arona, ali neodlučni mormon postaje uznemiren Kristijanovom primedbom da seks „ne mora ništa da znači“. Aron ga optužuje da je „plitak“ i odlazi. Zabrinut da bi ono što je rekao Aron moglo biti tačno, Kristijan se pridružuje projektu Angel Food i počinje da raznosi obroke za osobe koje boluju od Side.

Misionar Pol Rajder (Džozef Gordon-Levit), Aronov kolega, doživljava biciklističku nesreću i Aron mu odlazi u posetu. Po povratku u stan, rastrojeni Aron sreće Kristijana koji pokušava da ga uteši zagrljajem. Ne uspevši da iskontrolišu svoja osećanja, njih dvojica se na kraju ljube, ne primetivši ulazak Aronovih cimera. Nakon ovoga, Arona šalju kući, što dovodi do sukoba između Kristijana i Rajdera, koji je ljut jer misli da je Kristijan bez razloga iskvario Arona. Kristijan priznaje da je u početku samo želeo da osvoji opkladu, ali da se „više ne radi o tome“. Prepoznavši Kristijanovu uznemirenost, Rajder mu govori da Aronov let ima pauzu od pet sati u Solt Lejk Sitiju.

Kristijan zatiče Arona kako stoji u snegu ispred aerodroma, a zatim mu priznaje svoju ljubav. Uprkos svojim strahovima, Aron takođe priznaje sopstvena osećanja Kristijanu. Pošto su svi letovi otkazani zbog snežne oluje, Kristijan i Aron provode zajedno noć u motelu. Kristijan se ujutro budi i ustanovljava da je Aron već nestao. Pronalazi samo njegov džepni sat. Nakon toga, Kristijan se vraća u Los Anđeles. U Ajdahu, Aron je izopšten iz crkve od strane crkvenih starešina, koje predvodi njegov otac Faron (Džim Ortlib). Otac ga odbacuje a majka (Meri Kej Plejs) kritikuje, govoreći mu da treba da se moli za oproštaj. Kada joj Aron kaže da bi mogao biti gej, majka ga šamara. Očajan, Aron pokušava da izvrši samoubistvo. Roditelji ga zatim šalju u ustanovu kako bi se „izlečio od homoseksualnosti“.

Kristijan očajnički pokušava da pronađe Arona i uspeva da sazna njegovu kućnu adresu i broj telefona. Aronova majka mu govori: „Zahvaljujući tebi, moj sin je sebi isekao vene. Zahvaljujući tebi izgubila sam sina“. Verujući da je Aron mrtav, Kristijan provodi narednih nekoliko dana neprestano razmišljajući o njemu. Džuli otkriva Kristijanov dnevnik na mobilnom telefonu i čita deo o njegovim osećanjima prema Aronu, koji koristi kao osnovu za svoju novu pesmu. Kristijan putuje u Ajdaho, gde u suzama vraća Aronov sat njegovoj majci. Tokom susreta sa Džuli, ona mu stidljivo pokazuje svoj novi video, koji ga uznemiruje jer shvata da je deo teksta uzet iz njegovog ličnog dnevnika. Džuli mu govori kako se nadala da će nešto dobro proizaći iz toga.

U ustanovi u kojoj se nalazio, Aron na televiziji gleda novi video za pesmu koju je napisala Džuli. Video ga motiviše da se vrati u Los Anđeles i potraži Kristijana. Međutim, po dolasku u njegov stan, razočara se kada mu stranac otvori vrata. Misleći da se Kristijan vratio svom starom načinu života i nemajući gde drugo da ode, Aron odlazi u restoran Kod Lile, pošto se za vreme svog misionarskog rada sprijateljio s vlasnicom restorana. Tamo sreće Kristijana koji je presrećan što ga vidi živog. Njih dvojica se mire i kasnije proslavljaju Dan zahvalnosti zajedno s ostalim radnicima u restoranu.

Likovi i glumci[uredi | uredi izvor]

Stiv Sandvos (Aron Dejvis u filmu)
  • Stiv Sandvos igra Arona Dejvisa. Aron je mladi mormon iz Pokatela u Ajdahu, koji se zaljubljuje u Kristijana i mora da izabere između svoje seksualnosti i crkve. Producenti su na audiciji odgledali veliki broj ljudi pre nego što su izabrali Sandvosa, rekavši da ih je on „oduvao“.[3]
  • Ves Remzi igra Kristijana Markelija. Kristijan uživa u zabavama i želi da jednom postane glumac. Međutim, kada se zaljubi u Arona, njegovo shvatanje sreće i smisla života se u potpunosti menja. Remzi je o svojoj ulozi rekao: „Lik Kristijana je za mene bio intrigantan na toliko nivoa. Bio sam veoma uzbuđen i osećam se blagoslovljenim što imam priliku da ispričam tu priču kroz njegove oči.“[3]
  • Rebeka Džonson igra Džuli Tejlor, Kristijanovu cimerku, koja želi da se probije u muzičkom svetu i na svom putu slučajno pomaže Kristijanu da reši svoje probleme.
  • Amber Benson tumači lik Trejsi Levajn. Trejsi se preselila iz Njujorka u Los Anđeles u nameri da postane glumica, a izdržava se radeći u restoranu Kod Lile. Trejsi ne voli život u Los Anđelesu, ali kasnije priznaje da joj se ni Njujork nije baš mnogo sviđao.
  • Keri Pejton glumi Endrua, koji takođe želi da postane glumac ali provodi većinu vremena u restoranu tračajući i govoreći viceve. Endru je duže vreme Hiv pozitivan, ali je i dalje dobrog zdravlja.
Džeklin Biset (Lila Montan u filmu)
  • Džeklin Biset tumači lik Lile Montan. Lila je vlasnica restorana Kod Lile, u kojem rade Kristijan, Trejsi, Džuli i Endru. Njen ljubavnik je smrtno bolestan i leži u bolnici, ali ona i dalje nalazi vremena da podrži Kristijana i Arona svojim duhovitim i sarkastičnim savetima. Bisetova je o svojoj ulozi rekla: „Volim humor, tako da sam zaista uživala radeći sve to.“[3]
  • Džozef Gordon-Levit se pojavljuje u ulozi Pola Rajdera. Rajder je mladi mormonski misionar koji je dodeljen kao partner Aronu. Ima oštar karakter i sklon je osuđivanju tuđih postupaka. Rajder nije oduševljen Los Anđelesom, a još manje činjenicom da mu u susedstvu živi homoseksualac. Gordon-Levit se prvobitno prijavio na audiciju za ulogu Arona, ali zbog njegovog agresivnog stava prema scenariju i dobrog smisla za humor, producenti su odlučili da je savršen za ulogu Rajdera.[3]
  • Rob Makelheni igra Harmona. Harmon je vođa misionara i najstariji među njima.
  • Dejv Pauer igra Gilforda, Harmonovog misionarskog partnera.
  • Erik Paladino tumači lik Kita Grifina. Kit je gej muškarac koji umire od Side, gušeći se u sopstvenoj gorčini i očaju sve dok se ne sprijatelji s Kristijanom. Koks je izjavio da Paladinov nastup nije bio ono što je on prvobitno zamislio, ali da sada ne može zamisliti da druga osoba igra Kita.[3]
  • Meri Kej Plejs igra Gledis Dejvis, Aronovu jako religioznu majku koja, uprkos tome što pokazuje bezuslovnu ljubav i naklonost prema Aronu pre njegovog odlazka u Los Anđeles, ne može prihvatiti činjenicu da joj je sin homoseksualac.
  • Džim Ortlib igra Farona Dejvisa, Aronovog oca i predsednika lokalnog odeljenja Mormonske crkve u Pokatelu. Nakon što sazna da mu je sin gej, on vrši njegovo izopštenje iz crkve.
  • Linda Pajn igra Suzan Dejvis. Suzan je Aronova sestra i jedina iz porodice koja prihvata njegovu homoseksualnost. U obrisanoj sceni, ona mu govori da njegova homoseksualnost nije promenila ništa u odnosima između njih. Ona takođe otkriva Aronov pokušaj samoubistva, i u panici, uspeva da ga spasi u poslednjem trenutku.

Teme[uredi | uredi izvor]

Rob Makelheni u filmu igra misionara Harmona

Si Džej Koks je izjavio da je film prvenstveno ljubavna priča između dva lika.[4] Pored toga, film istražuje religijske stavove o homoseksualnosti, kao i dilemu homoseksualaca vernika, razapetih između onoga što jesu i onoga u šta veruju. Dokumentarni film koji obrađuje slične teme i s kojim je Latter Days ponekad poređen je Trembling Before G-d.[5]

Koks je takođe izjavio da postoji velika ironija, kako u filmu tako i u stvarnom životu, da religija koja je toliko fokusirana na porodicu i njen značaj razbija mnoge porodice kroz svoje učenje o homoseksualnosti.[4] Koks zbog toga veruje da neko ne može istovremeno biti mormon i gej.[6] Ipak, glavna tema filma je da postoji osnovna duhovnost u svetu koja prevazilazi rituale i dogme religije.[7]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Film je režirao Si Džej Koks, koji je napisao i scenario. Koks je nakon uspeha svog prethodnog scenarija za film Alabama, slatki dome stekao neophodna finansijska sredstva i ugled koji su mu omogućili da napiše i režira mnogo ličniju ljubavnu priču.[8] Koks je oba glavna lika zasnovao na sebi. Odrastao je u mormonskoj porodici i služio je kao misionar pre nego što je saopštio da je gej. U jednoj svojoj izjavi kaže da se često pitao šta bi ove dve polovine njega rekle jedna drugoj da se ikada sretnu.[6]

Latter Days je snimljen na nekoliko lokacija u Los Anđelesu tokom 24 dana. Budžet filma procenjen je na 850.000 dolara.[9] Koks je finansirao potragu za početnom podrškom, a sredstva su obezbeđena zahvaljujući privatnim investitorima. Međutim, finansiranje celog filma i pored toga je bilo veoma teško.[3] Film je distribuisala kompanija TLA Releasing, koja je izabrana zbog partnerstva s produkcijskom kućom Funny Boy Films, specijalizovanom za sadržaj sa gej tematikom.[10]

Uprkos svom mormonskom poreklu, Koks je morao istraživati detalje postupka izopštenja, koji se održava po Aronovom povratku u Ajdaho. Bivši mormoni su mu govorili o svojim iskustvima i obezbedili prilično tačan opis postupka.[8] Koks takođe navodi da je iskusna glumica Džeklin Biset dala vredne predloge za poboljšanje priče.[8]

Audicija za dva glavna glumca nije bila fokusirana na njihovu seksualnost, nego na njihovu sposobnost „da pokažu ranjivost“.[8] DVD izdanje filma sadrži dodatak iza scene u kojem glumac Stiv Sandvos objašnjava da nije hteo da igra svoju ulogu kao gej ulogu, a Ves Remzi ističe da je ljubavni aspekt filma za njega bio odvojen od pola glavnih likova.[3] Zbog nekoliko nagih scena i scena ljubljenja, Latter Days je distribuisan pod oznakom NR (Not Rated).[8]

Muzika[uredi | uredi izvor]

Erik Alaman je posle završetka snimanja komponovao veći deo muzike za film. Nekoliko scena koje karakteriše brz prolazak vremena, kao što je Kristijanova očajnička potraga za Aronom na Aerodromu Solt Lejk Siti, praćeno je muzikom u tehno stilu, dok scene s emocionalnim sadržajem prati muzika u ambient 'tronica stilu.[3] Si Džej Koks je napisao tri pesme koje je trebalo da peva Rebeka Džonson: More, Another Beautiful Day i Tuesday 3:00 a.m.. Alaman je bio impresioniran Koksovim muzičkim talentom, i obojica su komponovala još pesama kao pozadinsku muziku.[3]

Zvanični album sa muzikom iz filma izdat je 26. oktobra 2004. Iz ugovornih razloga, Rebeka Džonson se nije pojavila na albumu, a njene pesme je izvodila Nita Vitaker.[3][11]

Premijera i kontroverze[uredi | uredi izvor]

Latter Days je premijerno prikazan na Međunarodnom gej i lezbijskom filmskom festivalu u Filadelfiji, 10. jula 2003. Film je nakon prikazivanja dobio ovacije publike,[3] a kada su glumci izašli na pozornicu ponovo su dobili ovacije. Sličan prijem kod publike film je imao i na Autfestu nedelju dana kasnije, kao i na Međunarodnom filmskom festivalu u Palm Springsu.[3][10] Film je takođe prikazan na filmskim festivalima u Sijetlu i Vašingtonu, pre nego što se počelo s njegovom distribucijom širom Sjedinjenih Američkih Država tokom narednih 12 meseci. Kasnije je film distribuisan u nekoliko drugih zemalja i prikazan na brojnim gej filmskim festivalima,[12] između ostalih i u Barseloni, Madridu (gde je takođe bio popularan kod festivalske publike)[13] i Meksiko Sitiju. Latter Days je dobio ukupno devet nagrada za najbolji film.[3]

Lanac bioskopa Madstone Theaters, u čijem se sastavu nalazi devet bioskopa širom države, zabranio je prikazivanje filma uz obrazloženje da film „ne odgovara našim umetničkim standardima“.[3] Iako je prvobitno bilo predviđeno da se film prikazuje u njihovim bioskopima, kompanija je kasnije bila pod pritiskom konzervativnih grupa koje su pretile bojkotom i protestima ukoliko film bude prikazan.[10] U 19 bioskopa u Severnoj Americi, film je zaradio 834.685 dolara,[2] i po zaradi je najuspešniji film distributera TLA Releasing.[14]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Sajt Rotten Tomatoes izvestio je na osnovu uzorka od 46 pojedinačnih kritika, da je 43% njegovih korisnika dalo filmu pozitivne kritike, s prosečnom ocenom 5,4 od 10.[15] Frenk Šek, kritičar lista Holivud reporter, napisao je: „Koksov scenario, iako povremeno pati od klišea karakterističnih za mnoge filmove sa gej tematikom, uglavnom tretira svoj neobični predmet s dostojanstvom i složenošću“.[16] Filmski kritičar Rodžer Ibert dao je filmu dve i po od četiri zvezdice, uz opasku: „film je mogao da bude ili gej ljubavna priča ili napad na Mormonsku crkvu, ali je nezgodna kombinacija to što pokušava da bude oboje u isto vreme“.[17] Majkl Vilmington iz lista Čikago tribjun ocenio je da je „film često kičast i izveštačen poput filma Alabama, slatki dome“.[18]

Kritičarka lista Toronto san Liz Braun prokomentarisala je da je Latter Days „najvažniji gej film u poslednjih nekoliko godina“.[5] Kevin Tomas iz lista Los Anđeles tajms takođe je filmu dao pozitivne kritike, govoreći: „na trenutke romantičan, prizeman i društveno kritičan, Latter Days je dinamičan film pun humora i patetike“.[19] Geri Buher, urednik koji je radio za mormonsku LGBT organizaciju Affirmation, rekao je: „film je bio toliko realističan da je to zastrašujuće. Osećao sam se izloženim dok su se detalji o mojim iskustvima i iskustvima drugih koje poznajem drsko širili velikom ekranom i postajali dostupni svima koji su gledali“.[20]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Nagrade
Festival Nagrada Kategorija
21. Lezbijski i gej filmski festival u Los Anđelesu[21] Nagrada publike Najbolji prvi narativni film
9. Međunarodni gej i lezbijski filmski festival u Filadelfiji[22] Nagrada publike Najbolji film
13. Gej i lezbijski filmski festival u Vašingtonu Nagrada publike Najbolji film
8. Gej i lezbijski filmski festival u Sijetlu Nagrada publike Najbolji narativni film
11. Filmski festival Imidžaut u Ročesteru Nagrada publike Najbolji nezavisni film
14. Gej i lezbijski filmski festival Fresno Reel Pride Nagrada publike Najbolji film
17. Gej i lezbijski filmski festival u Konektikatu[23] Nagrada publike Najbolji film
14. Lezbijski i gej filmski i video festival Insajd aut u Torontu[22] Nagrada publike Najbolji film ili video
Lesgaicinemad (Gej i lezbijski filmski festival u Madridu)[13] Nagrada publike Najbolji film
Gej i lezbijski filmski festival u Hongkongu[24] Nagrada publike Favorit publike
Novozelandski gej i lezbijski filmski festival Outtakes[24] Nagrada publike Najbolji film

Roman[uredi | uredi izvor]

Godine 2004. pisac T. Fabris adaptirao je scenario filma u istoimeni roman koji je objavila izdavačka kuća Alyson Publications.[25][26] Knjiga uglavnom prati film, ali sadrži nekoliko dodatnih delova koji objašnjavaju zbunjujuće aspekte filma i daju veću pozadinu likovima. Na primer, razlog zbog kojeg Rajder govori Kristijanu gde može pronaći Arona je taj što je i njemu slomljeno srce zbog devojke u koju se zaljubio dok je bio na obuci za misionarski rad.[27] U romanu se može pročitati i dijalog koji je izostavljen iz filma.

Izdanja u drugim zemljama[uredi | uredi izvor]

U Francuskoj, Latter Days je distribuisan pod nazivom La Tentation d'Aaron, a omot DVD izdanja prikazuje Arona nagog i u sugestivnoj pozi. Objavljen je i novi trejler koji je sadržavao znatno više seksualnog sadržaja nego original.[28] U Italiji, Latter Days je distribuisala kompanija Fourlab. Film je objavljen pod nazivom Inguaribili Romantici. Film je prvo prikazan na pretplatničkom televizijskom kanalu, a zatim je izašlo DVD izdanje. Latter Days je takođe sinhronizovan na italijanski jezik.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Latter Days (2003)”. Allrovi. Arhivirano iz originala 11. 01. 2012. g. Pristupljeno 9. 12. 2011. 
  2. ^ a b „Latter Days (2004)”. Box Office Mojo. Pristupljeno 1. 12. 2011. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Latter Days (DVD izdanje) behind-the-scenes.
  4. ^ a b „Cox, C. Jay -- Latter days”. Killermoviereviews.com. 2. 4. 2004. Pristupljeno 1. 12. 2011. 
  5. ^ a b Liz Braun (16. 8. 2004). „Love thy neighbor: Latter Days questions faith”. Jam Showbiz. Arhivirano iz originala 22. 10. 2007. g. Pristupljeno 1. 12. 2011. 
  6. ^ a b Rebecca Phillips (12. 2. 2004). „A Topic Deeply Buried”. Belief.net. Pristupljeno 1. 12. 2011. 
  7. ^ „Latter Days”. Killermoviereviews.com. 12. 12. 2006. Pristupljeno 1. 12. 2011. 
  8. ^ a b v g d Mike Szymanski (3. 2. 2004). „'Latter Days' Director Gets Personal”. Movies.zap2it.com. Arhivirano iz originala 25. 11. 2007. g. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  9. ^ „Latter Days (2003)”. IMDb.com. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  10. ^ a b v MCN Press Release (20. 1. 2004). „National Theater chain says "NO" to latter days”. Movies.zap2it.com. Arhivirano iz originala 11. 6. 2008. g. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  11. ^ „Latter Days Soundtrack”. Amazon.com. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  12. ^ „Release dates for Latter Days (2003)”. IMDb.com. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  13. ^ a b „Latter Days, Implicación y Los armarios de la dictadura, premiados por el público del LesGaiCineMad 2004”. 11. 11. 2004. Arhivirano iz originala 15. 07. 2011. g. Pristupljeno 4. 12. 2011.  (jezik: španski)
  14. ^ „TLA Releasing All time Box Office Results”. Box Office Mojo. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  15. ^ „Latter Days (2003)”. Rotten Tomatoes. IGN Entertainment, Inc. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  16. ^ Frank Scheck (9. 2. 2004). „Latter Days”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  17. ^ Roger Ebert (13. 2. 2004). „Latter Days”. Chicago Sun-Times. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  18. ^ Michael Wilmington (11. 2. 2004). „Latter Days”. Chicago Tribune. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  19. ^ Kevin Thomas (30. 1. 2004). „Latter Days: Party boy meets Mormon missionary. What happens next overwhelms them both”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 23. 5. 2007. g. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  20. ^ Gary Booher (jul 2003). „"Latter Days" Is the Hit Movie at L.A. Outfest”. Affirmation.org. Arhivirano iz originala 30. 12. 2013. g. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  21. ^ „Latter Days awards”. IMDb. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  22. ^ a b „TLA Releasing presents Latter Days” (PDF). TLA Releasing. str. 16. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  23. ^ „OutFilmCT Schedule 2004”. OutFilmCT. Arhivirano iz originala 20. 11. 2008. g. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  24. ^ a b „Latter Days festivals”. Picture This! Entertainment. Arhivirano iz originala 5. 3. 2012. g. Pristupljeno 2. 2. 2011. 
  25. ^ „Author Information: T. Fabris”. IBList.com. Arhivirano iz originala 20. 12. 2008. g. Pristupljeno 4. 12. 2011. 
  26. ^ Latter Days: A novel. Amazon.com. 2004. ISBN 1555838685. 
  27. ^ Cox 2004, str. 176.
  28. ^ „French Translators Spice Up “Latter Days”:DVD is Released in France as "La Tentation d'Aaron"”. Affirmation.org. Arhivirano iz originala 22. 4. 2006. g. Pristupljeno 4. 12. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Последњи_дани_(филм_из_2003)&oldid=26978825”