Mikrozom

U ćelijskoj biologiji, mikrozomi su artifakti slični vezikulama koji se formiraju od delova endoplazmatičnog retikuluma (ER) kad se eukariotske ćelije razgrade u laboratoriji. Po definiciji, mikrozomi nisu prisutni u originalnim živim ćelijama.^[1]

Mikrozomi mogu da budu koncentrisani i odvojeni od drugih ćelijskih ostataka diferencijalnim centrifugiranjem. Razgrađene ćelije, jedro, i mitohondrije se talože na 10,000g, dok rastvorni enzimi i fragmentisani ER, koji sadrži citohrom P450 (CYP), ostaju u rastvoru (g je gravitaciono ubrzanje Zemlje). Na 100,000g, ER se taloži iz rastvora dok enzimi ostaju u rastvoru. Na ovaj način se citohrom P450 koncentriše u mikrozomima i izoluje. Mikrozomi imaju crvenkasto smeđu boju, usled prisustva kofaktora (hema) koji sadrže gvožđe. P450 enzimi su najobilniji u jetri sisara (pacova, miševa i ljudi).^[2]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

S9 frakcija

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
^ A Claude (1946). „Fractionation of mammalian liver cells by differential centrifugation”. JEM. The Rockefeller University Press. 84: 61—89. doi:10.1084/jem.84.1.61.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Microsomes на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[VoetBiochemistry3rd-1] Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.

[2] A Claude (1946). „Fractionation of mammalian liver cells by differential centrifugation”. JEM. The Rockefeller University Press. 84: 61—89. doi:10.1084/jem.84.1.61.

[1]

[2]