Ноћ и магла
Noć i magla (nem. Nacht und Nebel) je oznaka za firerovu direktivu koju je Adolf Hitler izdao 7. decembra 1941. godine, a potpisao ju je, i sproveo u delo, nemački generalfeldmaršal Vilhelm Kajtel. Primarni cilj naredbe je da ulije novi oblik straha ljudima.
Direktiva je ukratko značila, da se svi oni koji su na bilo koji način označeni kao nepodobni od strane nacističke Nemačke, mogu tajno tj. bez znanja porodice ili lokalnih vlasti, transportovati direktno u bilo koji koncentracioni logor, bilo to u državi iz koje dotična osoba potiče ili direktno u Nemačku. U tim koncentracionim logorima bi oni najverovatnije nestali ili jednostavno bili pogubljeni.
Ova direktiva je bila označena kao strogo poverljiva tako da je tek nakon završetka Drugog svetskog rata procurela u javnost. Nemački vojnici i drugi zvaničnici su za zarobljenike te vrste koristili naziv NN-zarobljenici.
| „ | Dejstvo i trajnost zastrašivanja mogu biti ostvareni samo velikim kažnjavanjem ili sredstvima koja ostavljaju stanovništvo u mraku u vezi sa sudbinom okrivljenog.[1] | ” |
Tekst uredbe[uredi | uredi izvor]
Direktiva za krivično gonjenje za krivična dela počinjena na okupiranim teritorijama protiv nemačke države ili okupacione sile, od 7. decembra 1941. godine.
Unutar okupiranih teritorija, komunistički elementi i drugi krugovi neprijateljski raspoloženi prema Nemačkoj povećali su svoje napore protiv nemačke države i okupacionih sila od početka ruske kampanje. Količina i opasnost od ovih mahinacija obavezuju nas da preduzmemo oštre mere odvraćanja. Pre svega treba primeniti sledeće direktive:
- Unutar okupiranih teritorija, adekvatna kazna za krivična dela počinjena protiv Nemačke države ili okupacione sile koja ugrožavaju njihovu bezbednost ili stanje pripravnosti je u principu smrtna kazna.
- Krivična dela navedena u paragrafu I po pravilu se rešavaju u okupiranim zemljama samo ako postoji verovatnoća da će počiniocu, barem glavnom počiniocu, biti izrečena smrtna kazna i ako se suđenje i pogubljenje mogu okončati za veoma kratko vreme. U suprotnom, počinioci, barem glavni prestupnici, biće odvedeni u Nemačku.
- Zarobljenici odvedeni u Nemačku podležu vojnom postupku samo ako to zahtevaju posebni vojni interesi. U slučaju da se nemačke ili strane vlasti raspitaju o takvim zatvorenicima, treba im reći da su uhapšeni, ali da postupak ne dozvoljava dalje informacije.
- Za poštovanje ove uredbe lično su odgovorni komandanti na okupiranim teritorijama i sudske vlasti u okviru svoje nadležnosti.
- Načelnik Vrhovne komande Oružanih snaga određuje na kojim okupiranim teritorijama će se primenjivati ova uredba. Ovlašćen je da objašnjava i izdaje izvršne naredbe i dopune. Ministar pravde Rajha će izdavati izvršna naređenja u okviru svoje nadležnosti.[2]
Zatvorenici[uredi | uredi izvor]
Zatvorenici su bili obrijani, a žene su dobile odeću od tanke pamučne haljine, drvenih sandala i trouglastog crnog pokrivača. Prema istoričaru Volfgangu Sofskom:[3]
| „ | Zatvorenici u transportu Noć i Magla bili su obeleženi širokim crvenim trakama; na leđima i obe nogavice je bio krst, sa slovima "NN" na desnoj strani. Iz ovih amblema je bilo moguće odmah prepoznati kojoj klasi je zatvorenik pripadao i kako su ga SS-ovci zaglavili i procenjivali. | ” |
Kada su zatvorenici bili potpuno iscrpljeni ili su bili previše bolesni ili preslabi za rad, prebačeni su u Revijer (Krankenrevijer, baraka za bolesnike) ili na druga mesta za istrebljenje. Ako logor nije imao sopstvenu gasnu komoru, takozvani muselmaneri, ili zatvorenici koji su bili previše bolesni da bi radili, često su bili ubijani ili prebačeni u druge koncentracione logore radi istrebljenja.[4]
Kada su saveznici oslobodili Pariz i Brisel, SS je prevezao mnoge od svojih preostalih zatvorenika u koncentracione logore dublje na teritoriji pod kontrolom nacista, kao što su koncentracioni logor Ravenzbrik za žene, koncentracioni logor Mauthauzen-Guzen, koncentracioni logor Buhenvald, Šlos Hartheim, ili koncentracioni logor Flosenbirg.[5]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „Nastanak, organizacija, ratni put i kraj SS Waffen jedinica u trećem rajhu“, 27. jun 2012. mycity-military.com. Pristupljeno 11. marta 2014.
- ^ United States, Office of United States Chief of Counsel for Prosecution of Axis Criminality, Nazi Conspiracy and Aggression, 8 vols. and 2 suppl. vols. VII, 873–874 (Doc. No. L-90). Washington, DC: Government Printing Office, 1946–1948.
- ^ Sofsky (1997). The Order of Terror: The Concentration Camp, str. 118.
- ^ Nichol, John and Rennell, Tony (2007). Escape from Nazi Europe, Penguin Books.
- ^ Terrance, Marc (1999). Concentration Camps: A Traveler's Guide to World War II Sites (na jeziku: engleski). Universal Publishers/UPUBLISH.COM. ISBN 978-1-58112-839-0.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
