Oksitocin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Oksitocin je hormon koji se oslobađa iz zadnjeg režnja hipofize (neurohipofiza), a stvara se u paraventrikularnom (u najvećoj meri) i supraoptičom jedru hipotalamusa. Osnovna uloga ovog hormona je u porođaju, kada izaziva kontrakcije materice i laktaciji, gde dovodi do kontrakcije glatkih mišićnih ćelija oko mlečnih žlezda dojke, što izaziva isticanje mleka.

U nervnom sistemu deluje i kao neurotransmiter.

[uredi] Građa i osobine

Oksitocin je polipeptid izgrađen od devet aminokiselina (nonapeptid). Stvara se u hipotalamusu u paraventrikularnom (u najvećoj meri) i supraoptičkom jedru. U istoimenim jedrima se sintetiše i drugi hormon neurohipofize (i hipotalamusa), vazopresin (uglavnom u supraoptičkom jedru). Molekulska masa oksitocina je 1007. Najpre se sintetiše njegov prethodnik koji se sastoji od neurofizina i oksitocina. Neurofizin igra ulogu u transportu oksitocina duž nervnih vlakna i koristi se kao marker oslobađanja osksitocina.

[uredi] Dejstvo

Oksitocin deluje kao hormon, koji se izlučuje u krv i putem krvotoka stiže do ciljnih organa. U nervnom sistemu može se lučiti na završecima nekih neurona i delovati kao neurotransmiter.

• Oksitocin izaziva kontrakcije materice za vreme porođaja.
• Za vreme laktacije izaziva kontrakcije glatkih mišićnih ćelija mlečnih žlezda što za posledicu ima naviranje i isticanje mleka.
• Oksitocin se luči i u toku orgazma kod muškaraca i žena.
• Smatra se da oksitocin može uticati i na ponašanje. U toku seksualnog odnosa pretpostavlja se da lučenje oksitocina u mozgu može izazvati osećaje zadovoljstva, nežnosti i privrženosti.

[uredi] Literatura

• Darinka Koraćević; Gordana Bjelaković; Vidosava Đorđević: Biohemija, Savremena administracija ISBN 86-387-0622-7