Pravo

Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno prerađivanje. Članak je označen ovim šablonom 21.01.2012. i nalazi se u kategoriji Pravo. Pogledajte kako se menja stranica ili stranicu za razgovor za pomoć. Uklonite ovu poruku kada završite.

Pravo se može nazvati sistemom normi ljudskog ponašanja koje propisuje i u slučaju kršenja sankcioniše država. Pravo međutim svoje izvore ima u moralu,običajima, etici i naročito pravdi.

Ovo dvojno lice prava je tema viševekovne rasprave o tome da li se pravom mogu nazvati i oni sistemi normi koje propisuje nelegitimna ili nepravedna vlast. Za pravnike pozitiviste i ovi sistemi se mogu nazvati pravom (ukoliko ih državna vlast sprovodi dovoljno efikasno), dok za jusnaturaliste ovi sistemi se ne mogu nazvati pravom u punom smislu te reči.

U pravnoj teoriji i filozofiji pravo se određuje ne samo kao idealna, duhovna pojava, tj. kao skup misli, već i kao realna pojava. Realne pojave su one koje imaju i vremensku i prostornu dimenziju. Kao realna pojava, pravo je vezano za ljude i njihovu psihu, kao i za njihovo društvo.

Postoji više različitih pravaca u pravnoj filozofiji. Ipak, najčešći su:

• Jusnaturalizam: za koji je pravo etička pojava.
• Legalizam i normativizam: pravo je skup normi kao psiholoških ili logičko-jezičkih pojmova.
• Socijalizam: Za koje je pravo socijalno-materijalna kategorija.

Marksistički pisci vide pravo kao volju vladajuće klase sa ciljem da se održi dati društveni poredak.

Sva ova gledišta se svode na jedno da pravo reguliše društvene odnose u kojima može doći do povrede opštedruštvenog interesa, zajedničkih interesa svih članova društva. Ovi zajednički interesi prema jednima sastoje u redu, drugima u miru, a trećima u pravdi.

Postoji nekoliko vrsta prava kao što su:

• Ustavno pravo
• Obligaciono pravo
• Građansko pravo
• Porodično pravo
• Krivično pravo
• Rimsko pravo
• Poslovno pravo
• Nasljedno pravo
• Ekološko pravo
• Upravo pravo
• Radno i socijalno pravo

Videti još

• Pravni akt
• Pravne norme