RSS

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
RSS
Programer(i)RSS Advisory Board, Netscape Communications, Userland Software
Prvo izdanje1999
Stabilno izdanje
2.0.1 / 30. Mart 2009.
Napisan uXML
Operativni sistemNezavistan od platforme
Veb-sajtRSS Advisory Board

RSS je porodica veb formata koji se koriste za objavljivanje sadržaja internet stranica koje se često menjaju[1], kao što su novinski naslovi; takođe, može sadržati i slike, audio i video sadržaje i druge tipove datoteka. RSS dokument (često nazivan "dovod" ili "kanal") sadrži ili sažetak sadržaja sa pridružene internet stranice, ili čitav tekst, kao i pridružene metapodatke (kao što su ime autora i datum) o sadržaju ili delu sadržaja.

RSS dokumente može čitati program koji se naziva RSS čitač ili agregator dovoda. Korisnik se pomoću takvog programa može pretplatiti na sadržaje sa više različitih dovoda i sajtova, pri čemu program kombinuje sadržaje sa tih sajtova u takozvanu reku sadržaja. Mnogi veb čitači, kao što su Google Chrome i Opera, imaju ugrađenu podršku za praćenje RSS kanala i korisnici se mogu pretplatiti na njih klikom na ikonu unutar interfejsa programa.

RSS standard je veliku popularnost stekao uz pomoć blogova, foruma i ostalih veb aplikacija koje se baziraju na serviranju sadržaja korisnicima. Većina internet servisa i gotovih skripti i programa omogućuje izvoz sadržaja u ovom formatu.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pre RSSa postojali su različiti sistemi za pretplatu na Veb sadržaj ali se nisu pokazali uspešnim.

RDF Site Summary, prva verzija RSS standarda, napravljena je za potrebe kompanije Netskejp; autori su bili Den Libi i Ramanatan V. Gaha. Sam standard je objavljen u martu 1999. za upotrebu na korisničkom portalu kompanije Netskejp. Ova verzija je postala poznatija pod nazivom RSS 0.9.[2] U julu 1999. Den Libi je objavio novu reviziju standarda, RSS 0.91[3], koja je pojednostavila standard uklanjajući oslonac sa RDFa i prihvatajući predloge koje je dao Dejv Vajner. Ovom prilikom standard je preimenovan u Rich Site Summary.

Ovo je ujedno poslednji uticaj kompanije Netskejp u razvoju standarda u sledećih osam godina. U međuvremenu dolazi do nagle popularnosti standarda. Na kraju je Netskejp uklonio podršku za RSS kada je kompaniju kupio AOL u aprilu 2001. godine, što je dovelo do uklanjanja sve dokumentacije i alata koji su podržavali ovaj format.

Kao rezultat pojavile su se dva entiteta koji bi nastavili rad na formatu; to su bili radna grupa RSS-DEV i Dejv Vajner, čija je kompanija JuzerLend Softver bila prva koja je objavila aplikacije za uređivanje i čitanje RSS dokumenata posle kompanije Netskejp. Vajner je objavio dopunjenu verziju 0.91 na svom sajtu, pokrivajući načine na koje su proizvodi njegove kompanije koristili format. Radna grupa RSS-DEV, koja se sastojala od Gahe, i predstavnika kompanija O'Reilly Media i Moreover, objavila je verziju 1.0 u decembru 2000.[4] Ova verzija je nastavila da koristi RDF kao osnovu i donela je podršku za XML imenske prostore.

U decembru 2000. godine Vajner je objavio RSS 0.92 kao manji set promena koje su uključivale tzv. "enclosure" element koji je dozvoljavao da se audio datoteke priključe RSS dokumentima; ova mogućnost dozvolila je razvoj podkasta. Vajner je kasnije objavio predloge za verzije 0.93 i 0.94 koje su kasnije povučene. U septembru 2002. godine Vajner je objavio verziju 2.0 i promenio naziv u Really Simple Syndication.[5] Ova verzija uklonila je nepotrebne atribute i uvela podršku za XML imenske prostore za proširivanje dokumenata. Nova verzija ostala je kompatibilna sa verzijom 0.92.

Pošto ni Vajner ni radna grupa RSS-DEV nisu bili članovi kompanije Netskejp, niko od njih nije mogao da tvrdi da su naziv RSS i format njihovi. Ovo je dovelo do rasprava koji entitet je zapravo pravi autor standarda. U julu 2003. pojavio se novi format kao rezultat ovih rasprava; Atom (The Atom syndication format), koji je osmišljen kao pojednostavljen i čist format, postao je predloženi standard od strane IETF dokumentom RFC 4287.

U julu 2003. godine, Vajner i JuzerLend Softver predali su autorska prava na specifikaciju za verziju 2.0 Harvardovom Berkman Centru za Internet i Društvo. U isto vreme, započeo je i RSS Advisory Board kao grupu koja bi održavala i objavljivala specifikaciju i davala odgovore na pitanja u vezi sa formatom.

U decembru 2005. godine Majkrosoftovi timovi koji su radili na Internet eksplorer i Autluk programima, najavili su da će njihovi programi koristiti ikonu koju je prvu koristio Fajerfoks (). U februaru 2006. godine, Opera je najavila da će je i ona koristiti. Ovim je ikona praktično postala standard i za RSS i za Atom kanale, i zamenila različite ikone koje su korištene tokom godina.

Verzije[uredi | uredi izvor]

Veb standardi
Standardi


HTML



Ostalo

Organizacije

Postoje više različitih verzija RSS standarda, koje spadaju u dve kategorije:

  • RDF
    • RSS 0.90 - prva verzija koju je razvio Netskejp. Tada se format zvao RDF Site Summary i bio je preteča onoga što će kasnije postati RDF standard. Sam format je bio baziran na nedovršenoj verziji pomenutog RDF standarda, sa kojim je kasnije postao nekompatibilan, nakon objavljivanja RDF 1.0.[2]
    • RSS 1.0 - verzija standarda koju je razvila RSS-DEV radna grupa. Format se i dalje zove RDF Site Summary jer je i dalje baziran na RDF standardu, ali je ovaj put kompatibilan sa njegovom verzijom RDF 1.0.[4]
    • RSS 1.1 - verzija koja predstavlja dodatak na verziju 1.0. Razvijena je nezavisno od razvojne grupe koja je radila na verziji 1.0 i nikad nije javno podržana i korištena.[6]
  • 2.*
    • RSS 0.91 - dopunjena i pojednostavljena verzija standarda koju je Netskejp objavio sa Dejvom Vajnerom. Format je promenio ime u Rich Site Summary i zadržao skraćenicu, i više nije bio baziran na RDF standardu, a zato je bio mnogo jednostavniji za upotrebu.[3]
    • RSS 0.92 do 0.94 - dopune na verziju 0.91 koje su bile međusobno kompatibilne i kompatibilne sa 0.91, ali ne i sa 0.90.
    • RSS 2.0.1 - verzija sa internim nazivom 2.0. Naziv formata je sad Really Simple Syndication. Sa ovom verzijom format je dodatno unapređen i uprošten, i dodat je mehanizam proširenja standarda dodatnim elementima i atributima pomoću XML imenskih prostora.[5]

Ono što predstavlja veliki problem sa kompatibilnosti RSS dokumenata je taj što RSS dokumenti mogu sadržati HTML elemente. Originalni čitač koji je razvila kompanija Juzerlend Softver (čiji je vlasnik autor verzije 0.91 Dejv Vajner) odstranjivala ove elemente iz naslova i sadržaja unosa, što je postalo standard tokom vremena. Međutim, postoje velike razlike u tome kako čitači i autori prikazuju i koriste HTML elemente koje se nalaze u dokumentima - dok ih jedni ignorišu, drugi ih uklanjaju a treći ih propisno prikazuju.

Primer[uredi | uredi izvor]

Kako su RSS datoteke zapravo bazirane na XML, njihovo čitanje je lako i za čoveka i za mašine. Postoji veliki broj gotovih aplikacija kao i biblioteka u različitim programskim jezicima koji omogućuju čitanje ovakvih dokumenata. 

<?xml version="1.0" encoding="UTF-8" ?>
<rss version="2.0">
<channel>
	<title>RSS Title</title>
	<description>This is an example of an RSS feed</description>
	<link>http://www.someexamplerssdomain.com/main.html</link>
	<lastBuildDate>Mon, 06 Sep 2010 00:01:00 +0000 </lastBuildDate>
	<pubDate>Mon, 06 Sep 2009 16:45:00 +0000 </pubDate>
	<ttl>1800</ttl>

	<item>
		<title>Example entry</title>
		<description>Here is some text containing an interesting description.</description>
		<link>http://www.wikipedia.org/</link>
		<guid>unique string per item</guid>
		<pubDate>Mon, 06 Sep 2009 16:45:00 +0000 </pubDate>
	</item>

</channel>
</rss>

RSS dokument mora biti slat sa servera kao MIME tip application/rss+xml. Ranije verzije standarda dozvoljavale da dokument bude serviran i kao application/rdf+xml i čak text/xml. Dozvoljene ekstenzije RSS dokumenata su .rss (preporučena) i .xml.

HTML dokument može da referencira jedan ili više RSS dokumenata, koji mogu, ali ne moraju da predstavljaju RSS varijantu sadržaja tog HTML dokumenta. Na ovaj način se veb čitačima omogućuje da po učitavanju stranice ponude korisniku da se pretplati na sadržaj ponuđenih RSS kanala, bilo unutar samog čitača, bilo unutar odvojenih programa. Ovo se vrši posebnim HTML елементом у заглављу странице[7]: 

<link rel="alternate" type="application/rss+xml" href="index.rss" title="An example RSS feed" />

Референце[uredi | uredi izvor]

RSS на Викимедијиној остави.
  1. ^ „Šta je RSS Feed?”. PopArt Studio (на језику: српски). Приступљено 2024-04-10. 
  2. ^ а б "RSS 0.90 Specification", RSS Advisory Board, 1999-03-15, [1].
  3. ^ a b "RSS 0.91 Specification", RSS Advisory Board, Netscape Communications, 1999-07-10, [2].
  4. ^ a b "RDF Site Summary (RSS) 1.0", RSS-DEV, 2000-12-06, [3] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. oktobar 2008).
  5. ^ a b "RSS 2.0 Specification", RSS Advisory Board, 2009-03-30, [4].
  6. ^ "RSS 1.1: RDF Site Summary", Šon Palmer i Kristofer Šmit, 2005-01-25, [5].
  7. ^ "RSS Autodiscovery", RSS Advisory Board, 2006-11-27, [6].

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=RSS&oldid=27618496”