Ramonda nathaliae
| Ramonda nathaliae | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | R. nathaliae
|
| Binomno ime | |
| Ramonda nathaliae | |
| Sinonimi | |
| |
Natalijina ramonda (lat. Ramonda nathaliae; kolačić ili cvet feniks) je endemska biljka centralnog Balkana iz porodice Gesneriaceae.[1] Ostatak je suptropske flore Evrope i Mediterana, najverovatnije afričkog porekla. Veoma je slična biljci Ramonda serbica za koju se smatra da se od vrste Ramonda nathaliae odvojila u samostalnu vrstu poliploidijom tokom tercijara.[2][3] Biljku je 1884. godine u okolini Niša otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovća. Zajedno sa Pančićem opisao je ovu vrstu i dao joj ime po kraljici Nataliji.[4]
Opis biljke[uredi | uredi izvor]
Ramonda nathaliae je višegodišnja, zimzelena, zeljasta biljka.[3]
Biljka ima snažan rizom.
Listovi su joj skupljeni u prizemnu rozetu, eliptično-jajastog do jajastog oblika, sa izraženom lisnom drškom. Po obodu su pravilno i sitno nazubljeni[3]. Na gornjoj strani listova se nalaze razređene braonkaste dlake dok se na ivici listova, donjoj strani duž nerava i lisnoj dršci nalaze dugačke braonkaste dlake.[3]
Cvetna drška izlazi iz centra rozete i visoka je do 10 cm sa 1—3 ređe 4—5 cvetova. Krunica je uglavnom tamno ljubičasta, ređe bele boje; tanjirastog oblika sa narandžastom osnovom. Najčešće je sastavljena od 4, a ređe od 5—6 kruničnih listića.[3]
Plod je čahura sa velikim brojem sitnih semena.[3]
Za ovu biljku je karakteristična i pojava da i ukoliko se potpuno osuši može ponovo da oživi ukoliko se zalije. Ovu mogućnost da se iz stanja anabioze ponovo vrate u život poseduje veoma malo biljaka cvetnica. U Evropi sem vrsta roda Ramonda samo još dve cvetnice mogu da se povrate iz anabioze (Haberlea rhodopensis i Jankaea heldreichii).[4]
Broj hromozoma: 2n = 48.
Stanište i rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Stanište ove biljke su pukotine krečnjačkih stena na nadmorskoj visini od 350—2150 m. Naseljava uglavnom severno eksponirane stene, ali se sreće i na stenama u odgovarajućoj šumskoj reliktnoj zajednici kao što je npr. Fago-Colurnetum na Suvoj planini. Ramonda nathaliae sa drugim biljkama obrazuje reliktne hazmofitske zajednice kao npr. Erysimo-Ramondetum nathaliae.[3] Takođe na staništima gde se preklapa sa Ramonda serbica, u zonama simpatrije, obrazuje subasocijaciju Ceterachi-Ramondetum serbicae ramondetosum nathaliae (na Radovanskom kamenu iznad sela Jelašnica i na Obliku u Sićevačkoj klisuri).[5]
Ramonda nathaliae je endemit centralnog dela Balkanskog poluostrva. Naseljava sledeće zemlje Severnu Makedoniju, severnu Grčku i Srbiju.[3] U Severnoj Makedoniji je česta u klisurama desnih pritoka Vardara (Treska, Babuna, Topolka, Crna reka) i okolnim planinama (Jakupica, Kožuf, Kozjak i Nidže). U Grčkoj se javlja u graničnim oblastima sa Severnom Makedonijom (planine Tzena, Vermion, Voras), a javlja se i u Epiru.[3] U Srbiji se javlja na Suvoj planini (Trem, Mosor, Sokolov kamen, Goleš), u Jelašničkoj klisuri (Radovanski kamen, iznad sela Jelašnica), u Sićevačkoj klisuri (Oblik iznad sela Ostrovica), na Šar Planini (padine Ljubotena).[3]
Ugroženost[uredi | uredi izvor]
Zbog nepristupačnosti najvećeg dela staništa, nije primećeno opadanje brojnosti populacija ove biljke. Međutim, pristupačni delovi staništa (stene pored puteva), kao i male lokalne populacije su u velikoj meri redukovane i ugrožene su zbog eksploatacije od strane sakupljača.[3] Kolekcionarsko skupljanje za herbarske zbirke i botaničke bašte predstavlja jedan od najznačajnijih faktora ugrožavanja.[3]
Ramonda nathaliae се налази на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је заштићена законом као природна реткост.[3]
Симбол[uredi | uredi izvor]
Наталијина рамонда се користи као ликовно решење за амблем који се носи у седмици пре Дана примирја у Првом светском рату 11. новембра и на сам дан празника у Србији.[6][7]
Референце[uredi | uredi izvor]
- ^ Vladimir Stevanović, Marjan Niketić, Branka Stevanović: Chorological differentiation of endemo-relic species Ramonda serbica Panč. and R. nathaliae Panč. & Petrov. (Gesneriaceae) on the Balkan Peninsula. In: Botanika Chronika (Patras). Band 10, 1991, S. 507–515.
- ^ Vladimir Stevanović, Marjan Niketić, Branka Stevanović: Chorological differentiation of endemo-relic species Ramonda serbica Panč. and R. nathaliae Panč. & Petrov. (Gesneriaceae) on the Balkan Peninsula. In: Botanika Chronika (Patras). Band 10, 1991, S. 507–515.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л О Наталијиној рамонди на сајту pancic.bio.bg.ac.rs, Pristupljeno 14. 4. 2013.
- ^ a b Članak o Ramonda serbica u Blicu (28.03.2010), Pristupljeno 14. 4. 2013.
- ^ Stevanović, V., Niketić, M., Stevanović, B. 1987. Fitocenološke karakteristike simpatričkih endemo-reliktnih vrsta Ramonda serbica Panč. i Ramonda nathaliae Panč. et Petrov. Glasnik Instituta za botaniku i Botaničke bašte Univerziteta u Beogradu 21: 17–26.
- ^ Predsedništvo: Dan primirja obeležiti vidljivo i upečatljivo („Politika“, 8. novembar 2012), Pristupljeno 14. 4. 2013.
- ^ Natalijina ramonda u čast pobede („Večernje novosti“, 7. novembar 2012), Pristupljeno 14. 4. 2013.
