Rendgenski zraci

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Rendgenski zraci)
Skoči na: navigacija, pretraga
Најпознатија и вероватно прва слика Рендгенских зрака из 1896. Сликана је рука Рендгеновог другара Алберта фон Киликера

Рендгенски зраци звани и Х-zraci (iks-zraci) su deo elektromagnetskog spektra sa frekvencijama od 3×1016 do 3×1019 herca, odnosno talasnih dužina im je reda 0,1 do 10 nanometra (0,1×10-9 do 1×10-8 m). Zraci su jonizujući i zbog velike energije koriste se u radiologiji (u medicini), kao i u kristalografiji za određivanje strukture kristala.

Karakteristike[uredi]

Rendgenski zraci spadaju u jonizujuće zračenje, to znači da su ti zraci elektromagnetski aktivni i imaju naboj. Zbog svoje velike energije zraci su prodorni i uz veću dozu mogu da oštete tkiva.

Rendgenska cev[uredi]

Rendgenska cev

Rendgenska cev je najčešće dužine oko 20-25cm i prečnika oko 15cm. Ona je ključni deo aparata za rendgensko zračenje. Iz cevi je uklonjen vazduh i pritisak je 510 milibara. Katoda je negativna elektroda, pravi se od materijala sa visokom tačkom topljenja. Da bi površina sa koje se elektroni emituju bila što veća — katode se modifikuju u spiralu. Noviji uređaji imaju dve spirale. Postavljena je unutar čeličnog okvira koji je na negativnom naponu. Anoda je pozitivna i nalazi se nasuprot katode, u obliku je diska koji se rotira. Oklop cevi sastavljen je iz 2 sloja, izolacioni materijali i olovo. Olovo je tu zbog zaštite pacijenta i lekara i zbog zaštite samog uređaja od mehaničkih oštećenja.

Fokus

električni ili realni; optički - projekcija realnog

Za dobijanje zadovoljavajuće slike bitna su tri parametra: anodni napon, anodna struja i vreme ekspozicije

Nastajanje[uredi]

U visokovakumskoj diodi, katoda se indirektno greje pa postoji termoelektronska emisija. Elektroni se iz katode jednosmernim pulsirajućim naponom usmeravaju ka anodi, udaraju u anodu, dolazi do interakcije upadnih elektrona sa elektronima elektronskog omotača, čiji je rezultat emisija elektromagnetnih talasa. Mesto na anodi u koje udaraju elektroni naziva se „fokus“ i veoma je malih dimenzija, a od njegovih dimenzija zavisi oštrina rendgenskog snimka. Zbog oslobađanja toplote u sudarnom procesu dolazi do grejanja anode kojoj je stalno potrebno hlađenje te se u tom cilju koriste obrtne anode ugaone brzine oko 8500 obr/min.

Interakcije[uredi]

Komptonov efekat

Do njega dolazi ako je energija upadnih elektrona mnogo veća od energije koja je potrebna za elektrone da kruže po istoj putanji. Zavisi od ukupnog broja elektrona u atomu materije na koju zrak nailazi. Menja se talasna dužina i oslobađa se kvant energije.

Koherentno ili Reljievo rasejanje

Talasna dužina se ne menja, ali se putanja malo menja, zavisi od vrste tkiva na koje pada zračenje.

Fotoelektrični efekat

Upadni zraci interaktuju sa elektronima atoma anode i predaju im toplotnu energiju. Fotoefektom se objašnjava apsorpcija H-zraka (Iks zraka). Posledice su nastanak karakterističnih zračenja, stvaranje pozitivnog i negativnog jona.

Stvaranje elektronskog para

Dešava se kada se fotoni ogromnih energija nađu u blizini jezgra.

Fotodezintegracija

Suprotan proces od stvaranja elektronskog para, dolazi do promene strukture atoma. Za ovaj vid interakcije elektromagnetnog zračenja i materije neophodno je da energija fotona H-zraka bude veća od energije nuklearnih sila koje deluju na čestice tako da se one zadržavaju u jezgru. U zavisnosti od čestica koje su izbačene iz jezgra, mogu nastati joni, nestabilna jezgra ili potpuno novi elementi.

Istorija[uredi]

Rendgenski zraci su dobili ime po svom pronalazaču Vilhemu Konradu Rendgenu, koji ih je otkrio. Danas se često koristi i naziv iks-zraci, kako ih je Rendgen nazvao.[1]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Novelline, Robert. Squire's Fundamentals of Radiology. Harvard University Press. 5th edition. 1997, ISBN 0-674-83339-2

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Rendgenski zraci